Zanati koji umiru

3

Zanati koji umiru

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1966
  • Gde živiš: Karlmarksland

Јован Анић више од пола века израђује опанке. Каже да је некада имао велику конкуренцију, али да је данас остао једини у целом зајечарском округу који прави ту врсту обуће.

Опанак који је некада био нужност, данас је украс који се узима само како би красио полице.

https://www.novosti.rs/c/vesti/drustvo/1013278/dol.....olji-video



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1966
  • Gde živiš: Karlmarksland

Црепуљари, црепуље и црепуљарство
На простору Србије, до данас су се одржала три основна начина грнчарске производње:
- Црепуљарство – ручна израда црепуља и пратећих елемената огњишног ансамбла женске керамике и такозване мушке црепуље
- Лончарство ручног витла
- Грнчарство ножног витла

Назив старог заната уписаног у национални регистар "заболео" његове чуваре
Без црепуља у којима се на огњиштима пекао хлеб, пре 200 година није могло да се замисли ниједно домаћинство.

Данас, оне су раритет, а највише их, за припремање хране, користе етно-кафане које држе до угледа.

Сваки део Србије имао је своје мајсторе-црепуљаре, а на југоистоку Србије то су били мештани села Рујиште код Ражња, где се овај занат очувао до дан-данас. А, да би опстао, локална самоуправа и Туристичка организација Општине Ражањ, уз помоћ стручњака из Београда, успели су да га упишу у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије под називом "ражањска црепуља". Баш та формулација заболела је неке мештане Рујишта, сматрају то неправдом коју су намерни да исправе ако треба и на суду.

- Ражањске црепуље које се израђују у Рујишту, тако најпрецизније гласи назив уписан на листу нематеријалног културног наслеђа Србије - појашњава др Биљана Ђорђевић Богдановић, из Народног музеја Србије, која је заслужна што је овај занат уписан у Национални регистар.

Она тврди да је читав поступак још 2019. урађен на научној основи: на основу литературе и сагласности живих црепуљара који су потврдили да је занат познат као "ражањско црепуљарство".

- Пре два месеца неки су се досетили да је назив погрешан и беспотребно праве "случај".

Успели смо да сачувамо овај занат јер је основана и задруга па се сада и млади баве црепуљарством што гарантује будућност. Њихов пробуђени локалпатриотизам требало би да искористе практично и да и сами почну да се баве израдом црепуља - поручује др Биљана Ђорђевић Богдановић.

Уз њу, Војкан Радојевић (64) из Рујишта, један је од најзаслужнијих што је црепуљарство званично постало део нематеријалног културног наслеђа Србије. Он је један од два црепуљара који је несебично поделио своје знање и обучио чланице новоосноване задруге "Ражањке" да израђују црепуље. Он, међутим, сада тврди да није знао и да није био свестан да тиме помаже да црепуљарство изгуби свој идентитет.

- Никада се нико у Ражњу није бавио црепуљарством већ се зна да се оне праве у Рујишту....

https://www.novosti.rs/c/vesti/reportaze/1018897/c.....ove-cuvare



offline
  • dekao  Male
  • Moderator foruma
  • Dejan Trajković
  • Realist painter
  • Pridružio: 06 Apr 2006
  • Poruke: 3513
  • Gde živiš: Somewhere in time

O grnčariji u Srbiji se danas ne može govoriti a da se ne spomene Zlakusa. Zlakusa je selo u Zlatiborskom okrugu koje živi od grnčarije. Prave je već četiri veka po svom receptu mešajući glinu i kalcit. Više o tome na linku:

Zlakuska lončarija

Baš pre neki dan sam vraćajući se sa Tare kupio lonac od gline. 1500 dinara. Prodaju ga po cenama kao posuđe za redovnu upotrebu, ne kao suvenir. Još jedan dokaz da zanat može preživeti ako se prilagodi situaciji.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1966
  • Gde živiš: Karlmarksland

Више од 30 жена из целе Србије окупило се ове године на ткачкој колонији која се ове године одржала на две локације - искусније ткаље радиле су у Техничкој школи у Пироту, док су остали били смештени у Планинарском дому у селу Дојкинци на Старој планини.

