Moja prica i jedno pitanje?

Moja prica i jedno pitanje?

offline
  • Pridružio: 02 Jul 2007
  • Poruke: 0

Evo sedim ovde u tišini i trudim se da ispričam jednu priču ,priču za koju vise ni neznam dali propada meni, zato što svaki dan gubim jedan deo nje.Gubim je svaki dan kao odraz svoga lica u mutnoj vodi.Al ironicno osećaji uvek ostanu, uvek su tu.
Postoje toliki početci i krajevi da više neznam koji je onaj pravi neznam koji pripada meni ,a koji tebi!?
Uvek sam misila da velike stvari počinju kao oluje ,nikad ne vidis odakle i kad dolaze.Ai ti si bijo nevreme u mom životu koje je zauvek ostvilo svoje tragove.Tragove koi su mi srce pretvorili u santu leda.Uvek sam sanjala o osećanjima sa snagom kao one koje si ti doneo al nisam znala šta ona donose sa sobom, nisam znala da bole toliko i tako dugo,skoro celu večnost.Čudno, nisam sigurna da kad bi igrom sudbine imali šansu da ponovimo sve ovo ispočetka, da bi imala snage da izbegnem sve ovo sto sam prošla sa tobom iako bi znala koliki je ulog,iako bi znala da bi konačni ishod uvek bio isti …
Mnogo sam se puta pitala zašto, al jedini odgovor koji mogu da nađem je da i pokraj svega pokraj tebe sam se osećala kao nikad prije i nikad posle.I kad bi nekim čarobnim štapom oduzeli sve greške i sve ružne stvari taj osečaj je tako uzvišen da se skoro dodiruje sa savršenstvom.
Nepostoje reci koje bi ga opisale za one koji ga nikad osetili nisu a za one koji mislu da jesu znaju o čemu govorim.To je moment kad nista drugo nije vazno, nista drugo ne postoji osim taj pogled njegovih očiju u tvoje.Momenat kad osečas da si tamo gde si uvek trebala biti, momenat kad znaš da vraćanja nazad više nema!
Al nekako u tom deliću sekunde koja traje celu večnost ti se čini da je sve kako treba biti i da ništa sa vanjskog sveta moze ti nauditi i uciniti zlo, da si nedodirljiva!!Sve dok ti isti onaj koji ti je otvorijo srce skršii ti ga na bezbroj delića i pretvori ga u prah pruzivši mu istu sudbinu kao i pustinjskim karpama.Nakon toga sve oko tebe postane jedno beskonečno sivilo koje te guši i uzima svaki izdah iz tvojih usta,a tvoje se slomnjeno biće trudi da izgradi kule od peska sa onim što je ostalo od tvog srca…hhh…a one su tako slabe i nepostojane.
Tad dođe momenat kad se setiš one izreke da vreme leči sve pa to ponavljas sebi bezbroj puta u nadi d a ce onda stvarno sve biti tako ali nije, nikad više nije kao što je bilo.
Dođu i drugi zgrljaji ,dođu i drugi poljupci al uvek je tu tvoja slika u glavi .Uvek kad osetim miris njegove koze setim se kako je tvoj prijao tako dobro,kad osetm taj zagrlaj setim se da je tvoj bijo jedinstven a polupci nikad više nisu zanosni nikad više nisu pravi samo mrtav pokušaj da vratim ono što je odavno izgubljeno, tačnije ono što nikad nije bilo moje.
Nekad samu sebe uhvatim kako sam se čvrsto vezla za ideju da sam te bacila u zaborav, a onda svatim kako se lako vratiš iz tog mraka.Dovoljan je samo poznat miris,izgovor tvoga imena ili nečija silueta koja izdaleka izgleda tako nalik tvojoj.Tad mi se čini da mi se duša otvara , da mi je srce spremno da iskoči u tvoj presret i da mi tvoje ime odzvanja u glavi kao eho,a ond svatim kolika je to iluzija zato što ti nikad nisi cuo zov biča mog niti plač moga srca!Drugoj poklanjaš polupce za dobro jutro, druga krade osmeh tvoga lica i u druge oči vidiš odraz svojih.
Dugo sam se spremala za taj trenutak kad čes nepovratno pripadat njoj i mislila sam da sam spremna al svatila sam da mi je duh slabši neko led na vatri jer tako mi nedostaješ!!!
Neko je nekad reko da svi imamo samo po polovinu duše a duša je cela samo kad nađemo svoju drugu polovinu tek onda nam je telo i duh konačno ceo i ispunjen .
Ja s am trazila tako dugo i tako puno al nigde nisam našla nekog sa kim moj deo duše se oseča tako ceo kao sa tvojom a pošto si mi tvoju dušu nepovratno oduzeo, osudio si me na večni osecaj necelosti i praznine.

