offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18456
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Evo razloga da se ponovo oglasimo na ovoj temi. Višegodišnja staganacija u radu Saveza amatera Srbije (SAS) imala je svoje značajne i velike negativne implikacije:
-Administracija SAS odbijala je da pogleda istini u oči, ne sagledajući novonastale društvene promene. Najkasnije se transformisala i to nije urađeno na odgovarajući način. Brojna kulturno-umetnička društva i pozorišta nisu konsultovana, ili su te konsultacije bile površne i formalne, reda radi. Mnoga dokumenta su stizala čak i posle roka koji je stajao u njima samima.
-Odbor za dramsko stvaralaštvo pretvorio se u geruziju čiji su članovi izgubili vezu s realnošću.
-Oko SAS formirao se krug ''nezamenjivih'' i večitih selektora, Vrhovnih Znalaca koji su , osim zadovoljenja svog ega imali i materijalne koristi od takvog ''angažovanja''.
-Festivali u organizaciji SAS potpuno su atrofirali. Umesto da postanu zamajac dramskog amaterizma, mesta gde bi amateri učili jedni od drugih, družili se i zajedno napredovali, oni su postali gorko iskustvo za sve, pa čak i za pobednike (šta god se pod tim podrazumevalo); na svakom od tih festivala, usled ''ključeva'', ''kuhinja'', ''ja tebi - ti meni politike'' itd, dodatno je sejano seme nepoverenja i animoziteta, a jaz je rastao.
-Pri tom SAS se postavio kao nezamenjiv, vrhovni i sveti organ čiji je glavni posao bio da sakupi tuđe aktivnosti i odštampa kalendar. O organizaciji festivala već sam rekao i ne bih trošio reči. Najveći posao potegao bi domaćin festivala, a SAS bi doveo žiri koji je često dolazio sa unapred poznatim rezultatima.
Sve to je rezultiralo, kako rekoh, neminovnom atrofijom i unazađivanjem dramskog amaterizma. Mnogi veliki pozorištni centri su zapali u duboku krizu, a u nekim od velikih srpskih gradova amaterskog dramskog stvaralaštva gotovo i da nema. Često se dešava da u malim sredinama postoji i živi mnogo bolje organizovan dramski život. Takvo sistemsko šarenilo nedopustivo je u svakom smislu te reči, a posebno kad je reč o vođenju smislene i dugoročne kulturne politike.
Šta se dogodilo? Mnoga pozorišta , shodno tradiciji i neprekinutim dobrim odnosima, počela su da se samoorganizuju, povezuju i ispomažu razmenama programa i predstava, koristeći postojeće resurse na najbolji mogući način, u vremenima u kojima je para za amaterizam bilo sve manje. Žilavo biće amaterizma, velika , gotovo misionarska, posvećenost animatora i podrška lokalnih sredina, čak su rezultirala pozitivnom pojavom: najpre stidljivo, a zatim hrabro, pokrenuti su festivali koji su svojim sadržajem, poštenjem i kvalitetom, nadmašili službene festivale SAS. Dok su na tim službenim festivalima ponavljane stare navike, i činjena stalna šteta, ovi festivali postali su prava slika dramskog amaterizma Srbije. Upoznali smo lepu stranu amaterizma, onu od koje smo uvek polazili.
Ta aktivnost toliko je narasla da je došlo do realne potrebe da se ta samoorganizovanost nekako institucionalizuje i dobije snažniju formu. Kroz skenove koji slede moći ćete da propratite put jedne takve samoorganizacije. Kao dugogodišnji profesionalac u ovoj branši, smatram da je još uvek mnogo lakše i jevtinije smeniti nekoliko ljudi u SAS nego praviti ''paralelnu'' organizaciju, ali nisam bio protiv ideje jer ona dokazuje da postoji zdrava inicijativa zasnovana na realnim premisama. SAS je inače sada organizovan kao grupa građana, pa dramski amateri (ali i ostali - folklor, recitatori, baletske grupe,slikari, itd) nisu više ni u nekoj moralnoj obavezi da svoje veštine prikažu baš u takmičarskoj vertikali SAS. Evo skenova prvog zvaničnog dokumenta u istoriji dramskog amaterizma Srbije. Svi koji imate primedbi i komentare o ovom dokumetntu, slobodno ih ovde iznesite. Ovo telo nije gluvo za primedbe kao što je to bio (i ostao) SAS. Niko više ne sme da dozvoli sebi luksuz da ignoriše vox populi. Posebno niko od nas nema pravo da gleda u budućnost ''širom zatvorenih očiju'' ili da spava na lovorikama nekadašnjih uspeha. Ako mi ne budemo odbranili pravo na amatersko stvaralaštvo, doživećemo da mnoga društva (i pozorišta) pređu u diletantski status. Pri tom ne mislim na kvalitet (kod nas se status diletanta pogrešno poistovećuje sa lošim kvalitetom), već na obavezu plaćanja zakupa prostora i svega što im je potrebno da bi postojali , kao svako udruženje građana.
|
Starije- mislim iznad 40 i da li ih uopste ima?? hvala
.....
pa se izvinjavam ako sam previdela...
