Blog korisnika dzon snezni
| Prodaje od vrata do vrata- posao kao i svaki drugi, klasično | |
|---|---|
| 21 Nov 2010 18:15 | Idi na vrh |
| Verujem da je većina imala iskustva sa terenskim prodajama od vrata do vrata, bilo da je radila iste, ili su vam dolazili na vrata, pa hajd da malo razmenimo mišljenja i iskustva. Ponukan događajem od pre nekoliko dana, kada mi se pojavio na vratima mladić mršav ko grana, student, prodavac Kirbija, bukvalno moleći da izvrši prezentaciju, da menadžer vidi da je uređaj korišten.
Sam sam radio nekoliko takvih prodaja, i uvek je bila ista šema. Oni bi napričali sve najbolje o sebi, strava posao, nigde nećeš toliko zaraditi, bla bla. Onda idem na savetovanje, neki seminar, gde tako bogatim i uspešnim moraš platiti i gorivo za put. Sledi predavanje, crtanje piramide- prodaš toliko, rastu prihodi, dovedeš još jednog, dva, pet članova u firmu- prihodi ti skaču, jel astronomski. Onda dolazi glavni deo- natrpaju te, najčešće do zla boga skupom robom, natovare ko magare i put pod noge. Naravno, od neke zarade nema ništa : proizvodi su jako skupi, ljudi su siromašni, fiksne plate nema već dobijaš procenat. Najbolje sam prolazio s kozmetikom, tu se nešto i moglo prodati,a najgore s Mladinskom knjigom- to su neviđeni smorovi i izrabljivači, knjigu im ne bi uzeo ni da mi je džabe daju. Prvi ,, seminar '' na kome sam bio kod njih, lik je popljuvo sve ostale izdavače u Srbiji, nešto kao,, oni ostali, ne znam ni kako se zovu ''. Pa na teren prvi put ideš s nekim starijim, on te kao uči prodaji. Uđemo mi u neku radnju, i on počne priču devojci o knjizi od 6000 dinara. Ona ga ljubazno sasluša, i reče da ima platu 18 000, i da ona to sebi ne može priuštiti. On je potpuno ignorisao, i nastavio sledećih 15 minuta da priča- sve usred njenog radnog vremena. Ona ponovo ljubazno reče da neće da kupi.. on tad poče priču kako se može posle svake kupovine u prodavnici, odvojiti jedan dinar, i tako svakog dana, i eto ti šest hiljada.. meni se već kosa diže na glavi, devojka koluta očima, valjda toliko dobra da nema snage da nam kaže da izađemo.. valjda je dobrih pola sata mučio, ona nije htela kupiti, i konačno smo nekako izbauljali napolje. Onda su nekako došli do privatnih podataka- imena i prezimena dece koja idu u školu, i njihove adrese. Pa se pojave na vratima ,, dobardan, jel ovde stanuju gospođica Milica, i mladi gospodin Dejan ? ''. Kada bi meni nepoznat čovek došao na vrata i izrecitovao imena članova porodice, ne bi mi bilo drago, naprotiv- pre bi pozvao policiju. Privatnost ni ne daju uopšte- stalno te zivkaju, po danu, u 9, 10 uveče, gde si bio, koliko si prezentacija imao, daju ti neke putne naloge, gde moraš ispisivati vreme i putanju svog kretanja.. jednom su me čak zvali u subotu uveče na neki sastanak- koji se sveo na to da mi tip opisuje knjigu koju trebamo promovisati.. Gazde Kirbija, takođe nisu ništa bolje. Ovakvih ,, biznisa '' gde ništa ne ulažu u radnika, gde dobiju tovarnu mazgu koja im nosi robu po gradu, je sve više, nažalost zbog ekonomske situacije mnogi su prinuđeni da probaju i to. Moje mišljenje je da je riječ o klasičnom izrabljivanju, ako ne i šta gore. |
|
| Bože molim te, nemoj im oprostiti | |
|---|---|
| 15 Apr 2010 16:09 | Idi na vrh |
| Svašta se kod nas dešava u zadnje vreme.
