2x2=2 - Maša Filipović

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Maša Filipović


2x2=2



Lica:


Marko

Irena

Mirko

Irina





SCENA I

(Marko i Irina sede u dnevnoj sobi. Ona je njemu u krilu. Maze se.)

Irina
Nešto sam razmišljala... Jel' bi mogao ti da kažeš da ideš na neki službeni put, pa da odemo negde ti i ja? Nekoliko dana, samo ti i ja.

Marko
Pa ne mogu dušo, znaš da nemam posao.

Irina
Jao Marko, pa zašto već jednom ne nađeš posao?

Marko
Kad bih našao posao onda ne bismo mogli da se viđamo ovako svakog prepodneva. Zar bi ti to više odgovaralo?

Irina
Pa ne bi, ali...

Marko
(Zavodnički.) A uostalom,ovako je i lepše. Zabranjeno voće.

Irina
Ma, malo mi je sve to...Odrastam Marko, treba mi više.

Marko
Kako si ti opasna! (Poljubi je strasno u vrat,zatim se nasmeje.) A stvarno Irina, zar te nekad ne grize savest?

Irina
(Oštro.) Savest? Šta? Tebe grize?

Marko
Pa ne, ali ipak... Tebi je sestra.

Irina
A tebi je žena, pa šta sa tim?

Marko
Da, ali tebi je ipak sestra...

Irina
Tim pre! Ti si joj potpisao, ja ništa nisam. Ti si mogao da biraš, a ja i nisam imala baš neku mogućnost izbora, zar ne? Uostalom, što me gnjaviš sa tim? Zar moramo uvek da pričamo o njoj? (Ona ustane. Malo je namrštena. Zapali cigaretu.)

Marko
Ugasi! Osetiće!

Irina
Baš me briga! Čistunica! Uostalom, imaš vremena da izvetriš.

Marko
(Priđe joj s' leđa i obuhvati je rukama oko struka.) Kako ti samo stoji cigareta... Tako si sexy kad pušiš. Znaš li ti koliko sam dugo pokušavao da nagovorim Irenu da počne da puši? Ma nema šanse!

Irina
(Otrgne mu se.) Opet ti o njoj!

Marko
Šta da radim, žena mi je, navikao sam. Što se odmah ljutiš?

Irina
Uopšte se ne ljutim, nije stvar u tome. Takve gluposti ljute samo iskompleksirane ljude što ja, je li, nisam. Mene jedino nervira što je sve nekako u žurbi. Nema tu komfora.

Marko
Ma kakva žurba! Sad je došlo proleće, nema žurbe. Bogami zimus smo uvek morali da ostavimo bonus pola sata za obuvanje hulahopki. Glupog li izuma, ljudi moji!

Irina
Ili se uvrnu ili krene žica, moraju pažljivo i polako da se oblače, nisam to ja izmislila.

Marko
(Smejuljeći se.) Ali se zato skidaju mnogo lakše nego što se oblače.

Irina

(Takođe smejuljeći se.) To je vidiš tačno. (Praveći naivnu facu.) A otkud ti to znaš?

Marko
Mama mi je radila u kombinatu čarapa. (Ona se zasmeje.) Najbitnije da je sad toplo. (Virne kroz prozor.) Vidi kako je lep dan! (Zaprepasti se.) U jebote, evo je ide!

Irina
Ko to ide?

Marko
Irena! Evo, parkira se!

Irina
(Mirno.) Šta će ona u ovo vreme kod kuće?

Marko
(Uspaničeno.) Nemam pojma! Daj! Brzo! (Gura je ispred sebe.) Jao! Moraš da se sakriješ!

Irina
Čekaj malo. Zar ja kao sestra i svastika nemam prava da dođem u posetu?

Marko
Imaš, al' samo da ja nisam tu! Ne znam da lažem u prisustvu dve žene, pa da me ubiješ. Inače će i Irena da mi bude svastika, ali ona kukasta. (Gura je iz sobe.) Evo budi u špajzu, tu Irena nikad ne ulazi. Samo pazi, nemoj da oboriš neku šerpu. Sigurno će ona brzo. Verovatno je došla samo nešto da uzme.

Irina
(Dovikuje iz špajza.) Ako nešto slučajno oborim ti joj reci da je mačka. (Kraća pauza.) I to dobra.

Marko
Dobro, dobro! I ugasi tu cigaru! Jao! Gotovo! (Maše rukama da rastera dim, prska dezodorans. Trudi se da se namesti i sedne što ležernije. Posle nekoliko trenutaka u sobu uđe Irena, namrštena još s' vrata.) O, dušo, otkud ti?

Irena
Šta ovo smrdi?

Marko
Moj dezodorans.

Irena
Šta si se kog đavola sad špricao toliko?

Marko
Video sam da ideš, pa reko' da te iznenadim. Mislim, probudiće ti se hormoni kad osetiš miris pravog muškarca jer tako si bila lepa onako obasjana suncem...

Irena
(Prekine ga.) Miris pravog muškarca? Ovo miris pravog muškarca?


Marko
(Uzme dezodorans u ruke i zagleda ga.) Jebem li ga, tako piše na flašici. Kažu da žene imaju to čulo u nosu i odmah im polude hormoni...

Irena
(Prekine ga.) Od ovoga? Od ovoga može da mi poludi eventualno parasimpatikus, a samim tim me i izvesna mučnina spopadne.

Marko
Pa šta znam... To je možda nuspojava, nisu napisali.

Irena
(Njuška i dalje.) Ma ovde kao da se oseća i neki duvan.

Marko
Ma kakav duvan! Šta ti pada na pamet! Otkud to u našoj kući?

Irena
Jel' bio neko?

Marko
(Uspaničeno.) Dobro, dobro! Evo,da ti priznam... Šta da radim... (Dramska pauza.)

Irena
Šta je bilo?

Marko
Ja... Ja sam... Počeo sam da pušim.

Irena
Počeo si da pušiš?

Marko
(Zabrza.) Pa da, al' samo ovako kad sam sam. Gledam se tako u ogledalu i nekako delujem sebi ozbiljno. Valjda mi je to nedostajalo od detinjstva. To je valjda taj nedostatak samopouzdanja...

Irena
(Prekine ga.) Ne lupetaj, molim te! Savršeno ti je jasno da se u ovoj kući ne puši! Takođe ti je savršeno jasno da će ti bilo koja stvar koja ti se bude osećala na duvan leteti kroz prozor! Uključujući i tebe samog! A ti ako možeš drugačije da izvedeš, puši slobodno. Nikada nisam želela da ugrožavam tvoju slobodu izbora.

Marko
Ma jok! Šta ti je? Odmah ću ja to da ostavim, karakter sam ja. Kad ja kažem ne, onda je to ne. (Irena krene iz sobe.) Gde ćeš? Mislim, otkud ti sad kod kuće?

Irena
(Dovikuje.) Da se istuširam i idem na sahranu...

Marko
Kakvu sad opet sahranu?

Irena
Šefu je umrla baka...

