|
Proročišta
Mesta na kojima božanstva daju odgovore na pitanja vernika, bilo određenim znacima bilo posredstvom određenih lica. U istorijsko doba Grci su ta mesta nazivali chresterion ili manteion, a Rimljani - oraculum. U Grčkoj su to svetilišta pojedinih božanstava, najčešće Apolona ili heroja (Amfijaraj, Trofonije, Mops). U svakom od njih proricalo se na osoben način. Onaj ko je postavljao pitanja morao je prethodno da izvede rituale očišćenja i da prinese određenu žrtvu. Tek tada je dovođen na mesto gde mu je bog, preko određenih znamenja (pokreta kultne statue ili predmeta bačenih u vodu, šuštanja lišća ili kroz usta nadahnutog sveštenika ili sveštenice), odgovarao na postavljena pitanja. U pojedinim svetilištima, posebno Asklepijevim, vernicima je tokom noći, u snu, bog davao potrebna uputstva.
U drevnoj Evropi postojao je veliki broj proročišta. Jedno od najstarijih i najčuvenijih bilo je proročište u Dodoni, gde je Zevs šuštanjem lišća svetog hrasta, odnosno sveštenika koji su te šumove tumačili, oglašavao ljudima svoje namere. Najčuvenija su bila Apolonova proročišta u Klaru kod Kolofona, u Didimi kod Mileta i u Delfima. Posebno je bio veliki ugled delfskog proročišta. Tu je Apolon, preko Pitije, odgovarao na postavljena pitanja, najpre samo jedanput godišnje, u proleće, a kasnije - tri puta. Pre prorokovanja, Pitija se najpre kupala u izvoru Kastalije i prinosila na žrtvu kozu, a zatim je ulazila u aditon Apolonovog hrama. Tu se nalazio omfalos i tronožac postavljen iznad jednog procepa u zemlji. Pitija je sedala na tronožac, udisala isparenja iz pukotine, padala u zanos i dobijala od boga odgovore koje su sveštenici prenosili vernicima u dvosmislenim stihovima.
preuzeto sa sajta :
http://www.rastko.org.rs/antropologija/tracani.html
|
