Krstaski ratovi

1

Krstaski ratovi

offline
  • Pridružio: 25 Maj 2005
  • Poruke: 67
  • Gde živiš: Novi Beograd

Moze li neko da mi preporuci dobru literaturu za ovu temu, i da li citajuci neke knjige mozemo sa sigurnoscu da tvrdimo da je istorijski korektna. Ovo pitam jer nisam bas upoznat sa time kako se odredjuje koja je knjiga korektna a koja ne. Puno pozdrava svima



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Civil Works Team Leader @ IKEA Centres Russia
  • Pridružio: 22 Jun 2005
  • Poruke: 7911
  • Gde živiš: Moskva, Rusija

Ne mogu da ti pomognem sa temom, ali mogu da te razocaram cinjenicom da su istoriju pisali pobednici, tako da nijedna verzija nije apsolutno korektna... Ne znam gde zivis, ako si u Beogradu i okolini, probaj da nadjes neku literaturu u Gradskoj, Narodnoj i/ili univerzitetskoj bibliotecr



offline
  • Pridružio: 16 Sep 2003
  • Poruke: 160

Glupo je reci da istoriju pisu pobednici.

Uzmimo na primer grcko-persijske ratove. Grci su pobedili a herodot je prisao kako je persijanaca bilo par miliona, da li to misljenje vazi i danas?

Naravno da ne, danas znamo da ih je bilo par stotina hiljada.

Zato postoji istorijska distanca.

Ne pisu istoriju pobednici nego drustvo. Istorija nije nauka koja egsistira u drustvenom vakumu van vremena i prostora pa da moze da pise 100% objektivno. Nijedan naucni rad nije 100% objektivan.
Pre par meseci sam napisao i esej na temu moze li naucni rad biti objektivan pa cu ga ovde iskopirati:

----------------------------
Ivan Simić

Može li naučni rad biti objektivan


Vrlo je teško oderediti sam pojam objektivnosti, a zatim ustanoviti uslove koji bi odgovarali datim kriterijumima. Pod kategorijom ‘objektivnosti’ obično se podrazumeva sagledavanje konkretnog problema sa različitih strana, kao i sagledavanje različitih problema iz više uglova bez naglaska na subjektivnom stavu. Medjutim čak i kada su postignuti mnogi uslovi za objektivnost i potpuno isključenje subjektivnog stava, to ne garantuje da je problem sagledan na objektivan način.
Naš subjektivni stav uvek je oblikovan u odnosu na opšte stavove jednog društva i vremena i to se neminovno odražava na naučni rad, jer same nauke ne nastaju u društvenom vakuumu van vremena i prostora, što na njih svakako ostavlja bitan uticaj. Da bi neka nauka bila objektivna ona mora biti neutralna, a ako se uzme da društvo zahteva nauku a ne nauka društvo, onda se vrlo teško može dobiti objektivna nauka I objektivan rad. Ovaj, možda ne rešiv problem, javlja se I kod društvenih I kod prirodnih nauka.
Uticaj društva, vremena I prostora na društvene nauke je veoma očigledan. Nijedna društvena nauka ne može nastati iz nečega što nije bilo potreba toga društva u odredjeno vreme, te su stoga uticaji na društvene nauke uvek direktni. U društvenim naukama ‘subjekti’ proučavaju druge ‘subjekte’, što je kvalitaivno drugačiji tip nauke od one u kojoj se proučavaju ‘obejkti’, u kojoj je teško biti objektivan.
Problem objektivnosti ne zahvata samo društvene nauke, već i prirodne iako se objektivnost često smatra jednom od osnovinh karakteristika prirodnih nauka. Mnogo toga što se smatralo objektivnim stavom i razmišljanjem, vremenom se pokazalo pogrešnim. I danas postoje mnoge nepoznanice u prirodnim naukama koje onemogućuju postojanje potpune objektivnosti. Meni se čini da je veoma teško biti objektivan pri proučavanju subatomskih čestica za koje je eksperimentalno pokazano da pod odredjenim uslovima mogu da nestanu, pretvarajući se u "ništa", ili da, takodje iz “ništa” nastanu. A možda će I ovaj eksperimentalni dokaz jednog dana pasti u vodu.
Zajednički problem društvenih i prirodnih nauka koji podjednako utiče na obe grupe, je problem novca, tj. finansiranja rada. Ovaj problem povezan je sa već pomenutim problemom uticaja društva na nauku i može da utiče direktno na prirodu istraživanja, mada su uticaji ovog problema najčešće indirektni. Tako će novac retko biti uložen u istraživanje popularne muzike u Tadžekistanu, a mnogo češće u istraživanja u nuklearnoj fizici, iako je ova prva tema nekima mnogo zanimljivija. Obezbedjivanje neophodnih sredstava za projekat, obevezuje istraživače na pisanje rada koji je u skladu sa očekivanjima finansijera. U tom slučaju, prava objektivnost je izgubljena.
Postoje i neki, takoreći unutrašnji problemi, u samoj nauci kao nezavisnom sistemu koji otežavaju postizanje objektivnosti. Tako, čak i kada istraživač sagleda problem iz više različitih uglova, nikako ne može biti sasvim siguran da je sagledao baš sve moguće strane problema, i naravno, da je to što je on do sada sagledao dovoljno da bi mogao da kaže da mu je rad objektivan. Svaki autor ima svoju specifičnu tačku gledišta, pa čak i kad pokušava da sagleda predmet sa više strana uvek ga posmatra kroz prizmu svojih teoriskih postavki. Ne moguće je u jednom radu menjati teorijsku postavku, rad bi bio skroz nekoherentan.
Jezik naučnog rada takodje izgleda kao važan parametar objektivnosti. Tako se u naučnim radovima najčešće koristi drugo lice množine, ili pasiv, da bi se izbeglo imenovanje autora kao pojedinca koji iznosi svoj lični stav, iako je to istraživanje i rezultat rada jedne ili više osoba. Medjutim, upotreba pasiva često zamagljuje autorski uticaj i daje lažni privid objektivnosti, što je, naravno, kondradiktorno principu objektivnosti samom po sebi.
U nauci se uvek teži objektivnosti jer verujem da malo ko želi da svesno napiše sasvim neobjektivan rad. Medjutim puna objektivnost je retko kad moguća, iako je idealna nauka u stalnom traganju za ispunjenjem ideala objektivnosti.
----------------------------