Marko
(Kao odlučno.) More znaš šta... Da daš ti otkaz! U toj firmi bre stalno umiru ljudi! Da nije ukleta? Možda je sagrađena iznad neke jame sa krečom u koju su bacali... Ma probada me u poslednje vreme nešto u grudima, nisam hteo da ti pričam da te ne sekiram, ali... Pravo da ti kažem, stanje se iz dana u dan pogoršava... (Osluškuje da li će ona nešto reći.) Aman Irena! Sahrana je to, nije sistematski pregled.

Irena
(Dovikuje iz kupatila.) Higijena Marko, higijena...

Marko
Ja ti najozbiljnije kažem da treba da daš otkaz. Sa tom firmom nešto definitivno nije u redu.

Irena
(Promoli glavu kroz vrata.) Da dam otkaz? Što? Da nisi ti odlučio da se zaposliš?

Marko
(Ne da se zbuniti.) E, nemoj sad da skrećeš temu... I šta mi viriš kroz ta vrata?

Irena
(Dovikuje.) Gola sam!

Marko
Gola si? Pa šta ako si gola? Ja sam tvoj muž! (Teatralno.) Eh zaboga u šta se pretvaramo... Gde je tu bliskost, gde intima, pa... U stvari šta mi, ti se pretvaraš... U stvari šta pretvaraš, kad bolje razmislim uvek si i bila takva. Ili nisi... Ne znam više... E, živote!

Irena
(Uđe. Još uvek namešta odeću.) Marko, 'ajde ućuti! Brak nije Ibica-party. Zar je malo to što te izdržavam i trpim?

Marko
Ti to ne moraš da radiš...

Irena
Ma nemoj! A od čega bismo onda živeli?

Marko
Ja sam hteo da putujemo auto-stopom po svetu i budemo kradljivci dijamanata. Ti nisi htela...

Irena
Znaš šta je najgore od svega?

Marko
(Blentavo.) Šta?

Irena
Najgore je to što znam da se ti uopšte ne šališ kad pričaš takve nebuloze.

Marko
Pa ne šalim se.

Irena
Pa znam! Ali ono što takođe znam, a što ti ne znaš je to da bi ti, kad bih ja kojim slučajem bila dovoljno luda da pristanem na tako nešto, ti bi sam kukao da se vratiš kući pre pređenog stotog kilometra.

Marko
(Neubedljivo.) Nije tako...

Irena
Naravno da je tako.To me i dovodi do ludila!

Marko
(Približi joj se.) E pa drago mi je da mogu da te dovedem do ludila još uvek... (Nagne se da je poljubi.)

Irena
(Pomeri se.) Daj pusti me sad, vidiš da sam namazala karmin, a to je onaj što ne ostavlja tragove. Ali ne na čaši, nego na usnama ako bilo šta drugo dodirnu.

Marko
(Ispravi se.) Kao što rekoh,probada me u grudima u poslednje vreme... Ali ti naravno ne slušaš šta ja pričam... Ti ni najmanje nisi zabrinuta za moje zdravstveno stanje.

Irena
(Stavlja minđuše.) E da,da ne zaboravim... Sutra idemo kod Rajke i Peđe.

Marko
Ma to ne dolazi u obzir! Ja moram u banju!

Irena
U kakvu, zaboga, banju?!

Marko
Ne mislim baš sutra, ali u najskorije vreme bih morao. Bar jedno deset dana. Zbog pogoršanja mog zdravstvenog stanja mislim...

Irena
Idemo sutra tamo i tačka. Slave godišnjicu braka.

Marko
Oni slave... Šta tu ima da se slavi? Peđa svaki put ima neku novu društvenu igru. Taman naučim domine, on se pojavi sa šahom, taman naučim šah, on se pojavi sa micama, taman... Ma ja to više ne mogu da podnesem! Sa kakvim se mi to ljudima družimo!

Irena
(Parfimiše se.) Oni su baš fini, umeju da se zabave.

Marko
Ma umeju... A šta se ti toliko lickaš za sahranu? Svugde moraš da budeš glavna, pa i na tuđoj sahrani, oprosti me Bože. (Krsti se.)

Irena
Znaš, stvarno bi mogao nešto da uradiš sa svojim životom. Od silnog sedenja u kući počinješ da se ponašaš kao autistično dete. Još samo da počneš da cupkaš i da se grebeš po licu...

Marko
(Indisponirano.) I cupkam ja i grebem se, i to odavno, al' neprimetno, više onako u sebi.

Irena
E dobro, baš smo se ispričali, a ja sad moram da idem.

Marko
I, kad ćeš da se vratiš?

Irena
Ne znam Marko. Možda će se odužiti, šta ja znam...

Marko
(Klimne glavom kao sa razumevanjem.) Kad budeš sigurna da baka više nikako neće moći da se izvuče odande. Pa dobro.

Irena
'Ajde ćao! (Ona izađe. On je gleda kroz prozor da se uveri da odlazi. Irina mu priđe s' leđa i zagrli ga.)

Irina
(Počne da se kikoće .Kroz kikot.) Malo mi je falilo da izađem, čisto da vidim kako ćeš da se snađeš.

Marko
(Okrene se.) Jesi normalna?

Irina
Pa što? Ionako dugo nisam videla sestru. Smaraju me te zvanične posete. (Uvija se oko njega.) Više volim ove nezvanične.

Marko
Nisi videla sestru... Pa ako ti je baš toliko stalo da je vidiš, eno ti ogledalo u kupatilu.

Irina
(Namršti se.) Zar ti misliš da ja u ogledalu vidim nju? Šta ti pada na pamet! (Obrne se oko sebe.Graciozno hoda ispred njega.) Razlika između nas dve je više nego očigledna, zar ne?

Marko
Naravno dušo, naravno.

Irina
(Kao da se nečega seti. Radosno se okrene.) A ono za banju si se super setio! Znala sam da ćeš nešto smisliti!Šta misliš, kad bismo mogli da krenemo?

Marko
Čekaj... Polako... Tek ćemo da vidimo da li je moj slučaj prošao zdravstvenu komisiju.

Irina
(Približi mu se.) Zamisli... Ti i ja u toploj vodi među svim onim babama i dedama... Nije li to sexy?

Marko
(Napravi malo kiselo lice.) Pa sad... Ovaj poslednji deo... Može i bez toga.

Irina
Što? Zar nije dobar osećaj znati da ti možeš nešto što drugi ne mogu?

Marko
Što si nevaljala...

Irina
Jako! A onaj sumpor smrdi svuda oko nas... Kao u paklu... Leglo bluda i nemorala! (Zakikoće se izazivački.)

Marko
Jao, kako si nevaljala! (Privuče je sebi, počne da je ljubi po vratu.)

Irina
(Kroz kikot.) Da ti pokažem koliko?

Marko
(Naloženo.) Pokaži mi dušo!

Irina
(Odgurne ga od sebe, malo se udalji, raširi ruke najviše što može.) Evo ovoliko! (Prsne u smeh.)

Marko
(Povuče je za ruku i privuče je sebi.) Zezaš me, je li? E pa, sad ćeš da vidiš!



