|
Poslao: 06 Dec 2007 23:39
|
offline
- GOKU91
- Građanin
- Pridružio: 13 Jul 2007
- Poruke: 194
|
Zanima me da li je projekat stvarno postojao u Titovo i Milosevicevo vreme i ako je postojao dokle se doguralo.
Ako se secate 2002. ili 2003. godine kada je kamion prevozio uranijumske sipke i kada je napravljena cela akcija oko transporta na aerodrom tih sipki, da li su te sipke mozda trebale da budu eksploziv za bombu.
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 07 Dec 2007 00:24
|
offline
- Pridružio: 01 Mar 2007
- Poruke: 130
|
Nije se nigde doguralo, to bi bio kratak odgovor... 
Salu na stranu, projekat atomske bombe se ozbiljno razmatrao tokom 50-ih, kada su osnovani nuklearni instituti u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani, a glavni kooperanti u tom programu su trebali da budu Norvezani (koji su kasnije odustali od nuklearnog naoruzanja). Sa razvojem se prestalo sredinom 60-ih godina, kada je Jugoslavija postala zvezda vodilja nesvrstanog pokreta, koji je zagovarao nuklearno razoruzanje, kao i zbog ogranicenog tehnickog i naucnog potencijala zemlje. 1958. se desilai jedna nesreca, u kojoj je jedan radnik poginuo. Program je ponovo dosao na dnevni red sredinom 70-ih, kada je Indija uspesno testirala svoju atomsku bombu, ali taj program je postao vreca bez dna, pa se i od njega odustalo. Posle, sredinom 80-ih, vrh JNA se nesto domundjavao sa Kinezima, ali, nista od toga.
Sto se Zlobinog perioda tice, nista se nije radilo na tom planu, a objekat je bio, i jos uvek je pod nadzorom IAEA.
N.B. Te sipke, koje pominjes, su potrosene kontrolne sipke, ne mogu one biti nikakav eksploziv za bombu. Ono sto je Amere brinulo je bilo stanje tog skladista u kome su drzane, i neadekvatno obezbedjenje, pa su iste u fazi prebacivanja za majcicu Rossiyu; to zadovoljstvo ce da kosta 10 miliona evra, i trajace do sredine 2008.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 07 Dec 2007 00:54
|
offline
- Pridružio: 18 Jun 2005
- Poruke: 1177
- Gde živiš: Springfild
|
Samo kratko, Vinca je osnovana sa idejom da sluzi razvoju AB. Nije se odustalo vec je zapreceno da odustanemo. Jedina stvar vezana za naoruzanje koju smo odradili bila je izrada municije za avionski top 23mm ali je osim jedne predserije (opitne) zbog cene izrade ali i skladistenja projekat obustavljen. Da, da, to znaci bas to - i mi smo imali (mogli da imamo tacnije) municiju od osiromasenog uranijuma.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 07 Dec 2007 08:56
|
offline
- Pedi
- Građanin
- Pridružio: 24 Maj 2006
- Poruke: 194
- Gde živiš: Frankfurt; Vrnjacka Banja
|
gde se to radilo na AB? hteo bih da nadjem na Google Earth-u.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 07 Dec 2007 18:05
|
offline
- vasiljevic
- Elitni građanin
- Pridružio: 09 Jan 2006
- Poruke: 1519
- Gde živiš: Beograd
|
Ajd jos jedan mali dodatak: u to vreme je kod nas siva eminencija nuklearne fizike bio Pavle Savic i on je odlucno bio protiv tog projekta. I to je jedan od razloga za odustajanje od projekta. Jednostavno receno, takva stvar je bila preskupa za ono sto je nudila, njeni efekti u uslovima za koje je trebala da se primeni ( nuklearni rat) su prema onome sto su imale obe strane oko nas bili su mizerni, lako je moglo da se navuce nepotrebna paznja i pritisci na nas i sl. Mnogo gnjavaze oko malih efekata.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 12 Dec 2007 03:29
|
offline
- Pridružio: 01 Mar 2007
- Poruke: 130
|
Samo da dopunim: u Vinci su postojala dva reaktora, RA ("obican" reaktor, stao sa radom 1984.) i RB (reaktor nulte snage, znaci ne moze da proizvodi nusproizvode) koji jos uvek radi (izgleda k'o prevrnuti fica  ). U institutu Rudjer Boskovic u Zagrebu je postojao ciklotron (slican onom Vincanskom Skadru na Bojani), kao i mala linija za obogacivanje urana. U Ljubljani je takodje izgradjen nuklearni institut Jozef Stefan (1950, ako me pamcenje dobro sluzi), sa reaktorskom jedinicom u Podgorici kod Ljubljane (1966.), ali taj i nije igaro neku vecu ulogu u razvoju nase "A-bombe".
