Linuks grafička okruženja (KDE i Gnome)

1

Linuks grafička okruženja (KDE i Gnome)

offline
  • bocke  Male
  • Moderator foruma
  • Glavni moderator Linux foruma
  • Veliki Pingvin
  • Guru
  • Pridružio: 16 Dec 2005
  • Poruke: 12247
  • Gde živiš: Južni pol

Napomena: Ovaj članak je izašao u decembarskom broju časopisa Digital! Kao originalni autor donjeg teksta dajem si za pravo da ga objavim i ovim putem. Takođe bih napomenuo da je članak pisan pre 7 meseci.

Linux grafička okruženja – KDE i Gnome

U Windowsu grafički izgled aplikacija koje dolaze uz operativni sistem je jedinstven. Sve aplikacije koriste iste biblioteke funkcija za prikaz elemenata grafičkog okruženja. U Linuxu je situacija nešto drugačija. To je operativni sistem zasnovan na Unixu. Iako postoje razlike u samoj arhitekturi između Linuxa i klasičnih Unix OS-ova, korisničko okruženje, bilo zasnovano na komandnoj liniji, ili na "desktop" sintaksi, u svojoj suštini vuče korene iz koncepata nastalih na Unixu. Naime, Linux je moguće koristiti u dva režima: konzolnom i grafičkom. Konzolno okruženje se sastoji od glavne, tzv. sistemske konzole i određenog broja „virtuelnih konzola“. Jedna od virtuelnih konzola, najčešće sedma, rezervisana je za X Window Sistem.

X WINDOW SISTEM

Ovaj sistem je zadužen za osnove funkcionisanja grafičkih okruženja pod većinom Unix OS-ova. X Window sistem je u osnovi baziran na klijent–server arhitekturi. Većina Linux distribucija namenjenih korisnicima koji Linux koriste kao desktop OS, dolazi sa jednim pokrenutim X serverom. X server nudi usluge za osnovno iscrtavanje grafike (samim tim i usluge pristupa mogućnostima grafičke karte), usluge koje pružaju osnovu za upravljanje prozorima i usluge pristupa ulaznim uređajima pod grafičkim okruženjem (grafičke table, miševi, tastature i različiti pokazivački uređaji). Bilo koja grafička aplikacija pokrenuta pod grafičkim okruženjem predstavlja X klijenta, tj. koristi veći deo gore pomenutih usluga. Interakcija između X klijenata i X servera obavlja se posebnim mrežnim protokolom – X protokolom prikaza. Ovakva mrežna arhitektura omogućava korišćenje lokalnih X aplikacija i sa udaljenih mašina, a da pri tome udaljeni korisnik ima utisak da koristi X server na lokalnoj mašini.

BIBLIOTEKE GRAFIČKIH FUNKCIJA

Biblioteke grafičkih funkcija definišu izgled elemenata grafičkog korisničkog interfejsa. Već smo pomenuli da grafički izgled većine Windows aplikacija određuje nekoliko osnovnih biblioteka funkcija (odgovarajuće DLL datoteke). One definišu osnovni izgled najbitnijih elemenata Windows grafičkog interfejsa i jedinstvene su za većinu aplikacija. Kod Linuxa je to malo drugačije. Postoji više različitih biblioteka koje daju različit izgled aplikacijama koje ih koriste. Dva najpopularnija desktop okruženja pod Linuxom su KDE i GNOME. KDE je zasnovan na Qt, a GNOME na GTK+ grafičkim bibliotekama. Samim tim je izgled aplikacija za jedno, odnosno drugo okruženje, potpuno drugačiji. Ali to ne podrazumeva da nije moguće koristiti aplikacije jednog grafičkog okruženja pod drugim. Aplikacije pisane korišćenjem Qt i KDE biblioteka je moguće koristiti pod GNOME grafičkim okruženjem i obrnuto, aplikacije pisane korišćenjem GTK+ i GNOME biblioteka je moguće pokrenuti pod KDE grafičkim okruženjem. Ono što je neophodno da bi ovo i bilo moguće je da su na računaru instalirane osnovne biblioteke koje aplikacija koristi. Međutim, zbog razlika u načinu na koji je definisan izgled grafičkih elemenata, ovde se javlja problem neusklađenosti izgleda aplikacija pisanih korišćenjem drugih grafičkih biblioteka od onog koje koristi trenutno grafičko okruženje. Drugi čest problem se javlja ukoliko aplikacija koristi određene servise drugog grafičkog okruženja. U tom slučaju se ti servisi naknadno pokreću što značajno usporava pokretanje same aplikacije. U nekim distribucijama (OpenSUSE na primer) je to rešeno pokretanjem osnovnih servisa jednog desktop okruženja pri dizanju drugog.