SCENA II

(Mirko i Irena stoje u strasnom zagrljaju u otprilike istoj pozi u kojoj su ostali Marko i Irina. Kada se svetlo upali Mirko pusti Irenu iz naručja. On prebire po džepovima, vadi cigaretu i pali je. Irena se namešta, popravlja garderobu, frizuru.)

Irena
(Pomalo snebivljivo.) Moraću uskoro da krenem.

Mirko
(Zagledajući žar od cigarete i duvajući u njega.) Čekaj! Pravi mi društvo dok popušim cigaretu. Volim da mi neko pravi društvo dok pušim.

Irena
Ma bolje da krenem, umirisaću se na duvan, Marko će da oseti.

Mirko
Čekaj! (Kraća pauza. Osmehne se.) A šta, ti se kao plašiš Marka?

Irena
Naravno da ne, ali ne želim da išta podriva moj autoritet.

Mirko
Uostalom, na groblju se uvek puši. Koliko znam, tamo još nisu napravili nepušačke departmane.

Irena
Pa dobro, hajde, ostaću još koji minut. (Sedne.)

Mirko
Sedi, opusti se. I nemoj to takvim tonom kao da mi činiš uslugu. (Kraća pauza.) I, šta mi radi brat?

Irena
Ma, šta radi! Priča neke gluposti po ceo dan, ponaša se kao malo dete.

Mirko
E! Nemoj ti tako o mom bratu, jel' ti jasno! To je moj brat!

Irena
(Smerno, ali prekovoljno.) Dobro, izvini.

Mirko
Muž treba da se poštuje pre svega! Mi smo patrijarhalno vaspitani.

Irena
Da, vi ste patrijarhalno vaspitani... A jel' to patrijarhalno vaspitanje podrazumeva i to da žena treba da izdržava muža?

Mirko
(Kao malo razmisli. Ozbiljno.) Pa otprilike u istoj onoj meri u kojoj podrazumeva i to da treba da ga vara. (Iskezi se.) Draga moja, počinješ da se otimaš kontroli.

Irena
Zašto si sad takav?

Mirko
Kakav?

Irena
Pokušavaš da mi nabaciš osećaj griže savesti ili šta već... Pa ti i ja smo zajedno u ovome.

Mirko
Ali duuušo, ti zaboravljaš da ću ja njemu uvek biti brat. Misliš da bi se on ljutio na mene zbog ovakve sitnice? Delili smo jednu matericu, šta posle toga još može biti problem?

Irena
(Indisponirano.) Cigareta ti dogoreva, vreme je da krenem. (Hoće da ustane, on je vrati na stolicu.)

Mirko
(S' osmehom.) Još nije dogorelo do nokata. (Kraća pauza.) Kad radiš stvar, uradi je do kraja. (Kraća pauza. Kao u nekom pesničkom zanosu.) Ti si Irena lepa žena, ali krajnje nemaštovita. Od svega što ovaj svet pruža, ti ponovo biraš isto. (Naglo se okrene ka njoj.) Čemu to?

Irena
Ne, to nije isto. Ti si nešto drugo.

Mirko
Ja sam samo brat moga brata, ništa drugo.

Irena
Ma... (Kraća pauza.) Ti samo voliš da kontriraš sopstvenim načelima.

Mirko
Grešiš! Ja načela nemam. Držim da se stvari previše brzo menjaju da bih ja postizao da im smišljam nove definicije. A i ne zanima me to.

Irena
Zaista ne mogu sa tobom da razgovaram.

Mirko
Zašto si onda ovde?

Irena
(Zbuni se, ali brzo povrati prividnu hladnokrvnost.) A zašto sam uvek ja ta koja mora da odgovara na pitanja?

Mirko
(Veselo. Sa osmehom.) Zato što ja uvek prvi stignem da ih postavim.

Irena
Šta sam ja tebi?

Mirko
Šta si ti meni? (Kratka pauza.) Ti si meni snaha.

Irena
Neverovatno je kako ti uvek uspevaš da se ponašaš kao de se ništa ne dešava. Čak i... Čak i neposredno posle... (Ona naglo zaćuti.)

Mirko
Posle čega?

Irena
Znaš ti...

Mirko
Znam ja, ali ne znam zašto ti ne možeš da izgovoriš. (Posmatra je neko vreme.) Pa ja sam samo tu da u tvoj život unesem malo radosti, ako mogu, naravno.

Irena
Tako je trebalo da bude, ali...

Mirko
Ali?

Irena
Ali ti nekad previše komplikuješ celu stvar, činiš je nemogućom!

Mirko
Nije, draga moja, stvar u tome. Sve je moglo biti jednostavno, ali ti... Ti naprosto ne umeš da se raduješ. Taj talenat tebi nije dat.

Irena
(Ljutne se.) To nije tačno!

Mirko
Zar te to vređa?

Irena
Ne vređa me. Naprosto, ti me ne poznaješ dobro i ne možeš da sudiš o takvim stvarima.

Mirko
Poznajem te sasvim dovoljno. Ja sam čuvar tvoje tajne. Ima li išta intimnije od toga?

Irena
Uostalom, nema razloga da se sa tobom svađam.

Mirko
Zašto? Zato što ti nisam muž? Ili zato što ti do mene nije stalo?

Irena
(Okrene se ka njemu. Po prvi put dozvoli da joj se osećanje vidi na licu.) Znaš da mi je stalo.

Mirko
(Priđe joj s' leđa i obgrli je oko struka. Nasloni svoji glavu na njeni i govori tik do njenog uveta.) Znam, nisi ti hladnokrvna preljubnica. Mada... Znam da bi volela da jesi, to se više uklapa u tvoj cyber-japi profil. (Kraća pauza.) Šta misliš o naftnim platformama?

Irena
(Iznenađeno se okrene.) Kako to misliš?

Mirko
Pa mislim, tvoja firma je trgovala naftom... Jel' to stvarno tako isplativo kao što se priča?

Irena
(Već pomalo uznemireno.) Zašto me to pitaš?

Mirko
Kako zašto? Zato što hoću da zaradim lovu, naravno. Ja sam spreman da se potrudim, ali ako je neka sića, zbog toga se ne bih cimao, pa te zato pitam...

Irena
Ali, to je strašno opasno!

Mirko
Jebiga srce, ništa u životu nije za džabe.


Irena
Ne, ti ne shvataš! Kako... Kako bi ti mogao da odeš? Pa šta... (Kraća pauza.) Šta bih ja bez tebe?

Mirko
E, nemoj sad to, to mi nije u opisu radnog mesta, tako se nismo dogovorili.

Irena
Ne može sve da bude po pravilima Mirko, ti to dobro znaš...

Mirko
Ja to dobro znam, ali ti ne znaš.

Irena
Ne možeš tek tako da odeš!

Mirko
I neću tek tako otići. Prvo ću dobro da se raspitam da li uopšte imam interesa da se upuštam u tako nešto.

Irena
Ali...

Mirko
(Prekine je.) Nema ali! Šta je sa tobom?

Irena
Zašto si ti sa mnom?

