TECH deo OPŠTI deo VOJNI deo

Blog korisnika Panonsky

Kafanska priča
Idi na vrh
Aco ::

Ovaj Acin post me je podsetio na kafanu. Onu pravu domaću, lokalnu, sa kariranim stonjacima, pikado u ćošku, bilijar na sred "sale", par likova za šankom u izbledelim plavim odelima koji cepaju vinjak i pušu Drinu.

Pošto sam ja čovek, koji svaki dan ode u kafić ili kafanu, pročita novine, popije kafa + cedevita, eventualno nešto kratko Wink ili ako ima drugara popijem i to pivo makar i na silu! Mr. Green Sad je zimsko doba, posle dugog putovanja s posla valja se i jednim kuvanim vinom zagrejati. No da ne dužim moju alkoholičarsku ispovest...


Imao sam prilike da sedim sa nekim od tih ljudi. Nikad ne bi reko za čoveka da može pravo biciklo da vozi, vazda je olešen. Izazvao me na bilijar. Maše rukama, maše štapom, al pogađa sve ko iz topa! Drugi ludak, živi kao najgori prosjak, grebe se za cigare i tu i tamo mu neko plati pivo, mnogo je komičan i onda ljudi i plate i nasmeju se. E onda vas navuče na tanak led... Igrajte šah sa njime! Wink Može i kartanje. Pijan, al tačno zna koje karte imaš u ruci, valjda broji... Godine prakse.
Ima jedan pisac. Piše i danas. Nebrojano knjiga je napisao, pune mu sveske. Hoda okolo kao klošar. Čizme, dug mantil, u kafani se pije kafa i vinjak i priča sa stolicom pored ili radijatorom ili nekim predmetom. Puši i objašnjava tom predmetu nešto. Pisac je. Završio je škole i drži rekord u inteligenciji u jednoj gimnaziji... Pričao sam sa njime, nikakve gluposti nije lupao... A piše na mnogim jezicima manjina, dakle poznavalac gramatike i literature.



No, ima tu još nekoliko njih, da ne dužim. Dobri u pikadu, ping-pongu... Ali priča se svodi na isto. Isim životom žive. Poenta mi je u tome da, da li su ti talenti proćerdani? Mislim, svi komentarišu "eto kakav um, kakav talenat, a vidi kako živi". Pa reko, ja nisam nikakav talenat, um sam kakav sam, završio škole i mislim da sam solidan u svom poslu... Šta sad... To što sam okupan, obrijan i pristojnije obučen - više vredim?

A znamo i dosta glumaca i pisaca da su bili kafanski ljudi, boemi. Jel to za vas nekakva njihova mana? Proćerdan talenat? Ili se prosto potrefilo, da ti ljudi žive tim životom... Uglavnom su sami, većina i neoženjeni, neki razvedeni... Možda ih primećujemo u masi zato što su ipak ostavili neki "trag", dokazali nešto. A danas, pod njihove srednje-starosne godine, deca (ne njihova, nego klinci krenuli da izlaze) im se podsmevaju, ne znajući, kakvi su to ljudi i šta znaju i umeju...

Malo filozofska tema, malo kafanska, al eto, naterala me da vas priupitam, šta vi o tome mislite? Imate li vi takvog nekog u svom okruženju? Jesu oni proćerdani talenti i umovi ili... Možda smo i mi proćerdani, samo što možda ne živimo kao "klošari"? Ziveli
Panonsko more vojvođanskih salaša...
Idi na vrh
Slobodno okačite slike ili stihove sa motivom Vojvodine (zašto volete Vojvodinu) u ovom blogu, ja ću evo početi... Nije ovo nikakav separatistički, secesionistički ili tog tipa blog. Prosto, jedna regija, u kojoj puno nacija skladno i vredno živi... Ima svoju specifičnost. I baš je volem... smešak