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 14 Dec 2007 18:47
|
offline
- Pridružio: 25 Okt 2006
- Poruke: 288
|
U ruskom TV serijalu "Udarna Sila" detaljno je obradjen proces razvoja od Menhetna na ovamo po celom svetu naravno najvise na Ruski nuk. program. ono sto je pocetkom ,90 izuzetno brinulo Zapadne sile je da materijal koji je dovoljan za preko 100 000 projektila a koji je skladisten po celoj Rusiji ne dodje u pogresne ruke, kompletan razvoj je bio u jednom malom tajnom gradicu pored Moskve koji nije ni ucrtan na karti.
Sam razvoj je fantasticno skup i sebi ga moze priustiti samo velesila
ali svaka drzava moze na brzaka napraviti ukoliko poseduje materijal.
50. tih godina Kardelj je rekao na nekom sastanku KPJ da se odvoji 50 % nacionalnog dohotka i da drzava jede "rizu" 5 godina da bi se doslo do bombe ali neko ga je stopirao........
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 14 Dec 2007 19:34
|
offline
- Pridružio: 18 Jun 2005
- Poruke: 1177
- Gde živiš: Springfild
|
Da bre, to sam i ja negde cuo (mislim na ovaj Kardeljev biser) ali nisam smeo tek tako da lupim.
Kakve smo likove imali tih godina.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 14 Dec 2007 20:24
|
offline
- Gavrilo Milentijević
- Komandir stanice milicije Gornje Polje
- Pridružio: 12 Feb 2005
- Poruke: 35576
- Gde živiš: ovalni kabinet
|
Pa i da smo razvili atomsko oružje, ja se pitam u kakvom obliku bi isto bilo izrađeno (kao avionska bomba ili bojeva glava na raketi nosaču).
Moguće bi bilo da bi se razmatrala prva varijanta (a.bomba) ali sve bi to trebalo prvo dobro projektovati, zatim "smestiti" i podesiti kako treba a i na kraju što je najvažnije proizvesti. Mi takvu naprednu tehnologiju nismo imali.
Drugo - koji bi avion JRV bio nosač a.bombe ? Orao možda ? Sumnjam....
Realnija varijanta bila bi raketa-nosač a.bojeve glave.
Mi smo imali oružje (neki tvrde suprotno da nismo) koje je u bivšem SSSR-u bilo kvalifikovano kao atomsko oružje (vidi temu - http://www.mycity.rs/Vojno-tehnicka-dostignuca/Naj.....e-JNA.html ), ali i to sredstvo bi bilo neprikladno ovoj svrsi.
Morali bi nabaviti nešto poput SKAD-a što je veliko pitanje da li bi ga dobili bez obzira što su isto sredstvo posedovale mnoge arapske zemlje zakleti protivnici SAD i Izraela.
Ali u našem slučaju ono bi bilo nosač a.bojeve glave i mislim da bi se još tih godina suočili sa pretnjama i ucenama bilo sa zapadne ili istočne strane (ekonomskim sankcijama i blokadama) kako bi kome zasmetali a smetali bi sigurno.
Sve je ovo razmatrano mnogo pre nego što se većina nas i rodila u bivšoj nam državi, tako da te priče o YU atomskoj bombi zvuče lepo samo da se napravi jedan dobar zabavni strip poput Marti-Misterije 
|
|
|
|
|
|
