Adieu,moj Zizu

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pocetkom meca izmedju Portugala i Holandije,gledali smo nesto sto vec odavno nismo videli,jos od vremena slavnih balkanskih krvnika Dzordja Serpaka i Zorana Bankovica.Holandski bek Khalid Bulahrouz u nekiliko je navrata pokusavao Kristijanu Ronaldu nazivo otkinuti nogu.Ruski sudija,iskusan covek,ali potekao iz tradicije u kojoj,jos od vremena krvavih careva i Hazjajina Kobe,ljudski zuivot malo vredi a poneka noga jos manje,prilicno je ravnodusno gledao na Khalidovo mesarenje,koje je trajalo sve dok Ronaldo,sav u suzama,nije napustio teren.taj ljepuskasti seljacic iz najsiromasnije bogate drzave u Evropi,kojemu je Bog dao izvanredan talenat,ali i ne preveliku pamet koja bi mu pomogla da svoj talenat i ostvari,jos je dobro i prosao,jer ce se oporaviti nakon dan-dva.A moglo ga je i vece zlo zadestiti da zavrsi u bolnici to je svako od nas mogao videti!
Ali ima tu jos necega zanimljivoga.Holandija je nekada bila najsarmantnija i najromanticnija evropska fudbalska vrsta.Sedamdesetih su za tu reprezentaciju igrala sama gospoda,na celu sa besmrtnim Johanom Krujfom,kojoj je bilo ispod casti isprljati svoje besprekorne karijere protivnickom krvlju,pa su dva puta zaredom gubili titulu svetskoga prvaka,protiv nemacke i Argentine.Ostaje upamceno i da Crujf nije hteo 1978 ici na svetsko u drzavu u kojoj je vladala profasisticka vojna hunta i u kojoj su se nestali civili brojali vec na hiljade.Osamdesetih i devedesetih Holandija je bila miltikulturalni uzor u svemu,pa i u fudbalu.Predvodjeni crnim kapetanom,tada najboljim evropskim igracem,velikim Rud Gulitom,osvojili 1988 evropsko prvenstvo.Iducih godina okosnicu reprezentacije cinit ce doseljenici iz Surinama,ciji su fizicka tela delovala jednako gospodstveno ko i i u njihovih belih predhodnika Krola,Neskensa,rensenbrika.Medju njima je Marco van basten bio kao princ jednoga posve idilicnoga carstva,u kojemu je sarenilo vera,rasa i nacija obiljezje neke vise drustvene plemenitosti.
A 2006 Holandoija je nastupila s belackom,etnicki cistom ekipom,koju je,ulascima s klupe,znao poremetiti tek poneki crnac,a ulogu tog placenoga ubojice igrao je bas taj Khalid,rodeni Holandjanin ali poreklom Arapin.I dok je Khalid kasapio maloga Portugalca,i na taj nacin dokazivao svoj patriotizam drzavi koja bas i nevoli strance i muslimane,a selektor van basten ledeno je hladnoga izraza lica stajao uz teren.Isti onaj basten koji je bio carobnjak igre,Gulitov par u tadasnjoj evropskoj metafori o Bori i ramizu,dosita je bio spreman,u ime fudbalske pobede,fizicki likvidirati protivnika.Jer da se razumemo,otkad je fudbala,bekovi kasape uglavnom po nalogu selektora.A samom Van Bastenu je karijera bila upravo zbog toga prerano zakljucena,jer su i njega lomili u njegovo vreme polomili zglobove i tetive i napravili ga poluinvalidom u 27 godini zivota.
Zato je i bilo dobro doziveti pobedu Portugala,i radost Figa,koji evo vec 15 godina nezadrzivo poput atlantske ciklone nadire sa boka,mada ga ruku na srce,oni njegovi zulufi i fizonomija sredovecnog muskarca na pragu staracke cangrizavosti cine iznimno netipicnim u svetu fudbalske igre.E po slicnoj logici i kosmickoj pravdi po kojoj su dobili Holandjane,dobili su i Engleze.Portugalci kao narod sa ruba,Evropljani koji se u fudbalu,a cesto i van terena tretiraju poput ekipa iz trecega sveta,suprostavili su se jednoj zastrasujucoj markentiskoj masineriji zvanoj David Bekham,koji bas i nema neko fudbalsko znanje,osim centrasuta,ali je u nju zaljubljeno sve zivo,musko i zensko,koje o fudbalu pojma nema.Tu masineriju potpomaze i napadc sa licem mladog kriminalca Wayn Runi,i neverovatni Peter Krouc koji izgleda i krece se kao sa neke druge planete.samo dvoje u Bekhemovoj Engleskoj igraju posten fudbal:Stiven Zerard i Frenk Lampard.Ali za nevolju njih dvoje igraju na istome mestu za koje je dovoljan jedan igrac tako da je Engleska igrala ovo svetsko sa 9 fudbalera.Dok su Lampard i Zerard pokrivali jedno mesto u ekipi,Bekhem je bio prisutan samo suzama i frizurom,koju je strateski pustio niz obraz pred kraj meca sa Portugalom i tako zadovoljio svoj marketing reklamom za neotpivu sminku

Ali biser celoga prvenstva,i mec koji cu,uz Srbija-Argentina gde sam imao srece i cast da gledam uzivo na sa tribine,bilo je cetvrtfinale izmedju Francuske i Brazila.Jedna na drugu namerile su mi se reprezentacije koje volim.Brazil mi je drag,jer njihov tim svaki put potvrdjuje kako se genijalnost bolje hvata na one koji se stalno raduju,nego na proracunate namcore,a izraziti sam frankofil jos od vremena kad je ona germanska zver Sumaher 1982 u kazenom prostoru polomila maloga Batistona,a sudija nije svirao ni penal,mada je trebao i zvati policiju da odvede van tog zlogasnoga svabskoga golmana.Francuska je 1982 igrala najtragicniji fudbal u onoj istoriji koju ja slabo eto pamtim:igrali su lepo i dobro,a gubili su od ruznih i losih.

Ali ovoga puta srce mi je bilo,osim za Srbiju,za Francusku.Volim autsajdere,otpisane,i popljuvane.takodjer volim one protiv kojih su fasisti,i rasisti u njihovim drzavama,a i sire.Spanski selektor je pred mec sa njima,izjavio da vecinu reba da se vrati u Afriku.O kako je samo dobro kad crni majmuni posteno izgaze bele nadljude Ali ipak,da se nelazemo,najvise sam bio za Francuze radi Zidanea.Taj je Alzirac,koga bi u Bosni zvali Senadin,najbolji je fudbaler kojega su moje oci ikada videle.Da,bolji je i od Maradone.Diego je dve sezone bio na vrhuncu,a Zidan je eto vec dvanaest
Naq pocetku sa Brazilom,zeleo sam samo jedno:da svima pokaze kako se igra fudbal u kojemu se protivnika nikada ne ponizi i u kojemu vlastita pobeda ne podrazumeva misao o necijemu porazu.naime,to je bit Zidaneova umeca.Ispunio mi je zelju,igrao je lako,ko da ga je Bog samo za tu igru stvorio,i doveo Francusku do pobede nad Brazilom.Ponovo je bio neusporediv,kao sto je neusporediva svaka velika umetnost,ali i svaki pristojan covek,tako da Zinedin niko ne mora staviti u istu recenicu sa Ronaldinjom,jos jednim genijom,koji ce se unucima moci pohvaliti da je igrao u Zidaneovoj eri.

Zato adieu Zizu,i seti se ponekad nas,kojima je bez tebe i Olimpijastadion u Berlinu samo pusta zelena ledina,ogradjena betonom