Propadanje i zatiranje istorijske Baštine

14

Propadanje i zatiranje istorijske Baštine

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 482
  • Gde živiš: Karlmarksland

Светиња усред шуме у Заплању: Рушевине манастира Светог Јована Биљобера оживе само о празнику.

https://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0.....o-prazniku

ЗАПЛАЊЦИ нису успели да сачувају светињу од идеолошког беса пре готово 80 година, али и даље поштују место где је - на темељима латинске цркве из 4. века - био подигнут манастир посвећен Светом Јовану Биљоберу. И, почетак сваког јула им је прилика да посете рушевине и оставе аманет потомцима, да обнове уништено.

Пут до манастира, иначе, води од села Тасковић према махали Албанија, па све до висоравни опасане густом храстовом шумом. Сакривене рушевине тешко је пронаћи без исукусног водича, јер не постоји ниједно обележје нити путоказ, а нема ни звоника. Само је крај порушених зидова склепана надстрешница са пар икона, а ту је и место на којем верници пале свеће.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 482
  • Gde živiš: Karlmarksland

Имовина сомборске земљорадничке задруге "Задругарка" у стечају понуђена је на продају по почетној цени од 26 милиона динара, објавио је стечајни управник.
Објекти и опрема у индустријском комплексу понуђени су за 23,5 милиона динара, док су почетне цене за два комплекса земљишта нешто преко милион динара.
За 154 хиљаде динара продају се и три уметничке слике међу којима је и дело Милана Коњовића.
Јавно надметање за имовину Задругарке заказано је за 11. август.

https://www.rtv.rs/sr_ci/vojvodina/backa/somborska.....44092.html

Када продају све од имовине за ситниш,онда ће продавати ближње.



offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 482
  • Gde živiš: Karlmarksland

Купац националног културног блага на 20.000 квадратних метара пословног простора са продуцентским правима на више од 200 играних и 600 документарних филмова овенчаних наградама у Кану, Берлину и Венецији је компанија "Филмски пут д.о.о." у власништву једног човека, основана само месец дана раније са оснивачким капиталом 500 евра. Док је јавност указивала на погубност оваквог исхода и тражила да заоставштина "Авала филма" буде дата на располагање Југословенској кинотеци, малобројни су указивали на нешто друго - припадајућу површину земљишта величине 30 хектара. А ово земљиште, по тадашњим тржишним ценама грађевинских плацева у овој ексклузивној градској зони, вредело је невероватних више од 100 милиона евра.

Они који су на дан продаје "Авала филма" протестовали испред Агенције за приватизацију перформансом "Повратак отписаних", носили транспаренте са натписима "Стоп приватизацији" и "Наше благо не дамо" резигнирани због инертности Министарства културе да заштити филмско добро у које је држава улагала 50 година да би га продала у бесцење "фантомској" фирми, данас су неми посматрачи епилога овог "пословног подухвата". У току је финализација доношења планских докумената којима се омогућује комерцијална изградња на овом јединственом земљишту на Кошутњаку, прекривеном капиталном шумом. Ради се о бескрупулозној пренамени шуме у грађевинско земљиште. Према плану, предвиђено је уклањање хектара под зеленилом и градња невероватних 570.000 квадратних метара ексклузивних зграда комерцијалне намене, вредних више од 1,7 милијарде евра. Али, како је могуће да непроцењиву вредност националног добра "Авала филма" пре пет година купи фирма са оснивачким капиталом од само 500 евра, а већ данас ту започне посао ранга милијарде евра?

