Jana

babadevojka koja zna sa racunarima....

nobody@mycity.rs (Jana) — Sun, 08 May 2011 19:42:58 +0100

Prvi blog posle skoro 4 god... Moram da se izvinim sto je malo skeptican, sa dozom besa... ali, neke stvari mi nikako, ali nikako ne ulaze u glavu.
21. vek je era racunara. Skoro svako domacinstvo [u kojem oba bracna druga rade- i za to primaju platu i imaju decu od 10-20 god] ima racunar. I ja apsolutno razumem to da neki ljudi NE ZNAJU sa racunarima, ipak nije svako rodjen obrazovan i nije svako rodjen sa odredjenim vestinama, neke su stecene...
Ali, nikako mi ne ulazi u glavu, kako to da niko nece da nauci neke proste komande, koje su neophodne iz dana u dan.
Naime, moj otac ima prijatelja, koji ima cerku koja je godinu dana mladja od mene. Oni imaju racunar u svom domu vec 6 god. Dakle, ta devojcica se upoznala sa tastaturom, misem i ekranom sa 16. god. Njen tata, je zamolio mene da ja njemu neke diskove 'prebacim' iz audio u mp3 format i da to narezem. Nema problema, sredicemo. Ipak, to je svega 5 diskova, posao od pola sata. I ja njemu lepo napisem,i objasnim mu kako se koristi opcija RIP u Windows media player-u i sve on meni kaze da je skontao... Da bi mi dosao nedelju dana kasnije [kada ja nisam bila kuci, otisla sam kod bake za praznike] i doneo jos 30 diskova i zamolio me da i njih prebacim u mp3. A moj otac, naravno, nema problema, moze ona to. Kao da nemam druge obaveze, kao da nisam u frci s vremenom i kao da nemam zivot... Nije frka zavrsicu, ne zalim se ja na to....
Ono sto mene zanima, je zasto on ne moze njegovu cerku da pita da NAUCI nesto novo pa da mu ona to lepo zavrsava? Kao sto rekoh NIJE MI PROBLEM hocu da pomognem, ali bolje cu pomoci ako pomognem da se to nauci, i kad pitam sto nije njegova cerka pokusala to da uradi, kao sto sam objasnila.... Meni tata kaze kako NE ZNA. A ja sam se sa znanjem rodila? Sva sam pametna i bistra, jer mi je to palo s neba? Ne, ja sam provodila sate kraj kompjutera gledajuci nesto drugo osim MySpace-a, Facebooka i Krstarice od svoje 11. godine, postavljala gomilu banalnih pitanja ljudima koji se bave racunarima, nekima se na glavu popela da bih naucila nesto novo.
Ali, bitno je da njegova cerka NE ZNA. Ima papir, ima nacrtan prozor, ima sve ikone i onu zaokruzenu na koju treba da klikne... uputstvo u formi slikovnice... NE ZNA!
I kao sto rekoh, mene ne nervira to sto su mi se obratili za pomoc, niti me iritira to sto mi je dao bar sat i po vremena posla, vec cinjenica da podrzava svoju dragu cerkicu u njenom neznanju. Kao da ja ne bih volela da se napirlitam i odem na kafu sa drugaricama. Sat i po vremena, taman onliko koliko mi je potrebno za jednu trac sesiju sa 2 drugarice, da budem lepa i slatka u gradu, da ispoziram malo i budem praznoglava. I meni bi bilo lepo, imala bih momka, zivela danas za sutra, znala bih samo ono sto MORAM da znam i to je..... A ne ovako... trudim se nesto da naucim novo i to MENI znaci...
I onda kada ja predam diskove, kaze mi hvala,moj otac izjavi kako to nije nista za mene, ja to znam. NIje nista, tata, u pravu si... Ja cu sedeti kuci dok se on bude veselio na njenoj svadbi za godinu dve. A ti ces imati jednu matoru udavacu koja zna da ripuje diskove.... WOHOO za tebe! -.-
jos jednom se izvinjavam na ovako besnom blogu.