VOJVODINA

Volim je od štala do neba, od blata do pšenice,
toplu od ciganskih gudala i blagdanskih očenaša,
vršidbenu i zadušničku, smeđu kao devojačke pletenice,
tu zemlju čardaša, čaša i bezemljaša,
gde su služili bdenija i ljude za glavu skraćivali,
gde su starice tepale i pragove branili golim šakama,
pa su je brali i jeli rukama, pa su crkavali i živeli,
pa su je voleli ljudi, i kleli, i psovali, i plakali, -
tu Vojvodinu bogomojačku, i bezbožničku, i ivnsku,
belju od jaganjaca, crnju od paljevina,
tu Vojvodinu svetonikoljsku, velikogospojinsku,
kad se lumpovalo od Vršca do Temišvara, Sombora i Segedina,
pa niko nije imao u brkovima gustu pesmu kao taj narod
robijaški i prvomajski, razbijenih temena i zuba,
ta Vojvodina ašova, britvi, molitvi i šamara,
zarasla u želje, u laž, u borbu, u izdajstvo, u ljubav -
volim je, jer svi smo široki i obični kao ova ravnica,
jer smo i veliki i prokleti na ovim zelenim travama,
i milioni rumenih suludih zvezdanih ptica
večito će lepršati nad našim umornim glavama.

I volim je prosjačku pred crkvama, nedeljama u ritama,
i svatovsku, astragansku, neucveljenu bolovima,
i Vojvodinu vašarsku i hramonikašku, čas raspusnu, čas pitomu,
i birtijašku, što osvanjiva štucajući pod stolovima,
pa Vojvodinu bečku i varmeđsku, sa tuđim barjacima pred četama,
K.u K. regimente, kraj druma istorija silovana i zaklana
i Vojvodinu solunsku i krfsku nad bajonetima
sivu kao vojnička smrt u koporanima i zajedničkim rakama,
ej, pa je volim šestoaprilsku, logorašku, isprebijanu,
obešenu o bandere, probušenu po čelima,
uzoranu od tenkova, od krvi izopijanu,
i partizansku, kad je oktobra donela proleće selima,
volim je koliko je zla i dobra. Volim je podjednako.
Prskajte kajsije zvezda z kosi drveća njenog.
Uvek će biti krovova pozadi krova svakog,
jer uvek se rumeno nastavlja na rumeno.
I danas, zemljo rodna, kad nisi bosonoga,
kad nisi gola beda, u dronjcima i plaču,
ti, što se moliš bogu, ti što pljuješ na boga,
ti što si dugovala i naplatila račun,
nazdravlje, diži čaše, razbij astale šakom,
zapevaj preko njiva, neka zabride kosti,
volim te što si prosta, sirova, divlja tako,
i tako mnogo luda, volim te... volim... oprosti,
ti,što si danas lepša, ti, bez krasta i vaški,
ti, ljuljaško i rakožut, zubat osmeh ne skrivaj,
pevaj pijano racki, mađarski, totski, vlaški,
makedonski i lički, preko dalekih njiva,
i voleću te uvek, krvavo moje odojče i srećo nova,
jer se e stidim tvog otegnutog govora i slanine i kudeljnih gaća,
od paorske sam krvi, psovki, radosti, snova...
Razdrlji prsluk i gutaj! Ja ovu zdravicu plaćam!

Miroslav Mika Antić
Kajšovi
Idi na vrh
Ja sam tako imao običaj da odem kod mog dede na pivo. Subota popodne, ja se vratio iz Vojvođanske prestonice da vidim zelenu travu doma mog, kako veli pesma... I onda da obiđem babe, dedu, rodbinu i tako zaradim džeparac zbog mukotrpnog studiranja. Koliko se tu samo litara znoja prosulo, nije ni čudo što sam izmršavio...

I tako, dođem ja kod dede, kaže on "mama donesi nam dva piva"! I baba imala razlađeno, znala je da će doći unuk... I kifle sa kobasicom u sredini napravila, nema šta. I krene moj deda priču kako je on kao mlad bio u Novome Sadu! Pa, priča kaže sledeće...
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Bio sam mlad, tek što smo se uzeli ja i tvoja baba... Šta ja znam, imao sam oko 20 godina. Sad ti baš datum ne bih znao reći tačan, ali tako nekako... Oko 20 godina. I odem ti ja autobusom u Novi Sad. Tada su autobusi bili malo drugačiji, smelo je i da se puši unuri. A i ljudi su više voleli da pričaju. I dođem ti ja tako na stanicu, gledam, ne znam kako, kojim prevozom do centra, tad je još i tranvaj išo. A ja lepo peške! Tražio sam Železničku ulicu, tamo je bila radnja i tamo su prodavali kajševe za kosilice (prim. aut. kajševi za kosilicu sena što se kači na traktor, nešto poput ovoga na slici ispod).