https://www.novosti.rs/c/kultura/vesti/902233/dnev.....kosutnjaku

Одговорност за продају "Авала филма" и потоњу пренамену шуме у грађевинско земљиште има држава. И у овом, као и у дугим случајевима, показало се да је она корак испред стручне јавности, а 2015. и испред филмских радника који су, беспомоћно протестујући против уништења националног културног блага, жалили што је оно препуштено у руке "једном тајкуну". Међутим, мало ко међу њима је могао да претпостави да ће држава поново изаћи у сусрет несавесном шпекулантском плану "инвеститора" и, уништивши и други преостали ресурс - капиталну шуму, напунити му џепове милијардом евра. Поражавајуће је што ће, по свој прилици, и овога пута подигнута прашина трајати неколико дана или недеља - док се не осуши мастило са печата на новој урбанистичкој дозволи за изградњу на Кошутњаку. А онда ћемо, по ко зна који пут, чути звук моторних тестера и брујање грађевинске механизације.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 482
  • Gde živiš: Karlmarksland

Искрено ми жао што није 44-а или 45-а.

Из бањског парка који им је био трајно намењен, "почишћене" су скулптуре неких од најеминентнијих београдских аутора - Милуна Видића (1939 - 2007), Косте Богдановића (1930 - 2012), Драгослава Крнајског, Милована Даговића, Жељке Момиров, Марка Вукше... Уметници, али и наследници преминулих стваралаца, како кажу, нису добили ни обавештење, ни објашњење, зашто су дела однели комуналци и где. Зато су се самоорганизовали и кренули да трагају за својим радовима.

- Реч је о самовољи и ароганцији која вређа интегритет уметника и њихових дела, али и нарушава ауторска права - каже, за "Новости", Жељка Момиров, напомињући да су се у заштиту вајара од ове врсте бахатости, активно укључили и Музеј савремене уметности у Београду, Музеј савремене уметности Војводине, вајарска секција УЛУС-а.

https://www.novosti.rs/c/kultura/vesti/902929/sklo.....je-meander

А директорка Бање "Јунаковић", изнела је своје виђење овог случаја:
- О тим радовима нико није водио годинама рачуна, били су зарђали и као такви небезбедни за кориснике бање, посебно за децу Bebee Dol . У једном делу које је изведено у дрвету направило се легло стршљенова, а налазило се поред болесничких соба, па сам као лекар, реаговала, да бих заштитила животе.

У премештању из Бање, раду "Дунавски вез" Милована Даговића губи се сваки траг. Изгубљен је, а постоји сумња да је можда и продат трговцима секундарних сировина, о чему је обавештена полиција. У дворишту магацина за кабасти отпад у Бањи "Јунаковић" завршила је скулптура Милуна Видића, која иначе не припада колекцији Културног центра већ је власништво Бање, поклон његових наследника...

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 482
  • Gde živiš: Karlmarksland

Украден римски споменик непроцењиве вредности, тек пронађен крај депоније у Винчи, нестао преко ноћи .

https://www.novosti.rs/c/vesti/drustvo/903298/oplj.....-noci-foto

БИЗАРНА крађа римског надгробног споменика тешког пола тоне, пронађеног крај депоније у Винчи, поново отвара теме о односу према културној баштини Србије. Није питање ко и како чува оно што је већ откривено, већ пре свега како се штите локалитети који су познати и државним институцијама и крадљивцима, али само ови други копају на њима.

У Народном музеју у Београду кажу да је римски споменик пронађен у петак 10. јула ове године приликом земљаних радова уз пут који води ка депонији Винча. Багериста је померао гомилу бетонског шута и приметио плочу која је изгледала другачије. Када ју је погледао изблиза видео је да је реч о споменику.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 482
  • Gde živiš: Karlmarksland

ОД ПАРИЗА - ДО СЕКУНДАРНИХ СИРОВИНА?! Скулптури Милована Даговића, после уклањања из Бање Јунаковић, губи се траг .

https://www.novosti.rs/c/kultura/vesti/903106/pari.....-gubi-trag

О СВОЈОЈ скулптури "Дунавски вез" која је уклоњена из парка Бање "Јунаковић" немам никакву другу информацију сем да је нестала и да је по службеној дужности реаговала полиција, која је направила записник.