Gde je minula paznja....

nobody@mycity.rs (Jana) — Sat, 08 Mar 2008 15:57:41 +0100

Danasnji 8. mart me je naveo da malo porazmislim o odnosima prema nasim majkama, sestrama... necijim devojkama, zenama... opste o ophodjenju prema zenskom polu i ophodjenje zena prema muskarcima...
I nekako mi se cini, da su skoro svi muskarci danas bili nekako usiljeno zlatni, fini, darezljivi... dok su zene bile presretne, kao da su jedva docekale danasnji dan.
I slusam izjavu drugarice, pa tesko je mom decko... rodjendan mi je uskoro, bio je dan zaljubljenih relativno skoro, a i godisnjica nam je negde u ovo doba godine... nije mi nikako jasno odakle mu para za poklone... ali ne ocekujem nista manje.
Ranije bih na tu izjavu gledala sa podsmehom... jer je meni to darivanje bilo smesno. I sad je, do neke mere. I razmisljala sam o onoj temi, koju ne mogu da nadjem, da li se zene kupuju dzipovima ili stihovima [ne mogu da se setim tacnog naziva... no nebitno] i na kraju shvatila da je i jedno i drugo neophodno da bi se devojka osecala... pa, voljenom.
Generalno gledano, nisam onaj tip devojke koji trazi kintu, poklone, izlaske kad je u vezi [ licno mislim da nemam predispozicije za to... ], ali
posle nekog vremena, jednostavno imam potrebu da me momak iznenadi.
Ne mora to da bude nakit, krpica, skupa vecera... Ali prijalo bi neko romanticno iznenadjenje... Da me pozove i kaze da mu nedostajem... Da mi ostavi neki cvet koji je ubrao pod prozor, sa onom malom cokoladicom sto se dobija uz kafu [mnogo ih volim!]... ili pak da se pojavi niotkuda, da me zagrli i poljubi, jer se nasao tu!
Ali kako kome kazem to [doticnoj drugarici spomenem tako nesto], na to se gleda kao staromodna, bapska rutina... Jesam staromodna, jesam baba... ali volim onu paznju koja ce trajati mnogo duze od bilo koje ruze, lutke, krpice, narukvice, ogrlice.... u mom secanju ce taj trenutak biti cenjen dosta dugo. Ali, ko ce to shvatiti danas? Skoro, pa niko... Nebitno da li je musko, ili zensko... Sto je zaista skoro tragicno... Ljubav, paznja
i neznosti se ne mogu kupiti... barem ne u mom staromodnom umu....

Da li sam losa osoba zato sto...

nobody@mycity.rs (Jana) — Tue, 12 Feb 2008 22:07:24 +0100

... sam postala neverovatno iskrena. Recicu coveku svaku njegovu manu i zahtevati od njega da ucini isto za mene bez kompromisno
.... sam necu nikoga da lazem kad me direktno pita sta se desilo?
.... sto sam sujetna do zla boga I NE PORICEM TO!
...sto nisam vernik, a sto tvrdim da sam Srpkinja?
.... sto ne volim Cecu i folk pevaljke i opet tvrdim da sam srpkinja?
..... sto sam u trenucima stvarno mnogo naporna svojim nesigurnim egom?
....sto cesto lupam gluposti i ponasam se kao dete....
... mnogo zavidim uspesnim ljudima. Ali to nije onda zavist gde ja sad mrzim coveka zato sto ima ovo ili ono, zato sto ima jak karakter ili sta god... vec je to onaj tip zavisti gde je kazem coveku super sto si stekao i rqdnu naviku, sto imas odlicne ocene, sto zivis na egzoticnom mestu, sto si uspesan u poslu, sto imas sredjen ljubavni i socijalni zivot, sto se zabavljas kao lud, sto besnis do neiznemoglosti, nemoj to izgubiti... a duboko u sebi samoj sebi govorim da sam kreten sto ne organiujem svoj zivot malo bolje.... mozda bih i ja stigla da imam socijlani zivot, mozda bih sredila svoj ljubavni zivot [pre nego sto ga skroz ubijem i ugusim, za sta imam tendenciju iz straha....] mozda bih i ja stigla da nadjem posao, pa posetim nekoga na egzoticnom mestu...
.... sto sam postala indiferentna za tudja zaljenja, tudje probleme... pomocicu, ali necu imati strpljenja da slusam jednu te istu pricu u toku 4oro casovnog razgovora telefonom, pricanu drugim recima ali koja se svodi na isto.... Posle 3 sata meni vec puca film i pocinjem da pricam povisenim glasom...
.... da li sam uzasna osoba sto ne zelim da ucestvujem u razgovoru gde se drugi ogovaraju... jednostavno nemam sta da kazem ljudi! alo!
.... da li sam ja kreten zato sto ne stavljam sminku kad ustanem i navucem farmerice, patike, i duks i podjem na faks sa podocnjacima [koji su delom nasledjeni delom tu jer sam probdela jos jednu noc odmarajuci se od nerada gledajuci serije na FOX lifeu] i sa bledim tenom i nezainteresovanim stavom za to sta devojcice devojcice citaj SNAJKE imaju da kazu?
.... koliko sam ja to los covek, ako necu da se slozim sa radikalom i sto se sa istim svadjam i pokusavam da ga ubedim da ne moze da me ubedi da je Velja Ilic dobar /los izbor i sto se na kraju iznerviram i samo kazem da necu da pricam sa njim sada, jer cu oci da mu iskopam rapidografom, a posle ne mogu da radim vezbe jer nemam pare da kupim drugi u fakultetskoj knjizari... [kupicu drugi kad odem kuci]?
... da li sam ja los covek zato sto me ne interesuje politicka scena drzave u kojoj zivim?
,,, i da li sam ja los covek sto ne zelim , sto ODBIJAM da budem deo mase koja ima jedne te iste navike, manire, i komplekse??
....sto uvek lupam gluposti????

