MyCity :: Poezija

Re: Moj izbor stihova

nobody@mycity.rs (tetka_danuska) — Thu, 16 May 2013 22:29:33 +0100

ПИСМО ЛЕОНУ

Ако пожелиш да се вратиш Леоне
закључај успомене у похабаном коферу
и баци их у Сену на поласку
Понеси само празне дланове
Кроз прозор воза што клопара разбацај сва надања
Можда се неко њихово зрно прими и проклија
негде некоме непознатом
и твоја срећа постане његова

Ако пожелиш да се вратиш Леоне
не говори никоме о томе
Чекаће људи да дођеш пуног срца
и устрепталог погледа у коме се огледају
сва твоја зрела жита
А ти ћеш само трине и кучине моћи да им даш
мој Леоне

Ако пожелиш да се вратиш буди јак и помисли
како те после тог још једно враћање чека
И како ће ти мука бити двострука
И како долазака без одлазака нема
И како је онај који чека можда увек на добитку
јер не губи
Леоне размисли

Распакуј зато свој остарели кофер
није ти први пут
И помисли како никад ни одлазио ниси
па чему онда да се враћаш
И како те овде има подједнако као тамо крај Сене
док сањаш савске обале
што те памте онаквог какав си отишао

И како те више нико овде познао не би,
мој Леоне

Тодора Шкоро

Re: Video poezija

nobody@mycity.rs (tetka_danuska) — Fri, 10 May 2013 00:56:03 +0100

Pablo Neruda - Divno je ljubavi znati

Re: Oslikana poezija

nobody@mycity.rs (tetka_danuska) — Fri, 10 May 2013 00:42:13 +0100

----------- Napisano: 08 Feb 2013 19:19 ---------

----------- Dopuna: 10 Maj 2013 0:42 ---------

Re: Najomiljenija pesma

nobody@mycity.rs (Sagacity) — Thu, 09 May 2013 22:38:06 +0100

Hvala.
Po�to imam malo vi�e ''najomiljenih'' pesama evo jo� ne�to od istog.....

TI I JA

Ti ispunjava� moje misli
Dan za danom
Pozdravljam te u samo�i
Van sveta
Ti si zagospodarila
Mojim �ivotom i smr�u.

Kao sunce na izlasku
Moja du�a tebe netremice gleda
Kao jedino oko.
Ti li�i� na uzvi�eno nebo,
Ja li�im na beskrajno more
A izme�u pun mesec plavi.

Ti si ve�ito spokojna
Ja sam bez po�inka trajno
Pa ipak � na dalekom horizontu
Mi se stalno sre�emo.

Rabindranat Tagore‎

Re: Goran Tadi�

nobody@mycity.rs (Dusan) — Sat, 04 May 2013 18:30:01 +0100

Stenogram - Goran Tadi�

-Hej! Ja sam Mira.
-Mirjana?
-Ne, Mira.
-Onda sam ja Ljubomir, ustvari, Miroljub.
-Gde si dosad u mom �ivoti�u?
-Evo, sada sam tu.
-Nedostaje� mi �itavog �ivota.
-Otkad znam za sebe pi�em ti pisma.
Da me ne proglase ludim zovem ih pesmama.
-Lepa su ti pisma.
-Moji su stihovi bolji od mene.
-Kakva li �e biti na�a pesma?
-Gora od nas.

-Da mi je da se zaljubim.
-Zaljubi se.
-Ve� jesam.
-Neka se zna da sam ti prvi.
-Neka se zna da sam ti poslednja. Dok nas smrt ne rastavi.
-Dok nas smrt ne rastavi. Moja.
-Uvek si nasmejan?
-Od danas jesam.
-Ima�e� bore oko usana.
-Jedino tu ih nemam.

-Sre�na sam.
-I ja sam.
-Ja vi�e!
-Ne mo�e vi�e.
Ljubim te u sve tvoje.
-Ne znam vi�e �ta je moje.
-Ja znam �ta je moje.
-Ja?
-Pile moje, malo, pirgavo.

-�ime sam zaslu�ila zvezde?
-Odrekao sam se svojih, u tvoju korist.
-Ne trebaju ti?
-�ta �e mi, kad imam tebe?
-Volim �to postoji�.
-Najzad i ja to volim.
-Ti si kriv za ovo. Veruje� u �arolije.
-Ti ne veruje�?
-Sada verujem.