Ubistva, tuče, noževi, prebijanja, mučenja i zlostavljanja žena i dece, posesivni momci koji ubijaju svoje devojke, vešanje pasa, šutiranje mačke okačeno na net.. i svaki put pomislim : dotakli smo dno, ne može gore od ovog, moramo krenuti napred. A onda me ponovo strefi neka još gora surovost, izopačenost, da nas podseti, da ne zaboravimo koliko se može biti zlo i pogano. Kakav mora pogan i monstruozan mozak biti, ljudi koji su u stanju da jednom malom psu odseku sve četiri šape ? Šta tu uopšte više reći, pomaže li tu više ikakva reč , ja mislim ne, nego takve idiote doživotno strpati iza brave, da više nikad ne izađu na bilo koju ulicu. Dobar je bio jedan komentar na b92 : psu su odsekli šape, ali dušu mu ne mogu uzeti, a u njegovim očima se duša vidi. A oni što su mu to uradili, oni nemaju dušu, niti će je ikad imati. Zato sam stavio ovakav naslov. Previše je zla, prosto ga je toliko da više svakog normalnog čoveka duša boli. Nema više tu nikakve priče, nego žestoko kažnjavati. Nema opraštanja za monstrume. Ovo je stvarno prevršilo svaku meru. Mi smo bolesno društvo, i to duboko bolesno. |
|
| ( Ne )grejanje u gradu.. | |
|---|---|
| 19 Feb 2010 20:32 | Idi na vrh |
| Tema je situacija sa grejanjem, konkretno u Novom Sadu, ali topik je otvoren i za druge gradove, pa pišite o vašim iskustvima.
Već dva puta ove godine, NS je ostajao bez grejanja i struje, ili gotovo dve trećine grada, pri relativno nevelikoj hladnoći. Nekidan su na tri stepena skoro potpuno isključili grejanje. Danas je na deset stepeni isto gotovo isključeno. Stan se jako brzo ohladio, pa smo morali uključiti grejalicu na struju. Svi su se u zgradi smrzavali. Dolazili su majstori , međutim oni su merili u podstanici za celu zgradu, i kažu sobna temperatura je 21. 21, ali stanovi su hladni. Ko je sad tu lud, neznam. Više nisam siguran jeli ovo centralno grejanje uopšte isplativo. Računi su sve veći, a kvalitet usluge sve gori. CG plaćamo cele godine, a imamo ga pola godine, i od tih pola kad odbijemo sve havarije, isključenja, smanjivanja grejanja čim se par stepeni pređe nula, sumnjam da ga efektivno ima i tri meseca. Preći na struju, ili šta.. ovo stvarno počinje da živcira. Plaćam redovno i smrzavam se- u javnim preduzećima znaju kukati da im se dignu plate, a kvalitet usluga im je očajan.. |
|
| 12 molbi jednog psa | |
|---|---|
| 16 Dec 2009 00:22 | Idi na vrh |
| Nadjoh ovo na raznim sajtovima, i svakako je vrlo poucno, ne samo za vlasnike pasa, nego i nekako uopste za ljude.
1. Moj zivot traje 10 do 15 godina. Svaki rastanak od tebe, za mene znaci patnju. Razmisli o tome pre nego sto me uzmes. 2. Voli me onakvog kakav sam, jer si ti mene birao. Ja nemam mogucnost da biram prijatelja i gospodara. 3. Daj mi vremena da shvatim sta ti od mene trazis. Pre nego sto me u toku obuke izgrdis, preispitaj sebe, mozda ti gresis, ili ja ne mogu da shvatim sta ti zelis. 4. Imaj ljubavi za mene, ja zivim od toga. 5. Nemoj se ljutiti na mene, i nemoj me kaznjavati. Ti imas svoj posao, svoje prijatelje, svoju razonodu, a ja imam samo tebe. 6. Pricaj sa mnom! Iako se tebi cini da te ne razumem, ja ipak znam sta mislis i osecas. 7. Znaj da ja ne zaboravljam kako se sa mnom postupa. 8. Pomisli pre nego sto me udaris, da te ja s lakocom mogu ugristi, ali ja to nikad ne radim. 9. Ne uzimaj me kao igracku, dok sam mali i sladak, da bi me kasnije odbacio, jer je moja ljubav prema tebi vecna. 10. Brini o meni i kad ostarim, ostanem bez zuba, ogluvim, oslepim, prestanem da se krecem. I o tebi ce neko brinuti- starost je ista za sve! 11. Prati me na mom poslednjem putu. Nemoj nikad reci " Ja to ne mogu da gledam " ili " Neka se to dogodi u mom odsustvu ". S tobom je sve za mene lakse. Neka ti to bude dug za moju vernost i nasu lepu mladost. 12. Kad me vise ne bude bilo, nemoj tugovati, vec usreci nekog novog psa, voli ga kao sto si i mene voleo. |
|
| Prve sede, kuku mene..) | |
|---|---|
| 13 Nov 2009 12:42 | Idi na vrh |
| Evo ih stigle, prve sede, tiho, neprimetno. Dosad sam se uvek izvlacio, kako izgledam mladoliko, moji drugovi i mladji i stariji imaju mnogi vec dobrano sedih, a ja jos nisam imao. Juce, prvi put videh, dve tri bogami bas sede u kosi, nisu toliko na vidnom mestu, ali ima ih.
