Na današnji dan, 12. aprila 65. godine, umro SENEKA

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Na današnji dan umro je rimski filosof i državnik Lucije Anej SENEKA. Rođen je 4. god. pre n.e. Bio je glavni predstavnik "novog stila" u vreme Neronove vladavine. Stekavši najbolje obrazovanje, okrenuo se asketskoj strogosti u duhu stoičara, uz obuhvatanje ideja platoničara i novopitagorejaca. Pored pisane reči, istakao se i kao besednik. Sačuvana dela: Dijalozi u 12 knjiga, u kojima je prilično grubo grupisano njegovih deset dijaloga, i to nakon njegove smrti. Poznatiji "dijalozi" su: traktati O proviđenju, O postojanosti mudraca, O gnevu, O kratkoći života, O dokolici, i spis Pisma Luciliju.



Citat:Poznato je da je mladi Seneka sa velikim oduševljenjem prihvatio učenja mlađih stoičara, pa i novopitagorsko učenje o selidbi duša i vegetarijanstvo. Ali bogati gospodin otac, koji nije mario mnogo za filozofiju (philosophiam oderat) vratio je sina „životu zajednice" (ad civitatis vitam). A taj život znači za rimsku aristokratiju krenuti putem državnih službi, dokopati se što višeg i što uglednijeg položaja. Seneka Filozof će do smrti ostati u svakodnevnom životu umeren i skroman, čovek malih ličnih potreba. Ali njegove asketsko-filozofske tendencije presekao je njegov otac. Seneka Retor pošalje svoga odviše asketski i filozofski raspoloženog sina na neko vreme u Egipat, rođaku koji je bio prefekt te rimske provincije. Po povratku u Rim sasvim se predao državnoj službi i besedničkom poslu. Već za vreme Kaliguline vladavine istakao se kao pisac i besednik, ali je zbog nekih beseda u Senatu, pao u nemilost. Od smrtne kazne kao da ga je spaslo samo to što se činilo da će ga uskoro sahraniti tuberkuloza. I u vreme Klaudijevo bio je upleten u neke dvorske intrige, pa je na želju Klaudijeve žene Mesaline poslat u izgnanstvo na Korziku godine 41. n. e. Bio je prognan zbog nemorala, odnosno vanbračnih veza sa Julijom Livilom, sestrom Kaligulinom. Na Korzici ostaje sve dok se prilike na dvoru nisu promenile. Neronova majka Agripina izdejstvovala je njegov povratak u Rim, pa i mnogo više: Seneka Filozof zajedno sa Afranijem Burom, prefektom pretorijanske garde, postaje tutor maloletnome Neronu, njegov vaspitač i glavni savetnik u državnim poslovima. Ustvari, u prvo vreme dok se Neron nije osamostalio i sasvim raspojasao, Seneka je bio stvarni vladar u Rimu, nešto nalik na prvog ministra.
http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D0%BA%D0%B0

Kao mladi besednik-retor, Seneka je izazvao zavist kod imperatora Kaligule, a tom prilikom od sigurne smrti spasle su ga reči jedne kurtizane. Nakon toga, Seneka se posvetio isključivo filosofiji; po ubistvu Kaligule otvorio je filosofsku školu, i bio preporučen imperatoru Klaudiju. Međutim, nije naišao na bilo kakvo dopadanje kod Klaudijeve supruge Mesaline, pa je sedam godina proveo u izgnanstvu na Korzici. Nova Klaudijeva žena, Agripina, oslobodila ga je izgnanstva, proizvela ga za pretora i poverila mu vaspitanje svog sina iz prvog braka, Nerona.

U početku, činilo se da je Neron jako darovit, i da će opravdati nade svoga učitelja. Senekine iluzije nisu bile raspršene ni po stupanju Nerona na presto; tek ga je Britanikova sudbina (Klaudijevog sina koga je Neron otrovao) uverila da se u Neronu krije zver. Otišao je sa dvora, i povukao se u svoje meditacije. Ali, ubrzo je optužen da je zaverenik, i osuđen na smrt, tako što će mu biti presečene vene. Njegova žena, Pompeja Paulina, tražila je da umre zajedno sa svojim mužem. I pored Senekinog protivljenja, udovoljeno je njenoj želji.

Dok mu je krv lagano isticala (bio je već čovek u godinama), Seneka je izdiktirao jedan divan govor, koji je na žalost izgubljen. Kada su krenuli nesnošljivi bolovi, Seneka je popio i otrov, ali smrt nikako nije nastupala. Zato je na kraju položen u toplo kupatilo, gde je ugušen od pare. Telo mu je spaljeno bez ikakvih ceremonija, po vlastitoj želji.

Senekina "životna oblast" bila je etika. Senekina greška bila je bavljenje politikom. Ali, smrću je potvrdio svoje meditacije o preziranju smrti iz najčistijeg ubeđenja. "On je znao da je život bolest od koje samo filosofija može čoveka da izleči". Obilje Senekinih originalnih ideja i etičkih stavova nalazimo u spisu "Pisma Luciliju" (Lucilije je bio njegov prijatelj, obrazovani Rimljanin, prokurator na Siciliji). Pošto je voleo Platona, Seneka je usvojio staru podelu filosofije na logiku, fiziku i etiku. Nalazio je da upravo između fizike i etike postoji razlika kao između Boga i čoveka. "Srećno živeti i živeti saglasno sa prirodom jeste jedno isto".

On razlikuje silu od materije, a materiju od božanstva, koje kao duh kroz sve prodire. Pretpostavlja da u duši, pored racionalnog, postoji i iracionalni element (sposobnost za afekte i požude, čije obuzdavanje vodi sreći). Takođe, pravi razliku između duše i tela (koje je samo ljuska, okov, tamnica za "meso"). Uzimao je u obzir dve hipoteze o sudbini duše posle smrti: besmrtnost (o kojoj se ništa sigurno ne može tvrditi) i večno nepostojanje (koje je u delima vrlo sugestivno opisao).

Smrt je oslobođenje i kraj sviju zala, posle nje ne traju naši bolovi; ona nas vraća u mir gde smo boravili pre nego što smo se rodili. Ako ko žali mrtve, onda valja da žali i one što se još nisu rodili. Smrt nije ni dobro ni zlo. Jer samo ono može biti dobro ili zlo što je nešto; što samo nije ništa, i što nas ne odvodi ni u šta, ne izlaže nas ničemu.

Po Seneki, cilj egzistencije je ostvarenje sreće, do koje se dolazi kad se pomoću vrline ostvari duševni mir, spokojstvo i nepokolebljivost duše (Ataraxia). Vrlina je najveće dobro, jer vodi sreći; jedan od glavnih uslova sreće jeste živeti u saglasnosti sa prirodom. Seneka je uviđao negativna svojstva ljudi, mučnost i jad egzistencije, retkost vernosti i poštenja, ali je govorio da zbog toga ne treba očajavati. Čovek treba da više liči na Demokrita (koji se smejao prilikom izlaska iz kuće, uviđajući komediju u svemu što radimo), nego na Heraklita (koji je plakao kada je iz kuće polazio, uviđajući sveopštu bedu).

Ako hoćeš sebi da potčiniš sve, ti se potčini razumu.
Čovek može da slomi čak i nužnost.

Seneka je pisao i tragedije po grčkim uzorima (Medeja, Atamenon, Fedra, Edip), kao i epigrame. Današnje vreme zadužio je i svojim zalaganjem za ukidanje smrtne kazne, kao i preporukom ljubavi prema ljudima.