offline
- VLADA-M.
- Ugledni građanin
- Pridružio: 22 Dec 2006
- Poruke: 398
- Gde živiš: Zemun
|
TUPOLJEV Tu-22M
Nakon perioda neizvesnosti, kada su interkontinentalni balistički projektili i jačanje sistema PVO ozbiljno ugrožavali egzistenciju strategijskih bombardera, sredinom šezdesetih i početkom sedamdesetih godina dolazi do rehabilitacije te kategorije aviona.
Sredinom šezdesetih i početkom sedamdesetih godina, glavni zahtevi za strategijski bombarder bili su veliki dolet i velika brzina prodiranja na svim visinama, koje bi omogućile izvršavanje napada i u uslovima snažne i dobro organizovane PVO protivnika. Vojni analitičari su smatrali, da je bombarder morao imati dolet od oko 5000 km, maksimalnu brzinu od približno 2 Maha na velikoj visini i brzinu oko 1 Maha na maloj visini i sa masom ubojnih sredstava od oko 20 tona.
Zahvaljujući izuzetnom napretku u aerodinamici i drugim odgovarajućim oblastima u tom periodu, konstruktorski biro "Tupoljev" je razvio srednji bombarder (po daljini dejstva) Tu-22M. Taj avion je trebalo da reši dva glavna zadatka: nanošenje udara po strategijskim objektima (na evropskom tlu) i uništavanje većih ciljeva na moru. Tu-22M je bio prvi bombarder sa promenjivom geometrijom krila (strela krila se menja u opsegu od 20 do 65 stepeni). Njegovo krilo se sastoji od centroplana i dva spoljašnja pokretna dela koji se mogu postaviti u pet fiksnih pozicija. Najčešće se koriste tri položaja – ugao strele od 20 stepeni pri poletanju i pri sletanju, zatim pozicija s uglom strele od 30 stepeni namenjena misijama u kojima se zahteva veliki dolet, dok se maksimalni ugao strele (65 stepeni) koristi pri nadzvučnim brzinama na velikoj visini ili pri visokim podzvučnim brzinama na maloj visini leta. Na avionu je izvedena i snažna mehanizacija krila za ostvarivanje visokih koeficijenata uzgona (obarajuća napadna ivica; tri sekcije zakrilaca sa procepima; trodelni interceptori ispred zakrilaca) i dobrih karakteristika aviona u poletanju i sletanju. U krilima su smešteni integralni rezervoari za gorivo. Mala relativna debljina aeroprofila i promenjiva geometrija daju mali prirast talasnog otpora, čime je omogućeno postizanje nadzvučne brzine na većoj visini i velike podzvučne brzine na vrlo malim visinama. Za ostvarivanje dobre bočne stabilnosti u čitavom opsegu brzina i visina leta je izabran vertikalni rep sa dvostrukom strelom (veliki "dorsal fin" i veliki stabilizator), što obezbeđuje njegovu dobru efikasnost na velikim brzinama i pri većim uglovima klizanja na malim brzinama.
Konačno na nebu
Prvi let bombardera Tu-22M0 je obavljen 30. avgusta 1969. godine. Nakon izrade prvih 9 opitnih primeraka Tu-22M0, serijska proizvodnja od 9 aviona pod oznakom Tu-22M1 (Backfire-A) je započeta u periodu od 1971-1975. godina. Međutim, vrlo brzo je uočeno, da Tu-22M1 nije u stanju da u punoj meri zadovolji zahteve vazduhoplovnih snaga, pa je iz tih razloga već 1972. godine započeta proizvodnja verzije Tu- 22M2 (Backfire-B). Ovaj avion je zvanično u naoružanje uveden 1976. godine. Tokom ispitivanja postigao je brzinu od 1.800 km/h i ostvario dolet od 5.100 km, a opremljen je turboventilatorskim motorima NK-22. Ova varijanta aviona je bila mnogo uspešnija i do 1983. godine je proizvedeno 211 bombardera u verziji Tu-22M2. Zanimljivo je napomenuti, da je na verziji aviona M2 bio uklonjen priključak za punjenje goriva u vazduhu, što je bila obaveza Sovjetskog Saveza u okviru potpisanog dogovora o ograničenju strategijskog naoružanja SALT II. Uklanjanjem pomenutog priključka se trebalo postići, da Tu-22M2 ostane u kategoriji srednjeg bombardera, što je značilo, da nije bio u stanju da dosegne teritoriju Severne Amerike. Međutim, Tu-22M2 je mogao izvršavati napade nuklearnim oružjem na ciljeve NATO-snaga u Evropi, kao i na ciljeve na Dalekom istoku. Glavno oružje bombardera Tu-22M2 predstavlja raketa vazduh-zemlja H-22 (NATO naziv AS-4 Kičen), dometa 140 do 500 km. Uobičajena taktika napada na protivničke ratne brodove (primarni cilj bi trebalo da budu američki nosači aviona) bila je koncipirana na jedinicama od oko 20 bombardera (naoružanih sa jednom ili dve rakete H-22), koji su trebalo da u najkraćem vremenu lansiraju što više projektila i napuste taj prostor pre nego što stignu protivnički lovački avioni. Opasnost, koju su Amerikanci uočavali od Tu-22M2 naoružanog raketama H-22, u velikoj meri je ubrzala razvoj i uvođenje u operativnu upotrebu američkog borbenog aviona F-14 naoružanog projektilima vazduh-vazduh Feniks.
