Narodni recepti iz vlasotinačkoga kraja-Gornje Povlasinje

Narodni recepti iz vlasotinačkoga kraja-Gornje Povlasinje

offline
  • Pridružio: 16 Mar 2010
  • Poruke: 160

НАРОДНИ РЕЦЕПТИ ИЗ ВЛАСОТИНАЧКОГ КРАЈА-ГОРЊЕ ПОВЛАСИЊЕ


1.Рецепт:
СОК ОД КОПРИВА:

Прекувају се три литара воде. Онда када се вода охлади, ставе се један до седам(по жељи) лимонтуса и 70 врхова младе коприве, да све то преноћи 24 часова.
Онда се процеди и стави 3. кг шећера и један екстрат киви и тако добије природни сок за пиће, који садржи доста гвожђа и погодан је за малокрвне у пролеће.
Запис: 2006. године село Средор
Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог



2.рецепт:
КОПРИВЊАК-ГОЛОГЛАВЊАК:

Наберу се младе коприве пола килограма у пролеће, па се обаре, па се ситно исецкају. Онда се узму четири јаја, једна чаша јогурта зејтина, онда једна јогуртска чаша киселог млека или млека или јогурта, једна велија(200 грама-парче) сира, једно пециво, онда чаша јогуртске и по кукурузног брашна, чаша ипо белог брашна, па се све то измеша и стави да пече у подмазан плех(тепсију).

Кад пожути онда је печено, тако је добијен копривњак-Гологлавник. Служи се са јогуртом или киселим млеком за доручак а може и за вечеру.
Запис са планинског засеока Преданча села Горњи Дејан, Власотинце, огранка Букове Главе на надморској висини 836 метара, 1976. године
Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог




3.Рецепт:
ПОСНЕ ПУЊЕНЕ ПАПРИКЕ(За бадње вече):
Потребно је: 2 празилука (или две главице црног лука), две шаргарепе, 2 шоље пиринча, суве паприке или из туршију, вегета, зејтин, туцана паприка по потреби, бибер, бели лук чешањ.
На зејтин пропржити лук, онда се изрендише шаргарепа и она се пропржи-док не порумени. Очишћен и опран пиринач стави се у лук и он се мало пржи.
Алена паприка се стави по жељи, онда вегета по укусу, онда бибер и чешањ белог лука. Предходно суве паприке обарити и онда се пуни са надевом. Стави се све то у шерпу, сипа се вода да се прекрију паприке и стави се на тихој ватри да се кува.
Кад буде готово, направи се запршка и на сваку паприку се насипе одозго и стави се у пећницу да се запече. Кад се добро укрчка онда се помери да се охлади и сервира се за бадње вече уз рибе.
Посне пуњене паприке су биле у редовној исхрани у овом крају. Кад није посно онда се стављала спржа, онда кромпир сецкан, а негде су стављали и шаку млевених ораха.
Запис из власотиначког краја, 2006.године
Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог

4.Рецепт:
ПИТА СА ЗЕЉЕМ-ЗЕЉАНИК:
Потребно је: 0,5 кг кора за питу, 200 грама сира, једна веза зеља, три јаја, уље.
Припрема: ситно исецкати зеље, додати сир, јаја, сваку кору премазати овим филом, увити у ролну, па у круг. Ређати у подмазану тепсију, попрскати уљем и пећи. Служити топлу или хладну питу-зељаник, уз кисело млеко.
Запис из власотиначког краја, 2006.године
Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог

5.Рецепт:
БЕЛМУЖ(На старински начин):
У време Ђурђевданских дана(један дан пре Ђурђевдана-Ђурђевштина-Ђурђица-Премлаз:бере се цвеће, увијају венци, врши одлучивање јагњади, прави белмуж) у селима брдско планинског дела власотиначко црнотравскога краја-славио дан овчара. Славио се по бачевинама, славио се на местима где се славио Ђурђевдан, тако што се од млека помузеног и бело-кукурузног брашна правио белмуж и то на следећи начин:
„У групама планинскиз засеока, увече се помузу овце, потом подсири млеко и из цедила извади млади неслани сир, који се пре стављао у котао-потом ставшао котао на ватру и мешао варјачом(дрвеном кашиком) да се направи кашаста маса, да потпуно испари вода. Потом се у ту кашасту масу ставшало бело кукурузно брашно самлето у воденицама поточарама, потом мешало то све укупно сат времена, како би се маса „одвајала“ од дно котла, потом мало псолила и тако се добијао Белмуж, који се служио на ливади или за совром.
Овај рецепт је јединствемн на Југу Србије, а постојао је у селима Заплања и око Књажевца.
Данас се белмуж прави на исти начин, али на шпорету на дрва.
Запис:планиснка села:Преданча, Козило, Бистрица, Комарица, 2006.године
Село Средор:-Рецепт Белмужа:
-Материјал: 1 литара млека, 200 грама младог сира, 10 грама соли, па се4 то све стави да се кува обавезно у бакарни котао на огњиште, па се меша варјачомн(Дрвеном кашиком). Потом када се маса искува, додаје се кукурузно брашно по потреби.
Када ,се мешањем то све скува , онда се сипа у бакарни плек(тепсију) и када се охлади онда се сече на „коцке“ и служи, било негде на сеоској ливади или за асталом-совром.
Запис: 2002.годсине село Средор
Казивач: Савић Славица(60.г)
Забележили: ученица Александра Савић и наставник Мирослав Младеновић


6.рецепт:
КАЧАМАК:
У шерпицу од 3 килограма стави се вода да ври, онда ставимо брашно од бели кукуруз(воденично брашно) да врије са водом. Када почне да се густи-умешамо брашно са водом, добро се загусти и измакнемо са ватре. У готов качамак ставили смо сир по жељи.
Запис село Скрапеж јануар 2007.године
Забележили: Јелена Станковић ученица и наставник Мирослав Младеновић


7.рецепт:
КИСЕЛА БАНИЦА:
Потребно коцка квасац, 4-5 велије(парчићи) сира, 5-6 јаја, 1.пециво, брашно, топла вода и зејтин или маст.
Тесто: умесиш тесто од брашна, воде и квасца, добро умесиш тесто и поделиш на лоптице. Сир ситно измрвиш па додаш умутена јаја и 1. пециво. Све добро сјединиш у кадици. Растани оклагијом( дрвеном сукаљком) лоптицу у кору, онда је простреш у подмазан плех.
Премазеш је зејтином и ставиш сир и јаја, предходно припремљено у кадицу. Онда опет кору па сир и све тако док незавршиш баницу. Онда је исечеш ножем на коцке, оставиш да надође и онда стави у пећницу да се пече. Кисела баница се служи млеком.
Запис: јануар 2007.године село Скрапеж
Забележили: ученица Јелена Станковић и наставник Мирослав Младеновић

8.рецепт:
ЗЕЉАНИК ОД СПАНАЋА:
Замесиш коре од брашна, зејтина и воде. Умесиш тесто, направиш лоптице, онда их расучеш оклагијом(дрвеном сукаљком) и испечеш на платни шпорета. Када се испечу коре, стави се да се охладе. Спанаћ ситно исецкаш, посолиш мало са со-промешаш. Измрвиш мало сир па умутиш-жуманце, сјединиш са сиром. Беланац улупај и правиш зељаник. Ставиш кору, премажеш је зејтином, онда на њу стави мало спанаћ. Онда сир па кашичицом стављаш беланац, увијеш кору и тако ређаш у подмазани плех кору по кору, онда се премаже и стави да се пече.
Зељаник од спанаћа се служи киселим млеком, обичним млеком или данас јогуртом у граду.
Запис: село Скрапеж јануар 2007.године
Забележили: ученица Јелана Станковић и наставник Мирослав Младеновић



9.Рецепт:
РУЖА БАНИЦА:
Потребно је: 1. паковање готове коре, сир, јаја, зејтин, 1 чаша киселе воде, 1 пециво. Поделиш коре на два дела по 8 коре. Ставиш кору, премажеш зејтином, онда додаш измрвен сир помешан са јајима киселом водом и 1 пецивом, онда другу кору, па опет је премажеш зејтином, сиром, па онда трећу и све тако док не наређаш осам коре. Кад их наређаш увијеш их у ролат и тако уролатене исечеш на кругове. Кругове ређаш у подмазан плех и печеш. Друге осам исто тако наређаш, исечеш
И ставиш у плех и печеш. Баница се служи по жељи уз млеко пресно, кисело млеко или јогуртом у граду.
Запис: јануар 2007.године село Скрапеж
Забележили: ученица Јелана Станковић и наставник Мирослав Младеновић