Тајну и мајсторство ткања чувеног пиротског ћилима и ове године открили су учеснице колоније која се одржала по 6. пут, а жене мајсторице овог заната несебично су поделиле своје знање како би се ткање популаризовало и како би постао стуб и локалног развоја и културног туризма.

Са колоније је поручено да је пиротски ћилим ближи уласку на Унеско листу нематеријалног културног наслеђа од стапарског и сјеничко-пештерског ћилима.

Да је пиротско ћилимарство своју препознатљивост стекло због посебне вештине ткања на вертикалном разбоју и шарама које су због својих боја карактеристичне за ово поднебље, рекла је Данијела Филиповић из Центра за нематеријално културно наслеђе Србије.

Оно што је најважније, а због чега је уписано у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије, јесте то што га локална заједница препознаје као део свог идентитета. Активним деловањем локалне заједнице, попут едукативних програма и ткачких радионица, баш као што је Ткачка колонија, доприноси се очувању заната, што отвара могућност кандидовања на Унескову листу - истакла је Филиповићева.

https://www.juznevesti.com/Drushtvo/Tkacka-kolonij.....va.sr.html

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1966
  • Gde živiš: Karlmarksland

Napisano: 06 Avg 2021 2:05

У Неготину отворен Сајам сувенира и старих заната
Сајам сувенира и старих заната који је приредила Туристичка организација општине Неготин окупила је скоро 50 излагача из целе Србије, као и мајсторе старих заната из Северне Македоније и Украјине.

На типским штандовима изложени су све сами раритети од ручно рађених тестија и ђувечара, преко плетених чарапа, вунених покривача, накита од природних материјала и полудрагог камења, хеклани одевни предмети, али и мелеми, тинктуре, чајеви, вина, домаће ракије.

-Нажалост нема младих да наследе ове занате, а да се траже наши производи, траже се, само мора много ....

https://www.novosti.rs/c/srbija/vesti/1024240/cuva.....a-galerija

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1966
  • Gde živiš: Karlmarksland

dekao ::O grnčariji u Srbiji se danas ne može govoriti a da se ne spomene Zlakusa.

Место одржавања традиционалне међународне колоније премештено из Злакусе, села лончара, у ужичко насеље Крчагово

У пространом холу некадашње војне касарне у ужичком насељу Крчагово, претворене минулих година у простор за културне садржаје, стварају ових дана уметници керамичари из три земље: Словеније, Аустрије и Србије. Тамо где су се војници бивше ЈНА некад постројавали, сада скулптори вајају дела од мешавине глине и камена, у техници народног заната старог вековима. Одржава се овде 26. Међународна колонија уметничке керамике „Злакуса”, са 11 учесника.

Ни пред пандемијом не посустаје та манифестација која дуже од четврт века повезује традиционално лончарство из Злакусе, овдашњег села лончара, са модерним тенденцијама у уметничкој керамици. И то по замисли ужичке уметнице Софије Бунарџић, неуморне у организацији свих ових година. С тим што је у садашњим ванредним околностима место одржавања колоније премештено из Злакусе, где је у домаћинствима мајстора лончара четврт века организовано, у овај градски кварт, зграду бивше касарне.

