Eh ti padeži:)))

Eh ti padeži:)))

offline
  • Pridružio: 02 Mar 2005
  • Poruke: 901

"Сећам се, нпр., мојих мука да научим пети падеж од именице пас. Сви остали падежи ишли су којекако, али пети падеж једнине (покојни звателни) никако ми није ушао у главу, нити сам умео да га погодим.
И не само мени, већ и свима у мојој околини, задао је тај падеж главобољу. Мој најстарији брат, који је већ био у старијим разредима, изгледа да се провукао и није у животу имао посла са том именицом; мој млађи брат ми рече да је од именице пас пети падеж: куче. Отац ми није умео казати ништа, пошто граматика нема никакве везе са трговином, већ изгледа да ту чак важи правило: што мање граматике то више зараде.
Питао сам и бакалина, нашега комшију, пошто сам му претходно објаснио да се петим падежом зове, и он ми рече:
— Ја кад вабим куче, ја му кажем: куц, куц, куц! а кад га терам, ја му кажем: шибе! А бог ће га свети знати који је то падеж!
Питао сам најзад и господина проту, једном приликом када је био на вечери код нас, верујући необично у његову ученост, па се и он збунио и није умео да ме научи.
Пети падеж, пети падеж! — узе да замуцкује прота, бринући се да пред мојом породицом сачува ауторитет учена човека. — Па колико падежа ви учите?
— Седам.
— Седам? — зграну се прота. — Е, то је много, то је баш много!
— Много! — уздишем и ја.
— Ја не знам само — окреће се прота мојим родитељима — што ће им толики падежи. То је просто професорски бес. Узмите само једна Немачка, колико је то пространа и силна царевина, па нема више него четири падежа; па онда Француска, па Енглеска, све велике и моћне државе, па немају више него четири падежа. А шта смо ми, једна тако рећи мала земља, тек неколико округа, па седам падежа.
Па зар то није, молим вас, бес кад се не простиремо према своме губеру?
Те су протине мисли биле у ствари врло утешне за мене, али ми пред професором нису могле ништа помоћи. Он је одлучно тражио од мене да му кажем пети падеж од именице пас, чему сам се ја одлучно одупрео једним бескрајним ћутањем, једном од оних мојих особина којом сам се врло често у школи одликовао.
А колико је овај професор имао пик баш на падеже, показаће и случај некога Станоја Стамболића. Једно поподне, за време великога поста, он диже руку и замоли:
— Молим, господине, да идем у авлији.
— Реци, Стамболићу, ту реченицу правилно, па ћу те пустити, — одговори му професор.
Стамболић се збуни, узврда се, па очајно понови:
— Молим, господине, да идем у авлији!
— Реци правилно, па ћу те пустити.
Стамболић поче да се зноји и превија, које због падежа а које због невоље ради које је молио да изађе. Шапћу му другови и добацују, а Стамболић се ознојио, поцрвенио, дигао једну ногу и увио је око друге, па најзад, кад дочу реч коју су другови добацивали, он дрекну:
— У авлију!
— Тако, сад је правилно, сад можеш ићи! — вели професор.
— Е, сад је доцкан! — одговара Стамболић, сав опуштен и отромбољен.
А нису то само падежи са којима смо се борили. Било је у граматици и пуно других кукица и јексера и, ако не пазиш довољно, могао си се сваки час не само огребати већ и набости.
Има, на пример, речи које су тако каприциозне и превртљиве као хистерична жена; јављају се у свима могућим тоалетама. Ово није случајно упоређење, јер сам ја, учећи граматику, запазио да ова наука има много женских особина или, ако хоћете, жене имају много граматичких особина. Не мислим ја на неодређени и заповедни глаголски начин, за који би се могло рећи да је искључиво женски начин, али мислим на оно што се око сваке жене, као око именице у граматици, врзма по један члан, по коме можеш познати ког је пола жена, а мислим и на то што и жене, као и именице у граматици, увек имају наставак и што тај наставак врло радо мењају при сваком новом падежу. "

*

i uchenje istorije:


"— О, ја је необично ценим, утолико пре што је у томе предузећу учествовао и амерички капитал. Ја и сад још имам седам акција „Предузећа за проналазак Америке“ које је краљ Фердинанд организовао, ал' могу вам поверљиво рећи да те акције код нас у Америци стоје врло рђаво.
— Зашто?
— Па зато, вероватно, што смо ми Американци врло разочарани проналаском Америке.
— Разочарани?
Да, јер све више долазимо до уверења да је Европа пронашла Америку само зато да би имао ко да јој даје зајмове, и ја почињем веровати да Марсовци, користећи се нашим искуством, врло ревносно избегавају могућност да их Европа пронађе. " GUZ - Glavom U Zid LOL Very Happy




iz "Autobiografije" Branislava Nušića.

Mr. Green Smajli Very Happy

Hahahahaha, bas sam se lepo nasmejala...Nusic je stvarno to fenomenalno prikazao...Smile

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 1214 korisnika na forumu :: 17 registrovanih, 6 sakrivenih i 1191 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: Bane san, bestguarder, Djokislav, indja, ladro, laki_bb, Lazarus, Milometer, nenad81, Oscar, panzerwaffe, sickmouse, SlaKoj, Trpe Grozni, vlad the impaler, W123, Zimbabwe