I tako ti ja to tražim, tu prodavnicu i naiđem na restoran. A sad ne znam, možda je to bila i kafana. Ali, pravili su roštilj! Gledam, zove se Piroš Čižma. Valjda je neki mađar držo to, nacrtana crvena čizma, to je to. Pričo sam ti već da sam učio mađarski u školi, onaj pop nas tuko kad nismo znali Očenaš na mađarskom... Tad je bila okupacija i tako je moralo. A ja sam terao inat i uvek sam najviše batina dobijao. Ali, proterali smo ga sa partizanima. Više se nije vraćao u naše selo, neka trune đubre! I tako ti ja uđem u taj restoran i gledam... 3 stola! A iza ovog trećeg, kad pogledaš levo, u ćošku, frižider. Sad ja baš ne znam šta su tamo hladili, ali rekao bih pivo. To je tada nekako ulazilo u modu. Mi smo na selu imali domaće vino. Vino se tako brzo i ne ugreje na njivi, pre se voda nego vino ugreje. I domaću rakiju smo imali. Dudovaču! Eh, tu pored mene je bilo dudinja... Al su tvoja majka i tetka dobile batine kad su uzeli da jedu!!! Ja stavio najlon da se skupi za rakiju, a one bi jele! A za ovim srednjim su sedeli dvojica nekih čika, oni mislim da su pili rakiju. Ja nisam hteo da ih pitam šta piju, ali sam im reko DOBAR DAN! Glasno. Oni u gradu valjda nisu baš vaspitani, samo su me pogledali čudno i klimnuli glavom... Dobro, mislim se ja... Neka vas. Ja sam seo za onaj treći sto. I... Radila je tu jedna cura, lepa, a mlada... Kaže da izvolim. Reko, da li vi ovde pečete ćevape? Kaže da peku. Deder ti meni sunce moje jedno 20 ćevapa ispeci i meti dosta luka i donesi mi jednu flašicu one koka-kole i dupli vinjak. Donela ona vinjak i kolu... Reko, sačekaj! Ona stoji, ja sunuo vinjak na belo - e sad donesi još jedan dok se to ispeče! I donela, fina neka... Ja i taj sasuo i stigli ćevapi. No, da ti sad baš ne pričam da im nisu bili našto slani... I, posle ćevapa sam popio 2 deci vina, neko dobro, kažu Tokajsko. Da platim... Platio. E usput sam saznao di je prodavnica i kupio kajševe i došo kući!
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Priča traje oko 2 piva, koliko treba da se popiju! Mr. Green Tako je moj deda kupovao kajševe u Novom Sadu. Moglo bi to u dve rečenice da stane, ali ne... Ritual ispijanja piva... U jednom trenutku sam bio i ustao, reko moram da idem deda. Ali, NE! SEDI TU, NISAM ZAVRŠIO, MAMA DONESI MU JOŠ JEDNO! LOL

I tako... Ziveli Meni je bilo isto zanimljivo koliko i vama ovo čitati! Twisted Evil
Bezvremenska teorija
Idi na vrh
Sad ću malo da smaram... Ovo nije zanimljiv blog, niti smešan, niti tužan, već čisto filozofsko razmišljanje. Ko neće - ne mora da čita dalje.

Dakle, "bezvremenska teorija"... Odnosi se na fiziku (i hemiju). Palo mi je na pamet dok sam se sapunjao pod tušem kao student, a tome ima već vremena. Kako je sam Ajnštajn reko - vreme je iluzija. Vreme je proizvod čoveka, da odredi dešavanje u nekoj četvrtoj dimenziji - vremenu. Pa sam tako razmišljao, da vreme ne postoji. Samo po sebi - vreme je proizvod čoveka da definiše neke stvari. Ali realno, vreme ne postoji. Stvari se dešavaju u prostoru, ali ne nužno i vremenu. Dakle, hemijske reakcije, fizičke sile deluju... Zašto bi morali u vremenu? One se prosto dešavaju... Dete raste u utrobi majke, mi "starimo", zvezde se pale i gase, privlače i odlaze jedne od drugih... Ali, ne nužno u vremenu. Stekli ste poentu.