Та промена, међутим, никоме не смета. Овде уметници раде и стварају...

https://www.politika.rs/scc/clanak/485435/Kolonija-Zlakusa-u-nekadasnjoj-kasarni

offline
  • dekao  Male
  • Moderator foruma
  • Dejan Trajković
  • Realist painter
  • Pridružio: 06 Apr 2006
  • Poruke: 3513
  • Gde živiš: Somewhere in time

Još jednom ponavljam, zanatstvo ima šanse da preživi ako se prilagodi potrebama vremena. Naravno, mnogi zanati moraju nestati jer ih je vreme pregazilo i njihovu ulogu preuzela industrija. Ali danas nije dovoljno imati malu radnju i čekati mušteriju. Moraju se povezati sa mušterijama na drugačiji način. Vunovlačar mora imati kontakte sa ljudima koji izrađuju predmete od vune. Abadžija i ćurčija sa folklornim udruženjima i našima u inostranstvu. Siguran sam da bi majstor koji izrađuje čeze i fijakere imao dosta posla uz dobru reklamu i veze sa turističkim organizacijama. Pinteri postoje i danas i oni koji su povezani sa vinarijama su zatrpani poslom. To je pravac opstanka zanata. Ono, zanatska radnja, stoličica ispred pa majstor sedi i čeka pijačni dan da dođu seljaci u grad da naručuju kod njega, to je odnelo vreme.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1966
  • Gde živiš: Karlmarksland

Владимир Крстић Цега из Сомбора чува породичну традицију и љубав према већ заборављеном занату

Незаобилазни састојак шприцера и других освежавајућих пића на њој и данас производи његов унук, који не само да је наследио дедино име и надимак, већ и љубав према овом занату.

Иако је загазио у осму деценију Цега и даље не само да прави соду, него и сервисира машине по целој Србији.

- Деда је био шустер, а баба Ката штеперка. Он је у Будимпешти изучио содарски занат....

https://www.novosti.rs/c/vesti/reportaze/1028290/s.....nom-zanatu

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1966
  • Gde živiš: Karlmarksland

Хеклање је популарност стекло у 19. веку у Европи. За наше маме и баке то је био део образовања. Међутим, та вештина углавном, није блиска млађој генерацији. Изузетак је четрнаестогодишња Соња Богдановић из Новог Сада. Она је током карантина схватила да има вишак времена и пожелела да научи да хекла.

Амигуруми је јапанска техника хеклања коју је савладала Соња и сада може да направи луткицу какву пожели. За хеклање је нису заинтересовале баке већ је сама пожелела да савлада ову технику и да прави лутке које ће се свима допасти. Хеклање капа јој, каже, није занимљиво.

https://www.rtv.rs/sr_ci/vojvodina/novi-sad/devojc.....81033.html

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1966
  • Gde živiš: Karlmarksland

"Гороцвет" чува старе занате од заборава

Стари занати одраз су поштовања традиције и културне разноликости, али због незадрживог налета серијске производње, полако нестају. Укључивање веза, златовеза и осталих, готово заборављених ручних радова у туристичку понуду, доприноси њеном јачању, а бројне образовне радионице, поред даровитих појединаца и занатлија, окупљају и заинтересоване припаднике различитих генерација.

Удружење „Етнодом Гороцвет Инђија“ основано је 2007. године, а окупља занатлије и уметнике који се баве различитим техникама ручних радова, чувајући тако од заборава старе занате и традицију која, временом, бива све угроженија. „Гороцвет“ је, симболично, каже Јованка Шовљански из тог Удружења, добио име према угроженој биљци са нашег поднебља.

Штрикање, хеклање, шивење, осликавање тканине, израда накита од перли и полимерске глине, дуборез, керамика и осликавање ускршњих јаја, само су, истиче саговорница, део делатности тог Удружења, које се, пре свега, бави израдом веза и златовеза.

Ради развоја старих заната и очувања знања и вештина које се ....

https://www.rtv.rs/sr_ci/zivot/zenski-kutak/gorocv.....-zaborava-(audio)_1281024.html

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 628 korisnika na forumu :: 26 registrovanih, 5 sakrivenih i 597 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: 9k38, A.R.Chafee.Jr., amar54k, arsa, Cobi026, Cranium, darcaud, dragon986, dule10savic, gasha, Japidson, Jovan Nenad, kaisarevic1, Mercury, milekNS, Misirac, naki011, neutralal.com, ostoja, pein, rodoljub, Snorks, stegonosa, vasa.93, vlvl, voja64