Mirko
Zašto? (Zamisli se za kratko.) Zato što mogu. (On je pogleda u oči, ona mu odvrati pogled u isto vreme otrovan i besom i bolom. On je pomazi po bradi.) I zato što hoću, naravno. Razvedri se! Šta ti je? Pa nisi na sahrani!

Irena
Zvanično jesam i upravo moram da krenem.

Mirko
E sad stvarno treba da kreneš, vreme ti je. Ja ionako moram da završim još neka posla. (Ona ustane i polako krene ka vratima.) Rekao bih ti da pozdraviš Marka, ali ti to svejedno nećeš učiniti, tako da ništa. (On je otprati do vrata, ona se okrene, baci mu se u naručje i stegne ga u zagrljaju jako, najjače.) Polako dušo, tako bi trebalo da grliš samo nekoga koga voliš. Za nas ostale, prikladni su, u najboljem slučaju, samo bludni nagoveštaji.



SCENA III

(Veče. Marko i Irena u dnevnoj sobi. Irena radi jogu na podu. Marko sedi na sofi malo dalje od nje.)

Marko
I? Kako je bilo na sahrani?

Irena
Odlično! (Ispravi se.) Mislim, kako je bilo, na sahrani k'o na sahrani.

Marko
Nešto si nervozna...

Irena
Ma, imamo sutra užasno bitan sastanak, pa... (Pauza.) Šta si ti danas radio?

Marko
Pa... Oprao sam one sudove što su ostali od sinoć. Ona šerpa od mleka me baš namučila. Stvarno bismo mogli da počnemo da kupujemo dugotrajno mleko.

Irena
Sto puta sam ti rekla da je ono puno aditiva.

Marko
Uštedećeš par sekundi života, mada ja u to čisto sumnjam, ali zato pola sata mog života ode svakodnevno bespovratno na ribanje masne šerpe.

Irena
(Pogleda ga oštro.) Ti se to žališ?

Marko
(Ojađeno.) Ma ne žalim se, ali to niko ne ume da ceni. Eto...

Irena
(Prekine ga.) Marko, sad zvučiš kao žena!

Marko
Pa dobro, šta je tu tako strašno? I žene su ljudi.

Irena
Ja ne volim žene! Nesposobne su i samosažaljive!

Marko
Kako možeš to da kažeš? Pa i ti si žena.

Irena
Ja sam nešto drugo. Ja sam svesna sebe. Misliš li da bih inače uspela u životu. (Marko prođe pored nje i ode da sebi sipa vode.) Nemoj da mi se približavaš toliko! Taman sam postigla koncentraciju, a ti mi narušavaš bio-polje!

Marko
(Vraća se zaobilaznim putem i seda.) Bilo polje,više nije. (Kraća pauza. On uzdahne.) Ti Irena oko sebe obrazuješ električno polje.

Irena
Pa struja može da bude i biološka. Bio-struja,energija koju odaje telo.

Marko
(Više za sebe.) Možda ne znam fiziku toliko dobro, ali jedno sigurno znam. Drvo nije provodnik, drvo je izolator.

Irena
Šta? Šta si time hteo da kažeš?

Marko
(Smoreno.) Ma ništa... (Zevne.) Idem ja da spavam.

Irena
Nemoj da ideš još! Meni se ne spava.

Marko
Ali meni se spava...

Irena
Ako se meni ne spava, a ceo dan sam jurcala tamo-ovamo, ne vidim zašto bi se tebi spavalo.

Marko
Pa šta ću ti ja? Ionako... (Pokaže rukom na nju i njen lotos-položaj.)

Irena
Evo, završila sam. (Ustaje.) Ma nisi ti Marko tako loš, samo što me veći deo vremena užasno nerviraš.

Marko
(Bezizražajno.) Hvala ti lepo.

Irena
'Ajde ispričaj mi nešto!

Marko
Šta da ti ispričam?

Irena
Pa ne znam... Nešto zanimljivo.

Marko
(Malo se oraspoloži.) Nešto zanimljivo... Jesam ti pričao kad smo pokušavali Mileta da spakujemo u kofer? (Smeje se.)

Irena
(Mrko.) Jesi, bar jedno pet puta. By the way, ja tu ne vidim ništa zanimljivo, a kamoli smešno.

Marko
A jesam ti pričao kad... (Napravi neki pokret rukama.)

Irena
(Prekine ga.) Jesi!

Marko
A kad... (Sada napravi neki drugi pokret rukama ili telom i tako nekoliko puta, a Irena ga svaki put prekine i pre nego što izgovori prepoznavši priču kroz mimiku kratkim i oštrim: „Jesi!“.)

Irena
Jesi! Jesi! Jesi! Sve si mi ispričao! Zašto si bio toliko brbljiv? Zašto si morao sve da mi ispričaš?

Marko
Pa dogovorili smo se da jedno drugom uvek sve govorimo. Zar nije tako?

Irena
(Nervira se.) Ali ti si morao baš sve odjednom!


Marko
(Bledo gledajući.) Pa... Pa ne znam šta da ti kažem.

Irena
(Više umorno nego iznervirano.) Ja ne mogu da spavam, a mrzim da gledam televiziju.

Marko
Pa možemo nešto drugo da radimo...

Irena
Šta? Da brojimo ovce do ujutru?

Marko
Možemo i to.

Irena
(Sa negodovanjem.) Jao Marko!

Marko
(Pomalo ga izdaje strpljenje.) Dobro! Reci mi onda,šta bi ti htela da radiš?

Irena
(Zbuni je ovo pitanje.) Ja? Ja bih... (Razmisli par trenutaka.) Trenutno bih najradije da nestanem.

Marko
Pa nestani...

Irena
Molim?

Marko
Mislim, ako znaš kako se to radi. Ja se neću ljutiti.

Irena
(Osorno.) Tako znači!

Marko
Kako to tako?

Irena
(Besno.) Jel' ti to mene zajebavaš?

Marko
Sad vičeš i džabe si radila sat vremena tu jogu. Ponovo si se naelektrisala i zeznula si celu meditaciju.

Irena
(Za trenutak razmisli o onome što je on rekao.) Jel' vidiš?

Marko
(Ustane.) Da ti ne smetam, odoh ja da brojim ovce. To ti je zen na seoski način. (On izađe, ona vikne za njim.)

Irena
Marko!

Marko
(Proviri u sobu. Malaksalo.) Molim Irena.

Irena
Zaboravio si da opereš zube.

Marko
Spava mi se, sutra ću...

Irena
(Otrovno ga pogleda.) Marko!

Marko
(Pomirljivo.) Dobro, dobro. (On se odgega do kupatila. Ona othukne, pa počne iznova sa joga-vežbama.)



SCENA IV

(Irina u dnevnoj sobi razmešta stolice i ostali nameštaj koji može da pomeri. Zagleda, nije zadovoljna, pa ponovo premešta. Pali lampu, pa je ugasi i sve u tom stilu. Marko uđe u sobu brišući peškirom lice, još uvek pospan.)


Marko
(Pospano.) Danas si baš poranila...

