offline
- Pridružio: 15 Apr 2011
- Poruke: 572
|
Napisano: 15 Sep 2012 9:32
jelkica7 ::
Eto, a meni se čini da su baš sve njegove knjige koje sam pročitala pisane na istu foru, istim stilom. 
http://www.incidentalcomics.com/2012/06/haruki-murakami-bingo.html
Ne znam, dopadljiv je, ali meni u vezi njega nešto baš smeta. Najjednostavnije rečeno, imam stalno utisak da mu je draži McCartney od Lennona. 
A el čitao neko Rjua Murakamija? Nešto njegovo da preporuči?
Rjua Murakamija nisam čitala.
Čitala si "Južno od granice, zapadno od sunca" i nije ti bliska,duboka, čak bolno iskrena ?
Može biti da smo posve različite.
Pročitala sam ovu "Bingo listu" čiji je link u prethodnom postu.
Zanimljiva je 
Navedeno je dvadeset pet tema...motiva.
Meni se, ipak, čini da H.Murakami obrađuje samo jednu.
Ljubav !
Ljubav ili nedostatak ljubavi u njegovim romanima uzrokuje patnju, čežnju, otuđenost, usamljenost, budne noći, samoubistvo, prevaru, izdaju, sećanje, agoniju, lutanja...lutanja...lutanja...
Pa, ipak i meni u vezi njega nešto baš smeta.
Smeta me što me nemilosrdno baca sa jednog na drugi kraj mene same, potpuno zanemarujući moju nespremnost za dubine.
Dopuna: 16 Sep 2012 14:40
Sirius ::''Južno od granice, zapadno od sunca''. Napisao ju je Haruki Murakami. Kod nas ju je izdala ''Geopoetika'',a prevela je sa japanskog jezika Nataša Tomić. Ne ispuštam tu knjigu iz ruku. Kad je pročitam po drugi put, eto prikaza...
Je l` gotov prikaz koji si obećao 28.08 ?
Dopuna: 16 Sep 2012 15:36
O "nevaljaloj devojčici"
Koliko često se zapitate gde je, šta radi i šta se desilo sa vašom ljubavlju iz detinjstva?
Koliko često ste poželeli da je ta ljubav ostala večna?
Da li ste se usudili da pomislite da ljubav moze biti potisnuta zarad materijalnog dobra i želje za uspehom u društvu ?
Koliko duboko je materijalizam ukorenjen u ljudima ?
Da li upravo materijalizmu stremimo celog života i koja je cena koju za to plaćamo ?
Šta je ono čemu se na kraju vraćamo ?
Kome se na kraju vraćamo ?
Nekome ? Nečemu ? Sebi ?
Koliko često se dva ljudska života ukrste i isprepletu sa najstrašnijim porocima savremenog društva ?
“ Avanture nevaljale devojčice” je potresan roman u kom Mario Vargas Ljosa obrađuje nekoliko tema: ljubav i potrebu za istom, ambicioznost jedinke u materijalnom svetu, politička i društvena previranja u Evropi i Južnoj Americi. Glavni likovi se godinama traže kako po svetu tako i u međusobnim nedoumicama i raskoracima između sopstvenih želja i mogućnosti. Rikardo nije preterano ambiciozan, ali je željan ljubavi i mirnog porodičnog života. Najveća želja mu je da se dočepa Pariza. Čileankica, sa druge strane, gazi preko svega, pa i sebe same da bi ispunila svoje ambicije i postigla materijalnu sigurnost u isto vreme bežeći od prepuštanja iskrenim emocijama, iako je to ono što u dubini duše i sama želi. U prvi mah Čileankica, ili bilo koja druga njena verzija pod nekim od mnogobrojnih imena, deluje iritantno, hladno i proračunato.Međutim, kako odmičete sa čitanjem knjige nemoguće je ne osetiti razumevanje za njenu želju za mestom pod suncem. Svi likovi u romanu, sem Japanca, sve vreme beže od svoje prošlosti i od svoje domovine.
Mario Vargas Ljosa u romanu "Avanture nevaljale devojčice" obuhvata naizgled očiglednu, univerzalnu temu – ljubav i daje joj nestalno obličje, sasvim svemogući lik, koji jurnjavom po svetu i istrajnošću kroz dugi niz godina ispoljava svoje glavne odlike: večnost i vanprostornost, onu, već spomenutu univerzalnost koja će je učiniti pristupačnom i nepromenjenom u svakom trenutku, a opet, nedovoljno pitomom. Kontrastom između dva glavna lika (beskrupulozna, divlja Čileankica i blesavi, beskrajno zaljubljeni Rikardo, čija je ljubav sveža i nepohabana), uz propratne detalje, odlična zapažanja o prostoru, ljupko zadiranje u sitnice sa, gotovo dečjom radoznalošću, ukazuje na prazninu života u sukobu sa čudesnim vrtlogom prisustva voljene osobe (zločinitelja ili dobročinitelja). Roman je ispunjen brojnim opaskama o kulturi, političkim dešavanjima, koje su iskazane pomalo nemaštovitim stilom, bez vrcavog humora koji očarava čitaoca. Ljosa koristi arhetipske situacije kako bi dočarao poroke ljudske prirode: beskonačnu, neutoljivu, sebičnu glad i čežnju za neuhvatljivim, za demonom koji će nas navesti da žudimo za onim što nam izmiče – treperavim, svetlucavim tragom poruge.
Citat:
Koji su najjači utisci? Oni koji ostaju dugo posle čitanja. Negde između realnog i fiktivnog, u svetu komičnog i (nekad) tragičnog, nejasno i neuhvatljivo tinja još jedna priča o ljubavi u Ljosinom romanu.
Brojna pitanja otvaraju se pred čitaocem kada zatvori poslednju stranicu. Nepredvidiv zaplet koji prati svako poglavlje ne ostavlja vremena da se misli i da se osećanja slegnu. Kakav god da je stav prema “nevaljaloj devojčici”, takva sudbina nikoga ne može ostaviti ravnodušnim, a gotovo po pravilu budi nezaslužene simpatije. Rikardova ljubav pruža nadu u iskonske vrednosti, ali istovremeno i sumnju u spoj želja i mogućnosti. Ostaje večita dilema šta je to prava ljubav, gde je granica između žudnje i opsesije, na šta je sve čovek spreman dok ide ka zacrtanom cilju.
Mnoge devojke i žene ponekad žele da se nađu u “nevaljaloj devojčici”. I dok se to u jednom trenutku može učiniti zanimljivim i privlačnim, ipak ne može nadomestiti sjaj u oku, drhtaj u glasu, osmeh na licu kada se dve iskrene duše sretnu, a ruka ostane u ruci. Sva bogatstva, raskoš i sjaj na kraju se gase, a sećamo se samo onih trenutaka kada smo bili spokojno srećni. “Nevaljala devojčica” samo je na tren bila zadovoljna u kratkom snu, nesvesna da je žrtva svojih čežnji, da je ona iskorišćena, da nije uspela da iskoristi druge.
U rečenici kojom se završava roman, neposramljena, a ipak svesna ispraznosti života koji je vodila, kaže: “Priznaj, bar, da sam ti dala temu za roman. Zar ne, dobri dečko?”
|
