Osnovni pojmovi iz balistike

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uvek me interesovalo sta se desava sa metkom kad se ispali,gde zrno zavrsi,kako pada pod kojim uglom ,koja mu je krajna brzina i domet,cesto gledam kako ljudi "senluce"za novu god,ili neko slavlje interesuje me ako se ispali zrno npr.9mm pod uglom od 45 stepeni kakav mu je pravac kretanja, krajna brzina,pad,domet?
Isto me interesuje ako bi ispalio zrno 7,62mm pod uglom od 90 stepeni sta bi se desilo?kakav bi mu bio pad itd...?
Imali strucnjaka da mi odgovore na ovo.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zdravo
koliko znam največi domet se ostvara sa uglom pucanja oko 50-55 stupnjeva (bar za artileriju), zbog manjeg odpora vazduha na višim višinama..
LPB

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

nisam strucnjak ali davno davno sam mislimu Kalibru citao za slucaj da je metkom iz pistolja na nekoj svadbi kod nas ubijeno djete na udaljenosti od preko 1000m (ako sam dobro zapamtio na 1600 m). Svadba je bila u nekom planinskom selu, neko je senlucio a djete je bilo u dolini i pogodjeno je u teme ili potiljak, lubanja probijena i ostalo je na mjestu mrtvo.
da li jos neko zna za to?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ovde ti je sve to fino objasnjeno,
library.med.utah.edu/WebPath/TUTORIAL/GUNS/GUNBLST.html
ako nisi bas najsretniji sa engleskim javi se za prevod, cisto da ne smaram ostale

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nama je fizicar govorio da metak (ako se ispali pod uglom od 90 stepeni) na zemlju padne priblizno istom brzinom. Onda sam gledao mythbasters gde su iz svojih testova utvrdili da takav metak kada se vrati na zemlju nije smrtonosan i da verovatno ne bi ostetio ni povrsinsko tkivo. Vise verujem svom fizicaru. Formule po kojoj smo ovo dokazali se ne secam (ne bih sada da ispisujem formule i izvodim nesto sto sam zaboravio), ali se secam da je bilo prilicno ubedljivo na papiru. Nije strucan odgovor ali ce ti mozda znaciti.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Postavlja se pitanje na koju visinu ode metak kad se ispali po 90 stepeni. On je male mase a kad se vraca pod gravitacijom ubrzanje mu je 9,81 m/s. Licno mislim da ne bi trebao biti smrtonosan. Ali malo dete nema tako cvrstu lobanju. Artiljerija je nesto drugo. Posto je sustina u eksplozivu koji razara. Brzina nije toliko bitna vec eksplozija. Dok metak znamo da moze se jedino razleteti pri udaru u nesto tvrdo.
E sad cinimi se da ipak ako ispalis metak pod uglom od 45 stepeni na nekom brdovitom trenu mozda moze biti opasan. Recimo mislim da se sa sarcem posipa pod nekim uglom nekad. Naravno na vecu daljinu, ali ne verujem da je ugao veliki. Mislim da Sirius moze ovde dati bolji odgovor.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pa pomnozi brzinu zrna pri izlazu iz cevi sa otporom vazduha i dobijes visinu na koju zrno stize, naravno moras da uzmes u obzir i ugao pri kojem je metak ispaljen. Na izracunatoj visini metak "staje" a onda ulogu preuzima sila zemljine teze. Naravno sve je ovo relativno bez pravih brojki, ali iz iskustva znam da ovako padajuci metak moze biti izuzetno opasan.
Drugo pitanje pri ispaljivanju pod uglom od 45 stepeni, ne dolazi do gore pomenutog "stajanja" metka , naravno metak je sporiji nego pri ispaljivanju, metak pravi parabolu i tu onda jos utice sila zemljine teze tako da je metak brzi i opasniji nego onaj ispaljen pri 90 stepeni.
Uglavnom pucanje u "vazduh" je veoma opasno, ma gde se izvodilo jer svaki ispaljen metak mora negde pasti. Ako zelis da pucas iz bilo kojeg oruzja najoblje je pucati sa visine dole, sa brda u dolinu na primer, tako da bi se izbegla ta mogucnost "slobodno padajuceg metka".

