Fakultet za menadzment Zajecar

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ja sam student Fakulteta za menadžment iz Zaječara i ovim tekstom pokušavam da Vam premesem neka svoja iskustva i mišljenja o ovoj instituciji. Ovaj tekst bi trebalo da bude zanimljiv onima koji planiraju da upišu FMZ/VŠMZ, komisiji za akreditaciju, kao i opštoj javnosti.
Nedostatak površine:
Po preporukama komisije za akreditaciju fakulteti treba da obezbede 2 kvadratna metra po svakom studentu. Broj studenata se izračunava tako što se broj upisanih studenata prve godine pomnoži brojem godina trajanja studija. Informator Fakulteta za menadžment iz Zaječara kaže da fakultet ima 1800 kvadrata. U prvu godinu je upisano preko 500 studenata (računaćemo da ih ima 500, mada je ta brojka sigurno bliža do 1000). 500 pomnoženo sa 4 daje 2000 što znači da fakultet ima duplo manje povšine nego sto je potreno. Medjutim, tu se problem ne završava, istu zgradu koriste i studenti više škole koja traje dve odnosno tri godine, a studenata ima sigurno oko 2000. Preračunajte sve to i videćete koliko malo prostora ima po studentu.
Nedostatak mesta za sedenje:
Pravi problem nije u površini, već u mestima za sedenje. Amfiteatar, najveća slušaonica fakulteta, može uz jedvite jada da primi 150 studenata (u ovo sam siguran). Sledeca slušaonica po veličini teško da može da primi 100 ljudi, a preostale dve primaju 50-60. Da bi eliminisali mogućnost moje greške, hajde da pretpostavimo da fakultet ima ukupno 500 mesta za sedenje. Kada bi svi studenti prve godine akademskih studija (fakulteta) došli na predavanje i kada bi se rasporedili po svim slušaonicama, opet ne bi bilo mesta za sve. Dalje, ako pretpostavimo da ima 500 studenata fakulteta, i 1500 studenata više škole (ove brojke su u realnosti sigurno veće i to značajno) i da svi treba da slušaju predavanje kod jednog profesora (što je inače po planu predviđeno), bilo bi potrebno više od 13 amfiteatara da se svi smeste. Drugim rečima, fakultet može da primi manje od 10% upisanih studenata. Sve ovo je krajnje apsurdno.
Bolonja:
Ako je situacija sa mestima za sedenje ovakva kakva je, kako onda fakultet uopšte radi? Prosto, većina studenata ne dolazi na predavanje. Na predavanje i vežbe dolazi samo mali broj njih. Džaba to što je po Bolonji nastava kao obavezna, nekih 80-90% studenata dolazi na fakultet samo da uplati školarinu i da polaže ispite.
Polaganje ispita:
Polaganje ispita je još jedan problem, pogotovo u prvoj godini. Amfiteatar može da primi najviše 150 ljudi, i to ako neki sede jedni drugima na ramenu. Kada se polaže ispit studenti moraju naravno da sede malo ređe da ne bi bilo (previše) prepisivanja. Kada se pojavi preveliki broj studenata, i kada se ne obezbedi još jedna prostorija za polaganje, onda polaganje ide u dva ili više termina. Znači ako ste došli u 10 ujutru da polažete ispit možda će te krenuti da ga radite tek od 12h ili čak kasnije. Za to vreme možete samo da sedite u zadimljenom hodniku u kome 50 ljudi puši, ili da sedite u zadimljenom klubu u kome 50 ljudi puši. Jedino ako je lepo vreme možete da izadjete napolje gde je duvanski dim malo redji. Na fakultetu uopšte ne postoji, ili se ne poštuje zabrana pušenja. Problem sa polaganjem ispita je u tome što nikako ne možete da znate kad ćete doći na red. Prvo, ne možete da znate koliko ljudi polaže taj ispit, i da li će se ispit raditi samo u jednoj prostoriji ili u dve. Drugo, ne možete da znate kad će vas prozvati, jer nekad se proziva po broju indeksa, a nekad po redosledu prijavljivanja ispita.
Drugi problem (koji možda i nije problem, već samo nepravilnost) je to što se u prvoj godini svi ispiti polažu pismeno, iako je po programu predviđeno usmeno. Stvar je u tome da profesori uopšte ne bi mogli da stignu da ispitaju sve studente kada bi se radilo usmeno.
Neredovni profesori:
Profesori su priča za sebe. Gotovo da ne postoji profesor koji radi samo u jednom centru Megatrend univerziteta. Neki rade čak u 4-5 njih. Profesori često fizički ne mogu da stignu da drže nastavu svuda, pa nastavu (a i ispite) drže asistenti. Ekstreman primer je menadžment u prvoj godini. Celokupnu nastavu u ispit je držao asistent, prof. Mića Jovanović se nikada nije ni pojavio. Slična stvar je i sa matematikom, profesora Vojislava Andrića niko od profesora iz Zaječara i ne poznaje, a on kao predaje matematiku.
Nedostatak požarnih stepenica:
Ovo možda i nije toliko značajno, ali ipak treba pomenuti to da fakultet nema nikakve požarne stepenice. Zgrada je pravljena ranih 50-tih godina i služila je kao partijska škola (ili tako nešto), uglavnom nije predviđena za ovoliko veliki broj ljudi. U slučaju požara drugi (najviši) sprat fakulteta bi bio klopka za one koji se tamo zadese. Jedine stepenice koje vode tamo su drvene (a drvo pod nagibom verovatno gori brže nego obično). Još jedna otežavajuća okolnost je položaj fakulteta na vrhu brda, vatrogasnom vozilu bi trebalo 15-20 minuta da stigne, uz to, put je tesan i kamion ne može svuda da se mimoidje sa kolima, a prilikom polaganja ispita ima parkiranih kola sa obe strane puta i po pola kilometra ispod parkinga (onda je put toliko tesan da ni dva automobila ne mogu da se mimoidju), jer je i parking pretesan. Kad se sve ovo sabere situacija postaje ozbiljna: najveca opasnot izbijanja požara je baš kada na fakultetu ima najviše ljudi, a tada je i vatrogascima najteže da dodju do fakulteta.

Ne očekujem da će ovo što sam napisao bilo šta promeniti, neko kao Mića Jovanović verovatno može da dobije akreditaciju i za oronulu šupu, ali imam previše slobodnog vremena.