Moj prvi projekat koji ce imati nekog smisla!

nobody@mycity.rs (Jana) — Sat, 26 Jan 2008 23:47:26 +0100

Odlucih! Isprojektovacu kucu, u kuci sobu 2*2 m.
Dakle, u sobi ce biti stolica kvadratnog oblika, dimenzija 40*40 cm (vise mi ne treba) a oko te stolice ce biti prostor, sto asistent iz projektovanja kaze da je prolazni prostor, 80 cm, sa svake strane stolice... sto vam dodje 2m puta 2m. I onda cu iznad te stolice da smestim omcu i da se obesim! Ali nece to da bude bilo kakva omca, neeeeeeeee..... to ce biti onaj tip omce koji nece da mi povredi vrat kad padnem dole...i nece potiljak da udari onaj prokleti konopac koji me drzi dok se gusim..ne lepo cu da izdizajniram, kao jastuce da bude... sve meko i lepo... i da me nista ne boli! To sto ce mi nedostajati malo vazduha, nema veze... i sad mi je generalno tako... nece biti NIKAKVE razlike! Ljudi dal sam jedina koja je pala na prvom semestru i daje samo 4 ispita???
mnogo sam kiksnula... i mnogo sam razocarana!

Srbi su super, sve dok...

nobody@mycity.rs (Jana) — Thu, 13 Sep 2007 18:43:07 +0100

Znate sta sam shvatila... da su Srbi, kao muskarci najvece pi*zde koje postoje [odnosi se na novije generacije ' maco frajera']! Kunem vam se... kad treba da se pobiju, tu su... Kad treba da napiju, tu su... Kad treba da budu dziberi, tu su pa tek prisutni... Malo koji zna da se ponasa kao pravi dzentlman, malo koji ima manire, kakav pristojan mladic 21. veka bi trebalo da ima.... Bruka je biti fin prema devojci, bruka je ustati devojci da sedne, bruka je reci "Cao ja sam taj i taj" kad se pozdravlja sa prijateljem koji je u drustvu nepoznate devojke/ momka.... A najveca bruka od svih je uciti da plese... [da, ovde pocinje ono moje prepricavanje i zaljenje na svakojake sitnice koje mi se u ovoj drzavi ne svidjaju i zbog koje mi dodje da vristim iz sve snage!]
Dakle, pretpostavljm da je nekim clanovima ovog foruma poznato da u Bgu i NSu postoje organizovane veceri, tzv Latino Night, kad dodje grupa plesaca pa uci ljude da plesu salsu, merenge i latino plesove uopste... Dosli su i kod nas po prvi put ' da poduce neuke' i bilo je poprilicno zabavno.... bilo je samo 4 momaka koja su imala muda da pridju da igraju... ostalo je sedelo i gledalo kako njihove devojke [ koje su ih naterale da dodju] kako igraju sa ostatkom... Na kraju kad se neko okurazi, dodje poznanik i pocne da se sprda kako ovaj uci da igra... haha, ti ucis da igras... haha koji si ti jadnik! ili sta god... Mislim se ljudi bre ALO! Gde zivimo?!? Ja verujem da devojke vise cene momka koji zna da je uhvati za ruku i da zaplese sa njom i da bude samopuzdan nego li da samo stoji i da se izmorava ko neki dziber.... Ali to je samo moje skromno misljenje... Sad se nerviram jer su svi moji drugovi isti takvi NIKO NEMA MUDA DA IDE DA UCI DA IGRA! ujesce ga muzika ja mislim....