-Lepo sanjaj.
-�ta �e� lep�e od tebe?
-Pla�i me grmljavina.
-Ne brini, ja te �uvam.

-Ukrasila si moj �ivoti�,
a ukrasi su, po pravilu, krhki.
-O�enjen si?

-Boli� me.
-Ti mene ja�e.
-Ne mo�e ja�e. Pla�e�?
-Ne, to meni tako ponekad naviru stihovi na o�i.

-Idi.
-Ti prva.
-Prvo ti.
-Gde �e�?
-Ne znam. Ti?
-Daleko, u sebe. Mrzi� me?
-Poku�avam da te ne volim.
-Osta�e nam barem uspomena.
-Ne�u uspomenu!
-Sada sam Tugoljub, ustvari, Tugomir.

-Ne znam vi�e �ta je moje.
-Sve moje je tvoje.
-�ta je tvoje?
-Sve tvoje, pile moje, malo, pirgavo.

Re: Moja poezija

nobody@mycity.rs (andriano) — Fri, 29 Mar 2013 20:29:25 +0100

Jesi li o�e�ljana

Kuda da spustim pogled
kad zvijezde vi�e ne ra�unaju na nas.
I kad mi se opet gorki san vra�a.
A moju rije� prosjak daruje i tje�i.
Kuda da nebo krene
kad je o�tar mraz raskomadao ko�nicu meda,
pa p�ele besku�nice ne sanjaju vi�e �areni cvijet.
A no�ne slatke rose vi�e ne jecaju
na tvojim bijelim grudima.
Kuda da se svije kasni pramen sunca,
oko �ijeg srca; pobo�nog i snenog.
I �ijeg gutljaj vina da ispiju tuge.
Kuda da te i�tem.
Srcem da ti srce ljubim.
Dok more cvjeta i sanja kako bere� ru�e.
Samo odsje�ena ruka �to sanja o tijelu
znade kako je mom �ivotu �ivjeti bez tebe.
Jesi li o�e�ljana; blago, uzorito.
Poput sirotice.
To je moja ljubav. Pru�i joj ruke.
Ne pitaj je �to je ljubav i kako se ljubi.
Ve� o�ima zaroni uz obalu mojih usana,
i nau�it �e� �to je ljubav.
Na�i �e� tu i zrnce sre�e �to stane u suzu.
I nemirnu no�.
I jutro �to nas ljubi i rastavlja.
Na�i �e� na mojim usnama i trag svojih usana,
koji �e ti biti drag sve dok bude� osje�ala
kako bje�i� ispred svojih stopala.

Filip Larkin

nobody@mycity.rs (jelkica7) — Fri, 22 Mar 2013 03:21:42 +0100

----------- Napisano: 15 Apr 2009 19:36 ---------

Aubade

I work all day, and get half-drunk at night.
Waking at four to soundless dark, I stare.
In time the curtain-edges will grow light.
Till then I see what's really always there:
Unresting death, a whole day nearer now,
Making all thought impossible but how
And where and when I shall myself die.
Arid interrogation: yet the dread
Of dying, and being dead,
Flashes afresh to hold and horrify.

The mind blanks at the glare. Not in remorse
- The good not done, the love not given, time
Torn off unused - nor wretchedly because
An only life can take so long to climb
Clear of its wrong beginnings, and may never;
But at the total emptiness for ever,
The sure extinction that we travel to
And shall be lost in always. Not to be here,
Not to be anywhere,
And soon; nothing more terrible, nothing more true.

This is a special way of being afraid
No trick dispels. Religion used to try,
That vast, moth-eaten musical brocade
Created to pretend we never die,
And specious stuff that says No rational being
Can fear a thing it will not feel, not seeing
That this is what we fear - no sight, no sound,
No touch or taste or smell, nothing to think with,
Nothing to love or link with,
The anasthetic from which none come round.

And so it stays just on the edge of vision,
A small, unfocused blur, a standing chill
That slows each impulse down to indecision.
Most things may never happen: this one will,
And realisation of it rages out
In furnace-fear when we are caught without
People or drink. Courage is no good:
It means not scaring others. Being brave
Lets no one off the grave.
Death is no different whined at than withstood.

