Zanati koji umiru

3

Zanati koji umiru

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1529
  • Gde živiš: Karlmarksland

Јован Анић више од пола века израђује опанке. Каже да је некада имао велику конкуренцију, али да је данас остао једини у целом зајечарском округу који прави ту врсту обуће.

Опанак који је некада био нужност, данас је украс који се узима само како би красио полице.

https://www.novosti.rs/c/vesti/drustvo/1013278/dol.....olji-video



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1529
  • Gde živiš: Karlmarksland

Црепуљари, црепуље и црепуљарство
На простору Србије, до данас су се одржала три основна начина грнчарске производње:
- Црепуљарство – ручна израда црепуља и пратећих елемената огњишног ансамбла женске керамике и такозване мушке црепуље
- Лончарство ручног витла
- Грнчарство ножног витла

Назив старог заната уписаног у национални регистар "заболео" његове чуваре
Без црепуља у којима се на огњиштима пекао хлеб, пре 200 година није могло да се замисли ниједно домаћинство.

Данас, оне су раритет, а највише их, за припремање хране, користе етно-кафане које држе до угледа.

Сваки део Србије имао је своје мајсторе-црепуљаре, а на југоистоку Србије то су били мештани села Рујиште код Ражња, где се овај занат очувао до дан-данас. А, да би опстао, локална самоуправа и Туристичка организација Општине Ражањ, уз помоћ стручњака из Београда, успели су да га упишу у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије под називом "ражањска црепуља". Баш та формулација заболела је неке мештане Рујишта, сматрају то неправдом коју су намерни да исправе ако треба и на суду.

- Ражањске црепуље које се израђују у Рујишту, тако најпрецизније гласи назив уписан на листу нематеријалног културног наслеђа Србије - појашњава др Биљана Ђорђевић Богдановић, из Народног музеја Србије, која је заслужна што је овај занат уписан у Национални регистар.

Она тврди да је читав поступак још 2019. урађен на научној основи: на основу литературе и сагласности живих црепуљара који су потврдили да је занат познат као "ражањско црепуљарство".

- Пре два месеца неки су се досетили да је назив погрешан и беспотребно праве "случај".

Успели смо да сачувамо овај занат јер је основана и задруга па се сада и млади баве црепуљарством што гарантује будућност. Њихов пробуђени локалпатриотизам требало би да искористе практично и да и сами почну да се баве израдом црепуља - поручује др Биљана Ђорђевић Богдановић.

Уз њу, Војкан Радојевић (64) из Рујишта, један је од најзаслужнијих што је црепуљарство званично постало део нематеријалног културног наслеђа Србије. Он је један од два црепуљара који је несебично поделио своје знање и обучио чланице новоосноване задруге "Ражањке" да израђују црепуље. Он, међутим, сада тврди да није знао и да није био свестан да тиме помаже да црепуљарство изгуби свој идентитет.

- Никада се нико у Ражњу није бавио црепуљарством већ се зна да се оне праве у Рујишту....

https://www.novosti.rs/c/vesti/reportaze/1018897/c.....ove-cuvare



online
  • dekao  Male
  • Moderator foruma
  • Dejan Trajković
  • Realist painter
  • Pridružio: 06 Apr 2006
  • Poruke: 3444
  • Gde živiš: Somewhere in time

O grnčariji u Srbiji se danas ne može govoriti a da se ne spomene Zlakusa. Zlakusa je selo u Zlatiborskom okrugu koje živi od grnčarije. Prave je već četiri veka po svom receptu mešajući glinu i kalcit. Više o tome na linku:

Zlakuska lončarija

Baš pre neki dan sam vraćajući se sa Tare kupio lonac od gline. 1500 dinara. Prodaju ga po cenama kao posuđe za redovnu upotrebu, ne kao suvenir. Još jedan dokaz da zanat može preživeti ako se prilagodi situaciji.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1529
  • Gde živiš: Karlmarksland

Више од 30 жена из целе Србије окупило се ове године на ткачкој колонији која се ове године одржала на две локације - искусније ткаље радиле су у Техничкој школи у Пироту, док су остали били смештени у Планинарском дому у селу Дојкинци на Старој планини.

Тајну и мајсторство ткања чувеног пиротског ћилима и ове године открили су учеснице колоније која се одржала по 6. пут, а жене мајсторице овог заната несебично су поделиле своје знање како би се ткање популаризовало и како би постао стуб и локалног развоја и културног туризма.

Са колоније је поручено да је пиротски ћилим ближи уласку на Унеско листу нематеријалног културног наслеђа од стапарског и сјеничко-пештерског ћилима.

Да је пиротско ћилимарство своју препознатљивост стекло због посебне вештине ткања на вертикалном разбоју и шарама које су због својих боја карактеристичне за ово поднебље, рекла је Данијела Филиповић из Центра за нематеријално културно наслеђе Србије.

Оно што је најважније, а због чега је уписано у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије, јесте то што га локална заједница препознаје као део свог идентитета. Активним деловањем локалне заједнице, попут едукативних програма и ткачких радионица, баш као што је Ткачка колонија, доприноси се очувању заната, што отвара могућност кандидовања на Унескову листу - истакла је Филиповићева.

https://www.juznevesti.com/Drushtvo/Tkacka-kolonij.....va.sr.html

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 757 korisnika na forumu :: 27 registrovanih, 6 sakrivenih i 724 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: _Sale, A.R.Chafee.Jr., Apok, babaroga, cenejac111, dankisha, dekao, djboj, dragon986, Drug pukovnik, Dukelander, Fog of War, Georgius, h8propaganda, Jester, KUZMAR, Leonardo, Marko Marković, MB120mm, mrkanidja, sasakrajina, segax1, sovanova95, stug, Toper, VaRvArI 85, VladaKG1980