[ja se zaista izvinjavam sto moram da se zalim... ali eto, ovo je jedino mesto gde me ljudi ne poznaju i gde me niko ne moze gadjati paradajzom, jajima, pesnicama.... ]

Ja sam vam za Ginisovu knjigu rekorda, majke mi! :)

nobody@mycity.rs (Jana) — Sat, 21 Jul 2007 04:36:25 +0100

Znate li onu foru kad medvedi spavaju celu zimu... e pa ja sam vam susta suprotnos' Ja prespavah celo leto! Ove tropske vrucine me ubise u pojam! Legla sam oko 4 sata popodne juce, a ustala pre pola sata da doruckujem ( juce sam samo doruckovala i sredila kucu i legla da spavam!)... a pre neki dan sam uspela da odspavam citavih 16 sati spavanja bez prekida.. ne znam sta mi bi... ali otspavala sam ga fes! Ne znam ko je svetski rekorder u spavanju ali mislim se da sam ja poludela majke mi!
Nego zna li neko gde je MadRabbit?! Nema ga sto godina.... Ko u zemlju da je prop'o! POzdrav svima!

Konacno sam i ja tuzna....

nobody@mycity.rs (Jana) — Sat, 05 May 2007 02:05:05 +0100

Kazem, konacno, sa malim prizvukom ironije u svom glasu...
I kao sto sve to ide.... zaljubila sam se... u pogresno vreme, u pravu osobu, koja je to uzvratila... i sve to bejase zabranjeno i jos uvek je zabranjeno...ali kao traje... a jos uvek ne sme to da se dogadja... i ja to znam i on to zna i opet mi pevamo istu pesmu kao pokvarena ploca. To je sve jace od nas... jos uvek se vidjamo, iako manje pricamo... ali jos uvek smo sposobni da se sedimo u tisini i jednostavno budemo zadovoljni.. samo jer smo tu, blizu jedno drugom... i ne znam da li njega boli koliko i mene, ne znam da li je isto i njemu.. nadam se da jeste.... nadam se da mu je isto kao i meni... a onda se nadam da mu je lako.. da mu ide sve od ruke... i sve ovo sto kazem je moje i samo moje.Neka ostane medju nama... svih 40 000 ljudi... neka zna, ali nikome da ne kaze! Jer ja to krijem svom svojom snagom... i niko ne primecuje da nesto nije u redu... svi vide da se smejem, svi vide da sam vesela, da se salim.... i tako treba.
Ali uvece kad se setam sama, oci mi se suzama prepune, samo sto me ne uguse. Jedino sto ne pocnu da vriste 'boli me, neka prestane, nedostaje mi!pomozite mi molim vas' ali ne dozvoljavam im... samo spustim pogled i povucem suze i emocije, setim se onoga sto zna da me razbesni(sto sad i vise nije toliko strasno kad razmislim) pa se smirim.... ne teku suze.... setim se da treba da idem u susret ljudima koji me poznaju kao veselu... i odmah se povuce svaki trag tuge duboko u podsvest... i sve je ok... ali kratko traje. pa ponovo sve u krug. Procice sve znam da ce proci, mora... ali kad?
izvinite sto smaram...ali morala sam nekome nesto da kazem... oprostite!

Jedan veliki P.S.

nobody@mycity.rs (Jana) — Sat, 17 Mar 2007 01:47:36 +0100

Za nesto vise od 8 sati ja cu sedeti u klupi(tipicnoj skolskoj klupi, kao i svakoj drugoj) i uspanicicu se kad budem videla svoj prvi test iz engleskog jezika!
Zasto, nemam pojma... ali eto! malo mi gramatika problem! STA CU JA TAMO!
no, nije poenta mog bloga to... samo bih vas zamolila da mi drzite fige... koliko vas bude budno tad!

Oda onima koji je ne zasluzuju!