Slowly light strengthens, and the room takes shape.
It stands plain as a wardrobe, what we know,
Have always known, know that we can't escape,
Yet can't accept. One side will have to go.
Meanwhile telephones crouch, getting ready to ring
In locked-up offices, and all the uncaring
Intricate rented world begins to rouse.
The sky is white as clay, with no sun.
Work has to be done.
Postmen like doctors go from house to house.

1977.

----------- Dopuna: 06 Dec 2011 0:02 ---------

AUBADE

�itav dan radim i opijen bivam ve� za mraka
Ustajem u �et'ri, u bezglasnu tamu oko bje�i.
S vremenom �e zavjese obasjat' svjetla zraka.
Razaznajem �to uistinu, oduvijek tu le�i.
Nespokojna smrt, za �itav dan se primi�e mi bli�e,
Nemogu�om �ini, misao za misli �to se ni�e
Kako, gdje i kada podle�i �u smrti.
Golo pitanje: no prepuno straha
Od umiranja, bez �ivota, daha,
Svjeze rukom se�e, bljeskom glavu vrti.

�ami prazan um, zuri zgro�en. Ne zbog gri�nje �
Ne u�inih dobro, vrijeme uludo prote�e,
Il' ljubavlju ne obdarih bli�nje,
Jer sav �ivot treba, za uspone ve�e,
�to bit �e il' ne�e, da ispravi po�etne krivine;
Ve� strah nam od vje�ne, potpune praznine,
Put ka istrebljenju �to nikad ne mine.
Izgubljen za svagda. Ne biti ovdje,
Ne biti igdje,
Tako skoro; stra�nije i stvarnije od svega.

Na poseban na�in ovaj strah nas hvata,
Varke nema da ubla�i. Religija kusa,
Taj nagrizen pokrov glazbenog brokata
Stvoren da odglumi � ne propada du�a.
Ili pri�a da razumni stvor ne prati
Strah pred onim �to on ne�e osje�ati.
Ba� u tome nas je strah � ne vidjeti, niti �uti,
Dirat', kusat', mirisati, niti misli kamo bje�e,
Nit' nas s kime ljubav ve�e,
Anestetik nepovratni kojim zatiru se puti.

I stoji tako na rubu obzora,
Neizo�trena mrlja uspravne hladno�e
Ta odluku svaku usporiti mora.
�to�ta se ne desi, al' se ovo ho�e.
Ispunjenje sti�e � pr�ti, bjesni, pjeni
U vru�ici, strahu kobno uhva�eni
Bez ljudi il' pi�a. S tim ni hrabrost se ne nosi:
To zna�i ne pla�it' druge. Hrabrost prava
Nikog' groba ne li�ava.
Smrt je ista � pla�e li se il' prkosi.

Sporo ja�a svjetlo, soba jasna le�i.
Kao ormar otvorena, duboko u bi�u
Oduvijek smo znali, od tog' se ne bje�i,
Nit' se s time miri. Jedna strana napustit �e pri�u.
Telefoni �u�e, spremni da zazvone
U zaklju�anim uredima i sve one
Brige ustaju �to svijet smu�eni sad mu�e.
Bijeli se nebo poput ilova�e, bez sunca je zora.
Raditi se mora.
Po�tar ko lijecnik �uri od kuce do kuce.

(Preveo Dra�en Dragovi�)

AUBADE

Radim vazdan, no�u se na pol nalijem pi�em.
Budan u �etiri, zurim be�umnom tamom.
S vremenom, svjetliji rubovi zavjese bi�e.
Dotad, vidim to �to stvarno svagda je tamo:
Smrt neumornu, cio jedan dan bli�u sada,
Koja onemogu�i sve misli osim kada
I gdje �u i kako �u da umrem i ja.
Jalovo ispitivanje: ali strah ovaj
Od mrenja, i smrti, s nova
Narhupi da me zgrabi i grozom vija.

Duh se prazni od bljeska. Ne s gri�njom � dobro �to je
Neu�injeno, uskra�ena ljubav, silno tra�enje
Vremena � ni jadno, jer nad pogre�ne svoje
Po�etke mo�e toliko dugo da se penje
Jedini �ivot, a mo�da nikad se i ne vine;
Nego zbog totalne, i zauvijek, praznine,
Sigurnog ga�enja u koje �e da se prispije,
I gdje �emo se izgubiti zastalno. Niti
Ovdje, nit igdje biti,
I to uskoro; ni�ta groznije, ni istinskije.