Ово, за "Новости", каже вајар Милован Даговић, чије је дело нестало после одлуке докторке Драгане Мрђенов, в. д. директора Специјалне болнице за рехабилитацију крај Апатина, да Бању "почисти" од радова еминентних стваралаца, насталих на вајарској колонији "Меандар". Даговићево дело, као и дела Милуна Видића (1939--2007), Косте Богдановића (1930-2012), Драгослава Крнајског, Жељке Момиров, Марка Вукше, како је јуче рекла нашем листу, склонила је из безбедносних разлога - у једном су се "гнездили" стршљени, а остала су била зарђала - па су представљала опасност по здравље.
Пре него што је доспео у Бању "Јунаковић", одакле су га "испратили" комуналци, Даговићев "Дунавски вез" је са другим репрезентативним делима апатинског симпозијума био изложен у београдској Галерији "Прогрес", али и у Паризу!

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 482
  • Gde živiš: Karlmarksland

КУРШУМЛИЈА- Остаци цркве Свете Петке у селу Зебице потврђују да општина Куршумлија обилује споменицима од великог значаја за историју нашег народа. Црква је задужбина Вука Бранковића а саграђена је у периоду од 1373- 1375. године.
https://toplickevesti.com/sakrivena-crkva-u-selu-zebice.html
Сакривена у столетној буковој шуми, зарасла у шибље и коров, препуштена је зубу времена. Овај бисер је претворен у руину, али и даље одолева и фасцинира својом лепотом, необичном архитектуром, и положајем. Била би попут горске виле али је само треба обући у ново рухо, у њене господске хаљине. Требало би је обновити, камен на камен сложити, и покрити али све уз помоћ Завода за заштиту споменика из Ниша, како би се сачувала аутентичност, и да се не наруши историјска важност.

Црква се налази у близини пута за Добри До. Прође се скретање ка Ђавољој вароши на овом путу и само након 500 метара скреће се десно ка засеку Миленковићи, бивши Утвићи. Затим десно од кућа долази се у столетну густу букову шуму а затим стиже се до цркве, која је сакривена међу велике крошње.

-Изненадила ме својим положајем, архитектуром и оронулим каменом на ком се показала икона светице. По мишљењу Завода за заштиту споменика из Ниша, чији стручњаци су неколико пута били у цркви, она је посвећена Светој Петки, а задужбина је Вука Бранковића, саграђена је од 1373 – 1375. године- каже Радољуб Утвић, професор српског језика и књижевности у пензији.

Јереј Вукоје Ђурић каже да је владика нишки Арсеније крајем фебруара дао благослов да се посеку стабла која угрожавају светињу, која има велики историјско-културолошки значај. Када се то одради кренуће се са обновом, зашта су заинтересовани, како сами мештани овог краја, тако и они који воде порекло а живе и раде негде далеко.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 482
  • Gde živiš: Karlmarksland

Остаци средњовековног града, познатог као Марина кула, налазе се на врло неприступачном месту, на врху шумовитог брда изнад ушћа реке Косанице у Топлицу, 2 km источно од Куршумлије. Данас је ово утврђење сасвим у рушевинама. Најбоље је очуван северни зид и то у дужини од око 20 m. На југоисточном делу Горњег града видљиви су темељи црквице, површине око 40 м2 и донжон куле. Северно од ових објеката су темељи неколиких зграда. Марину кулу је подигла у другој половини XV века султанија Мара, кћерка српског деспота Ђурђа Бранковића. Када је после смрти свог мужа Мурата II дошла у Србију, враћене су јој и две српске области – Топлица и Дубочица. У време изградње, између 1451–1457, боравила је недалеко од града, у цркви Св. Николе код Куршумлије. На основу архитектонских остатака као и познатих историјских података, сматра се да град представља веома значајан споменик из епохе Бранковића. На жалост, на њему до данас нису вршена никаква истраживања нити конзерваторски радови.

