|
Poslao: 12 Apr 2007 18:59
|
offline
- Pridružio: 09 Avg 2006
- Poruke: 105
- Gde živiš: ... Mlecni put, Mala kola bb
|
Tunel
“...u svakom slučaju, bio je samo jedan tunel,
mračan i usamljen: moj tunel.”
„Tunel“ – Ernesto Sabato
Pitam se, kakav je jad i čemer nagnao Ernesta Sabata da iznedri jednu ovakvu rečenicu, esenciju pesimizma, usamljenosti i poraženosti? Da li je i sam u tom momentu bio podjednako mrtav, kao i rečenica koja se iskristalizovala u njegovim mislima? To je jedna od retkih misli kojoj čovek ne može ništa dodati i ništa oduzeti, mora je pustiti da preteći postoji u svom jednolikom i večitom sivilu. Znam samo da ona predstavlja ogoljenu istinu svih nas; to je hladna, britka oštrica istine, koja ima običaj da nam prereže grkljan kada joj se isuvise približimo... Kao i svaka prava istina... Utešno je to što se ljudi više i radije pridržavaju najbezočnije laži, (pod uslovom da je izrečena od strane našminkanog kretena sa TV ekrana, vernog supruga uhvaćenog u neverstvu koji nabreklog uda dokazuje svoju večitu odanost, ili licemernog političara kome je laž vrednija od života) negoli najčistije i očajno upadljive istine, kojoj nikada nisu bili potrebni posrednici i koja se sama javlja i postoji u svesti svih nas. Možda bi izlaz iz te zbrke mogao da se nadje u skepticizmu, ali je impotentni skepticizam odavno sahranjen od strane energičnijeg i neposrednijeg nihilizma... Pitam se da li je čovek dovoljno jak da spozna istinu, bar istinu o sebi, onu iskonsku istinu - da je sam, i da će zauvek ostati sam; počinjem da verujem u to da je sve što nam daje nadu samo „urodjena“ laž, koja nas sprečava da sami sebi saspemo metak u čelo... Da budem jasan – nisu sve laži u kojima živimo „urođene“... Neke od njih se marljivo prenose sa kolena na koleno i usađuju u koren ličnosti od detinjstva – dobro i zlo, ljubav i mrznja, istina i laž... (moram pomoću jedne laži raskrinkati drugu... čudno ali istinito). Kada se oduzmu svi nusprodukti ljudskog razuma i sve kolektivne zablude, kada se sve emocije svedu na svoj pravi koren i smisao (produženje vrste), svakome ostaje – svoj tunel...
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 12 Apr 2007 19:23
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18460
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Pojurio sam srećan da vidim ko spominje taj roman i iznenadio sam se prilično. Roman istog takvog naslova pojavio se kod nas pre otprilike dvadeset pet godina u ediciji ''Paun'' ako se ne varam. Probaću da što podrobnije opišem. Reč je o francuskim ratnim zarobljenicima - internircima koji su gradili i izgradili tunel izmedju Slovenije i Austrije, ispod Karavanki! Glavni lik je Paolo, radnja se, naravno, dogadja za vreme Drugog svetskog rata. Ako se neko seti ili progugla nešto, voleo bih da saznam ime autora. Eto slučajnosti - da dva velika dela ponesu isto ime.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 12 Apr 2007 20:24
|
offline
- Pridružio: 17 Jul 2005
- Poruke: 3097
- Gde živiš: "Daleko od Negdje"
|
@Sirius, taj Tunel sto ga ti spominjes je djelo Andre Lacaze. 
Nisam mogla nesto naci na google-tu, a sada nemam ni pretjerano mnogo slobodnog vremena da trazim malo detaljnije.
Ako nadjem nesto - postovacu ovdje.