10.рецепт:
ПОСАН КАЧАМАК(На македонски начин):
У дубок суд(некада у котао на вериге огњишта) се стави вода да закипи и посоли се. Само се сипа кукурузно брашно(бели или жуто) на куп и пробуши се на средини да би кроз брашно пролазила вода. Немеша се. Кува се на тихој ватри око пола сата, да би се вода направила као каша. Онда се скине са ватре и одсипа се вода у неки суд(који је вишак воде). Онда се ван ватре меша. Тако добијена смеша се зове Качамак. Наравно да та смеша-качамак, да нема грудвице.
Ако је качамак сув, онда се досипе4 вода и онда врати на ватру до 2. минута, да се одвоји качамак од суд и онда се окрене и истресе на неку равну површину-тепсију, а тепсија мора да буде изокренута.
Онда се узме затегнут конац и исече на делове. Тако добијен качамак се јео кад је био пост-постан качамак са љутеницом(правин се од суве паприке) или киселим купусом.
Некада се посан качамак правио у котао закачен на веригама огњишта.
Запис из села Преданча, фебруар 2007.године
Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог

11. Рецепт:
ТУРАЈ-МЕШАЈ КАЧАМАК:
Постан качамак:-Стави се вода у дубок суд (некада је то био котао на вериге огњишта) да закипи, посоли се и онда се сипа кукурузно брашно/бело или жуто) и онда један сипа а други меша оклагијом(сукаљком дрвеном).
Онда кад се згусти маса, онда се помера качамак и као пост5ан једе са млеко дробен у тањиру или са сиром или са чварцима-спржом, а прави се и мастан качамак.
Мастан качамак:- Прави се тако што се псоле прављења у посуди стави маст у тигањ, па се помасти тепсија(плех)-а некада је то била земљана звана ђувеч, потом се намочи кашика у масти и вади се качамак и ставља се једно на друго да се напуни тепсија.
Пресотала маст се насипе преко качамака, па се иситни са кашиком-исецка се и онда се једе са киселим млеком. Може да се посипе у тепсију качамак са испрженим парчићима сланине, ставља се у релну да се потпече(некада је било испод вршњика-сача на огњишту) и онда се изнесе на совру(астал) и служи као ручак.
Запис из планинских села власотиначкога крајаја 2007.године
Забележио: Мирослав Младеновић лчокални етнолог

12.рецепт:
ТИКВЕНИК:

Први начин(1) –Старински начн:
Узме се пола кило брашна, вода по потреби и со, па потом замеси се тесто. Подели се на четири дела-четири лоптице. Добро се умесе, па се мало растање, па се премажу зејтином, па се остави да 15. минута одстоји и прекрије се кухињскижом крпом, па се кухињском крпом или најлонском фолијом. Стави се брашно на радни сто и суче се кора дрвеном оклагијом(сукаљком) или се развлаче коре рукама. Када је кора довољно танка, посипе се мало зејтином, па преко ње иде рендисана тиква, па шећер и гриз, да би упивала течност и савија се кора у ролат и поступак се понавља док се напуни тепсија. Поново се на тиквеник стави зејтин и тада се пече.

Други начин(2)-Старински:

Поступак је исти са корама, па се сукане коре мало печу на платни шпорета, па када се све испеку, онда се стављају у тепсију и између се тикве, зејтин и шећер и све тако док се не напуни тепсија, па се онда стави да се пече. Када се испече тиквеник, мало се премаже млеком по потреби.

Трећи начин(3)-Савременији:
Потребно је:-Пола килограма танке коре, изрендисана тиква, шећер, млевени ораси и зејтин.
Тиквеник се спарвља тако што се узме једна кора па се попрска зејтином, па се ставе тикве, зејтин и шећер у прву кору, а у другу кору се ставе ораси, шећер и зејтин, а у трећу кору се ставе тиква, зејтин и шећер. Све три коре се стављају једна на другу и тако се прави једна кора и умота у виду ролата. Све док има коре понавља се поступак и праве ролати. Када се направи тиквеник, онда се стави да се пече, али предходно сваки ролат премаже зејтином или маргарином.
Служи се често и као колач-Тиквеник.
Запис: 2007.године из власотиначког краја
Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог


13.Рецепт:
ВУРДА:
Справља се од млеко, тко што се млеко скува као за кисело млеко, па се поткисели и умота у ћебе па то буде топло, онда се то извади из ћебета па се стави у фрижидер да се охлади. Сутрадан се добро оцеди и ређа се у посуду-ред паприка, ред вурда.
Запис: село Шишава 1996.године
Забележило : Мирослав Младеновић локални етнолог