http://147.91.96.23/spomenik.php?id=891

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 482
  • Gde živiš: Karlmarksland

НИШТА ОД СРПСКОГ ПУЛИЦЕРА: Новинари празних руку, а заоставштина Предрага Милојевића вредна милион евра подељена је међу наследницима.

https://www.novosti.rs/c/kultura/vesti/903430/nist.....ilion-evra

Међу оставштином, нашао се и Милојевићев стан од око 170 квадратних метара, у Ресавској 65, у срцу Београда, који је "подељен" на шест наследника, и у међувремену је продат. Како су за "Новости" потврдиле комшије, стан се тренутно реновира.

Осим луксузног стана, новинар је иза себе оставио 900.000 немачких марака од продаје супругине куће у Берлину, 120.000 марака од имања у близини Потсдама (код Берлина), 350.000 швајцарских франака старе девизне штедње у Беобанци и чак 44 акције у "Политици". Од камате на заоставштину, према Милојевићевој неуредној опоруци, исплаћивала би се годишња награда за изузетна постигнућа у журналистици и помагали добри студенти.

Деведесетих година прошлог века, славни новинар био је убеђен да је написао тестамент, у ком је део своје, као и имовине покојне супруге Ирмгард, завештао за оснивање добротворног фонда, који би награђивао и стипендирао младе новинаре, заслужне за развој слободоумног, објективног новинарства и публицистике, без обзира на нацију, расу, веру.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 482
  • Gde živiš: Karlmarksland

Ако културни глобалисти прогурају свој пројекат такозване дунавске културе, и Жупа Александровачка заједно са својим винчанским богињама отићи ће у "Праевропску подунавску унију". Као и Плочник крај Прокупља са најстаријим топионицама Европе и Рудник у Шумадији, са рудницима винчанске културе, међу најстаријим очуваним на свету.
Археолози се у шали питају да ли ће и шварцвалд торта, названа по планини на којој извире Дунав бити названа подунавска торта, јер се једе у целом Подунављу. Ако то звучи као глупост, зашто се онда сматра паметним и оправданим да се винчанска цивилизација, за коју постоје докази да је постојала, утопи у неку измишљену подунавску.

https://www.novosti.rs/c/kultura/vesti/903666/glob.....dje-srbije

- Већ више година постоји тенденција да се такозвано винчанско писмо, које је дискутабилно у науци, назива подунавско писмо. У ствари ту је важна идеја која се гура паралелно, да се винчанска култура прогласи подунавском. Шта је циљ овакве тенденције? У крајњем, да се присвоји винчанска култура, најсјајнија у неолитској Европи. Изгледа да је неким данашњим Европљанима тешко да признају да Србија има нешто боље од њих, па им је намера да присвоје њену баштину тако што ће је обухватити ширим појмом подунавске културе, који би обухватио више истовремених регионалних неолитских култура у данашњим подунавским земљама ЕУ. Иако ниједна од њих не може да се пореди са винчанском ни у организацији, ни у уметности, ни у архитектури, ни у металургији. Својатањем винчанске културе, оне би добиле на значају тако што би присвојиле њено културно наслеђе. Ова тенденција се своди на кићење туђим перјем и манипулацију која са науком везе нема. Више ми личи на неку политику - каже, за "Новости", археолог проф. др Миле Стојић.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 722 korisnika na forumu :: 33 registrovanih, 3 sakrivenih i 686 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3028 - dana 22 Nov 2019 07:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., Alex 970, Apok, babaroga2, Bloody, cicus91, cole77, darkangel, djboj, Drug pukovnik, Dusko Nikolin, goxin, GreenMan, HDMI, hyla, indja, ivance95, Jester, Kruger, Markov93, nenad812, nfific, Oluj2.1, Profica, proka89, Recce, RJ, Sirius, tmanda323, vathra, virked, vlvl, W123