@Prometej, a sta bi da nam nije tunela? U neku ruku nas ogradjuju od "istine" i suzavaju nam "vidike" ... ali nas mozda i stite od pretjerano laznih istina koje su napolju. Mozda nisu svi tuneli sazidani od lazi. A sigurno je jedno - svaki tunel ima izlaz ( i svjetlo koje nas mami ka njemu).
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 12 Apr 2007 20:45
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18460
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Ella ::@Sirius, taj Tunel sto ga ti spominjes je djelo Andre Lacaze.
Nisam mogla nesto naci na google-tu, a sada nemam ni pretjerano mnogo slobodnog vremena da trazim malo detaljnije.
Ako nadjem nesto - postovacu ovdje.
@Prometej, a sta bi da nam nije tunela? U neku ruku nas ogradjuju od "istine" i suzavaju nam "vidike" ... ali nas mozda i stite od pretjerano laznih istina koje su napolju. Mozda nisu svi tuneli sazidani od lazi. A sigurno je jedno - svaki tunel ima izlaz ( i svjetlo koje nas mami ka njemu).
Ela, sjajna si, svaka čast. Iz naše biblioteke ju je neko ''vozdigao'' pre desetak godina , a onda su je oni skinuli i sa predmetnog i sa autorskog kataloga tako da niko nije mogao da mi pomogne. Hvala ti na ovome, dalje ću se potruditi sam.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 12 Apr 2007 22:40
|
offline
- Pridružio: 09 Avg 2006
- Poruke: 105
- Gde živiš: ... Mlecni put, Mala kola bb
|
Ella,
Šta bi da nam nije tunela?... Ne znam.
On je deo nas samih, nema kraja i bilo kakvog svetla, osim onog koje mi izmislimo... Trebao bi da simbolizuje nas život - kretanje tunelom bez uvida u ono što se dešava oko nas. Možeš zaključiti na osnovu toga šta bi moglo da bude to svetlo na kraju - sam kraj! Tuneli se medjusobno presecaju, i za jedan momenat pomislimo da nismo sami, ali ipak svako nastavlja kretanje u SVOM tunelu... Tačno je da nas štite od lažnih istina, i možda nisu svi sačinjeni od laži ali su svi sačinjeni od materije koja nas ograničava, i ne dozvoljava da u dovoljnoj meri spoznamo ni sami sebe, ni osobe oko nas... Sam pisac to mnogo bolje obrazlaže od mene.
Na kraju krajeva, možda sam i preoštro saopštio neke stvari... Naravno nisam baš toliki pesimista kao što se može zaključiti iz teksta. Naprotiv! Evo još jednog citata iz romana, koliko da opravdam samog sebe :-)
„ Konačno, i ja sam od krvi i mesa, kostiju, kose i nokata, kao svaki drugi čovek, i čini mi se da bi bilo vrlo nepravično kad biste zahtevali od mene, baš od mene, da posedujem naročite kvalitete.“
Sirius,
Što se tiče tog drugog "Tunela", nisam pročitao ali ću verovatno pročitati ukoliko uspem da nadjem knjigu. Naravno, preporucujem ti da pročitaš i ovo delo, nećeš se prevariti...
Pozdrav!
[edit by Black Orchid - izbrisan dupliran post
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 13 Apr 2007 01:59
|
offline
- Pridružio: 09 Avg 2006
- Poruke: 105
- Gde živiš: ... Mlecni put, Mala kola bb
|
Mislim da smo otisli predaleko i zbunili se simbolikom... Simbolika je relativna stvar, jer svako ima razlicite, i to ravnopravne i podjednako uvazavajuce mogucnosti interpretacije. To ponekad zbunjuje... Ogradjujuci se od gresaka koje sam mozda napravio u tekstu koji sam napisao, a i od mogucnosti pogresne interpretacije, pokusacu da ukratko objasnim simboliku tunela: Usamljenost, nemogucnost dublje komunikacije sa osobama oko nas, barijera koja cini da se ponekad osecamo neizvesno cak i u situacijama kada smo najveseliji i najvoljeniji, nemogucnost potpunog razumevanja voljene osobe...!
