MyCity :: Ekologija

TuznaMorava2 - Stara se majka ne laze

nobody@mycity.rs (argus) — Wed, 08 May 2013 09:37:08 +0100

Srbija zemlja najlona. Najtuznije je to sto ovo nije jedini primer, svuda oko nas su najlon kese i plasticne flase, na zemlji, u rekama, u vazduhu i na drvecu, strasno.

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=xob8CPtYpIw

Zastita prirode

nobody@mycity.rs (hamza619) — Wed, 10 Apr 2013 13:17:37 +0100

Kako sve mozemo zastititi prirodu?

Nau�nici: Zemlja nestaje 2100. godine?

nobody@mycity.rs (Srki94) — Sat, 28 Jul 2012 01:18:27 +0100

Nau�nici su najavili da �e Zemljini ekosistemi do�iveti potpuni kolaps do 2100. godine.

Ovo apokalipti�no proro�anstvo nije poteklo iz usta vo�e kakve fanati�ne sekte, senzacionalisti�kog medija ili najnovijeg ameri�kog hit filma. Tvrdnja, zapravo, poti�e iz magazina Nature, iz veoma ozbiljne studije. Teza? Okolina �e, kao uzrok �tete koju nanosi �ovek, do kraja veka do�i do ta�ke bez povratka.

Kako se Zemljina biosfera pribli�ava razdoblju prelaza iz jednog godi�njeg doba u drugo, 22 istra�iva�a iz 15 razli�itih me�unarodnih nau�nih institucija upozoravaju na neverovatno brzu promenu klime i gubitak bioraznolikosti.

Prema studiji, gotovo �e pola klimatskih promena koje imamo danas uskoro nestati. Bi�e zamenjene novim, koje nijedan �ivi organizam jo� nikad nije do�iveo ni iskusio. Ta �e se promena dogoditi na veoma brz na�in, onemogu�uju�i prilago�avanje vrsta i ekosistema.

Ovo nije prvi takav kataklizmi�ki doga�aj otkako postoji planeta Zemlja. Ve� se, naime, dogodilo 7 takvih promena: kambrijska eksplozija pre 540 miliona godina, pet masovnih istrebljenja, koja su uni�tila gotovo 90% �ivota na Zemlji i prelazak iz zadnjeg Ledenog doba, pre otprilike 12.000 godina.

Kao primer sli�nih promena, kakve Zemlju o�ekuju krajem veka, jesu one koje su se ve� dogodile. Smanjenje koralnog grebena, ali i �injenica da je Sahara pre otprilike 5.500 godina bila plodna travnata ravnica.

Jedini spas koji preostaje jeste promena �ivotnih navika i na�ina �ivljenja. 22 nau�nika koja su sprovela studiju upozoravaju Vlade da odmah preduzmu nu�ne korake, kao prevenciju nadolaze�e katastrofe.

Izvor: B92

Izvor : http://www.medio.rs/38455_Naucnici:-Zemlja-nestaje-2100.-godine.html

Dan planete Zemlje � 22. april

nobody@mycity.rs (Nomak_) — Thu, 19 Apr 2012 18:33:29 +0100

S obzirom da u proteklih godinu dana nije ni�ta zna�ajno ura�eno za o�uvanje planete Zemlje, njenih ekosistema, medijuma �ivotne sredine, goru�ih globalnih problema i sli�no, tekst je isti kao i onaj poslednji o Danu planete Zemlje.