14. Рецепт:
ШТАВЕЉ ЧОРБА:
Ставе се две везице очишћеног и исецканог ливадског зеља(штавеља), затим се помеша са ситно исецканом шаргарепом, сувом ситно исецканом паприком, онда главицом(струк празилука) лука, посоли се бибером и са зејтином-па се све стави у воду да се кува на шпорету. Када се добро скува онда се замути ј



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 16 Mar 2010
  • Poruke: 160

-наставак-
НАРОДНИ РЕЦЕПТИ ИЗ ВЛАСОТИНАЧКОГ КРАЈА-ГОРЊЕ ПОВЛАСИЊЕ
Из рукописа: НАРОДНЕ УМОТВОРЕВИНЕ ИЗ ВЛАСОТИНАЧКОГА КРАJA
Обичаји, веровања, изреке,народни говор, здравице, загонетке, народни рецепти и лечење лековитим биљем,
Јун 2007.године Власотинце
Мирослав Мирко Младеновић Мирац УЧА


21. март 2010. године Власотинце Србија
Аутор (Записивач): Мирослав Б. Младеновић Мирац лкални етнолог, историчар и писац песама и прича на дијалекту Југа Србије

14. Рецепт:
ШТАВЕЉ ЧОРБА:
Ставе се две везице очишћеног и исецканог ливадског зеља(штавеља), затим се помеша са ситно исецканом шаргарепом, сувом ситно исецканом паприком, онда главицом(струк празилука) лука, посоли се бибером и са зејтином-па се све стави у воду да се кува на шпорету. Када се добро скува онда се замути једно јаје и стави у чорбу, која се потом служи често као предјело.
Запис: планинска махала Преданча село Г.Дејан,1979.године
Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог


15.Рецепт:
ЧОРБА ОД КОПРИВА И ПРАЗИЛУКА:
Потребно је: 300 грама младих коприва, 3 кашике брашна, 2 струка празилука, 2 децилитра уља, 2 лимуна, мала кашичица алеве паприке, со. Коприве се добро очисте, добро оперу, ставе се у воду која је проврела и кува се око 5 минута.
Потом се оцеди и ситно исецка. Очишћени празилук исецкајте на колутове и додајте копривама заједно са алевом паприком, уљем, зачином и сољу. Налијте водом и кувајте. Када празилук омекша, зачините чорбу брашном размућеним у хладној води и још кувајте око 15 минута. Скините са штедњака(шпорета) и умешајте лимунов сок.
Запис: село Шишава 2003.године
Казивач: Јагода Костић(68.г)
Забележили: ученик Срђан Костић и наставник Мирослав Младеновић

16.Рецепт:
СТАРИ КОЛАЧ „ГУСЕНИЦЕ“:
Материјал: свињска маст, јаја, брашно-маст 4 кашике, умути мало кашиком у то 3 јаја и ставити шећер, 10 кашике у јаја и све се умути. И после по потреби маст додавати да буде густо. Замеси се, прави се на „воденицу“ ручне машине за прављење колача „гусеница“, потом стави у тепсију и испеку колачи у релну шпорета. Онда се колачи „гусеница“ једу као посластица када се охладе.


Запис:село Ломница 2004.године
Казивач:Митић Славица
Забележили: ученик Митић Б Милан и наставник Мирослав Младеновић


17. рецепт:
СВАДБАРСКИ КУПУС:
Махом на старински начин купус за свадбена весеља се правио у великом котлу на вериге огњишта, а сеоски кувар га је правио на овакав начин:
„У котао се стави ред киселог купуса из каца, онда ред овчјег меса, пола кашике алеве паприке или према потреби величине котла и броја гостију, а ставља се и једна кашика сецканог празилука, потом се посоли и кува у води.
После крцчања кад је већ скуван купус, онда се запржи-зачини и онда врућ служи гостима на свадбеном весељу.
Некада у старом времену на свадбама брдскопланинског дела у власотиначком крају то је бгило једино јело на свадбена весеља, која су махом прављена у зимским месецима.
Запис: села Средор и засеок Преданча(Горњи Дејан)
Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог


