Generacije čestica - svet od koga smo napravljeni

Generacije čestica - svet od koga smo napravljeni

offline
  • Pridružio: 19 Jun 2005
  • Poruke: 2673
  • Gde živiš: u pokretu...

Na kraju devetnaestog veka smo znali samo za elektron, o postojanju fotona, osnovnoj „jedinici“ svetlosti, tek je počelo da se spekuliše, a nad nama su bila dva „crna oblačka“ fizike iz kojih su početkom 20. veka izašle teorija relativnosti i kvantna mehanika. Tokom burne druge polovine 20. veka dobili smo i teoriju elementarnih čestica, koja svoj završetak (ili novi početak) očekuje narednih godina otkrićima u CERN-u.

Prva od mnogih za zasluge u teoriji elementarnih čestica, Nobelova nagrada za fiziku 1906. godine je pripala Džozefu Tomsonu (Joseph John Thomson), koji je otkrio elektron, prvu elementarnu česticu, 1897. godine. Otkriće elektrona je uzburkalo naučnu javnost jer se za naelektrisanje tela znalo već dugo vreme, ali se nije znalo za neki osnovni deo materije koji sadrži naelektrisanje. Tomson je takođe usavršio katodnu cev, koja je danas sastavni deo mnogih televizora (opasnih po prirodu), a uspešno je odredio i odnos mase i naelektrisanja elektrona, što je uz Milikenov eksperiment (Robert Andrews Millikan, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1923. godine) dalo vrednost naelektrisanja.



Do sada je otkriveno više od 200 čestica, ne računajući njihove parove suprotnih naelektrisanja, antičestice. Skup svih otkrivenih čestica, „nabacanih“ na gomilu se činio nalik džungli u tolikoj meri, da je poznati italijanski fizičar, Enriko Fermi, jednom izjavio „Mladiću, da znam imena svih čestica, bio bih botaničar“. I dalje ne možemo predvideti tačan broj elementarnih čestica, kao ni vreme njihovog života i masu. Nova otkrića otežavaju sistematizaciju elementarnih čestica, te se stoga klasifikacija ograničava na relativno stabilnije čestice. Postoji više načina na koji se nove čestice otkrivaju, a trenutno najrasprostranjeniji je njihovim ubrzavanjem u različitim akceleratorima, pri čemu je svako u septembru prošle godine čuo za jedan koji bi tek trebalo da proradi – Veliki hadronski sudarač (Large Hadron Collider - LHC).

(pominjan ovde http://www.mycity.rs/Fizika/Ne-treba-se-plasiti-razbijaca-atoma.html).

......

Još je veliki put do konačne Teorije svega. Ono što je bitno, jeste da se fizika za sada oslanja na dobar Standardni model, koji bi trebalo da dobije potvrdu (ili naslednika) puštanjem u rad LHC-a u CERN-u. Ukoliko otkrijemo Higsov bozon, moći ćemo, pored mnogih drugih stvari, da odgovorimo na zanimljivo pitanje otkud svemu masa, a ako ne otkrijemo, znaćemo da je našim teorijama potrebna prepravka. U svakom slučaju, Standardni model će biti upamćen, a LHC će isplatiti svoja ulaganja. A možda, pored svega, otkrijemo da postoji još elementarnih čestica, i naše „bavljenje botanikom“ nastavi da se razvija.

http://www.b92.net/zivot/nauka.php?nav_id=357490&fs=1
autor teksta: Uroš Delić



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 884 korisnika na forumu :: 25 registrovanih, 3 sakrivenih i 856 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 1798 - dana 19 Sep 2019 18:42

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: _Sale, A.R.Chafee.Jr., aleksmajstor, aposoulyptic, Blue, bulovic, cole77, cvrle312, DENA2, Djole, faxovi, indja2, krunc, Metanoja, Mihajlo2, mihajlot2013, Milos1977, nikoladgajic, Recce, shmele, suton2, Trpe Grozni, vasa.93, VJ, wizzardone