To je poseban na�in da se bude upla�en,
Opsjenom neodgonjiv. Nekad ku�ahu religije
Taj golemi, muzi�ki brokat, moljcima izrova�en,
Stvoren da se pravimo da nikad se ne mrije,
Ta stvar varljiva ka�e: razuman stvor �ta ima
Pla�it se ne�eg �to ne�e da �uti, i ne poima
Da ba� tog se pla�imo � vida ni zvuka ne bude,
Dodira ni okusa ni mirisa, ni�eg �im bi mislio,
Ni�eg da voli� i uza �ta bi bio
Vezan, anestetik iz kojega se ne bude.

I tako stoji to na rubu vida, manja,
Zamagljena mrlja, i neprestana studen
�to svaku pobudu uspori do kolebanja.
Ve�ina stvari mo�da se nikad ne zbude:
Ova ho�e, i svijest o njoj izleti bijesno
Kao u pe�i usijan strah kad se obresmo
Bez ljudi ili pi�a. Hrabrost nimalo ne koristi.
Ona je nepla�enje drugih. Biti neustra�en �
Time od groba nisi spa�en.
I kad cvili� i kad mu se opire� � kraj je isti.

Svjetlost polako ja�a da soba oblik dobije,
Ukazuje se jasno ko garderoba, stvar znana,
Uvijek smo je znali, od nje nam pobje�i nije,
Ali ni prihvatit. I�i mora�e jedna strana.
Dok telefoni se gr�e, pripravni sred ureda
Zaklju�anih da zvone, i svijet se jedan
Budi nehatan zamr�en iznajmljen.U svanu�e
Nebo je, bez sunca, kao glina bijelo.
Radit se mora, zacijelo.
Po�tari, kao ljekari, i�i od ku�e do ku�e.

(Preveli Marko Ve�ovi� i Omer Had�iselimovi�)

http://www.ezgeta.com/larkin.html
http://www.okf-cetinje.org/OKF-Filip-Larkin-Aubade_283_1

----------- Dopuna: 11 Nov 2012 22:22 ---------

Next, Please

Always too eager for the future, we
Pick up bad habits of expectancy.
Something is always approaching; every day
Till then we say,

Watching from a bluff the tiny, clear
Sparkling armada of promises draw near.
How slow they are! And how much time they waste,
Refusing to make haste!

Yet still they leave us holding wretched stalks
Of disappointment, for, though nothing balks
Each big approach, leaning with brasswork prinked,
Each rope distinct,

Flagged, and the figurehead with golden tits
Arching our way, it never anchors; it's
No sooner present than it turns to past.
Right to the last

We think each one will heave to and unload
All good into our lives, all we are owed
For waiting so devoutly and so long.
But we are wrong:

Only one ship is seeking us, a black-
Sailed unfamiliar, towing at her back
A huge and birdless silence. In her wake
No waters breed or break.

http://famouspoetsandpoems.com/poets/philip_larkin/poems/14537

Volem ove vesele i optimisti�ne.

----------- Dopuna: 22 Mar 2013 3:21 ---------

Love Again

Love again: wanking at ten past three
(Surely he�s taken her home by now?),
The bedroom hot as a bakery,
The drink gone dead, without showing how
To meet tomorrow, and afterwards,
And the usual pain, like dysentery.

Someone else feeling her breasts and cunt,
Someone else drowned in that lash-wide stare,
And me supposed to be ignorant,
Or find it funny, or not to care,
Even ... but why put it into words?
Isolate rather this element

That spreads through other lives like a tree
And sways them on in a sort of sense
And say why it never worked for me.
Something to do with violence
A long way back, and wrong rewards,
And arrogant eternity.