Nova verzija serijskog aviona
Verziju bombardera Tu-22M2 je nasledila varijanta Tu-22M3 (Bekfajer-C). Bekfajer-C je u naoružanje uveden 1983. godine i u odnosu na prethodne verzije ima revidiranu geometriju uvodnika vazduha i nove turboventilatorske motore NK-25 s elektronskim sistemom upravljanja. Strela krila je povećana sa 60o na 65o.Takođe su uočene i razlike u nosnom delu, što se može objasniti time, da varijanta M3 ima novi nišanski radar i radar za praćenje terena. Prvi let aviona Tu-22M3 je izveden 20. juna 1977. godine. Verzija M3, u odnosu na prethodnu M2, ima za 14% do 45% veći radijus dejstva (u zavisnosti od profila leta) i znatno veću dubinu prodora u protivničku teritoriju (za 20% na velikim i 170% na malim visinama leta). Do 1993. godine je ukupno proizvedeno 268 aviona.
Avionska oprema bombardera Tu-22M3 se sastoji od uređaja za navigaciju, akviziciju ciljeva i komunikaciju. Avionski navigacijski sistem je integrisan sa nišanom i omogućuje izvršavanje zadataka u svim meteorološkim uslovima, danju i noću. Na avionu postoje i sistemi elektronskih protivmera, koji obuhvataju aktivna i pasivna sredstva, mada se predviđa, da avione Tu-22M tokom izvođenja borbenih misija štite i lovci Su-27.
Sposobnost bombardera da uspešno koristi sve visine veoma komplikuje i otežava rad sistema PVO protivnika. U realnim borbenim uslovima bombarder Tu-22M3 može da izvršava zadatke sa normalnom masom ubojnih sredstava u profilu leta visoko- nisko-visoko sa radijusom od 2.400 km ili nisko-nisko-nisko sa maksimalnom masom ubojnih sredstava sa radijusom dejstva od 2.200 km. Let na ekstremno maloj visini se smatra najefikasnijim u uslovima snažne PVO.
Moćno oružje
Bombarder Tu-22M3 može da izvršava misije nuklearnog i konvencionalnog napada, protivbrodska dejstva i izviđanje. Naoružanje bombardera Tu-22M3 obuhvata tri rakete vazduh- zemlja H-22 sa nuklearnom glavom snage 305 kT, ili 6 projektila v-z H-15 dometa 150 km sa nuklearnom bojevom glavom snage 350 kT, ili 6-10 raketa vazduh-zemlja RKV-500B/KSR-5 sa nuklearnom glavom snage 350 kT (6 u trupu i 4 na spoljašnjim nosačima). Tu-22M3 može da nosi i konvencionalni tovar različitih kombinacija avio-bombi i to: 69 avio-bombi FAB-250, ili 12 bombi FAB-500, ili 8 bombi FAB-1500, ili 2 bombe FAB- 3000. U bliskoj budućnosti se planira i integracija vođenih avio-bombi. Na avionu se takođe nalazi i modernizovani dvocevni top GŠ-23 kalibra 23 mm, brzine gađanja 4.000 metaka u minuti, koji se nalazi u daljinski upravljanoj repnoj tureli UK-9A-802. Ubojna sredstva se smeštaju u jedan unutrašnji kontejner s obrtnim lansirnim uređajem i na dve podtrupne i dve potkrilne podvesne tačke. Celokupno naoružanje na avionu se kontroliše pomoću digitalnog računarskog sistema.