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Trenutno sam profesionalno zauzet, no ovako najkraće, iz prve ruke: kao i u drugim naučnim disciplinama teorija i praksa balistike mogu da se ponekad drastično razlikuju, pa ipak, u opasnom dometu projektila te razlike su sa stanovišta žrtve zanemarljive. Gine se od metka u slobodnom padu, dokazano (nažalost) kroz praksu sudskih veštaka. Kad već spominjete ugao od 45 stepeni, da ovako - preliminarno navedem da je to idealni ugao krajnjeg dometa bilo kog balističkog ispaljivnja, odnosno - pod uglom od 45 ostvaruje se najveći domet. Ako bacate bombu, na daljini od četiri metra zamislite prepreku visoku četiri metra na koju je dodata vaša visina i preko te zamišljene linije bacate. Za sada toliko - večeras mnogo više.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Koliko se secam, sto mi je cale pricao, krajnji domet revolvera 357 magnum je 3 km, kod pistolja je manji (mozda 2 km). Cini mi se da je kod puske (karabina) oko 3,5 do 4 km. E jedino ne znam da li se krajnji domet racuna ako se zrno ispali pod uglom od 45 stepeni. (naravno u zavisnosti od samog metka ce zavisiti i krajnji domet)

Jedna zanimljivost, koju mozda ne znate. Kada bi pucali ravno, tako reci pod uglom od nula stepeni, zrno bi do zemlje stiglo za isti vremenski period, kao kad bi ga prosto ispustili iz ruke

Pocetna brzina metka varira i naravno zavisi i od oruzja iz kog se ispali i od metka (punjenja i oblika zrna, tezine...). Krajnja brzina naravno zavisi direktno od pocetne.

Kao sto je gore pomenuto (sto nisam do sada znao) ako se ispali zrno pod uglom od 90 stepeni nije smrtonosno, sto nije slucaj kod drugih uglova. Takodje je ne bitno da li je metak ispaljen u planinama, brdima ili ravnici, pasce kad tad negde i letalnost na krajnjem dometu zavisice od brzine i mase zrna koju poseduje u tom trenutku (i jos nekoliko parametara).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@......
Konsultujuci literaturu pokusacu ukratko objasniti najvaznije stvari vezane za balistiku.

Balistika se moze podeliti na unutrasnju, spoljnu i balistiku na meti. Unutrasnja balistika proucava kretanje zrna u cevi pod dejstvom barutnih gasova, spoljna proucava kretanje zrna kroz vazduh, kao i pojave koje uticu na kretanje zrna, dok balistika na meti proucava efekte udara zrna i tacnost pogadjanja.
Ovde cu objasniti kretanje zrna u bezvazdusnom i vazdusnom prostoru, a ako nekoga zanima mogu objasniti i kretanje zrna u cevi.

_Putanja zrna u bezvazdusnom prostoru

Da nema sile Zemljine teze, zrno bi se kretalo u pravcu staqlnom brzinom prelazeci isti put u svakoj jedinici vremena. Medjutim, na zrno u bezvazdusnom prostoru deluje sila Zemljine teze koja ga privlaci u pravcu sredista Zemlje ubrzanjem od 9,81m/s2 (2= na kvadrat). Visina slobodnog pada izracunava se prema jednacini:
S= g x t2/2
Dde je:
S= visina slobodnog pada (m)
g= ubrzanje Zemljine teze (m/s2)
t= vreme leta zrna (sek)
x= znak za mnozenje
U bezvazdusnom prostoru putanja zrna obrazuje balisticku prabalu.

_Putanja zrna u vazdusnom prostoru

Let zrna u vazdusnom prostoru je jos slozeniji, jer otpor vazduha sve vise usporava zrno, zbog cega u letu opisuje krivu nepravilnog oblika tzv. "balisticku krivu".

*Elementi putanje zrna
Elementi putanje su tacke, linije, uglovi i ravni, a oni odredjuju polozaj putanje u vazdusnom prostoru u odnosu na oruzje i metu.
_Tacke: polazna tacka, teme putanje, relativna padna tacka, padna tacka, udarna tacka.
_Linije: putanja zrna (kriva linija koju opisuje zrno u letu kroz vazduh), linija cilja, linija gadjanja, linija polaza zrna.
_Ravni:ravan gadjanja je zamisljena vertikalna ravan polozena kroz liniju gadjanja.
_Uglovi: polazni ugao (krece se od O do +- 9O stepeni), elevacioni ugao (od O do +- 90 stepeni), odskocni ugao, tablicni ugao, relativni padni ugao, padni ugao, udarni ugao.

Domet (D) je horizontalna velicina izmedju polazne i padne tacke, a zavisi od velicine polaznog ugla i velicine pocetne brzine zrna i izracunava se prema jednacini:

D= Vo2(m/s)/g x sin2P

Gde je:
Vo= brzina zrna (pocetna) koju zrno ima posle napustanja usta cevi, tj. na oko 0,5m od usta cevi i meri se u m/s, a zavisi od vrste baruta i tezine punjenja u odnosu na tezinu zrna, duzine cevi, oblika zrna i temperature barutnih gasova.
g= ubrzanje Zemljine teze
P= polazi ugao
x= znak za mnozenje