Nije mi bila namera “uzgajanje mrzovolje i nezadovoljstva”, ukoliko si to tako shvatila... Ponovicu da ni ja nisam po ubedjenju pesimista, samo sam u odredjenim okolnostima prinudjen da na stvari gledam crno-belo (pretpostavljam da svi imamo takve trenutke).
Hteo sam da onima koji citaju predocim jedno ne bas tako ruzicasto vidjenje stvari, a mislim da u tome nema lose namere. Imam utisak da sam donekle uspeo. Ne slazem se sa kategorickom tvrdnjom da je zivot sacinjen od onoga od cega ga ti sazidas, i mislim da svima nama upravlja univerzalni zakon slucajnosti, koji neki od nas nazivaju sudbinom... Imamo vrlo ogranicenu i vrlo relativnu slobodu. Dovoljno veliku da mislimo da smo slobodni, i dovoljno malu da smo skoro beznacajni... (naravno – svako je za sebe najznacajniji i najvoljeniji, ali ovde govorim o sveukupnom uticaju jedinke na sopstveni zivot).
Ovo nije poziv da “dignemo ruke od svega”, ili izraz moje mrzovolje (bicu iskren – mozda je donekle izraz mog nezadovoljstva, ali imam prava da budem nezadovoljan, kao sto svi imamo prava da budemo zadovoljni), vec jednostavno moje razmisljanje o potencijalu coveka da oblikuje sudbinu. Svako od nas je onoliko ziv koliko se trudi da menja svoju sudbinu i sudbinu ljudi oko sebe, to znam, a to i radim... Ali trebamo biti svesni svega. Cinjenica da znam da zivim u beskonacnom univerzumu u kome jedan ljudski korak ne znaci skoro nista, me ne sprecava da taj korak i nacinim, i ne sprecava me da se krecem u svojim, ljudskim razmerama...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 13 Apr 2007 02:38
|
offline
- Pridružio: 17 Jul 2005
- Poruke: 3097
- Gde živiš: "Daleko od Negdje"
|
Ma sve je to ok znas ... bilo bi i cudno da nam ima isto znacenje (tunel).
Znas sta, sada cu bas da ga procitam. I ako je "Tunel" simbolika zivota pisca (ili njegovog pokusaja da nam opise stanje u kojem se zatekao pa zavrsio u tunelu) ja ipak mislim da je njegov izbor bio da udje u tunel. Mozda (pisem mozda a mislim sigurno) se on nije rodio u njemu nego je svjesnu stupio u njega gonjen "ljubomorm i paranojom" (sto ce neko nazvati) ili jakom ljubavlju i snaznim osjecajima (kako ce neko drugi tumaciti njegove postupke). Nije ni prvi ni posljednji koji je pocinio zlocin iz strasti.
A ako ti nisi pesimista na ovom forumu, ko je?
Ili sam ja samo stekla pogresan utisak.
A roman mozda i jeste "crn" i negativan u jednom smislu ali izgleda jako "ljudski" u drugom.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 14 Apr 2007 03:05
|
offline
- Pridružio: 09 Avg 2006
- Poruke: 105
- Gde živiš: ... Mlecni put, Mala kola bb
|
Hahahaha.... Ipak sam te "naterao" da roman procitas!
Mozda stices pogresan utisak o meni zato sto ja najvise pisem, upravo kada sam usamljen i nezadovoljan... A takvo stanje stvari kod svakog od nas "mirise" na pesimizam, ali nije dovoljno da bi se neko proglasio zakletim pesimistom! Eto, i ja cu pokusati da pronadjem neke moje svetlije pricice koje sam napisao na ovom forumu... (Izgleda da ja unapred osudim svoju pricu dajuci joj pogresan, malodusan naslov). U pravu si kada kazes da je roman jako crn i negativan, a s druge strane jako ljudski... Ja bih dodao da ima jednu veliku dozu paranoje...