Irina
(I dalje poslujući.) Danas idem ranije na posao, a morala sam da te vidim. A i... Volim da te probudim

Marko
(U šali.) Sadisto!

Irina
Nisam sadista nego... Tako si mi sladak onako natečen od spavanja, k'o krofnica.

Marko
(Tek sad primeti šta ona radi.) Šta radiš ti to?

Irina
Pravim malo razmeštaj. Kako ti ne dosadi da sve stalno bude na istom mestu?

Marko
Ali Irena je tako namestila i izričito naglasila da ništa ne pomeram. Kaže da je to idealan feng-šui položaj.

Irina
Ma ona nema pojma! Ne vidim da je išta kod nje idealno. Ona jadna ceo život trči za nekom idealnošću, a ova joj neutešno beži. Ovo je idealan feng-fuj položaj, ako mene pitaš. Pogledaj! Veštačko svetlo dopire sa potpuno pogrešne strane.

Marko
(Priđe joj s' leđa i uhvati je oko struka.) Ma dobro, pusti to sada. Kad si me već probudila, da iskoristimo jutro...

Irina
(Skine njegove ruke sa sebe i ode da pomeri jednu stolicu.) Sačekaj malo!

Marko
(Zbunjeno.) Zašto sad da čekam?

Irina
(Energično.) Uvek se može otići u krevet. To je na kraju krajeva i epilog većine situacija, zar ne? (On joj se približi, ona se izmakne jedan korak poigravajući se.) Ali, ponekad treba malo sačekati.

Marko
Ali zašto zaboga? Nema potrebe za tim, pa ti mi nisi žena!

Irina
(Malo se namrgodi, ali nastavi pređašnjim tonom.) Nećeš izmisliti toplu vodi niti novi način kako se prave deca, ali iako svi putevi vode u Rim, ti putevi su uvek različiti. (On joj se ponovo približi jedan korak, ona ponovo uzmakne.)

Marko
Zašto me zezaš mala?

Irina
Pogledaj me! (Kraća pauza.) Dobro me pogledaj.

Marko
(Blentavo.) Pa gledam te.

Irina
Poželi me Marko!

Marko
Pa želim te, naravno da te želim.

Irina
Poželi me jače! Jače, jače, jače... (Posmatra ga.) Približi ruku mojim grudima, ali nemoj da ih dotakneš. (Odmahuje prstom.) Ne odmah. Oseti uzbuđenje kao da je prvi put. (On je gleda kao hipnotisan. Uzbuđenje raste. Izazivački.) 'Ajde Marko, samokontrola!

Marko
Ja više ne mogu da izdržim. I ovo je mnogo. (On je zgrabi, odigne je od zemlje. Ona mu savije noge oko struka cerekajući se.) Smešno, a? E, sad ćeš ti da vidiš! (On je iznese iz sobe. Čuju se glasovi iz spavaće sobe.)

Irina
(Kroz cerekanje.) Ej! Polako!

Marko
Ma šta polako! Nema tu polako!

Irina
Imaš sreće što sam danas velikodušna. Sledeći put ti neće biti tako lako,obećavam! (Čuje se nedefinisano komešanje.) Ček, ček. (Ona pusti neku senzualnu muziku. Posle nekog vremena u sobu uđe Irena, namrštena i stroga.)

Irena
(Stropošta se na sofu.) Marko! (Kraća pauza.) Marko! Zamisli, danas ne radimo zbog prokletog osmog marta. To jest samo žene ne rade. Kao, učinili su nam neku uslugu. Zgodno im je došlo, taman danas kad treba da se odlučuje o nekim bitnim stvarima nas su isključili. Kao, idite, posvetite se danas sebi. Osmi mart! Glupi, šovinistički praznik! Marko, jesi li tu uopšte? Šta si kog đavola pojačao toliko tu muziku? (Ustane.) Marko! (Pošto se niko ne odaziva ona ode do spavaće sobe. Trenutak zatim začuje se njen vrisak poput groma svetog Ilije.) Marko! Ja ću, ja ću... Ubiću te! Čuješ li me, ubiću te! (Uđe. Manično traži neki predmet koji bi poslužio kao oružje. Uzme vazu, odmeri je, shvati da je ipak previše skupocena, pa je spusti nazad. Uzme stolicu, podigne je. U tom trenutku utrčava Marko sa licem na kome se ogleda panika, strah, snishodljivost i sva moguća osećanja niže vrste.)

Marko
Čekaj dušo! Sačekaj! Mogu...

Irena
Ništa ti ne možeš da objasniš! (Baci stolicu na njega, on se izmakne, stolica sa treskom padne na pod.)

Marko
Ali ti nisi...

Irena
(Gromovito.) Odlično sam videla, a još bolje shvatila!

Marko
Ja sam mislio...

Irena
Nisi ti mislio! Sunđeri ne umeju da misle!

Marko
Ti ne razumeš! Ona me je prevarila! Mislio sam da si to ti!

Irena
(Kao da se namah smiri, podigne bačenu stolicu i tek sada primeti novi raspored. Grmne.) Šta je ovo?

Marko
Ja sam malo...

Irena
(Prekine ga. Hladno, vraćajući svaku stvar na svoje mesto.) Ti si Marko bezvredni talog prljave močvare u kojoj trule gmizavci. (Oštro ga pogleda.) Misliš da zavređuješ da se ja zbog tebe nerviram? Ne...

Marko
Ali ja nisam... Molim te... (Padne na kolena.)

Irena
(Gadljivo ga pogleda.) Ti me moliš? Šta me moliš? Pogledaj se!

Marko
Irena, ja ću... Ja sam... Mislio sam... A ona...

Irena
Ona? Ko je ona? Uvek je želela samo ono što je moje i nikada to nije mogla da ima i nikada neće. Odavno ti nisi moj. Moje je samo ono što želim, a ti... Tebe ne želim. (Okrene se, lagano krene ka vratima.)

Marko
Irena! Irena, gde ćeš? Moram da ti kažem...

Irena
(Okrene se. Sevajući, ali bez grmljavine.) Kako se usuđuješ da me bilo šta pitaš? (Okrene se i izađe. Marko ostane potpuno skrhan, izgubljen, jednom rečju jadan sedeći na podu i razmišljajući šta bi mogao da učini. Posle nekog vremena u sobu sasvim mirno uđe Irina.)

Irina
Eto vidiš, i to se desilo. Moralo je jednom da se desi. Vidiš da nije bilo tako strašno. Čak nas je ostavila na miru.

Marko
Jesi li ti normalna? Tebe ovo zabavlja? Pa ovo je čisti užas! Kraj! Nikada mi neće oprostit, razumeš? A ni tebi.

Irina
Meni? Meni njen oproštaj nije potreban. Uvek sam mrzela njenu krutu opednutost samom sobom.

Marko
Ali, shvataš li ti da je ovo kraj?