Dan planete Zemlje se obele�ava 22. aprila. Ovaj datum su Ujedinjene Nacije odredile kao dan borbe protiv naru�avanja �ivotne sredine. Kao najve�i praznik planete Zemlje trebao bi da uti�e na sve dr�ave, a i pojedince da se uklju�e u globalnu akciju �iranje ekolo�ke svesti. Ove godine �e se Dan planete Zemlje obele�iti po 42. put.
�irom sveta se politi�ari utrkuju ko �e da najavi obele�avanje ovog dana u svojoj zemlji, obe�avaju bolje i �istije sutra, kamere u kadru hvataju njih i gomilu dece koja tr�karaju okolo i sakupljaju papiri�e i sli�no i tako je dok se kamere ne isklju�e. Uvek se ispostavi da su govorili samo zbog bira�a. Ali zar nije i za druge stvari ista pri�a?
Veliki problem u na�oj zemlji jeste voda. Ne postoji �isti re�ni tok, skoro na svakoj reci postoji neka fabrika bez sistema za pre�i��avanje otpadnih voda, sistemi za pre�i��avanje pija�e vode su neispravni pa se o njima malo i govori. Niko ne reaguje.
Vazduh je na nekim mestima kancerogen, ali svi �ekaju �sutra� pa da re�e problem. Primena novih tehnologija je kod nas malo zakasnila i kasni�e kako stvari stoje. Niko ne reaguje.
Kao �istimo deponije �irom zemlje, a deponije gde god se okrenemo. Me�utim, tu je ve� lokalno stanovni�tvo krivo i naravno nezaobilazne blage kaznene mere. Bez ve�ih kazni nema �istijih medijuma �ivotne sredine. Kaznene mere su broj jedan za uspe�no �irenje ekolo�ke svesti, a nakon uvo�enja istih mo�e se po�eti sa edukacijom. Obrnut redosled ne�e doneti prave rezultate. Na�alost, jedino udar po d�epu ve�inu natera na razmi�ljanje. Niko ne reaguje.
U Kopenhagenu se skupila �svetska elita� da re�ava globalne ekolo�ke probleme i o�ekivano nisu do�li do dogovora. Znalo se da su ekonomski interesi zna�ajniji za njih od zdrave �ivotne sredine i zdravlja ljudi.
Dakle, ako �ekamo na njih i njihov dogovor ne�emo daleko dogurati. Ovde dolazi do izra�aja individualnost. Ako svako od nekoliko milijardi ljudi zapo�ne svoju borbu za o�uvanje �ivotne sredine brzo �e se videti pozitivni rezultati. Ne ra�unam one najsiroma�nije, jer oni i da �ele nemaju �ime da naru�e �ivotnu sredinu, ali to je druga tema.
Pa zamislite da pro�e dan a da se na Zemlji ne baci jedna jedina plasti�na fla�a van kontejnera? Nezamislivo zar ne? Isto je i sa drugim stvarima koji doprinose zaga�enju, bilo da su mikro ili makro dimenzija.
Ja sam svoju individualnu borbu zapo�eo pre mnogo godina.
U skorijoj budu�nosti �e i veliki zaga�iva�i morati da popuste pod pritiskom, a neki od njih su ve� po�eli.
Sre�an Dan planete Zemlje!

Izvor : http://svemir.wordpress.com/2012/04/19/dan-planete-zemlje-22-april/

Sat za na�u planetu

nobody@mycity.rs (Isidora01) — Fri, 30 Mar 2012 23:39:16 +0100

Stotine miliona ljudi, preduze�a, kao i Vlade �irom sveta se ujedinjuju svake godine da bi podr�ali najve�i doga�aj u oblasti za�tite �ivotne sredine u istoriji � Sat za na�u planetu.

Vi�e od 5.200 gradova iz 135 zemalja sa svih krajeva sveta isklju�ilo je svetla 2011. godine i tako poslalo sna�nu poruku kao poziv na akciju protiv klimatskih promena. U�li smo u novu eru kada se zajedno posve�ujemo na vi�e od samo jednog sata za planetu, na dugoro�no delovanje radi smanjenja klimatskih promena. Akcija, bez sumnje, pokazuje da velike stvari mogu da se postignu kada se ljudi udru�e zarad zajedni�kog cilja.

