Propadanje i zatiranje istorijske Baštine

5

Propadanje i zatiranje istorijske Baštine

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 187

Од Нишке бање оста само - "топла вода"
Све успоне и падове је бележио новинар и публициста Јовица Васић, који је недавно објавио и другу књигу о Нишкој Бањи, па сведочи да је "златно доба" трајало од 1930, до почетка Другог светског рата. У том периоду су саграђени сви данашњи хотели и виле који, иако оронили, сведоче о времену које је и у песми опевано.

novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%.....topla-voda

КРАЉ Александар Карађорђевић би се сигурно преврнуо у гробу када би могао да чује како сат купања у Народном купатилу које је он саградио властитим средствима и поклонио сиротињи - да буде чиста и здрава - наплаћује 200 динара. Сада су то "Терме 5" којима управља институт "Радон", али није јасно зашто су отворене само од 12 до 13 сати, те зашто нигде не пише ко их је и због чега подигао



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 187

Почетком Другог светског рата цела наша флота неко време "боравила" на речном дну. Пре него што су Немци коначно ушли у Београд, 12. априла, наша ратна морнарица одлучила је да потопи све бродове, непосредно пре Ушћа

novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%.....avski-mulj

Чудан однос према старим бродовима настављен је и у послератном периоду. Додуше, овог пута је јавашлук узео свој данак. Вероватно је најупачатљивија судбина брода "Косово", парног тегљача на точак који је направљен још у Регензбургу 1915. године. До доанас су многи, некада значајни и лепи бродови, остале да труле на речним обалама нашег града.

Иако је током бурне историје брод "Косово" променио многе власнике, а последњи међу њима га се одрекао, велика лађа је остала изврнута и потопљена у речни муљ, у близини Остружнице. Недавно, када смо направили овај снимак, један значајан део лађе остао је да вири из воде, урастао у врбе поред реке које се пробијају кроз некадашњу кабину из које је капетан некада поносно управљао овом лађом.



offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 187

Ово је само кап у мору..

dnevne.rs/aktuelno/vekovima-su-pljacka.....nosti-foto

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 187

Алпиниста поправио део крова цркве у Вршцу, али торњеви и даље прете

novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%.....alje-prete

ОВА црква, која се због лепоте с правом назива катедралом, иако никада није била седиште бискупа, већ деценијама је у лошем стању. Орнаменти тешки и до 30 килограма константно отпадају, па је на зидовима до улице истакнуто упозорење. И влага је, због дотрајалих олука, на неколико места нарушила објекат, док је зид изнад централног витража толико напукао да се торњеви сваке године раздвајају по неколико центиметара.

ЦРКВА Светог Герхарда највећа и најлепша римокатоличка црква у Србији. Чувена је по својој архитектури у чистом неоготском стилу, витражима и унутрашњем осветљењу, као и најстаријим оргуљама "Wegenstein" у земљи, које датирају из 1913. На њима се и даље може свирати.

Легенда каже да су прве вршачке оргуље пренесене из цркве Богородице Марије, а друге оргуље, мање, донесене су из Беча половином 19. века. Садашње пнеуматске су 1913. године изградили Карл и Липот Вегенштајн из Темишвара. Ове двомануелне оргуље имају чак 35 регистара и 2.810 осетљивих цеви, које дају непоновљиво снажан и упечатљив звук приликом редовних миса које се одржавају у цркви.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 187

Сећање на архитекту Александру Сашу Бановић (1936-2019): Упозоравала је да ће Београд, предат у руке њ. в. Инвеститора, претрпети трајну, непоправљиву штету, што се и обистинило

novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%.....duse-grada

У интервјуу објављеном у "Печату" (2010) Саша је изјавила да је њихова акција бојкотована, како од стране медија тако и од стране институција које одлучују о судбини града. Иако су материјал изнет на трибини прослеђивали Скупштини града, никакав одговор нису добили. Овакво неваспитање, непоштовање и бахатост локалних моћника Саша је упоредила са понашањем америчког председника Џимија Картера, кога је током посете Београду (јуна 1980) провела Калемегданом и Београдском тврђавом. По повратку у Америку, председник Картер је преко Беле куће упутио писмо, у коме јој захваљује на гостопримству. "Замислите, захвалио ми се на једном сату мога времена, а господин Ђилас ме није удостојио ниједног одговора на моја писма њему упућена, иако сам читав радни век посветила бризи о граду, који му је привремено, по партијској линији поверен.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 187

