offline
- kindergirl
- Počasni građanin
- Pridružio: 02 Mar 2005
- Poruke: 901
|
She could have been a poet... Or she could have been a fool.
"Pocela sam da pisem knjigu.
Jbg, obecala sam sebi to jos davno. Kao, jednom cu napisati knjigu. Kao, ne mora niko nikad da kupi ni jedan primerak. Kao, samo hocu da dokazem sebi da ja to mogu.
Naravno, kao nisam imala pojma kada ce se taj momenat pisanja knjige zaista i desiti.
To je, zapravo, prilicno tesko. Mislim, prilicno je tesko kad ste ja. Da hocu da napisem nesto poput Da Vincijevog koda, ne bi bio problem. Veliki brat gugl - kako napisati bestseler - malo kopanja po istorijskim i geografskim podacima - smuti & prospi radnja i likovi - eto bestselera. Ali ne. Ja hocu istinitu i iskrenu pricu. Ja hocu da kopam po sebi i napisem sve sto sam osetila u toku poslednje decenije.
Pogadjate, u pitanju ce biti ljubavna prica.
A izbacivanje toga iz sebe je kao da morate da otvorite rupu u kojoj su sakriveni svi vasi najstrasniji demoni i da se suocite sa njima. Sa svakim promasajem, svakim porazom, svakom nepravdom koju ste ikada doziveli, svim padovima, da ponovo prezivite svaki put kad ste bili povredjeni. Ukratko, sve ono sto ste jako, jako davno pokopali, sad treba ponovo da izadje na povrsinu. I nemate pojma kako cete preziveti sve to. I nemate pojma koliko ce to trajati. I u kakvo ce vas stanje dovesti. Jer, ti demoni nece samo nestati onog trenutka kad zavrsite knjigu i zatvorite rupu. Delovi njih ce ostati na povrsini dok se ne suocite sa njima. A da ste hteli da se suocavate sa njima, ne biste ih uopste gurali u rupu, zar ne?
Ok, sad zvucim kao sizofrenicar.
Nece to biti neka spanska serija - Koeljo frizerska literatura - pateticni romani na trafici za 200 dinara ljubavna prica. U stvari, nisam sigurna da ce to uopste biti ljubavna prica. Mislim, da, bice price o emocijama, o onom osecanju vecne pripadnosti nekome, znate ona najveca ljubav na svetu koju smo jednom svi doziveli, ona za koju smo mogli da ubijemo nekoga ili da damo sopstveni zivot bez razmisljanja. Ona za koju svako od nas misli da je niko nikad nije doziveo tako i toliko jako, jer ne moguce da jos necije srce na svetu moze da podnese toliki intenzitet ljubavi. Ona za koju svako od nas misli da je bas njegova posebna i jedina i magicna i najveca na svetu. E pa nije. Sve su ljubavi iste. Svi smo kroz to prosli. I naravno, to je ona ljubav koja se zavrsila tragicno, posle koje smo mislili da ce srce jednostavno prestati da nam kuca, jer nemoguce da kuca kad je toliko polomljeno, ona posle koje smo mesecima odbijali da jedemo, ona posle koje smo lezali u krevetu drzecu ruke obavijene oko sebe da se ne bismo raspali, ona posle koje smo morali da podsecamo sebe da disemo, jer se to cinilo potpuno nebitno u odnosu na bol koji smo osecali, ona posle koje smo bili razocarani u zivot i kosmicku pravdu, ona posle koje smo bili razoreni u komadice i svi ti komadici su bili toliko krhki i lomljivi da smo se gusili u suzama svako jutro kad bi smo videli da je sunce ponovo izaslo. Jer kako sunce moze da sija posle svega, posle tolikog gubitka, trebalo bi cela galaksija da se raspadne, zar je nije samo jacina nase ljubavi drzala na jednom mestu?
Jbg, sve velike ljubavi se zavrsavaju tako. Ne znam zasto. Niko nikad ne ostane do kraja zivota sa onim koga je voleo najvise na svetu.
I mojne sad vi ozenjeni i udate da mi pricate kako ste bas vi u braku sa tako nekim koga ste voleli i volite i volecete najvise na svetu. Jok. Niste. Tog nekog ste zavoleli kad je prosao bol, kad ste, ni sami ne znate kako, poceli da se sastavljate, i osetili da ste (ni ovo ne znate kako) spremni da nastavite dalje. Sa nekim rupama u sebi, ali ipak spremni. I tog nekog volite mnogo, beskrajno mnogo, ali nikada toliko ludo i toliko jako i toliko bezgranicno kao onog prvog. Onog ko vam je slomio srce. Jbg, mozda to ima veze i sa odrastanjem.
Dakle, ne znam da li ce to biti ljubavna prica. Mozda ce je neko doziveti tako. Ja nisam sigurna.
Pretpostavljam da ce me sada biti manje na blogu, nisam sigurna da cu imati toliko reci u sebi, i za knjigu i za blog, a nisam sigurna ni da necu upasti u neku vrstu depresije u toku suocavanja sa svim onim sa cim ne zelim bas da se suocim. Anyway, knjiga ce imati 4 dela: pocetak, ona (prica iz njenog ugla), on (prica iz njegovog ugla) i kraj. Niko u knjizi nece imati ime, bice ona, on, njene drugarice, njeni drugovi i tako to, i niko u knjizi nece imati godine. Mada ce godine verovatno moci da se naslute. Kacicu vam neke delove knjige da bacite pogled, trebace mi saveti, konstruktivne kritike i tako to.
Eto... Do sledeceg citanja, pozzzzz od blogerke sa ambicijama da postane romanopisac (: "
http://sitnica.mojblog.rs/
srce moje malo...
|
jedan za sebe i josh jedan za.. 