Vitalna uloga u odbrani Rusije
Bombarderi Tu-22M3 imaju vitalnu ulogu u odbrambenom sistemu Rusije i drugih zemalja članica Zajednice Nezavisnih Država. Obe verzije (Tu-22M2 i Tu-22M3) su korišćene u Avganistanskom ratu u periodu decembar 1987- januar 1988. godina u sastavu dve eskadrile za tepih-bombardovanja bombama od 250 kg do 3.000 kg. Isti avioni su korišćeni i za vazdušnu podršku sovjetskim trupama prilikom povlačenja iz Avganistana. U borbama u Čečeniji bombarderi Tu-22M su korišćeni za bombardovanje ciljeva u okolini glavnog grada Groznog. Zbog svoje opreme i naoružanja bombarder Tu-22M3 se nalazi na listi kontrolisanog oružja prema sporazumu o ograničenju nuklearnog oružja SALT-2, koji dozvoljava ukupno 400 aviona tog tipa. Procenjuje se, da je trenutno u upotrebi blizu 300 aviona Tu-22M (u verziji M2 i M3), u Rusiji (preko 200 aviona), Ukrajini i Belorusiji, a 12 aviona prodano je Iranu. Zanimljivo je napomenuti, da je za nabavku bombardera Tu-22M3 već odavno interes iskazuju kineske vazduhoplovne snage. Nezvanično se nagoveštava mogućnost, da u okviru najnovijih vojnopolitičkih približavanja Rusije i Kine bude uključena i prodaja borbenih aviona Tu-22M3.
Krajem osamdesetih godina, a na osnovu zahteva za zamenu aviona Tu-22M3, razvijena je poboljšana varijanta aviona s oznakom Tu-22M4. Prototip aviona Tu-22M4 je završen 1990. godine. Međutim, opet zbog nedostatka novca, serijska proizvodnja nije odobrena. Čitav projekt je mirovao do 1997. godine, kada je odlučeno, da se napravi verzija Tu-22M5, odnosno Tu-245. Bombarderi Tu-245 će posedovati novu, savremeniju opremu, radar boljih karakteristika, novi navigacijski sistem itd. Njegovo glavno naoružanje će biti "stelt" krstareći projektil H-101 velikog dometa, čija bojeva glava može da bude sa nuklearnim ili sa konvencionalnim punjenjem.
Nedostatak finansijskih sredstava u Rusiji ne dozvoljava nastavak rada na izradi novih strategijskih bombardera (T-60S i Tu-2000), tako da će se ruska strategijska komanda u prve dve do tri dekade 21. veka oslanjati na oko 100 bombardera Tu- 22M3 (ili na neku od njegovih poboljšanih varijanti) i na bombardere Tu-160, dok će bombarderi Tu-95, koji se još uvek nalaze u naoružanju, biti povučeni iz upotrebe u narednih pet godina. Rejting strategijskih bombardera u Rusiji je naročito porastao početkom 2000. godine, kada je novo vojnopolitičko rukovodstvo Rusije načinilo zaokret u vojnoj doktrini i u primeni oružanih snaga. Naime, ono što predstavlja novinu je to što ruske vojne snage neće delovati samo u sklopu Zajednice Nezavisnih Država (ZND), već su dozvoljena i preventivna dejstva na ciljeve i na teritoriju zemalja koje ugrožavaju teritorijalni integritet Rusije i ZND.
Taktičko-tehničke karakteristike aviona Tu-22M3
Broj članova posade - 4
Pogonska grupa - 2 x NK-25
Pritisak motora bez/sa dopunskim sagorevanjem - 2 x 140 / 2 x 250 kN
Dimenzije
Razmah krila pri streli od 20/65 stepeni - 34,28/23,30 m
Površina krila pri streli od 20/65 stepeni - 183,58/175,80 m2
Dužina - 42,46 m
Visina - 11,08 m
Mase
Masa praznog opremljenog aviona - 54.000 kg
Masa unutrašnjeg goriva - 53.500 kg
Maks. masa pri poletanju - 126.400 kg
Normalna masa ubojnih sredstava - 12.000 kg
Normalna masa pri poletanju - 112.000 kg
Maks. masa ubojnih sredstava - 24.000 kg
Performanse
Maks. brzina - 2.000 km/h
Brzina krstarenja - 900 km/h
Praktični plafon - 14.000 m
Dužina staze za poletanje/sletanje - 2.100/1.300 m
Brzina pri poletanju - 370 km/h
Brzina pri sletanju - 285 km/h
Radijus dejstva sa bojevim teretom od 12.000 kg na velikim visinama i pri nadzvučnim brzinama - 1.500-1.850 km
Dolet (sa bojevim teretom od 5.900kg) - 5.500 km
"AEROMAGAZIN" br.21
mr.Dušan Maoduš, dipl.meh.
mr.Milan Bajović, dipl.ing.
|