An Arundel Tomb

(...)
Now, helpless in the hollow of
An unarmorial age, a trough
Of smoke in slow suspended skeins
Above their scrap of history,
Only an attitude remains:

Time has transfigured them into
Untruth. The stone fidelity
They hardly meant has come to be
Their final blazon, and to prove
Our almost-instinct almost true:
What will survive of us is love.

http://www.poetryfoundation.org/learning/guide/237912#poem

"Bespomo�ni, sada, sred �upljine
Bezgrobnog doba, u �ljebu od dima
U obje�enim sporim povjesmima,
I nad kosinom svoje istorije,
Stanovi�te nam tek jedno ne gine:

Preobrazilo njih vrijeme sve do
Neistine je. Vjernost kama ovog,
O kom su jedva mislili, njin biva
Kona�ni grb, na�em instinktu gotovo,
Istini gotovo, da postane svjedok:
Od nas �e tek ljubav da ostane �iva."

Nisam sigurna da mi se ba� svi�aju ovi prevodi, no eto:
http://www.sveske.ba/bs/content/filip-larkin-izabrane-pjesme

Krugostih

nobody@mycity.rs (Dimitrijed56) — Tue, 12 Mar 2013 11:33:48 +0100

----------- Napisano: 15 Feb 2013 13:47 ---------

Krugostih je nova forma u pisanju poezije. Pesma ide u krug, od svakog stiha po�inju dve pesme, jedna se �ita na dole, druga na gore, ili levo-desno. Fakti�ki pesma je bez po�etka i kraja, svako mo�e da �ita kako ho�e, da po�ne i zavr�i gde ho�e. Primer za to je pesma "devojko" iz knjige "Krugostih" autora Dragi�evi� Dimitrija.

----------- Dopuna: 12 Mar 2013 11:33 ---------

Re: Velimir �ivojinovi� - Massuka

nobody@mycity.rs (Sirius) — Sat, 09 Mar 2013 09:57:52 +0100

I njegova, verovatno najsadr�ajnija i najsimboli�nija pesma:

PROSTA ISTORIJA

Pro�lo je sve; i jedva du�u dirne
Se�anja talas drag,
Ko s ve�eri kad tihom vodom pirne
Daleki vetar blag.
Pro�lo je sve �to bolelo me ikad!
O, la� je da se ne zaceli nikad
Rana i radosti trag.

Bez nespokojstva, bez srd�be, bez krika,
Se�am se danas ja
Ljubavi na�e, tvog smeha, tvog lika;
A srce jedva zna
Za u�as dana, za besane no�i,
Za kletve da se �iveti ne�e mo�i,
Za gorke snove bez sna.

Kako se mirno pozdravljamo sada!
Ni bol, ni gnev, ni strah.
Pro�lo je sve. - I samo katkad, kada
Mese�ev takne me prah,
Du�u mi talas jedva jedan dirne,
Ko tihu vodu u ve�eri mirne
Dalekog vetra dah.

PS

Moje prijatelje iz Velike Plane �esto nerviram pitanjem da li znaju �ta zna�i taj nadimak Massuca...Prili�no se iznenade kada �uju.

Re: Sergej Jesenjin - zivot, pjesme, zene, kafane

nobody@mycity.rs (Sirius) — Sun, 03 Mar 2013 09:31:26 +0100

----------- Napisano: 02 Mar 2013 23:32 ---------

ORFELIN ::Pooruka SIRIUSU - Mnogo je neta�nog u onome �to ste napisali. Ana - nije bila zakonita �ena. Sin - ka�ete da je streljan 1918! Tada je imao tek 4 godine! Galja - "namisti�nija"! Bila je policajka. Nije bila prevodilac. Nije imao pert supruga, kako se �udite. Mo�da i /ne/ znate da je o Jesenjinu objavljeno bezbroj neistina, a ovo �to vi pominjete poznato je ve� decenijama - morate to po�tovati.

Све те 'нетачности' сам превео са једног руског сајта. Дакле, није моја измишљотина , односно ''не кажем ја'' већ наводим. Иначе, коментари тих навода јесу моји. Претпостављам да ту није ништа спорно. Гаља јесте била полицајка и то се зна, као што се зна и ово друго. Имам две збирке његових сабраних дела са различитим биографијама па немам илузија о површности или злој намери биографа и ''биографа''. Мрзи ме сад да тражим, но ујутру ћу постовати линк према том руском сајту па можеш и ти да се увериш у изворник.

----------- Dopuna: 03 Mar 2013 9:31 ---------

За Јурија си, несумњиво, у праву. То је моја грешка при прекуцавању. Извињавам се. Пермутовао сам датуме а нисам проверавао.За остало - погледај изворник.

