|
OK - bacam sve karte na sto:
mene smatraju za freak-a; oduvek; svoj život do 15-te godine sam proveo otudjen (ne svojom voljom) od svih; ne znam da se ponašam onako kako drugi mog uzrasta (imam 20 god.) to očekuju, jer, prosto, nisam usvojio taj šablon ponašanja - zato što nije dobar (ili zato što je moj bolji); nikad dosad nisam imao ni devojku; ali, to ne znači da sam debil ili da nisam sposoban za priču sa bilo kim, bilo kada, zbog ma kog razloga; bio sam autističan, a ostao ne-baš-lep, a nijedna devojka koja se je meni dopala nije bila privučena; potpuno sam svestan svega što imam i što sam sposoban uraditi; nikada nisam uradio nešto loše; ne pijem, ne pušim, ne konzumiram drugu, opojne supstance - nikada i nisam; pametan sam i upravo sam zato ispravio sve što je bilo pogrešno u meni (dobro, ne sve, ali OGROMNU većinu stvari); dobar sam, a to najčešće pomešaju sa naivnošću; tražim malo, dajem mnogo - navikao sam da dobijam malo, a želim da neko drugi dobije moje parče torte, ako mu je draže i vrednije no meni; moja parola je 'nisam borac, samo dobar gubitnik'; nisam ubedjen u to, ali sam prilično siguran da me devojke ne žele; možda svemu tome doprinosi i to što sam bolno iskren - ispljunem sve, ne krijem slabosti.
Volim spontanost kod devojke. Inteligencija je neizostavna - nisam robot ili snob, ali kako da komuniciram sa nekim ko me ne može pratiti? Ali, najviše se u ljubavi nadam tome da ja nju nečemu naučim, kao i ona mene (širok spektar stvari, ne izgovaram ovo stereotipno). Volim lepe devojke, ali apsolutno sam fleksibilan (ne mogu baš da biram i izvoljevam, opušten sam oko svega toga). Dobrota je, ipak, moranje... skoro i da ne primećujem drugačije.
Nisam uštogljen i koristoljubiv. Nosim mnogo tereta, koji me napušta čim zaustim pred nekim - posvećujem pažnju svima koji je dozivaju (svesno ili podsvesno)... Često se bojim... navikao sam da budem sam, a koliko god jako želeo da budem s' nekim, uznemire me promene (ne znači da nisam prilagodljiv; no, predajem se sasvim...)... Vrlo sam lenj i okupiraju me stvari kojima mnogi drugi ne bi pridali značaj... Totalno sam trapav i sramežljiv, jako samokritičan. Ne volim materijalnost i volim da verujem kako je vrednost novca zapravo simboličnost. Veoma sam dobar sa ljudima, ljudi su loši sa mnom (razgovor, udostojavanje, usluge, trpeljivost).
Uz sve ovo se nadam da će neko osetiti privučenost sa strane moje malenkosti, onda kada osetim da se možda dešava trenutak pogodan za to...
P.S. Molim vas da ne mislite da pokušavam da 'upecam' nekog ili veličam sebe. Samo sam odgovorio na pitanje - opisom kako savladavam i samog sebe, te kako reagujem na druge... Izvinite što sam zauzeo dobar deo stranice..... Nisam istripovan ili u iluziji, zamoliću vas da mi ne nudite savete ili pomoć... ipak je tema drugačija...
|