U subotu, 31. marta 2012. godine u 20:30 �asova po lokalnom vremenu, stotine miliona ljudi iz vi�e od 135 dr�ava solidarno �e isklju�iti svetla u okviru akcije �Sat za na�u planetu� koju organizuje WWF - Svetski fond za prirodu.

Akciji �Sat za na�u planetu� pridru�i�e se i mnogi gradovi u Srbiji.

Gde je zapo�eo �Sat za na�u planetu�
WWF Australija je 2006. godine inspirisao grad Sidnej da svoju podr�ku u borbi protiv klimatskih promena poka�e u prvoj akciji Sat za na�u planetu. Pokazalo se da svi, od dece do direktora i Vlada imaju mo� da promene svet u kome �ive.

Ve� u martu 2007. godine je 2,2 miliona ljudi i preko 2000 preduze�a u Sidneju ugasilo svetlo na sat vremena u znak podr�ke borbi protiv klimatskih promena.

Tokom 2008. godine planirano je da se akcija Sat za na�u planetu organizuje i u drugim gradovima Australije. Me�utim, grad Toronto u Kanadi se uklju�io u akciju i za kratko vreme se preko 35 zemalja i skoro 400 gradova priklju�ilo doga�aju. Poruka svetu je bila veoma jasna: klimatski izazovi sa kojima se suo�ava na�a planeta su toliko zna�ajni da promena mora biti na globalnom nivou.

Kada je poziv za ga�enje svetla stigao do svih, Sat za na�u planetu je postao globalni godi�nji doga�aj. Organizuje se poslednje subote u martu, �to se pribli�no poklapa sa ravnodnevnicom, jer je tada ve�ina gradova u mraku dok se akcija �kre�e� oko Zemlje.

Akciji Sat za na�u planetu se 2011. godine pridru�ilo nekoliko stotina miliona ljudi iz 135 zemalja svih krajeva sveta. Ova akcija obele�ila je i po�etak ne�eg novog: poziv da se posvetimo na vi�e od samo jednog sata za planetu, na dugoro�no delovanje radi smanjenja klimatskih promena. Nadamo se da �emo, uz pomo� snage i mogu�nosti dru�tvenih mre�a koje prenose poruku Sata za na�u planetu, uspeti da privu�emo jo� vi�e u�esnika i tako izgraditi istinski globalnu zajednicu posve�enu odr�ivom �ivljenju na planeti.

Akcija �Sat za na�u planetu� od Zemlje do svemira
�Sat za na�u planetu� (Earth Hour) bi�e i u 2012. godini najve�a svetska dobrovoljna akcija za o�uvanje prirode i �ivotne sredine. U subotu, 31. marta 2012. godine od 20:30 do 21:30 po lokalnom vremenu u oko 140 zemalja i preko 6.000 gradova sveta bi�e uga�ena dekorativna rasveta i svetla na brojnim zgradama institucija, objektima, u stanovima. O�ekuje se u�e��e oko 2 milijarde ljudi!

Svetla �e, izme�u ostalog, biti isklju�ena i na svetskim najpoznatijim spomenicima i gra�evinama, kao �to su Zabranjeni grad u Pekingu, Ajfelov toranj u Parizu, Bakingemska palata u Londonu, zgrada opere u Sidneju, �uveni most Golden Gate, kao i na mnogim drugim objektima.

Prvi put ova akcija se �iri i u svemir! Sa Me�unarodne svemirske stanice, Andre Kuipers, ambasador astronaut prati�e ga�enje svetla �irom planete 31. marta. On �e slati fotografije i u�ivo komentarisati akciju preko Evropske svemirske agencije (ESA). �Odu�evljen sam �to u�estvujem u ovoj akciji i �to mogu da doprinesem preusmeravanju ovako globalno zna�ajnog pokreta na novi nivo. Ne postoji bolji na�in da se podigne svest za budu�nost najlep�e planete u univerzumu", ka�e Andre.