18. рецепт:
БАНИЦА(ПИТА) ОД КУПУСА:
Узме се рендана главица купуса, онда се ручно( а може и купљене коре) усучу оклагијом(сукаљком дрвеном) коре, па се испеку на вршњик-сач, или на плотну шпорета. Онда се упржи купус у маст и после се увије у кору. Када се испече баница(пита) онда се сече на „коцкице“ и служи за совром-асталом (трпезом). Баница „купусара“ се најчешће правила у
Очи бадње вечечери у време Божића, али посна баница.
Запис: 2003.године село Средор
Казивач: Славица савић (60.г)
Забележили: ученица Александра савић и наставник Мирослав Младеновић



19. рецепт:
ПОПАРА:
Матреијал: 1 500 грама бајатог хлеба, 2 кашике уља, литар вода, мало соли, 3 кашике кајмака, 100 грама белог сира.
Попара се веома брзо спрема. Ако ставите посољену воду са уљем да проври док сечете хлеб на ситне кришчиће можете4 је припремити за 10 минута. Спустите исечен хлеб у воду која ври, мешајте и кувајте око 2 минута. Скините са шпорета, умешајте кајмак, сипајте у чиније и посипиајте измрвљеним сиром. Послужите топло.
Запис: село Шишава 2004. године
Казивач: Јагода Костић
Забележили: ученик Костић Срђан и наставник Мирослав Младеновић


20.рецепт:
САЛАТА ОД ПАРИКЕ И ПРАЗИЛУКА:
Матреијал: струк празилука, 5-6 сувих паприка, 2 кашике уља, со, мало сирћета. Паприке налите хладном водом и обарите да буду меке. Исецкајте, додајте исецкан празилук и зачините сољу, уљем и сирћетом по укусу и добијемо салату која се служи у време ручка.
Запис село Шишава
Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог



21.рецепт

ПРОЈА:
Материјал:- 7 кашика кукурузног брашна, 5 качика чистог пшеничног брашна, 4 јаја и прашак за пециво, 4 шољице зејтина, 400 грама сира, једна четвртина од литра млека и исто толико воде и со по потреби. Јаја добро умутите, додајте кукурузно брашно или пшенично брашно, прашак за пециво, зејтин, сир и со. Све то лепо сједините и замесите са млеком и водом. Печите на умерену температуру. Добијену врућу проју служити са киселим млеком или јогуртом.
Запис: село Шишава 2004.године
Забележили: ученик Костић Срђан и наставник Мирослав Младеновић


22.рецепт:

ПРОЈА КОПРИВЊАК:
Материјал:-пола килограма коприве, 5 јаја, велија(парче) домаћег сира, шоља зејтина, шоља за белу кафу млека, бело(кукурузно) брашно по потреби. Све се то помеша и замеси, па стави да се пече. Служи се топла проја са киселим млеком или јогуртом.
Запис: село Шишава 2004.године
Забележили: ученик Костић Срђан и наставник Мирослав Младеновић



23.рецепт:

ПИХТИЈЕ(ПИТИЈЕ):
Материјал:-свињске ноге, уши и реп све око 1,5 килограма, једна телећа нога, веза мешане зелене(зачин), лист ловора, неколико зрна бибера, главица белог лука, мало алеве паприке.
Месо добро оперите, ставите у већи лонац, налијте водом да огрезне и кувајте на тихој ватри. Када се пена појави на површини треба је пажљиво скинути а онда додајте очишћену зелен, лист ловора, неколико зрна белог бибера, запечену главицу црног лука, мало соли и све кувајте 5-5 сати.
Кад месо почне да се одваја од костију питхије(питије) су готове. Лонац скините са ватре и оставите да се садржина мало сталожи. Покупите и скините маст која плива на површини. Питхије(Питије) процедите најпре кроз цедиљку, а затим и кроз газу. Месо очистите од костију, распоредите у чиније, налијте процеђеном чорбом и ставите на хладно место да се стегну.
По жељи готоиве питхије(питије) могу се посути аленом паприком и ситно исецканим белим луком. Наравно да се стављају на хладно место да се „ухвате“ и често се праве у току зиме у време зимског верског празника Водице. Махом се служе као мезе уз пиће а често се користе као доручак или као предјело ручка.