Nesto me ipak zacnulo. Da li je to znak brzog dolaska jos kojih, jesu li one samo prethodnica, pokazatelj da je mladost uveliko prosla i da traje zrelo doba... sta god da je, nekako nije lep osecaj. Da li je 35 godina rano za sede ? Ali, tesim se u zemlji kojoj zivimo, valjda ni prerano osedeti nije neobicno. Il me uhvatila samo jesenja depresija, kriza srednjih godina.. |
|
| Kupio sam svoje ??! | |
|---|---|
| 22 Sep 2009 21:37 | Idi na vrh |
| Čudan događaj desio mi se pre nekoliko meseci. Ali prvo moram malo da se vratim u prošlost. Kao mali, jako sam voleo knjige o životinjama.
Imao sam nekih šest knjiga, čini mi se, Životinjsko carstvo, mislim da je bilo zagrebačko izdanje. Sećam se i dan danas solidno tih knjiga, a posebno jedne o životinjama u moru i okeanu. Tu sam hemijskom podvukao jednu rečenicu, vezano za jednu morsku ribu. Nije mi običaj da šaram knjige, čak ni kao mali to nisam radio, ali tad jesam iz nekog razloga pa sam to dobro i zapamtio. Znam da davi ovaj uvod, ali je neophodan za kasnije. 95-e mi je u Bosni kuća poharana, skoro sve je odneto, a ono što nisu odneli " njihovi ", razgrabile su kasnije moje komšije, uključujući čak i neke rođake koji su se vratili tamo. Elem, kod novosadskih fakulteta, često budu ulični prodavci knjiga, i svašta se tu lepog, za jeftine pare , može naći. Na moju veliku radost, našao sam dve knjige iz edicije Životinjsko carstvo- jednu o životinjama u planini, brdu i dolinama, i drugu upravo o moru i okeanu. Bio je to kao povratak u detinjstvo, nalaženje nečeg izgubljenog. Nakraju sam te knjige poklonio bratovim mališanima, ali zanimljivo je ono između. Kupih te knjige, donesoh ih kući, i kako sam bio u gužvi, stajale su na polici, nisam ih skoro ni prelistao. I onda kad sam to učinio- šok. Hemijskom olovkom, na istoj stranici , stajala je podvucena rečenica ! Bio sam šokiran i zaprepašćen. Besan. Da li je moguće da sam kupio nešto što je zapravo moje ? Kolika je verovatnoća da je neko drugi, u istom izdanju, nekad davno, podvukao nešto na istoj stranici ? Problem je što uopšte nisam zapamtio kako izgleda prodavac, a prošlo je nekoliko dana.. došao sam tamo ponovo, uporan da saznam odakle im ta knjiga, ali bilo je uzalud. Na pitanja su samo slegali ramenima, ne znamo, knjige iz te edicije više se nisu pojavljivale, možda se i taj prodavac premestio, jer nisu uvek isti.. uglavnom nisam ništa saznao. Ostao je neki gorak okus da mi je neko prodao moju stvar. Možda nije prodavac kriv, možda je on dobio od nekog, nabavio. Uglavnom, tako se završilo. Knjige sam dao bratovoj deci, jer imaju zaista lepe ilustracije i tekstove, a meni više ne trebaju. Misteriju verovatno nikad neću rešiti.. |
|
| 40 godina od.. | |
|---|---|
| 15 Avg 2009 12:35 | Idi na vrh |
| Danas je tacno 40 godina od legendarne svirke u Vudstoku.
Mislim da je to veoma vazan datum. Bio je to festival mira, ljubavi i uopste ljudi koji su zeleli jedan drugaciji, bolji i lepsi svet. Nakon toliko vremena koje je proslo, pitam se kakav je svet danas, i nekako tuzno moram zakljuciti da je jos gori nego te 1969. Ratovi, krize i nasilje na sve strane, otudjenost, sebicnost, egoizam. Svet kojim upravljaju korporacije i monopoli. Sta je ostalo od ideala dece cveca i sveta koji su zeleli, i hoce li se nekad pojaviti neki novi pokret, nova snaga koja ce pokusati promeniti svet, i osloboditi nas oruzja i ratova. Nekako mi se cini da je i rokenrol nazadovao. Danasnje zvezde, pa i rok- dinosaurusi, vise nisu pobunjenici ni iskreni kriticari drustva, vec bogati ljudi koji sviraju zbog para, i koje je " masina " uhvatila pod svoje.. Ali valjda sve to ipak nije bilo uzaludno. Mozda jednog dana, u dalekoj buducnosti, svet bude mnogo lepse mesto za ziveti. Lakse mi je ziveti ako verujem u to. Mozda ce neke generacije koje dodju posle nas, docekati ostvarenje ideala hipi generacije. |
|
| Izgubljeni Raj | |
|---|---|
| 27 Jul 2009 12:00 | Idi na vrh |
| Razmisljao sam da li da stavim ovaj topik, jer je ipak lokal- patriotski ali nadam se da necete zameriti.. zeleo bi da podelim s vama lepote mog zavicaja iz Bosne, Grahovsko- Drvarskog kraja. Nazalost, tesko je stradao u ratu, ekonomski i privredno osiromasen, nekako zaboravljen od svih. Dosta ljudi se vratilo, ali nije kao pre. Kraj je, kako naslov kaze jedan Izgubljeni Raj. Ima velike potencijale za turizam, prelepo Satorsko Jezero nastalo u ledeno doba, pecinu Ledenicu, prasumu Lomsku sumu kod Klekovace, prelepe planine i sume..