A sad mi vi kazite kako mozeš osečati nešto ovako za nekog, toliko dugo a da on nije zasluzijo ni trunak toga.Kako mozeš osečati da je on ta prava osoba kad sve ukazuje da nije a i njegovi postupci to uporno potvrdjuju…………

I ako dosta gramatičkih grešaka tekst je lepo napisan. Fino si ga udesila! Wink Kao neki iz Love Story časopisa ili tako nešto. Very Happy Nije da to čitam, samo...

Elem, pitanje koje valjda sve nas muči. Kako možeš osećati... Eto tako, to je ljubav to se voli. Jednostavno je osećaš. Emocije baš i nemaju neke veze sa racionalnim razmišljanjem. Ne možeš ih kontrolisati. Možda bi mogla da ih kanališeš u neke druge, kao što sam ja to uradio u istoj situaciji - pretvorio sam ljubav u mržnju. Sada mrzim tu osobu, a pomalo i sebe što sam se tako zaljubio... Ipak, vremenom to ipak nekako prođe. Posvetiš se drugim stvarima u životu i zaboraviš. Jednog dana se probudiš i ne pomisliš na tu osobu i kasnije shvatiš, posle vremena, da ti više ne nedostaje... A onda kažeš "Hvala ti što si me naučio/-la vrednoj lekciji u mom životu. Sledeći put ću više paziti u koga se zaljubljujem i neću slepo verovati u njegove (njene) reči". I šta da ti sad kažem sem onog standardnog "nije te vredan, ne zaslužuje te"... Bla, bla, bla... Prazne priče! Okreni list, naljuti se na njega, mrzi ga, psuj ga, jer šta je on koji qrac bolji od tebe???

Eto tako... Budi jaka. I ako sam mislio da su žene mnogo jače što se tiče tih raskida, da to mnogo lakše prebrode, izgleda da mu dođemo na isto...

ma slažem se sa tim da je važna lekcija a ono da ga mrzim to je meni gubljenje vremene kako ono bi love me or hate me is still on obsession a za greške, pogrešni sam tekst bila objavila onaj ne koregirani

saldage ::... ono da ga mrzim to je meni gubljenje vremene kako ono bi love me or hate me is still on obsession...

Yup, slažem se... Ne znam koliko imaš godina, ali verujem ne puno, tako da ima nade za tebe, za nove ljubavi itd... Biće možda još takvih slučajeva u tvom životu, a desiće se i prava stvar! Wink

Svi mi znamo sta treba da uradimo da bi zaboravili..da bi prestali patiti..voleti, samo jako tesko a opet zavisi od coveka do coveka da sve to sprovedemo u delo..Pravi odgovor na to nemoze niko dati..Pa ni ja..Mogu da te tesim ali od toga ti nece biti bolje..mogu da ti pricam ali reci nekada nemaju znacenje.Hmm vreme leci sve..e sad koliko je to tacno bas i neznam...kod mene vreme moze da ublazi ali ne i da izleci.Vecina nas voli pogresne osobe..Eto ja volim coveka koji je zasluzio da ga volim ..koji mene voli..a opet nismo zajedno.I sad ima tu i jos tuznijih prica od moje ili tvoje..Kada se dvoje vole i nekome se desi nesto..Ima tih tuznih prica sve vise i vise..jer je ljubavi sve manje i manje.I za one koji jos uvek zele pravu ljubav pored sebe je danasnji zivot tezak...jer sve se svodi na interes..na bogatstvo..a ljubav ..taj divan osecaj iscezava polako.

Moj savet je ako znas da je on pogresna osoba..osoba koja nije zasluzila da bude voljena..ponovi to sebi(ako treba i milion puta na dan)...I shvati da postoji za tebe neko ko ce zasluziti tvoju ljubav.Nemoj razmisljati o lepim trenucima koje ste imali zajedno..nego razmisljaj o onim losim i pokusaj kroz to da stavis crtu...

Gore glavu...videces da ako si osoba koja zna iskreno da voli..da ces kad tad dobiti tu ljubav nazad...ali ljubav koju zasluzujes.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 699 korisnika na forumu :: 62 registrovanih, 5 sakrivenih i 632 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2413 - dana 03 Okt 2019 05:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: aleksanikolic1979, aleksmajstor, amstel2, babaroga2, Boris902, Bov80, caesar2, Cranium, damirZR, dane007, davidujcic05, DENIRO, doloress, Dusan Medojevic, exluppis, FOX, Gama, Huawei, ivan979, Jester, Kubovac, kunktator, Levi, Libertas2, Lieutenant, lovac12, MarKhan, Markoni29, Mercury2, MiG-29M2, mikrimaus, Mikulino, Nebojsha Trajkovich, novator, nuke92, Panter2, pejicigor, Regrut Boskica, Revolucion, RJ, rovac, SAA fan, sombrero, Sonyboy, Srna, SsssssNOVI, StepskiVuk2, tanakadzo, Taso2, theNedjeljko, trutcina, USSVoyager, Vatreni Zmaj, Vlada1389, Voja1978, voja64, VP6919, Zerajic, zixmix, zodiac94, zoidbergs, zuxbg