TECH deo OPŠTI deo VOJNI deo

Blog korisnika luna lu

Prvi put sa strahom na plivanje
Idi na vrh
Ovaj blog je zamišljen tako da u kratkim crtama prati tok i napredak jednog ličnog "projekta".
Pratiće vremenski period koji je potreban da potpuni neplivač prepliva do plivača.
Pobornik sam teorije da svako može da nauči bilo koju veštinu, pre ili kasnije.

DAN 1:

Kratko zagrevanje, mlak tuš i ulazak u vodu. Voda dubine do usta.
Prva vežba: držanje za ivicu i mlaćenje nogama iz kolena. Zatim: vežba potapanja glave u vodu nekoliko puta.
Ishod: obe vežbe radim pogrešno, umesto da opustim i lagano pomeram noge, u polugrču i stegnuto radim vežbu, tako da gotovo tonem, trener me ispravlja nakon nekoliko minuta borbe sa vodom.
Pri potapanju glave kao da gubim kontrolu, voda mi ulazi u oči, ne vidim ništa, trener kaže da ne trljam oči i da se priviknem da gledam bez obzira na vodu.
Na bazenu su deca i malo starija deca, nekima mogu da budem i mama, no to me ne sprečava da savet potražim od mlađih, čak i banalan poput - kako potopiti pravilno glavu, nekome ko baš nikada nije ovo radio u vodi to može biti malo problem, koliko god čudno da zvuči nekom: da sumiram: vazduh se ispušta kroz usta, kaže mala Anđela, 11 godina.
Dok u horizontalnom položaju pokušavam da balansiram nogama, pokušavam da uvedem element plivanja jednom pa drugom rukom naizmenično, držeći se za ivicu, međutim, nemam ravnotežu i sinhronizovanost u rukama i nogama. Nije baš toliko jednostavno. Telo će morati da se adaptira na vodu. Ali odlazim sa treninga sa mišlju da bazen nije isto što i kada i da je potrebno vreme da bi se telo priviklo na novu sredinu.
Trener kaže da je najgorim slučajevima bilo potrebno od 6 do 8 meseci.
To su maksimalni okviri koje sam sada sebi postavila da naučim, nisam valjda baš najgori slučaj. Mr. Green

Note: Treneri nisu ni svesni koliko se stvari ne podrazumeva i sa kakvim individualnim barijerama dolaze pojedini neplivači. S obzirom na to da se obuka radi grupno i da se ne posvećuje vreme pojedincu i njegovim barijerama, već se radi na tehnici, svako je dužan da psihički trening odradi sam, treneri su tu zbog tehnike. Tako da tada na delu nastupaju dva trenera: jedan obučen i jedan neobučen (vi sami). Pritom su deca u prednosti, naime, niko im nije dvadeset godina govorio da treba da se plaše utapanja.

Mole se loši glumci da se ne igraju života
Idi na vrh
Naš život je uvreda za pozorište. Ni oni najlošiji glumci ne bi tako loše odigrali ovu rolu. Predstava koja bi u pozorištu u sto minuta sažela čitav ljudski život, razvukla se na čitavih sto godina tavorenja i svega par pokušaja sporednih glumaca da zablistaju.
Život i pozorište su veoma slični. Za oba treba posedovati talenat. Doduše, ima i razlika. Na ramenima ti sede dva mala šaptača, kad-kad i čitava četa, stalno se nadjačavaju. Jedan šapće kako da se ponašaš, drugi mu lupa ćuške, treći ih stalno demantuje... a u pozorištu je samo jedan.
Sva ta šminka na dnevnom svetlu mnogo ružnije deluje nego u poluosvetljenom teatru, perje, šljašteći kostimi, prejaki parfemi, veštačke kandže, trepavice, usiljeni osmesi, konzervirana mladost - sve je sa dasaka sišlo na beton.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 356 korisnika na forumu :: 24 registrovanih, 7 sakrivenih i 325 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 1567 - dana 15 Jul 2016 19:18

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: Alojz Hauptman, aramis s, bayonetman, boyce, BSD2, DARKMEN22, Dedadule, Dragan Milosevic, Eyes Wide Shut, FOX2, francis begbie, GreenMan, haris-74, ivan979, KUZMAR, mrvica78, nebkv, Nesho, Niko Bitan, ozzy, Ray1973, TITAN DUDIN JARAN, vasa.93, W123