Onda sam uhvatio Google, da ja malo to istražim, jer je meni kao mladom i perspektivnom geniju palo na pamet, da pokušam, da definišem Fiziku bez te četvrte dimenzije - vremenu. Odmah, prvo pa muško, kako definisati brzinu, najprostiju i jednu od prvih formula iz Fizike, a da ne koristim vreme... Pa, nikako! Dakle, u toj brzvremenskoj teoriji odmah odpada definisanje pređenog puta po jedinici vremena. Prošli smo put i to je to. Ali, put od tačke A do tačke B nije samo "prešli smo"... Ima razlike.

Uglavnom, naišao sam na par ljudi koji su stvarno mozgali o tome i čak neke formule i teorije razvili u tom pravcu, ne koristeći vreme, ali... Nije pilo vodu. Pokušao sam i sam da definišem neke stvari bez vremena... Brzina nekako gubi smisao u tome svemu. ALI!!!

Večita dilema - putovanje kroz vreme! Back to the future, film. Kako, ali kako vratiti se u vremenu (ili otići u budućnost), kad se stvari dešavaju u prostoru, a vreme je fikciona ideja čoveka? Kako da se vratimo u vreme i sretnemo sebe kao bebu!? Dakle, Fizički zakoni i Hemijske reakcije se dešavaju. Začeti smo, rastemo, starimo, kako sad da se vratimo, tipa 20 godina, unazad i sretnemo sami sebe? Ako vreme postoji, povratak kroz vreme bi trebao da vrati bukvalno sve reakcije, sve kretnje planeta, sve što se u čitavom univerzumu dešava - 20 godina unatrag! Kako to da se mi vratimo, a sve ostalo da nastavi svojim tokom!? Ili da se svi podmlade, kao u filmu (ili sretnemo čak njihove potomke), a mi, siroti, ostanemo isto stari i vidimo (i utičemo čak!) na prošlost (budućnost)...

Dakle, ovaj blog je čisto filozofski. Da li je nekome od vas palo na pamet da se sve oko nas dešava samo u prostoru i da vremena realno nema? Kako definisati Fiziku i Fizičke zakone (kao i hemijske reakcije) a ne koristeći imaginarnu dimenziju vremena? Zašto ne prihvatiti da se nešto prosto dešava... Bez obzira na vreme?

Eto, toliko od mene...
Moja ljubav... Saborac... I moj najbolji drug...
Idi na vrh
Volim tvoje oči, zelene i mačije. Svaki treptaj tvoga oka... Tim dugim trepavicama stvaraš prolećni povetarac. Koji me prosto miluje i vabi da gledam u te tvoje oči.

Volim tvoj osmeh malog zeke. Možda se i najgore smeješ od svih. Tvoj smeh je zarazan i možda čak i „para“ uši, ali tera me da se smejem sa tobom i stalno mi odzvanja u glavi. Takva si ti. Možda najgora od svih, ali opet bih tebe prvu primetio...

Volim i da te slušam dok pričaš. Šaputanje ti nije jača strana, ali opet bih zaspao u tvom krilu slušajući te.

Volim da trčimo po livadi za frizbijem, da te gledam kako podskakuješ da ga uhvatiš, kako se saginješ da ga pokupiš. U tim helankama...

Volim i da te gledam kako ga nespretno bacaš, uvek naopako! „Kriv je vetar“ što odleti ko zna kud, ma da...

Volim i tu sveže pokošenu travu, koja ostaje na odeći, dok se valjamo po njoj. Nikada lepše mirisala nije...

I to sunce, što da ne, što ti se od obraza rumenih nasmejanih odbija. Volim i te obraščiće.

Volim svu prolećnu, nabujalu prirodu, pa i to šugavo kuče što trči za tobom dok juriš frizbi. Pa ga maziš i zanemaruješ mene, pored njega „vrckavog“! (Peco, hvala za vrckavo! Wink)

Volim tvoju dobrotu i iskrenost, neiskvarenost i tvoj Frojdov „id“! Ono, što te čini onim što jesi. Bez presedana!

Ma volim čitav ovaj svet i život i sve oko mene – zbog tebe.