Нама непријатељи нису потребни...
ПРЕДРАГ ПЕЂА РИСТИЋ (1931-2019) Протомајстор српских храмова
Његов рад струка је срамно потценила
Средином педесетих година Пеђа Ристић је важио за "ланфан терибла" српске архитектуре.
(Чини ми се, да се творцу овог чланка потккрала грешка.Енфант терибле би било исправно,у преводу страшно дете.)

novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%.....dovi-spasa

Заборављен од утицајних из архитектонске струке, пензију заслужног уметника није добио као архитекта, већ парадоксално као музичар - "дрндафониста". Овај назив настао је по Пеђином инструменту који је сам начинио - "дрндафону", необичној комбинацији клавира и некакве врсте гитаре. Након дугогодишњег готово волонтерског рада на месту професора на Академији српске православне цркве за уметност и конзервацију, отишао је ненадано, након што су остарелом протомајстору усмено саопштили да се његов предмет - укида. Уместо захвалности за вишедеценијски и срамно потцењен рад, без оправдања је склоњен са тог радног места, а архитектура као предмет тада је избрисана из програма студија ове академије. После овог догађаја, ренесансни полимат је живот наставио повучено у свом поткровном београдском стану пројектујући, цртајући и преносећи своје идеје уском кругу пријатеља истомишљеника - до последњег даха.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 187

Рајачке и Рогљевачке пивнице пред одумирањем.Питам се,да ли би Французи дозволили пропаст Бургундије?

mondo.rs/a1143410/Info/Drustvo/Rajacke-i-Ro.....-vina.html

Tuga i seta dočekali su nas na brdima oko Negotina...i neviđena, nestvarna lepota. Kao i drugde po Srbiji, putevi išarani "zakrpama", sedi starci sa kojima se gase i sela, njihovi vapaji za pomoć. Sa druge strane - "nepodnošljiv kontrast" - zeleni proplanci, žubor reka, i čudo zvano PIMNICE.

Sela Rajac i Rogljevo, istorijski su i kulturni raritet Srbije po mnogo čemu...U njima se nalazi oko 500 od kamena u 18. veku sagrađenih kuća u kojima su vinski podrumi, arheološki biser su i groblja sa spomenicima koji su za domaće stručnjake i dalje misterija, a najveće blago ovog kraja je priroda sama po sebi...

Uslovi za proizvodnju vina u ovom delu Istočne Srbije jednaki su onim kakve ima francuska Burgundija - u pitanju je jedinstven spoj kvaliteta zemljišta, vetrova koji tu duvaju, ali i Sunca koje sija 265 od 365 dana godišnje.

"Postoje tri elementa da bi vino bilo dobro - da mu je otac zemljište, majka vinova lozica, a klima sudbina, sve se to ovde spojilo...Klimatski uslovi, struktura zemljišta, nadmorska visina - sve nam je bogom dano", kaže nam naš vodič kroz Rajačke pimnice, inženjer saobraćaja i vlasnik lokalnog restorana Miroslav Karamančić.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 187

EPOHALNO OTKRIĆE KOD ALEKSANDROVCA - pronađena figurina stara 6.500 godina!

srbijadanas.com/vesti/drustvo/epohalno.....2019-08-13

Samo 50 metara od mesta gde je pronađena venera, 1969.godine, arheolozi su otkrili četiri neolitske boginje,od kojih su tri monumentalne. Spadaju u neprocenjivo kulturno blago.

- Svoja imena dobila su 1991.godine na čuvenoj Svetskoj izlođni koju je organizovao muzej "Tera Amata" u Nici,a "Lejdi of Aleksandrovac", najpoznatiju među njima, koja je simbol Aleksandrovca, kustosi su uvrstili među 12 najznačajnijih praistorijskih venera na svetu-objašnjava istoričar Ivan Brborić,direktor Zavičajnog muzeja Župe.

- Novo otkriće je možda i poslednji apel nadležnima. I naši prethodnici su decenijama pokušavali da ukažu na značaj Vitkovačkog polja, čije je zaštićeno područje na 120 hektara. Na žalost, do danas je istraženo svega dva do tri posto lokaliteta.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 410 korisnika na forumu :: 18 registrovanih, 3 sakrivenih i 389 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 1567 - dana 15 Jul 2016 19:18

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., alex1974, aramis s, cole77, Djokislav, Djole, Dorcolac2, Drug pukovnik, Dusko Nikolin, Kaplar2, MB120mm, shaja1, ShurikSST, Sonyboy, suton, Trpe Grozni, vasa.93, zoranlik