Irina
(Poigravajući se.) Kraj ili početak, sve zavisi od ugla gledanja na stvari. (Spusti se iza njega i nasloni svoju glavu na njegovo rame.) Marko, Marko... Tu se više ništa ne može uraditi, a nema ni razloga za to. Pomogla ti je, oslobodila te je sama. Kad je sledeći put vidiš, reci joj: „Hvala!“.(Dok ona priča Marko sve vreme izbezumljeno gleda oko sebe i vrti glavom, zatim mu glava klone u šake.)





SCENA V

(Mirkov stan. Irena van sebe sedi i priča. Mirko se mirno šetka oko nje pušeći i povremeno klimne iskosivši glavu u stranu.)

Irena
Da li shvataš šta ti pričam?

Mirko
(Potpuno mirno.) Moram priznati da ne shvatam.

Irena
Ne mogu da verujem da je mogao tako nešto da mi uradi!

Mirko
A možeš li da veruješ da upravo istu stvar ti radiš njemu ili ti je i to podjednako neverovatno?

Irena
To nije isto... On nije mogao znati...

Mirko
(Uz osmeh.) A nisi mogla ni ti. Što ne znam, nije se ni desilo, je li?

Irena
On nema prava... On mene ne poštuje!

Mirko
A ti njega poštuješ, je li? Mislim... Šta je uopšte nepoštovanje? Nepoštovanje je samo ono što prihvatiš.

Irena
Ne prihvatam!

Mirko
Eto vidiš! Znači, problema ni nema.

Irena
Ja sam iznad toga!

Mirko
Odlično! Ako jesi, onda budi.

Irena
Ali ti i dalje ne shvataš... On to meni da uradi... On!Meni!

Mirko
Draga moja, sediš tu već više od sata i besniš...

Irena
(Besno.) Ne besnim!

Mirko
(Kao da je nije čuo.) I besniš... I to zašto?Zato što je trunčica prašine pala na tvoju kristalnu sujetu. Hajde razmisli... Nije li to malo besmisleno?

Irena
Ponekad si tako zajedljiv i...

Mirko
(Prekine je.) Misam zajedljiv,samo mislim... Pa ti treba da se raduješ!

Irena
(Na ivici živaca.) Da se radujem?

Mirko
Pa da! Pogledaj, pa on je otkupio tvoj greh. Naravno, ako veruješ da gresi postoje. Irena, veruješ li ti u greh?

Irena
Ti me u stvari savršeno dobro razumeš, ali nećeš to da priznaš.

Mirko
Ne znam odakle ti takva ideja. (Kraća pauza. On kao da razmišlja.) Ti si došla da te utešim, ali tebi uteha, nije potrebna, zar ne?

Irena
(Iznervirano.) Nisam došla da me utešiš!

Mirko
I mislio sam da ćeš to reći.Došla si da ti skuvam kafu, jel' tako? (Irena ga mrko pogleda.) Ne,ozbiljno te pitam, hoćeš kafu?

Irena
(Kratko razmisli. Ravno.) Skuvaj mi kafu. (Mirko krene ka izlazu iz sobe, utom se začuje zvono na ulaznim vratima.) Ko ti je sad to? Ko god da je, nemoj da otvaraš. Nisam sad raspoložena da pričam sa nepoznatim ljudima.

Mirko
(Kao prekorno.) Irena, ne valja ti to što si tako nedruželjubiva. (On izađe da otvori vrata. Ona nervozno cupka. Spolja se čuju glasovi.) Ej burazeru, otkud ti?

Marko
Ma pusti, ništa me ne pitaj! (Kada čuje Markov glas Irena se skameni.)

Mirko
Šta je? Nešto si mi pokisao?

Marko
Uvalio sam se u teško sranje. Ne znam šta da radim.

Mirko
(Kroz smeh.) Ti kod mene samo kad je sranje...

Marko
Daj, nemoj me i ti...

Mirko
Zezam se bre, šta ti je? 'Ajde upadaj tamo. Idem ja da skuvam neku kafu, pa dolazim. (Marko uđe u sobu i prenerazi se kad tamo vidi Irenu. Ona se nađe u nebranom grožđu. Neko vreme zblanuto posmatraju jedno drugo.)

Marko
Šta ćeš ti ovde?

Irena
To se tebe ne tiče !Od sad, pa nadalje, sve što radim je samo moja stvar.

Marko
Irena, odgovori mi šta ti radiš ovde.

Irena
(Pomalo uplašena, a više zbunjena spušta loptu.) Ja sam... Eto... Došla sam da kažem tvom bratu čime se ti baviš.

Marko
Njemu si došla da kažeš? Pa ti njega ne možeš očima da vidiš!

Irena
Nisi ti ovde u poziciji da postavljaš pitanja. A ni da ogovaraš na njih jer te ja ništa neću pitati. Jednostavno, neću da razgovaram sa tobom. (Ona se okrene od njega.)

Marko
Irena, objasni mi šta se ovde dešava .Mi se jesmo posvađali, ali...

Irena
Posvađali? Ne, mi se nismo posvađali! Odakle ti takva ideja? Ja se ne svađam!

Marko
Znam da ti je ono teško palo, ali...

Irena
Kome je teško? Meni uopšte nije teško! Zašto bi mi bilo? Ja imam savršeno kompletan život, ti si ionako bio samo višak.

Marko
Ja sam bio višak? Tako znači!Koliko ja vidim neko se tu uklopio tačno onoliko koliko je trebalo. I to ni manje ni više nego... Gle čuda! Moj brat.

Irena
(Ne više onako samouverena, ali sada u ogorčenoj borbi za odbranu svoje sujete.) To se tebe ne tiče!

Marko
(Sada on prelazi u dominaciju.) Ne tiče me se, ali je tačno! Jel' tako?

Irena
Rekla sam ti da neću da razgovaram sa tobom.

Marko
Hoćeš Irena! Zašto samo ja da nosim grižu savesti?

Irena
O kakvoj ti griži savesti pričaš? Ne zove se griža savesti ono što se iz straha rodi. To je najniži kukavičluk.

Marko
Kako možeš ti meni da sudiš? Ako smo grešili, grešili smo isto.

Irena
Ti i ja nikada ne možemo da budemo isto! Ti na duši nosiš i svoju i moju grešku!

Marko
Hoćeš da kažeš da sam te ja oterao od sebe?

Irena
Hoću da kažem da ništa nisi učinio da me zadržiš.

Marko
A šta si učinila ti?

Irena
Učinila sam sve što je trebalo.

Marko
Ništa nije trebalo. Ne postoji ono što treba i što ne treba, postoji samo ono što želiš da daš.

Irena
Zašto baš ona?

Marko
Zato što me želi onako kako sam mislio da si me ti nekada želela. (Kratka pauza.) Zašto baš on?

Irena
Zato što te jesam nekada tako želela.

Marko
Zašto si se ti, Irena, udala za mene?

Irena
Zašto si ti, Marko, mene zaprosio? (Stanu oboje, zaćute. Gledaju se neko vreme tako ćuteći. Vreme prolazi, neodgovorena pitanja tonu u tišinu.) Vidiš... Ovaj razgovor ne vodi ničemu i najbolje da ga sada okončamo.