Гаља није била његова венчана жена (теоријски - имао је три законите супруге), али је вероватно имала највећи утицај на њега. Он је код ње живео у ванбрачној вези па је нико од његових историчара, односно биографа, не раздваја од осталих. Напротив , као и Нађу, која му је родила сина. Често се потенцира улога Исидоре Данкан због атрактивности и хало-ефекта (бобастичног наступа) своје појаве, али је истина да је Гаља била та која је многе конце у његовом животу повукла у правом тренутку. Исидора је чак фалсификовала датум у пасошу чиме се Јесењин хвалио на венчању како би ''затворио уста'' пријатељима који су му пребацивали разлику у годинама. Уосталом, серија то добро приказује. Са Софијом се оженио из обостраног интереса. Грофовској породици био је потребан ''новокомпоновани''' љубимац власти (тако је бар изгледало), а њему је био потребан - стан. Ових пет жена, како рекох, нико не одваја по значају и утицају на његов живот, само их различито рангирају. Иначе, поред њих, ни једној која му се подметнула није праштао, да се жаргонски изразим.

Ево дела текста с руског сајта.

Еще в 1913 году, в возрасте 18 лет Сергей Есенин познакомился с Изрядновой Анной Романовной (1891-1946), которая стала первой, гражданской супругой поэта. От этого, недолго продлившегося брака у Сергея Есенина родился сын Юрий, который, к сожалению, в 1937 году был расстрелян.
Есенин оставил свою первую семью сразу после рождения сына, в 1914 году. В июле 1917 года Сергей познакомился с красавицей Зинаидой Райх, бурный роман закончился официальным браком, в котором родилось двое детей - Татьяна Сергеевна (1918�1992) и Константин Сергеевич (1920-1986). В дальнейшем Зинаида вышла замуж за известного режиссера - В. Э. Мейерхольда, который усыновил ее детей от брака с Есениным.
Еще будучи в браке с Зинаидой Райх Сергей Есенин познакомился с переводчицей и поэтессой Надеждой Давыдовной Вольпин, которая также как поэт входила в кружок имажинистов. От этого романа в Есенина в 1924 году родился внебрачный сын, ныне проживающий в Соединенных Штатах и носящий двойную фамилию � Вольпин-Есенин.
Наиболее драматически закончился роман Сергея Александровича с Галиной Артуровной Бениславской (1897-1926). Выпускница женской Преображенской гимназии в Петербурге была страстной поклонницей поэта и покончила жизнь самоубийством, застрелившись на его могиле 3 декабря 1926 года, практически через год после смерти самого поэта.
Известнейшей связью любвеобильного Есенина по праву считается его роман с Айседорой Дункан, танцовщицей, приехавшей в Советский Союз по специальному приглашению партии и прославившейся своей оригинальной манерой исполнения. Дункан называли �босоножкой�, так как она всегда выполняла свои номера босиком, ее танцы пользовались большим успехом в СССР. Айседора была старше поэта на 22 года, что не помешало ей влюбиться в �красивого русского� с первого взгляда. Перед поездкой в США, в 1922 году, пара официально оформила отношения, однако совместная жизнь была омрачена скандалами и постоянными ссорами. Первая соперница у Айседоры Дункан появилась еще в 1923 году, когда Есенин увлекся Августой Леонидовной Миклашевской, актрисой Московского Камерного театра. Именно ей посвящены несколько стихотворений из знаменитого цикла �Любовь хулигана�, однако страстный роман оказался весьма быстротечным и скоро закончился полным разрывом.
Последним известным романом Сергея Есенина стала связь с Софьей Андреевной Толстой (1900-1957), внучкой того самого Льва Николаевича Толстого, с которой он познакомился в марте 1925 года. Абсолютно разные, вышедшие из разных миров они, по воспоминаниям современников, не смогли бы быть вместе, даже если бы поэт прожил более долгую жизнь. Мало кто знает, что Софья пыталась поместить Есенина на лечение в психоневрологическую клинику, откуда поэт сбежал и уехал в Ленинград, где остановился в печально известном номере гостиницы �Англетер�. По другой версии, Сергей лег в больницу, чтобы избежать ареста, спасаясь от преследований ГПУ.
О смерти Сергея Есенина до сих пор спорят историки. Согласно официальной версии, поэт, который давно уже пил слишком много и вел разгульный образ жизни, повесился на трубе отопления в своем номере в �Англетере� 28 декабря 1925 года. Перед смертью, вместо последней записки поэт кровью написал стихотворение �До свиданья, друг мой, до свиданья��
Очень многие считают, что Сергей Александрович не мог повеситься сам, в тот вечер был весел, провел его со знакомыми и ни словом не обмолвился о каких-либо душевных переживаниях, к тому же он с большим воодушевлением ждал выхода в свет своего полного собрания сочинений. Вызывают сомнения и некоторые обстоятельства гибели поэта, однако окончательно доказать версию убийства не удалось и по сей день.
Похоронен Сергей Александрович Есенин в Москве, на Ваганьковском кладбище.