Запис:села Шишава и Преданча(Г.ДЕјан) 2004.г
Забележили: ученик Срђан костић и наставник Мирослав Младеновић


24. рецепт:
ЈАЈА СА ШУМСКИМ ПЕЧУРКАМА:
Наберу се шумске печурке-овчарке(беле-рудњаче), које су беле и „пустају млеко“, а имају ситан рес, а једу их овце и козте-па се зову „овчарке и козјарке-које су „крупнијег реса и више љуте“, Махом се могу набрати у храстовој и буковој шуми окооо Власотинца- све до планинског дела црнотравскога краја. Беру се крајем маја и почетком јуна-док изнад 800 метара надморске висине у буковој шуми од јуна па до августа до 1500 метара надморске висине у буковој шуми.има и вргања и лисичарки, које се слабо користе у исхрани. Могу се „овчарке“ пећи(предходно се послоле) на огњиште а и на шпорету, а могу и да се суше на сунце или да се стављају у замрзивач па се од љих прави чорба и супа -а и користе сеу друге сврхе као додатак јелу.
Рецепт:-Када се набере сирова бела печурка „овчарка“, добро се очисти од шумских наслага, одбаци дршка и обари у топлој води, оцеди и исецка. Потом се стави у зејтин или маст тигања и на одређеној ватри-температури на рингли шпорета се пржи(може и на шпорету на дрва), се пржи док не зажути-потом се узму неколико свежих јаја(по потреби) и онда се умеша и направи памфлет са јајима и печуркама који се служи за доручак или вечеру са киселим млеком или јогуртом.
Запис: из власотиначког краја 2007.године
Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог




25.рецепт:

БЕЛМУЖ НА КАЛАНСКИ НАЧИН:
Узме се цремуш биљка(дивљи белилук) па се скува чорба, која је добро усољена-онда се томе дода овчје млеко, млади сир и кукурузно брашно, па се све то меша варјачом(дрвеном кашиком) и добро искува у котлу на огњишту. Може и данас да се справља на шпорету од дрва или електричном штедњаку.
Планинска биљка Цремуш(дивљи лук) расте изнад 8оо метара надморске висине у ливадама окрушене буковом шумом, а белмужу даје укус, а белмуж се прави на Премлаз на дан Ђурђевдана. Када се охлади спремљени белмуж, онда се једе.
Запис: село Кална-Црна Трава 2007.године
Казивач:Петковић раде (1945.г( с.Кална
Забележио: Мирослав Младеновић локјални етнолог

-наставиће се-



offline
  • Pridružio: 16 Mar 2010
  • Poruke: 160

-наставиће се-
НАРОДНИ РЕЦЕПТИ ИЗ ВЛАСОТИНАЧКОГ КРАЈА-ГОРЊЕ ПОВЛАСИЊЕ
Из рукописа: НАРОДНЕ УМОТВОРЕВИНЕ ИЗ ВЛАСОТИНАЧКОГА КРАJA
Обичаји, веровања, изреке,народни говор, здравице, загонетке, народни рецепти и лечење лековитим биљем,
Јун 2007.године Власотинце
Мирослав Мирко Младеновић Мирац УЧА


21. март 2010. године Власотинце Србија
Аутор (Записивач): Мирослав Б. Младеновић Мирац лкални етнолог, историчар и писац песама и прича на дијалекту Југа Србије

26. рецепт
КИСЕЛО МЛЕКО:


На данашњи и старински начин:

На данашњи начин:- Скува се млеко тако да се добро искува једно десет минута да би сва вода испарила. Онда се помери да се охлади. Кад буде млако од осталог старог киселог(данас од јогурта) се сипа на један литар млека две кашике киселог млека(јогурта)-на 1 dl припремљеног млека за кисеље4ње ставља се једна чаша од старог киселог млека(данас се ставшају 3 кашике јогурта на један литар млека) и добро се размути и сипа се у припремљено млеко за кисељење, па се потом добро измути.
Онда се умота у топлу крпу и стави на топло место да се укисели. Ако хоћемо брже да се укисели, онда се узима већа шерпа са врућом водом и та шерпа са млеком се стави у ту шерпу и поклопи се добро и тако стоји док се неукисели, а то траје од 3-6 часова.
Укисељено млеко се стави на неком хладном месту у подруму старинских кућа (данас у фрижедеру), како би се затегло. Потом се служи често са баницом(данас са питом или буреком) или за доручак или уз доручак.
На старински начин:- Некада се млеко кисело са такозваним цвиком који се добијао као течност из чисте процеђене сирутке(сурутке)-а то је чиста течност после добијања сира сирењем млека на ручни начин помоћу цедиљке. Некада се кислелило млеко тако што се узимала чиста крпа и натапа се у кисело млеко и остави да се осуши. Та крпа се остави-спакује се а узима се друга чиста крпа, а ова се крпа потапа у врућу воду и са том водом се киселило млеко.
Запис 1979.године планински засеок Преданча село Горњи Дејан
Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог

27.рецепт:

РЕЧЕЉ ОД ШЉИВА:
Шљиве изљускати од кости(кокичке), ставити пепел(пепео) у крпу и све ставити да се кува. Пепел(пепео) се ставља да извуче киселину. Када се скува ставити мало шећера. Тако се добија речељ. У стара времена су деца речељ јела и као посластицу-а и мазањем на хлеб као доручак. То је била здрава храна деце у прошлости.
Запис: 2008.године Липовица
Казивач:Марија Стојановић(1952.г)
Забележили: ученица Ивана Стојановић и наставник Мирослав Младеновић


28. рецепт.
РЕЧЕЉ ОД БУНДЕВЕ(ПЕЧЕНКЕ) И СЛАТКОГ ВИНА:
Очисти се бундева(печенка) и исецка се на „коцкице“. Онда се у шерпу стави бундева(печенка) и налије се слатко вино-шира вино, одсеђено од грожђа. Стави се да се кува. Тако се кува све док „коцкице“ неомекну или се скувају, а вино да испари. Тако скуван речељ стави се у врчву(земљана посуда) или данас у стаклену теглу и чува се као за зимницу у виду „слатког“ с којим се слуше гости или пријатељи испред пијења кафе. Некада је то замењено као оброк. Занимљиво је да се као зимница спрема без икаквог конзерванса.
Запис: село Крушевица 1979.године
Казивач: Милица вељковић и Смиљка Ивановић(1928.г)
Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог


29.рецепт:

РЕЧЕЉ ОД ГРОЖЂА:
Састојци: грожђе, шећер и вода.
Припрема: Стави се шећер и грожђе, па се све то стави у топлу воду. Онда се скува. Тако се прави речељ као посластица. Онда се то све док је вруће стави у врчву-земљану посуду, која се чувала у подруму старих кућа. Таква посластица се јела у току зиме.
Запис: село Средор фебруар 2008.године
Казивач: Сретен Миленковић(1934.г) и Симон Ђикић(1834.г)
Забелешили: ученице Марија Миленковић, Јована Ђикић и наставник Мирослав Младеновић




30.рецепт:
РЕЧЕЉ НА ШИШАВАЧКИ НАЧИН:
Скува се слатко вино-па у току кувања ставе се танко изрезане печенке(бундеве). То се све кува два сата. Затим се стави да се охлади и касније стави у теглама. Једе се као посластица, а деца користе речељ за доручак са млеком-мажући на кришку хлеба .
Запис: село Шишава фебруар2008.године
Казивач: Драгољуб Ћокић (1933.г)
Забележили: ученик Александар Ђокић и наставник Мирослав Младеновић



31.рецепт:
КОПРИВЊАК(Зељаник)-на црнотравски начин:
-Савремени начин:
Потребно је: три јаја, онда коприве(ливадско зеље или спанаћ) око килограма(по жељи), кукурузно брашно две шоље величине за белу кафу, зејтин једна шоља 100-200. грама, једно пециво, једна велија(парче сира) од око 200 грама, две дебље(четири танке) коре за питу.
- Припрема фила: Зеље(коприве или спанаћ) се испржи у једну шерпу. Посебно се муте три јаја, па се стави 1-2 децилитара млека или воде или јогурта. Онда се ставе две шоље брашна , сир и пециво. Зеље(коприве или спанаћ) када се охлади,то се све помеша заједно. У тепсију 28 ставе се по2 коре(два о пара кора „на преклоп“) за питу да прекрију тепсију, тако када се стави фил и добро распореди свуда једнако, она кора која „виси“ преко трепсије, треба да се врати у тепсију и покрије фил. Онда се мало намокри кора са водом и уљем , онда стави да се пече. Када се испече служи се вруће уз јогурт за било који оброк.
- Старински начин: Све се исто спрема само се замесе коре као за питу. Уместо пецива стављао се квасац. Уместо зејтина сртављана је свињска маст, а уместо јогурта се служило кисело млеко направљено на старински начин.
Запис 29.март 2008.године Власотинце
Казивач: Борица Ристић(1949.године село Кална, Црна Трава )
Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог
Из Записа 1976-2008.године Власотинца Мирослава Младеновић локалног етнолога