nobody@mycity.rs (Jana) — Tue, 26 Dec 2006 01:25:27 +0100

I opet su se javili oni koje nisam zelela da cujem� opet isto razocarenja,koje nece da boli, opet iste suze, koje nikad necu pustiti. I sve je to pocelo jos iz detinjstva. I sve se to nastavlja dalje u odrastanje I pitam se na kraju koliko puta cu morati da prolazim kroz kofuziju koju ljudska okrustnost, prevara i zla namera donose.
Sta je toliko interesantno u ponizavanju druge osobe, sta je toliko interesantno u vredjanju necijeg integriteta, necije zelje, necijeg bica� I sve to namerno� sta? ajde neko da mi objasni� sigurno ima nekoga na ovom svetu, u ovom gradu ko to radi konstantno, ajde da mi objasni! Sta je tu toliko lepo I divno? Pruza vam osecaj dominacije? Zadovoljstvo?! Radost? Ili samo cistu zabavu? Kako to da vam je zabavno da ponizavate nekoga bez ikakvog razloga, ili bar da pokusate da ponizavate nekoga jer je to, eto, zabavno!
U cemu je poenta? Zar vam nikad nije palo da se to isto moze jednog dana desiti I vama? Mozda necete reagovati na isti ili slican nacin, mozda cete biti maksimalno vulgarni kao sto znate, mozda cete biti isuvise napeti I zeljni agresije da necete znati da se kontrolisete?
I bas sam pocela da razmisljam o tome kako sam zaboravila razlog svog nepoverenja drustvu. Na to me je navela jedna osoba koju nikad nisam upoznala� I sad mi je jasno� Zbog vas� sve je to zbog vas� Ne toliko zbog cinjenice da me konstantno nervirate, niti da ste mi u podsvesti, vec je to zbog moje skoro neukrotive zelje da vas psujem kao najgoru stoku ovoga sveta� sto vi u sustini I jeste� ali necu, necu jer vi to zelite. Vi zelite da me isprovocirate I zelite da me izbacite iz takta I da mi oduzmete kontrolu koju sam naucila da posedujem uvek, zelite da me spustite na vas nivo, zelite da budem vi!! Ali ja to necu... naucila sam da se kontrolisem, znam gde je moje mesto!
I hvala vam. Naucili ste me nesto sto me roditelji, prijatelji I rodbina nikad ne bi naucila� da ne verujem ljudima� da uvek budem na oprezu! I tako ce I biti� zauvek cu biti na oprezu, uvek cu se drzati svog staklnog zida, kog ne dam da bilo ko srusi, I necu pokazivati emocije koje neki ljudi zele da vide od mene. Necu im nikad priznati da su mi dragi, necu im nikad reci da mi nedostaju, necu im reci das u mi bitni, jer cu, cak I od njih, ocekivati ono sto dobijam od vas! I mozda cu nekad reci da nekoga volim I da to zvuci kao sala, mozda cu nekad to I misliti, mozda cu se stvarno saliti, ali nece niko znati da li su to zaista moje emocije� jer ljudi samo zbog vas ne zasluzuju moje emocije. Mozda su one iskrene, mozda su one jake, ali nece biti primecene� Jer, ako budu primecene onda ce biti zloupotrebljene�
Divna je stvar poverenje� Lepo kazu, lako se gubi tesko dobija, kod mene to nije tako� Kod mene je Ne dobija se uopste� pa ako kasnije dokazes da ga bas zelis , onda ga mozda dobijes�. Dozvolila sam vam jednom da me uvredite, I nekad su vase reci mene doticale, jer sam mislila da svi misle tako o meni� ali naucila sam da nije tako. Naucila sam da postoje svakakvi ljudi. Da su svi u sustini isti, ali da neki imaju dobre namere ka meni neki ne!
I odmah se izvinjavam, ovako javno, da moze CEO SVET da vidi to izvinjenje, svim ljudima koje pustim u svoj zivot, pa se kasnije posvadjam sa njima� ili drzim distancu i ne dam da mi pridju. To nije zbog toga sto mi nije stalo do vas, to nije zbog toga sto ste vi drugaciji od mene� to je samo zato sto ne verujem nikome, ne verujem ni vama koji to stvarno zasluzuju, jer , eto, ocekujem od vas ono sto sto sam dobila od onih kojima nikad nisam ni zelela da verujem. I mozda oni bas zato sad pokusavaju da me spotaknu pred novu godinu. Ali nece uspeti�. Jednom zamalo sto nisu, ali ispostavilo se da sam jaca od njih. Ispostavilo se da sam bolja, pametnija od onoga za sta su me procenili! Znajte ljudi da mi je stalo do vas, ali lakse mi je da ne verujem....

Od sutra sam na dijeti.... (naslov nema veze sa txtom)