Re: Ljubavna poezija

nobody@mycity.rs (Neprimetna) — Tue, 19 Feb 2013 23:43:25 +0100

----------- Napisano: 13 Jan 2013 17:33 ---------

Odakle meni u d�epu vetar
Koji je mrsio tvoju kosu
Nekoliko kamen�i�a
Koje si bacala iza sebe
Govore�i da �e� tako lak�e na�i
U povratku put do ku�e
A vrapci ih ne�e pojesti.

Odakle meni mali komad papira
Na kome si napisala
Volim te
I tvoja slika
Iz vremena kada si volela da gledas
Kako opada li��e
Kada si volela da gazi� po njemu

Odakle meni u kutiji od �ibica
Malo peska sa zamka
Koji si sama sagradila
I u kome sam te Princezo
Poljupcem probudio iz sna

Odakle meni snovi puni tvojih re�i
I gomile re�enica
Koje ti pri�a� samo meni

Odakle meni to da nikada ne kasnim
Na sastanke sa tobom
Jer ti uvek dolazi� ranije
Odakle meni glupa navika
Da ti nikada ne kazem
Ja te volim
Samo zbog toga �to znam da zna�
A meni je te�ko da te re�i izgovorim

Odakle meni devojka
Koja se osmehne uvek kada me vidi
I ka�e mi samo jedno �ao
Koje zna�i i volim te
I drago mi je �to si tu
I poljubi me
I budi blizu mene
I lepo je sto si ba� ti moj

Odakle meni sanjalica
Odakle meni neko ko ne ume da svira
Ali �iji je svaki pokret
�ija je svaka re� pesma

Odakle meni ti?

M. Marinovi�

----------- Dopuna: 19 Feb 2013 23:43 ---------

Ne mogu opisati dan bez tebe

Ne mogu opisati dan bez tebe
(isti je kao no�, samo sam danju manje sam,
pa ima ko da vidi da te nemam,
da slu�a la�i da je ovako bolje za oboje,
da ne veruju, jer znaju kako je njima
bez onih bez kojih im proti�u dani i no�i,
jer znaju da se ne mo�e
bez onoga koga nema).
Dan bez tebe traje danima,
no� godinama,
isti su kao svi protekli dani
i sve budu�e no�i bez tebe,
be�ivotni, nikako da pro�u,
nikako da umeju sa mnom.

Mo�da postoje ne�ne, tu�ne re�i
kojima bih opisao tebe i sebe bez tebe,
ali nisam ih �uo, niti umem da ih izmislim,
kao �to vi�e ne umem da zamislim dan,
jo� manje no� sa tobom,
pa danima i no�ima �utim.
Goran Tadi�

Re: Kad bi meni dali...

nobody@mycity.rs (Neprimetna) — Tue, 19 Feb 2013 23:34:59 +0100

Re: �itamo i slu�amo stihove

nobody@mycity.rs (Neprimetna) — Mon, 04 Feb 2013 22:20:01 +0100

----------- Napisano: 02 Feb 2013 0:24 ---------

Vjekoslav Majer:

SNIJEG

Snijeg se topi,
sve se topi,
moja draga.
Na�a mladost,
na�a snaga,
sve se topi.
Sunce popi
�rtvu svoju.
Ti�ino na Mirogoju,
sjeto vje�nog praga.
Snijeg se topi,
sve se topi,
moja draga.

