У тишини се спремао
у данима прелома,
полако пред зору
још једног погубљења.
рат је већ почео
и многи су пали
а његов задатак
да осигура њихов пад.
Прозивани су многи
имена за заборав
али јено му се учини познатим
Фредерико Гарсија Лорка
сачекао је мирно
групу да изведу
И једног младића смешног
у белом оделу
Када су лешеве закопавали
друг му рече
"То је онај, песник комуњара"
А њему, лично то није ништа значило.
И када је каудиљо
тамо, педесетих
дозволио да се објаве
песме стрељаног песника
Опет ништа му није значило
ни име ни стих
ни лице ни речи
Човеку што је стрељао Гарсија Лорку.
|