Otkriveni vodonik, ugljenik i kiseonik u uzorcima stene sa Marsa

• 7Ovo se svidja korisnicima: ThePhilosopher, ILGromovnik, Aco, ikan, Srki_82, mcrule, Rogi
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

NASA je danas saopštila da je Curiosity, iz uzoraka stene koje je ranije izbušio, na Marsu pronašao minerale gline, koji nastaju pod uticajem neutralne vode, i prisustvo vodonika, ugljenika i kiseonika, elemenata koji predstavljaju osnovu života.

Do sada su u mnogim ispitanim stenama pronađeni tragovi kisele vode, u kojoj se život mogao razviti znatno teže nego u neutralnoj vodi. Postojanje gline pokazuje da su na nekim mestima na Marsu pre nekoliko milijardi godina vladali uslovi koji su pogodovali postojanju života. U uzorcima su utvrđeni sulfatni i glinasti minerali. Analizom ovih jedinjenja, naučnici su mogli da zaključe da je voda, koja je doprinela formiranju dotičnih stena, bila relativno neutralne PH vrednosti. Takođe su pronađene oksidirane materije, što znači da su se u tom okruženju kretali elektroni. To bi mogao da bude izvor energije jednostavnih oblika života.











Fundamentalno pitanje ove misije je da li je na Marsu postojala sredina pogodna za život. Iz onoga što sada znamo, odgovor je DA – ističu iz NASA.

Da podsetimo, Curiosity je ranije već otkrio isušeno rečno korito, u kome je voda nekada tekla velikom brzinom i bila duboka oko jedan metar.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sigurno postoji teorija gde se dede tolika voda. Ako su postojale reke kojima je jurila voda, one su se na kraju ulivale ako ne baš u mora, a ono u ogromna jezera. Kako je ta voda mogla da nestane?
U obilju tema verovatno sam preskočio ovo što me interesuje, pa se izvinjavam ako se ponavljam.

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pazi, pretpostavlja se da u dubinama Marsa još uvek postoji voda, jezera ili pak podzemni tokovi. Ovo sve uz uslov da je jezgro dovoljno toplo da odži vodu u tečnom stanju, jer kao što znamo na Marsu postoje polarne kape.

Istoriju Marsa još uvek ne poznajemo, tek smo je zagrebali tako da ne znamo sa sigurnošću šta je bilo sa planteom u prošlosti.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Davno pročitah neku teoriju o nestanku vode.
Kometa ili asteroid u sudaru sa Marsom je podigao ogromne količine prašine, koje zbog male gravitacije su hiljadama godina zaklanjale Sunce i to je dovelo do globalnog ledenog doba. Voda se smrzla, a preko nje je počela da se taloži prašina. Ostaci vode koja je uspela da se oslobodi se sada nalaze na polovima Marsa, ali ostatak je zatrpan i već milionima godina od kada se odigrao taj dogašaj leži tu gde je.
Teorija je mnogo labava, ali eto, ostade mi u sećanju i od tad ništa konkretnije nisam pročitao (do duše nisam baš ni pratio, a još manje i imao prilike nekog da pitam)

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ikan ::Davno pročitah neku teoriju o nestanku vode.
Kometa ili asteroid u sudaru sa Marsom je podigao ogromne količine prašine, koje zbog male gravitacije su hiljadama godina zaklanjale Sunce i to je dovelo do globalnog ledenog doba. Voda se smrzla, a preko nje je počela da se taloži prašina. Ostaci vode koja je uspela da se oslobodi se sada nalaze na polovima Marsa, ali ostatak je zatrpan i već milionima godina od kada se odigrao taj dogašaj leži tu gde je.
Teorija je mnogo labava, ali eto, ostade mi u sećanju i od tad ništa konkretnije nisam pročitao (do duše nisam baš ni pratio, a još manje i imao prilike nekog da pitam)
To je samo jedan faktor a većina naučnih krugova navodi nekoliko faktora koji su Mars pretvorili u pustoš kakav ga mi danas poznajemo.

Mars nema magnetno polje, pa nema prirodni štit od solarnog vetra, kao što ga ima Zemlja.

Takođe, ova planeta je slabije gravitacije koja teško održava vazduh u atmosferi da jednostavno ne ispari, što se najverojatnije dogodilo sa većinom vode na planetu.

Zatim moramo uzeti u obzir i erupcije supervulkana, jer danas znamo da se na ovoj planeti nalazi najveći vulkan u našem sistemu Olympus Mons.

Sve ovo je uticalo da Mars promeni svoj izgleda ali kroz nekoliko miliona godina a ne odjednom kao što postoje neke teorije.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Koja visina se uzima za nultu vizinu na Mars-u ?? Pretpostavljam da se Mount Olimpus meri od najnize tacke na Marsu.
Kada bi se tako merila razlika na zemlji, Mont Everest bi bio na visini od skoro 20 kilometara.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Trpe Grozni ::Koja visina se uzima za nultu vizinu na Mars-u ?? Pretpostavljam da se Mount Olimpus meri od najnize tacke na Marsu.
Kada bi se tako merila razlika na zemlji, Mont Everest bi bio na visini od skoro 20 kilometara.

Kao nulta tačka se uzima visina na kojoj atmosferski pritisak iznosi 6.105 mbar.

Opet, da tako meriš Mont Everest ispada manji od Mount Olimpus-a.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Moze li info o tome koja je najniza tacka na Mars-u, sa obzirom na tamosnju retku atmosveru ??

Nisam ni sporio da je nizi, ali ipak nije tako velika razlika.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ajde kad si istrajan da odgovorim.

3.396.196 metara ili 3,39 kilometara ti je nulta tačka. Pa sad vidi kolika je razlika između Everesta i Olimpus-a.

Najniža tačka jeste Hellas Impact Crater, 8.200 metara ispod nulte tačke Marsa.

• 1Ovo se svidja korisniku: Vladimir
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

E tako, ovo nisam znao. Hvala.