|
Jest' da kasnim 2-3 dana al' ajd'.
Izvor: 
http://www.google.com/
http://www.google.com/search?q=%D0%A0%D0%BE%D0%B1%.....mp;oi=ddle
Rober Doano
Rober Duano ( April 14, 1912, Gentilly : Val-de-Marne – April 1, 1994 ) , predstavnik francuske humanističke fotografije s početka pedesetih godina prošlog veka poznat je ljudima širom sveta, iako oni možda nisu toga ni svesni. Duanoove fotografije su postale deo globalne pop kulture na taj način da se zaboravilo na ime njihovog tvorca. Možete ih videti na ljubavnim razglednicama, na filmu ili koricama knjiga. Infiltrirale su se u naš život, a da nismo toga ni svesni.
Ono što je učinilo fotografije ovog velikog umetnika tako opšteprihvaćenim jeste svakako njihova univerzalnost. Ljubavni parovi, deca u bezbrižnoj igri, obični prolaznici – samo su neke od tema koje je Duano obrađivao. Fotografije neodoljivo podsećaju na francuske crno-bele filmove iz pete ili šeste decenije dvadesetog veka.
Duano se oprobao i kao modni fotograf (radio je za čuveni magazin Vogue od 1949. do 1952. godine), ali će zauvek ostati upamćen kao fotograf pariskih ulica. Kroz svoj objektiv je posmatrao pariske bulevare, trgove, parkove i, što je najvažnije, obične ljude koji su hodali njima.
Voleo je decu i stalno im se vraćao na svojim fotografijama. Iako su prizori na njegovim fotografijama uglavnom veseli i bezbrižni, pomnije posmatranje tih prizora otkriva i određenu dozu melanholije. Lica ljudi koji nas gledaju sa Duanoovih fotografija nam ujedno govore o svojoj večnosti, zauvek su zabeleženi na ovim remek-delima, ali ujedno i pokazuju koliko su ta lica svakodnevna i prolazna.
Duano je za sebe govorio: „Nikada nisam žudeo da posedujem stvari. Sasvim sam srećan sa svojim slikama. Živim sa njima godinama i znamo se u dušu, pa tako mogu da kažem da fotografije poseduju sopstveni život. Možda su nalik na biljke, koje neće da cvetaju ako im se neko ne obraća sa pažnjom.”
O samom procesu stvaranja ovaj veliki umetnik je govorio: “Nema tu posebnog recepta, ali sve ove fotografije koje stare tako otmeno, slikane su instinktivno. Uzdam se u intuiciju više nego u racionalno promišljanje. Ovakav pristup je za svaku pohvalu, jer treba biti hrabar da se bude glup. To je tako retko danas, među mnogo inteligentnih ljudi, koji su usled svog velikog znanja prestali da gledaju svet oko sebe. Taj pogled modela sa slike je bogatstvo, koje vam nudi zaveštanje iz daleke prošlosti. On prolazi kroz optičku osu i kroz fotografa, celuloid, papir, a zatim i kroz posmatrača, kao laserski snop, zagrevajući do prženja sve na svom putu, uključujući i ono vrlo korisno kritičko rasuđivanje.”
Eng. Wikipedia:
http://en.wikipedia.org/wiki/Robert_Doisneau
Srpska Wikipedia:
http://sr.wikipedia.org/wiki/Rober_Doano
|