Marko
Uradili smo istu stvar, jednaki smo. Sada smo ponovo na početku.

Irena
Ne, sada smo na kraju. Neke stvari se ne zaboravljaju, osim uz pomoć Alchajmera, a tada zaista više nije bitno.

Marko
Ako smo i pošli jedno od drugog, nismo bliže mogli otići od ovoga što jesmo.

Irena
Na neki način to je tačno, ali, sa druge strane, nismo mogli otići dalje. Telo ne zaslužuje nikakvo poštovanje.

Marko
Ali i dalje je to tvoje telo i moje telo.

Irena
Telo je samo telo, prazan stan naših bivših iluzija. (Trenutak tišine i ona namah vrati svoje pređašnje kruto držanje.) Kakav si ti to čovek Marko? Ne bi valjda bio u stanju da mi oprostiš?

Marko
Ako sam ja uradio isto, nemam šta ja tebi da opraštam.

Irena
Hoćeš da kažeš ako si uhvaćen na delu? Preciznije se izražavaj. Zar si odjednom postao tako razuman? Misliš greška za grešku i to se potire. Ne potire se to... Zar ne vidiš da je to još mnogo više od prostog zbira dve greške? Oprostio bi mi i bio u stanju da se ponašaš kao da se ništa nije dogodilo?

Marko
Ja bih mogao da...

Irena
(Prekine ga. Besno, gotovo histerično.) Ali ja tebi nikada ne bih mogla da oprostim tvoj oproštaj! Nikada!

Marko
Šta pričaš!?

Irena
Šta za tebe ima značaja? Znači da ja tebe ne mogu ni da povredim! Pa zašto onda još stojiš tu? Odlazi! Odlazi!

Marko
(Sada i on pobesni.) Odlazi ti! Ja sam došao kod svog brata.

Irena
(Otrovno.) To nije tvoj brat već ljubavnik tvoje žene!

Marko
(Uzvraća otrovno.) Ti nisi moja žena već sestra moje ljubavnice!

Irena
To nije tvoja ljubavnica već moja sestra! (Ona stane i sama zatečena onim što je rekla. Par trenutaka tišine.)

Marko
Sada je tvoja sestra... Pa što onda ne ideš kod nje ako ti je sestra?

Irena
(Pokuša da se izvadi.) Ona je makar uvek bila dosledna. Nas dve se nismo volele nikada. To osećanje je čisto, iskreno i uzajamno.

Marko
I šta je sad sve ovo? Na kraju, kad se obrne čitav krug, pa ma koliko hoćeš puta sve se opet svede na isto...

Irena
Ne ponavljaj više tu glupu i besmislenu rečenicu! Nije isto! Ni u vremenu ni u prostoru nikada ne može biti isto. I ne treba da bude. (Kratka pauza. Spusti loptu. Sa izvesnom dozom melanholije.) Samo ti to nikako da ukapiraš. A to nije više stvar izbora... Ni tvog, ni mog. Pre će biti, mera zajedničke nemoći. (Pauza. Oboje ćute i kao da su zagledani u „proliveno mleko“. Ona duboko udahne.) Kafa je gotova. Treba da kreneš.

Marko
Samo tako?

Irena
Samo tako. (On je gleda još par trenutaka, pa se bez reči okrene i zakorači prema vratima.) Vidiš... (Ona se gorko nasmeje. On se okrene, ali ne sasvim.) Nismo se čak ni potukli... Da jesmo.. .Možda bi još i bilo neke nade za nas.





SCENA VI

(Železnička stanica. Irina sedi na klupi, pomalo je rastrešena. Ona vadi cigaretu, stavlja je u usta i drži je neko vreme tako nezapaljenu, gleda oko sebe. Utom se pojavljuje Mirko sa koferom u ruci. Ona ga ne opazi. On prvi primeti nju i priđe joj.)

Irina
(Primeti ga. Zatrese glavom.) Odlazi sad. I otkud ti uopšte ovde? Idi.

Mirko
(Sa urođenom hladnokrvnošću. Očima pokaže na kofer.) Idem, vidiš da sam krenuo. Ali, polako... Voz mi polazi tek za pola sata. (Sedne pored nje na klupu.)

Irina
Bežiš... To je sve što si uspeo da smisliš.

Mirko
Ne bežim, nemam razloga za to. Putujem. (Pogleda je.) Mislio sam da ne postoji ta katastrofa koja bi tebe naterala da počneš da pušiš.

Irina
(Začuđeno ga pogleda.) Šta pričaš!? (Analitično ga osmotri. Iznenada shvati.) Znam! Ti nisi... Marko.

Mirko
Bože Irena...

Irina
(Prekine ga. Odmahne kažiprstom.) A-a! Ja nisam Irena!

Mirko
(Sada on nju osmotri. Zasmeje se.) Stvarno nisi. Kako nisam odmah primetio tu ljupku drskost?

Irina
Kako to misliš?

Mirko
Irena je nema.

Irina
Ima. Samo, bez ljupkosti. Znači, ti si famozni brat?

Mirko
Nisam famozan, ja sam samo brat. (Doda uz osmeh.) A i to, kako kome. (Ona se tek sad seti da zapali cigaretu.) I cigareta, naravno. Trebalo je da mi odmah bude jasno. (I on izvadi iz džepa cigaretu i zapali je. Neko vreme tako puše u tišini.)

Irina
(Prebaci nogu preko noge, zabaci kosu.) Čudno je... Ti i ja se nikada nismo sreli, a...

Mirko
A šta?

Irina
A vodili smo ljubav.

Mirko
(Kratko razmisli.) Da, zapravo jesmo. (Kraća pauza. Uz osmeh.) Jesam li bio dobar?

Irina
(Zamisli se, kao da se priseća.) Pa...Kako kad. Bilo je svetlih trenutaka. (Pauza. Provokativno.) A ja?

Mirko
(Na provokaciju joj odgovori provokativnim pogledom.) Jedna dama obično ne pita takve stvari. (Osmeh.)

Irina
(I dalje ga gledajući pravo u oči.) Jedna dama poput mene obično ne pita, tu si u pravu. Obično ne pita zato što zna odgovor. Ali, pošto je ovo neobična situacija, ja eto pitam.

Mirko
Pa dobro. U tom slučaju, moram reći da nije bilo ništa posebno. (Osmeh.)

Irina
(Ljutito ga pogleda, a onda kao da se seti o čemu se zapravo radi. Sa dozom superiornosti.) Ah, pa naravno,nisam ni sumnjala.

Mirko
Putuješ negde?

Irina
Putujem... Negde...

Mirko
A kuda ćeš? Ako ne pitam previše...

Irina
Pitaš previše. Ali, ja ću ti ipak odgovoriti. Ponekad mi se dopada kad ljudi preteruju. Vidiš... Krenula sam da vidim neke nove... (Kao da traži reč.) Ljude.

Mirko
(Zainteresovano.) Neke nove ljude?

Irina
Pa... Da.

Mirko
A kakvi su to novi ljudi?

Irina
Pa... Novi ljudi su... (Pokaže rukom na njega.) Neki koji ne izgledaju tako, neki koji se ne zovu tako nekako, neki...