Snijeg �e pro�i,
sve �e pro�i,
moja draga.
Na�i dani,
burne no�i,
sve �e pro�i.
Tvoje o�i
bit �e blijede.
Tvoje kose bit �e sijede.
Ljepoti ni traga.
Snijeg �e pro�i,
sve �e pro�i,
moja draga.

Bol �e minut,
sve �e minut,
moja draga.
Smrt �e na�e
breme skinut.
Kuda �e se
du�a vinut,
tko �e znati?
Zemlja �e smirenje dati:
mora biti vaga.
Bol �e minut,
sve �e minut,
moja draga.

Snijeg se topi,
sve se topi,
moja draga.
Na�a mladost,
na�a snaga,
sve se topi.
Sunce popi
�rtvu svoju.
Ti�ino na Mirogoju,
sjeto vje�nog praga.
Snijeg se topi,
sve se topi,
moja draga.

----------- Dopuna: 04 Feb 2013 22:20 ---------

Kad si ljubila istinski

Kad si ljubila istinski
onako kako �eli�
zna� kakao
svije�e, vino, ve�era
kad si ljubila
mo�e� li se sjetiti
koji je mene snijeg pokrivao
sad mi je smije�no
�asna rije�
nezamislivo mi je
a ima takvih ljubavi
koje treba dobro protresti
prije svake upotrebe
pro�lo je mjesec dana
od tvog ro�endana
�ao ti je �to ti nisam �estitao
ali nisam stigao
ali nisam stigao vjeruj
zna� da je uvijek neka gu�va
ve�eras sjedim sam
znam da te �udi ali sam sam
�ini mi se da pada snijeg
i brinem o nekim bezveznim stvarima
a ljubio bih te no�as
po�elim to
nedostaje mi ponekad neka ludost
ne�to izme�u bola i sre�e
muzika s kasetofona
i sje�a� li se samo
kako smo isklju�ili telefon i zvono
a bilo te je sram u po�etku
ugizla si mi usnu
iscjedila dva limuna u �aj
i prolila kavu na �istu bijelu plahtu
znam tvoj broj
i mogao bih te nazvati
ali nema smisla
mo�da si ve� zaspla
a mo�da radi� i neke druge stvari
mo�da si sada i bolje izabrala
nisi vi�e onako neozbiljna
ne slu�a� valjda samo neke gluposti
i znam da si govorila kako bi voljela
da razumije� Zaratustru
gledati Shakespearea
zapravo ti si nadarena
ti to mo�e� kad ho�e�
a ljubio bih te no�as
znam da je nemogu�e
i ka�em to tek tako
da shvati� kako mi nije svejedno
zbog onih zvijezda nad gradom
zbog vjetra nad rijekom
i zbog jo� puno sitnica
koje �ivot zaboravlja
a one ostaju i lebde u zraku
i oko tebe i oko mene
kad se sretnemo
volio bih da ima� onu istu haljinu
�ini mi se da je plava
zgu�vali smo je bar deset puta
i nikad nemoj re�i ne�to
�to bi nas moglo zaboljeti
vrijeme je na tvojoj strani
i to si mi uzela
sad �u otvoriti prozor
i viknuti volim te
grad spava
a snijeg pada
VOLIM TE...

Re: Pa to je krasno...

nobody@mycity.rs (Neprimetna) — Mon, 14 Jan 2013 19:33:20 +0100

----------- Napisano: 23 Apr 2011 0:14 ---------

----------- Dopuna: 14 Jan 2013 19:33 ---------

Re: Lucija

nobody@mycity.rs (ThePhilosopher) — Wed, 09 Jan 2013 17:02:25 +0100

Zanimljiva pesma. I njegova k�erka se zove Lucija, mada s obzirim na ovaj stih:

k�er bi mi mogla biti

... �ini se da je ipak neka druga Lucija u pitanju

�ini se kao da ovde ima i "filmskih elemenata", jer �as vidimo trgove, �as vozove, �as ga vidimo kako pije konjak.

Kao da je seo i samo pratio redosled svoji misli, pa se setio i starog kaputa, dok je razmi�ljao o Luciji.

Ko je Lucija? Da li je to njegova ljubavnica, kako ka�e jedan stih i kako tuma�ite

nedaj svojih 16 godina