nobody@mycity.rs (Jana) — Mon, 18 Dec 2006 00:56:35 +0100

E, pa moje dame, koliko nam vam se puta desilo da se pogledate u ogledalu i kazete sebi... "Jaoj kolika sam! Ne mogu da verujem, imam zadnjicu ko kobila!" i onda kazete sebi, "Od sutra sam na dijeti" a nikad to sutra da dodje! Meni se to desava svakog dana....skoro... i nema teorije da prebrojim koliko sam puta samu sebe ubacila u zesci bedak jer sam "debela" i koliko puta nisam zelela da izadjem u grad iz istog razloga... i nikako sebe da prihvatim takvu kakva jesam!!!!
A onda stanem da listam casopise, ili gledam MTV ili Fashion Tv i onda se jos vise ubedarim i onda sta uradim??... Odem, pa kupim cokoladu da se oraspoloziim i kazem sebi... "Ovo je poslednja cokolada za tebe, mlada damo... od sutra si na dijeti!" Al opet Jovo nanovo!
Najgore od svega toga je cinjenica da svakog dana prolazim kroz istu torturu...prodjem pored nekog visokog stakla, gde igrom slucaja, mogu da vidim sebe celu i odmah mi pomisao dodje:" Jebote Jano, imas butine ko dzokej!". I onda kao za inat prodje neka visoka plavusa, zanosnih oblina, vitkih dugih nogu, uzanog struka, sitnih ramena i lepog lica, savrseno nasminkana i spremna za neki pohod...jaoj agonije.... sto nisam ja takve gradje....! I tad mi dodje da se ispovratim na licu mesta koliko sam nekad pateticna.... i samo kazem sebi: "Ajde, bre, devojko nastavi dalje, tebe bar nece silovati na sred ulice da im se pruzi prilika! Jes da nisi manekenka, ali sasvim si ok... da... dobro nisi ok... ali blizu si!"
A onda se setim one proklete mature koja treba da naidje, i izjava drugarica svakog dana koje se zale na naporne treninge u Fitnes centru i na prestrog rezim sitnih obroka, i to kako ce koja obuci haljinu koja je pripijena uz telo, koja istice svaki moguci adut koji imaju... A najsmesnije od svega toga je to sto te cure vec imaju liniju i one vec imaju uzak struk(proporcijalan za njihove kukove) i tanane noge.... Gde ce, bre, one na dijetu?!? da li su lude ili sam ja samo vanzemaljac na ovoj zemlji gde su rigorozne dijete, tipa "jedem jednu kiflu i pijem jednu casu jogurta dnevno i nista vise" postale vera hiljada devojaka cija je jedna jedina moguca ambicija da budu lepe! I onda se setim.... da ni one sebi nisu savrsene... .mozda nemaju salo, ali imaju celulit( koji ja nemam) i imaju one ruzne bubuljice koje se trude da prekriju sminkom svakog dana, (koje, opet, ja nemam)....i ko zna koliko jos mana imaju (kao sto ih imam ja) i ko zna koliko su one sebi nesavrsene i ko zna koliko njih nerviraju one dlacice koje nicu svakog dana na listu nogu koje moraju da skinu pincetom, ili nesavrsene obrve koje su unistile svojom neiskusnom rukom u 8. razredu pa sad ne znaju kako da ih srede.... I na kraju dana se sva ta moja razmisljanja o tome kako sam debele svode na sledece: " Mama me je rodila sa lepim oblikom lica, sa izrazenim jagodicama, sa lepim usnama i sa prelepim ocima.... sa sjajnom svilenkastom(ponekad malo napornom) ,bujnom crnom kosom, sa proporcijonalnim telom i sa egzoticnom bojom koze( koja ne vuce ni na caleta ni na kevu a ni na komsiju! !), sa dovoljno visokim koef. inteligencije, sa normalnim stavovima i prosecnim smislom za humor... i sto je najbitnije rodila me je da bih se smejala iskrenoscu koja zraci iz mojih ociju i koja se cuje kroz moj osmeh( ili je iskrenost ili samo cisto nekontrolisano, zarazno smejanje, nisam sigurna! ). I rodila me je da zracim pozitivnom energijom i da svakoga kome sam draga oraspolozim na jedan ili drugi nacin.... I nije bitno to sto imam 5,10, 15 ili 20 kila vise nego sto bi trebalo! Ja sam ono sto jesam i ne pravim se da sam nesto drugo..." I trebalo bi da se ponosim sama sobom jer imam svoje stavove, kojih se drzim... I trebalo bi da se ponosim sobom jer sam pametna, sto volim da se pravim pametna,sto sam iskrena i sto se ne bojim da kazem ljudima ono sto mislim, sto sam drska kada mislim da sam u pravu, sto sam uporna kad zelim nesto da isteram na svoje i sto sam uvek iskreno srecna kad je neko drugi srecan pored mene... Trebalo bi da se ponosim sobom sto nisam zavidna, ljubomorna, sto ne ogovaram ljude sa svima, sto imam svoje individualno ja i sto zelim da budem neko i nesto za 10 godina (a ne samo necija zena) i sto ne dozvoljavam ljudima da mi govore sta da radim, gde da idem, i sta da volim, sta da slusam, sta da obucem, sa kim da se druzim....
I ponosna sam na sebe sto sam takva... i nema veze sto sam debela...