Mirko
(Nasmeje se.) Ali nešto ti baš i nije krenulo kako treba još od početka?

Irina
(Lagano uzdahne.) Uopšte. (Kratka pauza.) Verovatno će me i na stanici na kojoj budem sišla čekati još jedan takav. (Okrene se ka njemu.) Imate li još kojeg batu u šteku? Čisto da znam, da budem pripremljena...

Mirko
(Kroz osmeh.) Ne. Bar ne, koliko ja znam.

Irina
Vaš ili tuđ, sasvim svejedno... Moj nije sigurno, a ipak će se diskutovati po toj tački dnevnog reda.

Mirko
A misliš da se i sada diskutuje po toj tački dnevnog reda?

Irina
Ne mislim. Čvrsto sam odlučila da se time više ne bavim.

Mirko
(Klimne glavom sa istinskim odobravanjem.) To si dobro uradila! Ne vidim ništa pametnije što je moglo da ti padne na pamet.

Irina
Hvala, hvala! Hvala kolega!

Mirko
(Nasmeje se.) Zašto kolega?

Irina
Pa čini mi se da ni ti nisi u nešto preterano mislećem fazonu u poslednje vreme.

Mirko
(Kroz smeh.) Može biti... Ponekad volim da nosim glavu u torbi i kad nema potrebe za tim.

Irina
Pa to ti kažem... (Uhvati se za njegov kofer, pokušava da ga otvori.) Jel' lepa? Mogu da vidim?

Mirko
(Uhvati je za ruku.) Šta to radiš? Šta da vidiš?

Irina
(Glumeći naivnost.) Pa tvoju glavu.

Mirko
Nemoj da mi čeprkaš po koferu. ne mogu da ti dozvolim tek tako da vidiš moje gaće. Mada su čiste... Ipak... Nismo dovoljno bliski za tako nešto.

Irina
A gde ti putuješ?

Mirko
Ja? Idem da radim na nekoj naftnoj platformi.

Irina
(Malo se zamisli.) Tamo nema žena, jel' da?

Mirko
Zašto to pitaš?

Irina
I to je samo pitanje kao svako drugo.

Mirko
Hoćeš sa mnom?

Irina
Sa tobom? Na takvom putu ti ne treba nikakva žena...

Mirko
Nisam te zvao da mi budeš žena. (Kroz smeh.) Ako pođeš sa mnom možda izbegneš zlu sreću da sretneš onog trećeg. Dakle, ideš li?

Irina
Zašto želiš da pođem?

Mirko
Ko je rekao da želim? Kako si rekla? I to je samo pitanje kao svako drugo. (Čuje se pisak lokomotive.) Evo ga! Voz je stigao! (On ustane, ispravlja odelo, uzima kofer i krene nekoliko koraka. Ona gleda za njim. Čuje se i drugi pisak lokomotive. On se zatim okrene i pogleda je.) Onda? Ideš li?




SCENA VII

(On -u isto vreme i Marko i Mirko- i ona -u isto vreme i Irena i Irina- stoje jedno naspram drugog i gledaju se izgubljeno kao kroz neku koprenu. Govore polako i tiho, gotovo šaputavo.)

On
Ko si ti? (Ona ga gleda sa blagim nerazumevanjem.) Koja si od njih dve sada?

Ona
Ne znam. Šta ti misliš?

On
Ne znam.

Ona
Onda ne znaš ni ko si ti...

On
(Odmahne glavom. Zagleda se u nju. Neko vreme je zapitano zamišljen.) Treba li sada da te pitam hoćeš li da se udaš za mene?

Ona
(Gotovo uplašeno.) Ne! Samo to nemoj da me pitaš! Na to pitanje ne znam tačan odgovor. (Kraća pauza. Nesigurno, između konstatacije i pitanja.) Mi jesmo u braku...

On
Nismo. Nemamo venčani list.

Ona
Imamo. Ali zašto... Papir je zapaljiv.

On
(Približi joj se jedan korak.) Sve ovo... Je li bolelo?

Ona
(Sa smeškom, skoro stidljivo.) Malo... Je li moralo?

On
Mislim da je moralo. Ali, to je dobro, zar ne misliš tako?

Ona
(Približi mu se jedan korak.) Ne mislim... Sigurna sam da je tako. Znaš da ne volim laka rešenja.

On
Znači... Igra što smo je odigrali... Vredela je?

Ona
Ova igra je bila jako opasna.

On
Bez velikog uloga nema velikog dobitka. Ipak... Ova igra je na kraju sačuvala ono najveće...

Ona
Je li zaista moguće da jeste?

On
Zar ne osećaš to?

Ona
Osećam... (Pauza.) Ali... Plašim se da će prestati.

On
Neće prestati. Zašto bi prestalo?

Ona
Zašto i drugima nije uspelo?

On
Drugi nisu pokušali.

Ona
Zašto nisu pokušali? Da nisam pokušala sve, pre nego što je sve otišlo dođavola, mrzela bih te do kraja života. Svakog dana malo više nego prethodnog. Tvoje bi lice ostalo bez crta i ja ne bih mogla ni da se setim kako si nekada izgledao i zašto sam mogla da te posmatram satima. (Sa čudnom tugom.) Zašto drugi nisu pokušali?

On
Šta ja znam... Zato što su se plašili. Zato što su bili lenji da se potrude. Najverovatnije zato što ne znaju da postoji način...

Ona
Kako je to tužno... Hoćemo li im reći?

On
Neće nam verovati.

Ona
Ja sam mislila da mi se ovako nešto može dogoditi jedino ako bi ti umro. Šta nam se još drugo novo može dogoditi? Kroz sve ostalo smo zajedno prošli.

On
Mislila si da bi jedino tada mogla ponovo da me zavo...

Ona
(Prekine ga.) Ne koristi tu reč! Koriste je samo deca, izneverene žene i loši pisci i svako od njih je koristi pogrešno. Ubijenog smisla zvuči ružno i glupo. Ne izgovaraj je da ne pokvariš sve što smo uspeli zajedno.

On
Nikakve velike reči... Samo male,za početak i kraj.

Ona
Kada me pitaš obične stvari, pitaj samo onda kada zaista želiš da znaš.

On
Kada odgovaraš, odgovaraj istinito i kad nije lepo. (Neko vreme ćute i gledaju se u tišini, a onda polako priđu jedno drugom sasvim, savim blizu, ali tako da se ipak ne dodiruju. Za to vreme njihove pojave, njihovi izrazi lica i čitav utisak koji odaju se polako preobraze od avetinjskog u punokrvno ljudski. On progovori dosta glasnije nego do sada,pravim ljudskim glasom.) Kako si dušo?

Ona
(Zvonko i jasno.) Malo me boli glava, ali sam dobro.

On
(Uhvati je za ruku.) Hajdemo kući! Malo ćeš da legneš i glava će te brzo proći.

Ona
(Kratko razmisli zagledana u njega. Uz blagi, jedva primetni osmeh.) Da. Hajdemo kući!