Me�u svetski poznatim li�nostima koje podr�avaju akciju �Sat za na�u planetu� je i ekolo�ki aktivista Al Gor, biv�i ameri�ki potpredsednik. On je u video poruci snimljenoj na Antarktiku pozvao ljude �irom sveta da isklju�e svetla 31. marta.

Legendarni kanadski hokeja� Skot Nidejmajer, ina�e WWF-ov ambasador za slatkovodne ekosisteme u Kanadi, poru�uje: �Jasno je da svi zajedno moramo da radimo da bi pobedili u borbi protiv klimatskih promena i zato se pridru�ite i vi akciji �Sat za na�u planetu!�.

Nathi Mzilenzi, de�ak iz Svazilenda, prvi put je organizovao akciju �Sat za na�u planetu� u svom gradu Shimunie (5,633 stanovnika) 2010. godine, kada je imao samo 15 godina. On nastavlja da inspiri�e svoju zajednicu da u�estvuje u ovoj akciji, pa je ove godine, pozvao �Big Game� parkove u Svazilendu da promovi�u �I Will If You Will� izazov u pripremnoj �koli u Thembelishu, ako u�enici o�iste glavni put od sme�a tri puta godi�nje.

Na drugoj strani sveta, italijanski pijanista i kompozitor Kristijan Calcatelli se obavezao da svira osmo�asovni koncert u�ivo preko Interneta, ako se 5000 ljudi posveti recikliranju. "Isklju�ivanje struje na jedan sat je sjajan na�in da se shvati da su upravo mali doprinosi oni koji mogu imati veliki uticaj na dobrobit na�e jedne i jedine planete", rekao je Calcatelli. "Mo�ete videti kako akcija Sat za na�u planetu postaje katalizator za promene, kako se koncept primenjuje izvan 60 minuta i u razli�itim oblastima �ivota i kako postaje obaveza", naglasio je on.

Sedamdesetogodi�nji Predsednik Fid�ija, Ratu Epeli Nailatikau, postavio je izazov sebi i stanovni�tvu: �U�estvova�u u �etnji duga�koj 30 kilometara da skrenem pa�nju na problematiku klimatskih promena ako 5 korporacija, 5 nevladinih organizacija i 5 sektora Vlade preduzme vidljive mere za dobrobit �ivotne sredine�.

Na�a planeta suo�ava se sa nekim od najkriti�nijih izazova u istoriji. Ljudska populacija usporila je put ka odr�ivom postojanju i razvoju. Prirodne resurse tro�imo br�e nego �to ekosistemi mogu da se regeneri�u. Topljenje leda na Arktiku, katastrofalne se�e �uma u Amazoniji, izbeljivanja korala na Velikom koralnom grebenu, su�e koje prouzrokuju glad na Rogu Afrike, samo su neki od najve�ih problema.

Koristimo ekvivalent od 1,5 vrednosti prirodnih resursa planete da bismo zadovoljili na�e potrebe. Ovaj �ekolo�ki otisak� izra�unala je Globalna mre�a za otisak i objavila ga 2010. godine u Living Planet Report-u.

Re� je o globalnom problemu koji zahteva globalna re�enja i akcije. Akcija �Sat za na�u planetu� sprovodi kampanju pod nazivom "I Will If You Will", kako bi inspirisala ljude �irom sveta da hitno prihvate odr�ivo pona�anje i da bi prenela poruku o neophodnosti da svi preduzmemo mere za za�titu �ivotne sredine i prirode.

Suosniva� i izvr�ni direktor akcije �Sat za na�u planet�, Endi Ridli rekao je da svako po�ev�i od gra�ana do firmi, �kolske dece, pa do svetskih lidera, treba da veruje da mo�e da promeni ne�to i da tako postupa. "Stanje na�e planete uti�e na svakog od nas. Pro�le godine na�a akcija obuhvatila je 1,8 milijardi ljudi �irom planete, a ove godine putem digitalnih medija nudimo ve�u mogu�nost da pove�emo ljude, koji �ele da preduzmu preko potrebnu akciju za za�titu �ivotnu sredinu", rekao je Ridli.

http://www.economy.rs/planeta/9319/zastitimo-plane.....-2012.html

Ozonski omotac - procenat ostecenosti ?

nobody@mycity.rs (Immortal^^) — Wed, 21 Mar 2012 18:56:25 +0100

Radim neki referat na temu Ozonskog omotaca i nigde ne mogu da nadjem koji je procenat ostecenosti omotaca.