Ovaj esej se u potpunosti moze razumeti cak i za istorijsku nauku.

U 19. veku vigovska istorijska nauka je pokusala da samo nabacuje cinjenice bez ikakve naracije, da bi se postigla objektivnost. Rezultat je bio jadan jer su radovi licili na ne sredjenu gradju istorijskog arhiva.

U 20. veku se pocinje razvijati narativno, potrazi jedan moj topic na ovom delu foruma. Tu sam pisao o uticajima post-strukturalizma na modernu istorijsku nauku.

A sto se tice krstaskih ratova, tu imas dosta literature. Ja nisam pisao o krstaskim ratovima ali sam koristio neke knjige koje ih obuhvataju kada sam pisao o Templarima. Ja ti sad tacno ne mogu reci autora i ime knjige iz glave, ali idi u biblioteku i trazi istoriju krstaskih ratova, i istorije srednjeg veka


MoscowBeast preporucujem ti knjigu Sta je istorija koju je napisao Edvard Kar.

On iznosi cinjenicu da su istorija i istoricar produkt drustva u kojem nastaju i istorija predstavlja pogled sadasnjeg drustva na proslost.

Uostalom pogledaj drugi svetski rat i zvanicnu istoriju koja neme veze sa onim sto se dogodilo. Probaj da saznas o zlocinima poljaka i krivici jevreja za rat i bices osudjen od drustva

offline
  • Civil Works Team Leader @ IKEA Centres Russia
  • Pridružio: 22 Jun 2005
  • Poruke: 7911
  • Gde živiš: Moskva, Rusija

Rosoner ::preporucujem ti knjigu Sta je istorija koju je napisao Edvard Kar.

On iznosi cinjenicu da su istorija i istoricar produkt drustva u kojem nastaju i istorija predstavlja pogled sadasnjeg drustva na proslost.


Potpuno si u pravu, to je i moje misljenje, samo sam ga prezentovao kroz izreku koja je neprecizna, ali poznata...