Ali opet.... mnogo sam debela.. OD SUTRA SAM NA DIJETI!

Veliko ciscenje...

nobody@mycity.rs (Jana) — Mon, 06 Nov 2006 02:11:47 +0100

Znate kad ste online, pa koristite MSN i ICQ... pa je to onda komunikacija na sve strane... nailaze vam ljudi koji su na pocetku mnogo cool i interesantni, a onda skontate da su dosadni, prevrtljivi i malo isfolirani na svoj nacin!?? E,SVE SAM TO LEPO IZBRISALA... stavila na ignore listu, blokirala,uklonila ih kako ne bi zauzimali visak prostora... ne znam zasto... imala sam potrebu da jednostavno uklonim visak i tako sam uradila... zato narode... ko god me ima na contact listi... i kontaktira me... a mene nema... znajte da me MNOGO nervirate i da sam vas provalila!!
IZBACENI STE IZ KUCE VELOKOG BRATA!

Disneeeey

nobody@mycity.rs (Jana) — Thu, 02 Nov 2006 19:59:03 +0100

ljudi danas me je drugarica podsetila na stare filmove .... Peter Pan, The Little Mermaid, Aladin, 101 Dalmations, Cindarela, Snow White... what am i missing... ajde neko da mi javi ima li negde da se nadju na diskovima, bas mi se gledaju (modovi, ovo nije piraterija, proslo je 10-20 godina od njihovog izlaska na velika platna i diskove... ) pozicc!

Blog za dobar dan.....

nobody@mycity.rs (Jana) — Sat, 28 Oct 2006 01:10:23 +0100

Otvaram oci u jutarnjim casovima... ponovo ih sklapam i okrecem se na drugu stranu, ne zelim da napustim toplinu i udobnost svog kreveta... ne mogu. San mi ne dozvoljava...kapci su mi teski... uzimam mobilni da vidim koliko ima sati...10:30... odremacu jos pola sata.... ustajem sat i po vremena kasnije... jos jednom razocarana cinjenicom da sam prespavala sat i po vremena, iako je trebalo pola sata... ali... jos uvek mi je tesko da ustanem... krevet je tako topao, tako bezbedan, mekan... udoban. Ustajem teska srca... smrzavam se! Ne zelim da se budim... ne zelim novi dan... ustajem polu svesna.. izlazim iz svoje sobe... sunce sija li sija... tera san iz mojih ociju.. tera me da se mrstim... preklinjem tatu da mi napravi kafu... pas mi se vrti oko nogu, saplicem se preko njega veselog... raduje se jer sam ustala... raduje se sto sam tu... ulazim u kupatilo... jedva cekam da se umijem... pustam hladnu vodu, uzimam sapun i perem ruke.... sda mi voda prija vise nego bilo sta drugo... budi me,...cisti me od prekinutih nocnih mora... oduzima izgubljene snove... kida lance nepoznatih misli.... Voda.. tece... ne oseca se... ne osecam je....osecam samo hladno... nista drugo! Izlazim iz kupatila sveza.... radujem se danu.. nadam se najboljem... kafa divno mirise... Pas mi se jos raduje... A sunce me jos ceka danas....

Baksuzu nikako da dodje kraj!