32.рецепт:
БУРЕК СА КОРПИВАМА(ливадским зељем или спанаћем):
Потребно је:
Пола килограма коре, 200 грама сит5ног сира(може и обични сир), мешавина једног децилитара воде и једног децилитара зејтина, теписја број 28-30.
Начин прављења бурека:
Подмаже се добро тепсија, па се ставе две коре да прекрију тепсију и да штрче са стране. Онда се напрска са течношћу мешавине воде и зејтина. Затим се ставшају три коре-једна по једна се прскају и стављају у тепсију, гужвају се и на средини постави да има више гужвано. Онда се по жељи ставља сир и зеље(коприва или спанаћ). Онда се поступак са корама понавља. Све зависи од броја коре. Три пута се распоређује сир и зеље (коприва или спанаћ). Број кора зависи од њихове дебљине. На крају се стави једна кора са зејтином. Оне коре што штрче, пребаце се преко бурека. Поново се напрска и стави да се пече. Када је готово, онда се обрне и сече се као бурек. Служи се са јогуртом, киселим млеком или павлаком.
Запис из Власотинца Април 2008.године
Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог

33.рецепт:
СТАРИ НАРОДНИ РЕЦЕПТ ЈЕЛА ЈАНИЈА

Јанија:
- Узме се црни лук- зависи за колику количину јела да се спреми. Испржи се добро лук, па у то се стави исечено месо јагњетине или овчетине; пас е пропржи. Онда се послоли, па се налије водом. Кува се док месо добо не омекне. Онда се стави планински ољуштен исечени планински кромпир, пошто је он лако сварљив и не треба много да се скува.
Стави се одмах запршка. Исече се поново главица црног лука, на маст и добор се упржи, па се стави кашика брашно, онда туцана паприка и то се насипе у јело, па се се остави да се крчка.

Месо кад се кува можеда се ставе и сесцкане суве паприке, јер то му даје укус.
Такво јело се служило на свадбама, на славама и у свакодневном животу.
Такво добијено јело се назива ЈАНИЈА. То је јело овчара, а мој отац Благоје Младеновић (1920.г) је био сеоски кувара по свадбама 60. година 20. века у наше родно село махала Преданча(село Горњи Дејан) и спремао га у бакарни котао на огњишту за свадбе.
Често пута 70. годсина 20. века смо то јело спремљено имали на обруку баба Стане Ицић(19 из села Средор . На почетку 21. века записао сам преко ученика Цветковић Михајла петог разреда у селима Липовица и Комарица.
Ово јело је било познато и у околини Прилепа у западној Македонији и планинским селима црнотравско-власотиначкога краја.

Запис: 1976-2009. године, села: Преданча(Г.Дејан), Средор, Липовица…., Власотинце
Забележио: Мирослав Б. Младеновић Мирац локални етнолог



Из рукописа: НАРОДНЕ УМОТВОРЕВИНЕ ИЗ ВЛАСОТИНАЧКОГА КРАJA
Обичаји, веровања, изреке,народни говор, здравице, загонетке, народни рецепти и лечење лековитим биљем,
Јун 2007.године Власотинце
Мирослав Мирко Младеновић Мирац УЧА


21. март 2010. године Власотинце Србија
Аутор (Записивач): Мирослав Б. Младеновић Мирац лкални етнолог, историчар и писац песама и прича на дијалекту Југа Србије

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 840 korisnika na forumu :: 63 registrovanih, 5 sakrivenih i 772 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3028 - dana 22 Nov 2019 07:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: 5.56, _commandos_, _Petar, _Sale, A.R.Chafee.Jr., Apok, awathorn, axa, bojank, brufen2, bulltony, celik, cicus91, dolinalima, dragoljub11987, Drug pukovnik, Duško, filiplukac1337, Gama, Geralt, ginjica, gorangogs88, goxin, hermann.kottmann, hyla, ikan, ivica976, Kos93, Krusarac, Kubovac, KUZMAR, Libertas2, Marko Marković2, Markoni29, Maschinekalibar, Mercury, Metanoja, Milos ZA, Mirage 2000N, mrmr, nradukic, pedjolino76, Perko91, petko57, RecA2, SD, Shomy, silikon, Skywhaler, sosko2, spektorsky, srbi, StefanNBG90, TheChains, Toni, TwisterMJ, vathra, Vlada1389, vobo, voja64, vradoje, yrraf, šumar bk2