Evo jedne pricice, za koju mislim da ne nosi pesimisticki krst na sebi (doduse nalazi se u temi "Pesimizam na eks!", ali to ne mora nista da znaci... :-) )
Citat:Velika, luda kugla se okrece oko svoje ose, gura vreme napred, noc prozdire dan.... Kisa, vecna kisa je nada mnom! Ona me voli, ljubi me svojim neznim kapljicama, golica po obrazima i sliva se niz obrve. Ona je svuda! U meni, oko mene, zapljuskuje potisnuta secanja, pamti neke poljupce, prepricava mi ono sto sam ja odavno znao i zaboravio, ono sto nikad nisam znao i ono sto nikada necu znati, ni zaboraviti... Ruka puna osecanja, ceka zaborav! Secam se nezne koze njenih grudi, prosarane plavicastim venama, damara njenog srca i moje srece pored nje! Ta melodija njenog srca me je nekada uspavljivala...
Dopuna: 13 Apr 2007 17:00
Citat iz romana:
Citat:„Koliko sam čekao taj trenutak, kako sam išao ulicama bez cilja, da vreme brže prođe! Koliko sam nežnosti osećao u duši, kako mi je divan izgledao svet, letnje popodne, deca koja su se igrala na pločniku. Sad mislim do koga li stepena ljubav zaslepljuje i kakvu magičnu moć preobražaja ima.
Lepota sveta! Ah, da umreš od smeha!“
Dopuna: 14 Apr 2007 3:05
Svet je lep, sve dok postoje plavuse.... One me vole, i ja volim njih! Uzimaju mi poslednji dah, i ja dajem njima poslednji dah... I ljubav i mrznja i lepota i cednost i zloca i razum, odgovornost i razuzdanost, bidalastina... volim ih! Pijan sam i volim ih... Volim sve vas! Volim svitanje i volim sumrak.... Oci su mi pune suza kada pomislim na osobu kojoj su namenjene sledece reci:
Citat:Velika, luda kugla se okrece oko svoje ose, gura vreme napred, noc prozdire dan... (ponavljam, jer me te reci doticu...)
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 27 Apr 2007 16:57
|
offline
- Pridružio: 17 Jul 2005
- Poruke: 3097
- Gde živiš: "Daleko od Negdje"
|
Roman je odlicno opisan od strane covjeka koji bi volio da voli ali ne zna kako. Imao je 'ljubav' i razumjevanje u toj zeni ali on nju nije znao kako da voli. Koja tuga!
Takodje smatram da je covjek koliko god bio pametan, u nekim stvarima tako ... glup. Njegovo analiziranje svojih i njenih postupaka je nekad van granica normale. I nekako mi je neshvatljivo da ju je zavolio (na samom pocetku) samo zato sto je primjetila detalj na slici (!). Idealizovao ju je prije nego ju je upoznao. Recept za propast bilo cega. Opsesija sa njom, postupci koje je cinio ... njega kao takvog je jako tesko voljeti.
Dopada mi se psiholoski opis opsesivnog uma. Daje nam prikaz kako jedan covjek misli i razmislja, objasnjenja za njegova djela za koja on ne misli da su u redu i ok, ali je jace od njega. Covjek koji je u stanju da padne na koljena i da ljubi stope zene koju voli, da bi se izvinio i da bi mu ona oprostila (a mislim da je i ona znala da je to prica bez kraja, mislim to ponasanje i to) da bi u sledecem trenutku bio ljut sam na sebe zbog svoje 'slabosti' i koji bi za tren zaboravio razlog toj 'slabosti'.
Smatram da se ideja 'strast se ne moze kontrolisati' provlaci kroz redove u knjizi.
|
|
|
|
|
|
.... kako god, ali nikako pesimizma.