Proleće
Idi na vrh
Ovo ko tema za pismeni zadatak. Proleće... To je naaaaajgore godišnje doba koje je Bog mogao da smisli. Pogledajte samo kako buja ta priroda, to same alergije, ljudi otekli od alergija. Al dobro, bar kupuju lekove. Ja posadio stubaste jabuke, krušku, kajsiju, šljivu... Taman se ugrejalo, to procveta i smrzne. Ništa od rakije. Htela majka da pravi pekmez i kompot, al greota to ne staviti u rakiju! E sad neće biti ničega... Još je jednu jabuku moj rotvajler polomio, kriva je bila što je postojala, valjda. Ne znam zašto bi ker lomio drveće... Al dobio je prutom po guzi!

Onda, šta se dešava, ove cure u Novom Sadu (najlepšem gradu). To sve natakarilo rolere, one mini kratke šorceve, majičice, ajpod u ušima, cvike i vozaju se, samo mrdaju guzovima. Pa ti Panonsky gledaj onda u nebo, oćel kiša sutra, treba saditi krompir! Kako kaže ona pesma "zaljubim se 5-6 puta u roku od tri minuta"! Pa onda i taj krompir... Treba lajner i bašću zasaditi! Naravno, proklet kakav sam zajedno sa ovim prolećem, ja ću kopati a baba će ubacivati krompiriće...

Jedva čekam leto, da svi odu negde na godišnji i da ja mogu u ladovini da kuliram. Mislim, ovo me je danas ubilo u pojam, a i za sutra javljaju lepo vreme!
Moji apotekarski biseri
Idi na vrh
Potrudiću se da u ovom blogu podelim sa vama neobične i komične doživljaje s posla. Pa da krenemo...

Došao na posao, presvlačim se u mantil, ulazi koleginica i pita šeficu "mali Hitler još nije stigao"?

Tako su me prozvali, jer im stalno nešto naređujem... Mr. Green
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Dolazi devojka, sva našminkana, nakvarcana, mlada da ne bih reko da ima 18 godina.
Mlada Našminkana Nakvarcana Cura: Daj mi test za trudnoću i čašu za pišanje.
Ja: Izvolite. (Pauza dok kucam račun) Izvinite, ali mlada ste i lepa, poradite malo na vašem izražavanju, to je čaša za urin ili posuda za mokraću...
MNNC: E jebiga...
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Dolazi čovek i žali se da ga svrbi noga. Pa ja ispitujem, da li ima alergiju, da li ga je ujeo insekt, kako izgleda osip, gde se nalazi, tamo-vamo, 100 pitanja - 100 odgovora... Tek se čovek izuje, proturio mi nogu kroz "prozorčić" i kaže: Evo ti pa ti vidi kakav je, daj nešto da mažem.

A ostali pacijenti gledaju i neveruju... Mr. Green
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Dolazi jedna baka i kaže: daj mi onaj novi sirup za kašalj.
Ja: Koji je nov?
Baka: Pa onaj što se reklamira.
Ja: Pa kakav je kašalj u pitanju, da vidimo koji bi to mogao biti...
Baka: Ovaj leči sve. Zar ne gledaš TV?
Ja: Iskreno, nisam gledao TV bar pola godine...
Baka: O BOŽE! Pa Zdravko sirup.
Ja sad kontam, ima oni Risko, Žak, Beba, koji li je Zdravko???
Baka: Pa Zdravko Herbiko dete moje.

Prim. aut.: Reklama ide "zdrav k'o Herbiko"! Mr. Green
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Nastavak sledi čim se setim... Moram ovo negde da dokumentujem. Smile
Zelena
Idi na vrh
$elena, my dear, you are beutiful like my John Deer.



My John Deer has 18 gears and you have only 18 years.
My life is so green, like a meadow,
maybe you have hepatitis, your eyes are yellow! Mr. Green

Jbga, profesionalna deformacija, al bitno da se rimuje... Ziveli

Ti kad se ućukaš na forum, odmah sve živne, uneseš proleće. Stoga, moja malenkost ti posvećuje ovaj blog... Paz sad:

Ja slatke želje, želje za lepotom
pišem lepotom opčaran tom.
Ali u duši mojoj odzvanja,
jer svet moj je kao odaja.
Sa visina Kopaonika ona meni svetli,
sa plamenova nebeskih leti,
ona pomera moje svetove,
muška srca baca u okove.
Ali centrom života, nebom i jedinstvom
svih lepota je $elena.