Posledice globalnog otopljavanja?

nobody@mycity.rs (Jungi) — Mon, 13 Feb 2012 16:49:52 +0100

Koji su to stetni efekti globalnog otopljavanja?

Eko fotografije - razmi�ljaj globalno deluj lokalno

nobody@mycity.rs (ekopuls) — Sat, 11 Feb 2012 12:26:28 +0100

Ako imate ekolo�ke fotografije i �elite da ih podelite �iroj javnosti to mo�ete da uradite na sledecem linku: www.ecomediacenter.com
Ovaj glogalni ekolo�ki portal podr�ava lokalne i globalne aktivnosti.
Razmi�ljaj globalno deluj lokalno

Englesko-srpski ekoloski recnik ?

nobody@mycity.rs (faithfulness) — Fri, 09 Dec 2011 02:41:54 +0100

Trenutno radim na prevodu seminarskog rada. Rad je na engl i gotovo sve je strucna terminologija sa kojom ja nemam bas nikakve veze, ali trudim se. Medjutim sama definicija na engl i nagadjanje kako se to kaze na srskom mi oduzima puno vremena. Ako neko zna neki online recnik nek mi proslijedi link

p.s. htjela sam da postavim temu na forum vezan za engl jezik ali smatram da cu ovdje dobiti adekvatniji odg.

�uda Prirode

nobody@mycity.rs (barickiza) — Tue, 29 Nov 2011 13:58:04 +0100

Mo�ete vi�e pro�itati na: http://www.facebook.com/pages/The-Science-News/183084708403986

Rusi prave grad sa ve�ta�kom klimom

nobody@mycity.rs (Peca) — Wed, 05 Oct 2011 11:11:39 +0100

oduvek sam se pitao kad ce poceti sa ovakvim gradovima - pod kupolom... jer cemo u buducnosti svakako imati klimu pod kojom nece moci da se zivi.

http://www.bizlife.rs/vest.asp?id=24842

Ozonska rupa veli�ine Kalifornije ugro�ava Evropu

nobody@mycity.rs (Vladimir) — Tue, 04 Oct 2011 18:26:05 +0100

Gubitak ozona nad Arktikom ove je toliki da je rupa koja je nastala veli�ine Kalifornije, i nau�nici su zbog toga veoma uznemireni. Vazdu�ne mase izlo�ene gubitku ozona nad Arktikom pro�le zime su nekoliko dana bile i nad ju�nom Evropom, krajem marta su pro�le iznad severne, a po�etkom aprila iznad ju�ne Nema�ke.

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/280932/Ozonska-rupa-.....ava-Evropu

Carska Bara, ugrozeno podrucje

nobody@mycity.rs (carskabara) — Fri, 29 Apr 2011 12:27:04 +0100

Carska Bara je predivno mesto, oaza prirode, ali sa velikim problemo i sa losim staraocem Ribarskim Gazdinstvom Ecka
Pogledjete vise na http://www.carskabara.com/

Ekologija i zastita zivotne sredine

nobody@mycity.rs (pesic1) — Sat, 23 Apr 2011 11:37:47 +0100

Trazio sam ali ne mogu da nadjem knjigu ''ekologija i zastita zivotne sredine'' za prvi razred srednje (strucne) skole . Da li moze negde da se nadje na internetu?

