Blog korisnika teacher
| Sudar Svetova | |
|---|---|
| 01 Jul 2007 09:34 | Idi na vrh |
| Ili "Kako sam otkrio gigabajtni 802.11g wireless signal"
Sedim tako noćas oko 3 na terasi i ćaskam sa Grančikom u pokušaju da još jednom probijemo rekord u trajanju bezrazložnog i ničim izazvanog dopisivanja na slobodnu temu, gledam u pun mesec uz neuralgične zvuke "Fight club" soundtrack-a, i grickam imaginarni čips (kesicu pravog sam pojeo par sati ranije). Klasika. Da skratim, počne da mi koči net, i bacim pogled na jačinu signala ( AP mi je udaljen oko 600m, a ja se kačim sa adapterom integrisanim u laptop). I tu počinje zaplet. Pored mog (jedinog AP-a u kraju), uhvatim relativno jak signal još jednog AP-a, čudnog imena. WPA zaštita baš i nije svojstvena velikodušnim radnicima T-coma koji maštovito svakom wireless ruteru koji ugrade stave isto ime (Kotor). Znači, komšije nisu, što zbog imena, što zbog zaštite. Sat vremena kasnije hladnoća postaje neizdrživa (palo ispod 25), i tu ja pre nego što dignem sidro rešim da proverim još jednom kako stoje stvari sa AP-om čudnog imena. Signal je još tu, i još uvek je jak. Buđenje standardno, zahvaljujući budilniku u pampersu, u 7.30 Izađem na obalu da protegnem oči i ugledam - moj tajanstveni AP, sve sa helikopterom na gornjoj palubi. 
Fina sprava ( po gabaritu ništa posebno), ali ptica na leđima govori da nije sve u veličini. Bacim se na kombinovanu online - offline pretragu, i nakon par minuta (komšije su čudo) saznam da je cenjeni posetilac Peter Munk, kanadski milijarder, vlasnik najveće svetske kompanije za iskopavanje zlata, i investitor u CG turizam (kupio pola Tivta, sve sa statistima). I tako Munk i ja pijemo jutarnju kafu i prelistavamo svako svoj B92, svako na svojoj palubi, ja na 11Mbita, a on na par Gbita ( ali onih dolarskih). Čudan je osećaj, a Svet deluje tako mali u ovakvim trenutcima. Ako ništa drugo, u kupaćim gaćama svi smo isti, tu gigabajti ne vrede 
|
|