$elena, beauty of yours is unearthly,
unworthy hart of mine.
Sorelaginica
Idi na vrh
Sorelag, Sorelag, biću prema tebi drag.

To začuvši lepota njezina, okrene se ugledavši princa svojevoga. Oči njene, videvši mlađahnoga Panonskoga, zacakliše se kako u aždahe oči. Gledavši ratnikova pravog, kao iz kojekakove basne, oružanom motikom izbrojenim, jahajući gvozdenovog konja, koji čudnim rikom se javljaše, crnicu zemlju spreman da izbrazdiše i prelepim repom dvobrazdašem okićenišem, ona svojim cvrkutavim glasom prozboriše: "Ooooj, junačkijim srcem obdaren najvoljeniji moj gospodaru, oćeš vode?". "Hoću!" - čvrstim glasom progovoriše junak iz gvozdenoga konja - "vodu da operem noge i vino da isperem prašinu iz grla mojevoga!". Tako bejaše on njoj zborio i deva ga posluša, kako dolikuje. Tu se strašna ljubav rodi. Opravhši mu noge, deva mu da slatkog (jelo, bezobraznici), pa onda redom sarme i pečenja. Pivo, da junak okrepi dušu njegovu.

I onda se vratio na njivu, drugi put nastavak. Mr. Green Stay in touch!

P.S.: Obećao sam ti blog sorče, eve ga. Wink
Jesen
Idi na vrh
Ja inače volim jesen. Volim kad ujutru krenem na faks Futoškom ulicom, sunce izlazi, napolju je baš hladno, a cela pešačka staza je još prekrivena žutim lišćem, koje sija kao zlato na prvim zracima sunca... Onda idem tako i šutiram ga usput i sjebem sve cipele/patike zbog rose. Pa onda mora da reaguje vlažna maracima, sto kerefeka odmah. Pa još i fino ispeglane pantalone zezneš… Elem, obožavam ta sveža jesenja sunčana jutra. Ona kišovita baš i ne. Volem doduše, ali kad ne moram da ustajem. Nikad se slađe ne spava…

A onda, volim i te jesenje večeri. Volim da izađem da prošetam malo parkom, malo gradom, još ako imam ispod miške i neku “drugaricu”… A ono miriše kestenje! Taj miris pečenog kestenja mi je oličenje jeseni. Pa onda kupimo to kesetenje, sednemo na klupicu, pošteno se umažemo – što prste, što lice… I onda moramo svratiti u neki kafić da se umijemo i popijemo po jedno kuvano vino, nedajbože čaj.

Elem, na ovo sve me inspirisao Pecin status sa fejsbuka, gde piše tužno o jeseni, o nekom “umiranju ljubavi, rastanku”. Kod mene je jesen lepo godišnje doba. Dobiješ pare za kukuruz i soju… Malo romantike ubaciš (ja sam nekako uvek našao devojku u jesen, nikad u proleće!). Vidiš na faksu/školi drugare koje nisi video celo leto.

Šta ja znam, meni je jesen super!

P.S. Pisano je u sadašnjem vremenu i ako je u suštini prošlo, al me mrzi da ispravljam, poenta je tu.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 700 korisnika na forumu :: 69 registrovanih, 7 sakrivenih i 624 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 1567 - dana 15 Jul 2016 19:18

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: 11neco11, 4channer, airsuba, Arhiv, axa, black venom, bojank, Buzdovan2, CheefCoach, Cvijo_ue, darkangel, deks, delrey, Dok2015, Dorcolac2, dozorni, Dzoni Stek, francis begbie, gagidjuric, Georgius2, goranvas, goxin, GrobarRomanticar, Gvozdena reč, ikan, indja2, Ismar Reksona 2, ivlo, komkom, krkalon, L4k1, ljuba, Mahovljani, mandicdamir245, mean_machine, Mikulino, Milake, Milan Rajkovic, milanstankovic087, Mixelotti, pein, petarbudimir, purke62, radoznao, renoje2, rovac, ruger357, ruma, S-lash, sajkaca, sevenino, shaja1, Skodilak, SlobaBgd, slonic_tonic, Snorks, spajder328, srbi, su27, suton2, tanakadzo, uhogrlonos, Ukika, vathra, vladaa012, Zeljko Novakov, zoidbergs, zoranzota, 119