Dan planete Zemlje! :)

nobody@mycity.rs (mcrule) — Sat, 23 Apr 2011 02:58:42 +0100

Opet malo kasnim, sorry.
(I naravno sad se vise ne vidi na Google-u ta slika :HeadBang: )

Dan planete Zemlje ili Dan Zemlje (en. Earth Day) obele�ava se 22. aprila u vi�e od 150 zemalja �irom sveta.

Internet pretra�iva� "Google", promenio je svoj logo u �ast Dana planete Zemlje, koji se obele�ava u 175 dr�ava, uz u�e��e vi�e od 500 miliona ljudi.

Google
http://www.google.com/
http://www.google.com/#q=dan+planete+zemlje&ba.....&hl=en

WikiPedia
http://bs.wikipedia.org/wiki/Dan_planete_Zemlje
http://en.wikipedia.org/wiki/Earth_Day

Blic
http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Vesti/249719/Goo.....ete-Zemlje

B92
http://www.b92.net/video/videos.php?nav_category=9....._id=507962

Mondo
http://www.mondo.rs/s203990/Info/Hronika_i_Drustvo.....emlje.html

Dan planete Zemlje obele�ava se danas, pod sloganom "Milijarda zelenih dela", kojim se �eli naglasiti zna�aj doprinosa svakog pojedinca u postizanju odr�ivog �ivota i razvoja na zemlji.

Ovaj dan se obele�ava u 175 dr�ava, uz u�e��e vi�e od 500 miliona ljudi, pa �e razne proslave biti organizovane �irom sveta, od Buenos Ajresa, Barselone, Beograda, Njujorka, San Franciska, Karakasa, �ikaga, Los Andjelesa, Denvera, Majamija, Dalasa do Tokija.

Cilj akcija i manifestacija koje �e se odr�avati �irom sveta je podizanje nivoa ekolo�ke svesti, edukovanje i motivisanje gradjana da se aktivno uklju�e u borbu za o�uvanje planete Zemlje.

Odluka o obele�avalju 22. aprila kao Dana planete Zemlje doneta je na godi�njem zasedanju UNESKO-a 1969. godine.

Izvor:
http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Vesti/249719/Goo.....ete-Zemlje

Od kada je �ovek zavladao Zemljom, opasnosti koje prete planeti i �ivotu na
njoj svake decenije se umno�avaju. Danas se �irom sveta obele�ava Dan
planete a osnovni cilj je da javnost sazna u kakvom se stanju ona nalazi.
Nau�nici ukazuju na �injenicu da ljudi naj�e��e nisu svesni promena koje su
napravili na Zemlji.

Izvor i VIDEO pogledati ovde:
http://www.b92.net/video/videos.php?nav_category=9....._id=507962

Dan planete Zemlje obele�ava se danas �irom sveta i u Srbiji. Na taj na�in skre�e se pa�nja javnosti na op�tu ekolo�ku krizu i druge opasnosti koje prete �ivotu na Zemlji.

Taj dan je ustanovljen 1970. godine, a cilj je pomo�i �oveku da ponovo uspostavi kontakt s prirodom, odnosno da uka�e na zaga�ivanje vazduha i vode, radioaktivno zra�enje, iscrpljivanje nenadoknadivih energenata i drugo.

U Srbiji se ovaj dan obele�ava nizom razli�itih akcija i manifestacija.

Ministar �ivotne sredine i prostornog planiranja Oliver Duli� pozvao je ju�e gra�ane Srbije da ne bacaju �ubre oko sebe, da o�iste svoju okolinu i da 4. juna u�estvuju u akciji "Velikog spremanja Srbije".

Pre 41 godinu u Americi je pokrenuta akcija o �ivotnoj sredini pod nazivom "Dan Zemlje" i za taj dan je izabran 22. april.

Akcija je stekla veliki publicitet i "Dan Zemlje" je ustanovljen prvo u toj zemlji, a zatim od 1992. u celom svetu.

Izvor:
http://www.mondo.rs/s203990/Info/Hronika_i_Drustvo.....emlje.html