Pa, evo malo slika 
|
|
| Tajne ( vile i ostala zanimljiva bica )... | |
|---|---|
| 20 Jul 2009 23:30 | Idi na vrh |
| Iz detinjstva pamtimo mnogo stvari. Cesto se kaze da vecito ostaje u srcu miris tople bakine kuhinje, bezbriznost igara, osecaj srece i zasticenosti.. Pamtim i Branka Kockicu, Kolaricu Panicu, Opstanak, crtane filmove, i mnogo toga drugog.
Ali mi nekako najvise nedostaju tajne. Mali svet u blizini moje kuce, bio mi je tada veliki, neistrazeni univerzum. Planina sa svojim sumama, proplancima, cudesnim formacijama stena bila je magicno mesto prepuno tajni i misterija. Pored uobicajene flore i faune, naseljavao sam je brojnim cudesnim stvorenjima, od dzinovskih i opasnih zmija, patuljaka koji zive duboko u pecinama, do vila i vilenjaka skrivenih duboko u srcu sume, koji nece svakom da se pokazu. Odlazeci do podnozja planine, brat i ja cesto smo skupljali razne zivotinjice, i donosili ih kuci, nasta nasi nisu bili bas odusevljeni, pogotovo kad smo se navrzli donositi skorpije, koje naravno nisu dobijale dozvolu da ostanu u kuci. Nas prvi izlet sa odraslima na planinu nije bio razocarenje, iako nismo sreli nikog od magicnih stvorova- ja sam svakako racunao da pred odraslima i nece da se pokazu. Kako godine prolaze, nekako mi najvise iz detinjstva fale te tajne. Taj osecaj beskraja, neistrazenog koje se pruza pred tobom. Danas je sve poznato, racionalno, istrazeno, objasnjeno. Po misterije i tajne idemo u daleke zemlje. A tu oko nas, na svakom brdu, planini, sumi, u mocvari, cekaju nas neki lepi i neistrazeni svetovi, koji su samo korak od nas, a ne primecujemo njihovu lepotu i bogatstvo. Stalno smo u grcu, nemamo vremena. Ucimo, radimo, trazimo posao.. cesto hodamo, a i da ne primecujemo stvari oko sebe. Kako je lepa reka koja tece, letnja noc i zvezde, taj vetar detinjstva i lepog koji ponekad dodje do nas. Mozda je od tajni i detinjstva, i dosla moja ljubav prema fantasticnoj knjizevnosti, mitologiji. Mozda je to zelja da se uvek ima jedan poseban svet, jedan komad prostora i vremena koji sadasnjost, uzurbanost, nervoza i sve ruzne stvari koje se desavaju, ne mogu oduzeti. On je tu, nije i ne treba da zameni svet u kome zivim. Ali pokislom i umornom putniku pruza prenociste, i odmor- da moze da skupi snage i nastavi dalje. Zato je dobro da imamo neki svoj mali svet, koji ce biti tu, za nas. Tajne- one su spona proslosti ( detinjstva ), sadasnjosti i buducnosti. Kako bi bez njih ? Bio bi to dosadan svet bez tajni. |
|
| Umro Majkl Dzekson | |
|---|---|
| 26 Jun 2009 07:57 | Idi na vrh |
| Nocas je u 50 godini zivota umro Majkl Dzekson, kralj popa, muzicki i
plesni genije, covek cija je muzika obelezila jednu epohu. Bice upamcen po sjajnim numerama, od kojih je meni najdraza Billie Jean, po najprodavanijem albumu svih vremena ( Triler ), ali i po kontroverznom privatnom , pa i javnom zivotu, koji je ukljucivao i optuzbe za seksualno zlostavljanje dece, brojne operacije lica, bankrotstvo.. utisak mi je da koliko je bio slavan i bogat, i kreativan, da je istovremeno bio i strahovito nesrecan, i neshvacen.. Trebalo je uskoro da krene na veliku, poslednju turneju.. Svet je ostao bez velike muzicke zvezde. |
|