nobody@mycity.rs (Jana) — Tue, 10 Oct 2006 22:25:30 +0100

Jos jedan dan je prosao, isti je bio kao i juce...
Ne mogu da verujem koliko se nerviram u zadnje vreme. I to ne samo oko skole... Prvo je pocelo sa skolom, a zatim je sve ostalo nastavilo da me pritiska! Skola mi je sad veliki problem... samo zato sto nemam ni volje, nemam ni koncentraciju da ucim... dobila sam jedan iz matematike, jer me mrzelo da radim, dobicu keca iz fizike , filozofije i sociologije.... biologiju sam lepo zapocela, imam dva plusica, isto vazi i za hemiju... dobila sam pet iz engleskog i srpskog... iz fizike sam vec dobila jednog keca, ja mislim.... nisam sigurna, treba ustav da odgovram u petak, za pola sata mogu da naucim to... ali me mrzi da uzmem knjigu... nemam volju da ucim... ne mogu! jednostavno ne mogu..... e, sad, ajde to sto mi je skola postala muka, koju izbegavam svakom prilikom... jer ne mogu nikako da ostanem u skoli svih sedam, sest casova... pa onda pobegnem sa nekoliko casa ili kako god... i nemojte jos vi da mi dajete pridike o tome kako je nase skolstvo otislo u Boziju mater... sta me briga!!!!!!!
Skola, ko skola moze da se izdrzi, ajde jos jedna godina.... znam da je vremenski ograniceno... posle ekskurzije necu ni videti da je vreme proslo.... al zato mi se moji penju na kicmu.... ko da sam najgora, pa svaki dan mora da bude izjava poput: Non stop si na netu... uopste te nema kuci, kakav je to nacin, pa ti treba da ucis pa ti ovo, pa ti ono..... " a ja vec nervozna, jer mi je skola shitina sa ljudima koje vise zaista ne mogu da smislim.....NE ZNAM STA CU OD MUKE.... pa se svadjam, pa mi onda pukne film, okrenem se i odem, a oni sta ce nego da me jure i da pokusaju da me urazume.... pritom.... upadam u zestoku depresiju... jer svi moji kako dodju da pricamo o necemu o cemu cemo da pricamo nego o njihovim je*enim vezzama koje su tako savrsene ili tako ocajne ili kako su njihovi partneri divni i savrseni.... ubiju me pritom u pojam.... e sad se vi sigurno pitate pa zasto dete... u cemu je problem... evo u cemu je problem: zelim i ja da imam neku vezu... pa majku mu valjda nisam tolki kreten....cek... da parafraziram, nisam valjda toliko debilna, nisam ruzna, nisam glupa pa da ne mogu ni ja da imam nesto... gledam ja sa strane... ima ruznijih devojaka od mene, pa eto imaju momke... sta je ovo???? dal sam ja luda, dal sam ja... ma ne znam vise ni sama... izludecu... i vrhunac veceri, koji je bio inspiracija za ovo moje otvaranje duse, na koje ce se svaki clan mca smejati do suza( ja se stvarno nadam da ce se smejati, jer ovo jeste za smejanje i jeste za plakanje od smeha, jer ja ni svesna nisam kakvi ce me sve problemi sretati u zivotu!) monitor mi istripovao... imate temu o tome u cekaonici...dala bih vam link, al me mrzi da ... ma ajde evo vam, da ne ispadne posle da sam i lenja, ne samo komicna i luda: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
STA DA RADIM LJUDI!!!!!!!!!!!!!
E, da... ekskurzija mi je u nedelju... a ja pizdim... divnog li iskustva, ne?

POLUDELA SAM!

nobody@mycity.rs (Jana) — Wed, 06 Sep 2006 13:06:59 +0100

Znate kad vam se nesto ne da.. i nece vas tacka gotovo!
imala ja digitalca pre mesec dana... koji je radio... sve je super, bila sam sasvim zadovoljna njime...nije mnogo jak bio, ali je radio i slikao i fotografije su bile sasvim prikladne! Kad odem na more, 4. dana on crkne! Prvo gubljenje razuma i smirivanje posle nekoliko sekundi.... Vratim se kuci, sestra me doceka doma, rekoh taman, sestra ce da odense aparat na popravku nece valjda vise od 50 evra da kosta?! Odnese sestra u Bg aparat, 4 nedelje joj je trebalo da izdvoji vreme za jednu setnju od sat vremena.... drugo gubljenje strpljenja.... Vracam se danas iz skole, dan mi je fantastican...ne znam zasto... malo sam spavala, ali je dan SUPER! Primam poruku od sestre sa 4 znaka i jednom recju: 115e popravka.... :shock : Ne bih se nervirala TOLIKO da meni nije maturska eksurzija u Oktobru! I jos idemo u Italiju... RIM, VATIKAN, VENECIJA Pa, ljudi moji kako ja da idem tamo bez aparata?!?! Sta ja da radim u Italiji bez najbojeg prijatelja u putu??? Dan mi je postao katastrofa! Ne znam sta da radim sad... mami ne smem da se javim za novac za novi aparat ( popravku nemam nameru da placam, kad za te pare mogu da kupim novi!)... rekla sam tati, on je rekao da mozda nesto moze da izvuce, ali ne smem ni njemu da trazim nista, jer njegova plata ide kod mame.... znaci stvaaaaarno ne znam sta da radim! Mum nije kuci, obicno je puna razumevanja, ali ne zelim da joj trazim novac... treba da mi plati ekskurziju, pripremu za falkutet, tecaj nemackog.... i jos nekoliko izdataka... JAOJ BRE ZEMLJO SRBIJO PROGUTAJ ME ODMAH!