Pravu verziju istorije ne mozemo znati dok se ne izmisli vremeplov, ali skrenuli smo sa teme. Decku treba nesto o krstaskim ratovima, ako znas dobru knjigu preporuci mu.

offline
  • Pridružio: 16 Sep 2003
  • Poruke: 160

U istoriji uvek postoji problem saznavanja istine. A ako to onda povezemo sa filozofijom i uspehom pojedinih filozofa u dokazivanju da istina ne postoji, sta onda dobijamo? Post-strukturalizam!

Sve je u interpretaciji.

Drustvene nauke su mnogo slozenije od prirodnih jer rade sa ljudima a ljudska svest je nesto najslozenije. Ne postoji jedna istina za sve.

Uzmi banalan primer prostorije sa 5 ljudi. Dvojica koja su bila u prostoriji su je doziveli drugacije nego trojica koja su u nju usla jedan za drugim. Svi su je doziveli razlicito a istoricar mora da opise njihov ulazak u prostoriju objektivno. Ako saslusa sve njih ima 5 razlicitih dozivljaja istog dogadjaja. Nije lako biti istoricar

offline
  • Pridružio: 03 Jul 2005
  • Poruke: 357
  • Gde živiš: Nis

Zbog cega ti treba literatura,covece. Ti si doziveo jedan krstaski rat,zar ne? Rat izmedju Hrvata-katolika , Srba-pravoslavaca i bosnjaka-muslimana. zar to nije krstaski rat?

offline
  • Civil Works Team Leader @ IKEA Centres Russia
  • Pridružio: 22 Jun 2005
  • Poruke: 7911
  • Gde živiš: Moskva, Rusija

@Nislije_Crvena_Zvezda
Ne pocinji sa politikom! Zabranjeno je, navuci ces gnev moderatora na sebe!

offline
  • Pridružio: 25 Maj 2005
  • Poruke: 67
  • Gde živiš: Novi Beograd

@Nislije_Crvena_Zvezda

Ako mozes odgovori mi na postavljeno pitanje a ako ne, ne pokreci teme koje nemaju veze sa mojim pitanjem.

Koliko ja znam: Zvezda je zivot sve su ostalo sitnice!

offline
  • Pridružio: 25 Maj 2005
  • Poruke: 67
  • Gde živiš: Novi Beograd

Rosoner
Definitivno mislim da si pogresio sto se tice godina o Prvom i Trecem. Inace sam od trenutka kada sam postavio ovu temu procitao iz nekoliko knjiga o koje nisu direktno govorile o Krstastvu nego su neki njeni delovi sadrzali pojedinosti o njima. Najvise me interesovalo o sultanu Saladinu tokom Drugog k.r. pa sam trazeci o njemu naisao na par zanimljivih stvari. Ovde moram da preporucim jednu knjigu koju sa skoro procitao "Assasins, radical sect of Islam" prof. Bernard Lewis sa Prinston univerziteta, doduse knjiga je na engleskom definitivno je vredna.

offline
  • Pridružio: 16 Sep 2003
  • Poruke: 160

Nisam ja ovo gore pisao

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 1004 korisnika na forumu :: 82 registrovanih, 13 sakrivenih i 909 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3028 - dana 22 Nov 2019 07:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: 8u47, _Petar, A.R.Chafee.Jr., Acaks88, amaterSRB, Apok, Atomski čoban, babaroga, baza, bigfoot, BokaVukovic, BRATORIII, bufanje, chichabg, CIBORG, Cufo, danilopu2, darkstar101, Denaya, Doca, Dorcolac, draggan, dragonserbia, Duh sa sekirom, dule10savic, flash12, gagidjuric, GandorCC, hooraay, ivan1973, ivan979, jimmy1, kaptain, Kinkou, komkom, Konda, Kos93, Leonardo, ljs, Lošmi, madza, MarKhan, Marko Marković, Markoni29, mačković, mercedesamg, Mercury2, Mikulino, milenko crazy north, Milos ZA, milos.cbr, MORAVA1, mushroom2, nebkv, ninareflex, nuke92, operniki, ostoja, ozzy, Panter2, pedja63, Recce, riva, rovac, royst33, Sirius, Skijavoneska, Skiper1, slonic_tonic, solic, sombrero, suton2, uruk, vathra, VJ, vlvl, voja64, VP3987, Webb, wizzardone, Wrangler, zillbg