ELEMENTI LINUX DESKTOP OKRUŽENJA

Osnova svih Linux desktop okruženja je menadžer prozora. Kao što i sam naziv govori, u pitanju je poseban program koji manipuliše prozorima aplikacija i njihovom naslovnom linijom. Najpopularnija desktop okruženja menadžeru prozora dodaju još nekoliko vrlo važnih specijalizovanih aplikacija u skladu sa metaforom „radne površine“ koju koriste Windows i MacOS. Među njima su i desktop menadžer (specijalizovana aplikacija za upravljanje ikonama, pozadinom i menijima koji se dobijaju klikom određenim dugmetom miša na desktop), menadžer datoteka (grafička aplikacija za upravljanje datotekama – često integrisana sa desktop menadžerom), paneli (specijalizovane aplikacije koje obično sadrže glavni meni, menadžer virtuelnih prozora, menadžer pokrenutih aplikacija i oblast za obaveštenja). Pored ovoga, većinu Linux desktop okruženja čini i veliki broj pratećih aplikacija, kao i određeni broj servisa. Ovo su obično servisi za pristup hardveru, servisi koji olakšavaju ili proširuju mogućnosti menadžera datoteka korišćenjem virtuelnih fajl protokola za određene tipove datoteka ili mrežne lokacije, servisi za pristup multimedijalnim mogućnostima računara, mrežni servisi i servisi za upravljanje zadacima. Izbor aplikacija koje dolaze sa desktop okruženjima zavisi od slučaja do slučaja. Dok, recimo, dva najpopularnija desktop okruženja, GNOME i KDE, dolaze sa kompletnim setom aplikacija za svakodnevnu ličnu i poslovnu upotrebu, druga dolaze samo sa osnovnim ili ograničenim brojem aplikacija (XFCE, EDE, Enlightement). Ipak, važno je napomenuti da upotrebljivost ovih aplikacija zavisi od slučaja do slučaja.

KDE

Postoje dve trenutno aktuelne verzije KDE desktop okruženja: KDE 3.5 i KDE 4.1. KDE 3.5 je u upotrebi već dosta vremena, pa je samim tim vrlo stabilan i kompletan. S druge strane, KDE 4.1 koristi mogućnosti nove verzije Qt grafičke biblioteke, donosi mnogo novina i poboljšan grafički interfejs. Međutim, ova verzija KDE desktop okruženja je još uvek u razvoju, nije u potpunosti kompletna i u ovom trenutku više predstavlja pregled tehnologija koje će koristiti buduće verzije KDE 4 desktop okruženja.



Interfejs KDE 3.5 je prilično sličan onome u Windowsu XP (funkcionalno, ali ne i vizuelno). Na dnu ekrana se nalazi panel sa „K“ dugmetom (pandan Start meniju), zatim ikonice nekoliko KDE aplikacija (obično Konqueror i Kmail), menadžer virtuelnih radnih površina, linija sa listom trenutno pokrenutih aplikacija (pandan taskbaru), zatim oblast za notifikaciju sa ikonicama programa pokrenutih u pozadini i na kraju sat. Radna površina je klasična. Na njoj se nalazi nekoliko osnovnih ikona. Ikona Sistem (ukoliko je prisutna) pruža vam mogućnost jednostavnog pristupa mrežnim i uređajima za skladištenje, kao i korisničkom direktorijumu. Svaki element desktopa se može ukloniti ili dodati novi. KDE 3.5 dolazi sa širokim spektrom aplikacija različitih namena. Tu su aplikacije za rad sa multimedijom, aplikacije za rad sa grafikom, Internet aplikacije, kancelarijski paket (KOffice), razvojne aplikacije, sistemske alatke, mali alati i igre.

K meni je podeljen funkcionalno - aplikacije su poređane po kategorijama. Sam izgled stavki kategorija zavisi od odgovarajućih podešavanja u kontrolnom centru. KDE 3.5 ima eksperimentalnu podršku za „composite“ ekstenziju koja omogućava podešavanje opcija transparentnosti prozora. Za korišćenje ove opcije, neophodna je 3D grafička karta i drajver koji omogućava korišćenje njenih 3D mogućnosti. Ova i druge opcije KDE desktop okruženja se podešavaju u posebnoj aplikaciji – KDE kontrolnom centru. Kontrolni centar omogućava lako i jednostavno prilagođavanje vašeg radnog okruženja.



KDE 4.1 dolazi sa novim „plazma“ grafičkim interfejsom. Radna površina je čista i jednostavna i obično sadrži samo „folder view“ vidžet koji omogućava jednostavan pristup kućnom direktorijumu, direktorijumu desktopa ili korisnički definisanom direktorijumu. Ikone je moguće prevući na radnu površinu. U tom slučaju one se ne ponašaju na klasičan način, već kao vidžeti. Svaki vidžet je moguće premestiti, ukloniti ili, ukoliko vidžet to omogućava, podesiti njegove parametre. Glavni panel je redizajniran. KDE meni sada prikazuje meni podeljen sa pet listova. Prvi je list sa omiljenim lokacijama korisnika (podrazumevano su to Web browser, kontrolni centar i menadžer datoteka), drugi - list sa aplikacijama, treći - list sa skladišnim uređajima, četvrti – list sa spiskom nedavno otvaranih datoteka i poslednji peti list sa opcijama za gašenje računara. Na vrhu menija se nalazi polje za pretraživanje. Unosom teksta u polje za pretraživanje vrši se pretraga gore pomenutih listova.

Ostale stvari su veoma slične kao kod KDE 3.5. Razlika je nepostojanje dugmadi za skrivanje panela i jedno novo dugme na desnoj strani. Klikom na ovo dugme izlazi „produženje“ panela koje služi kao zamena za dijalog sa podešavanjima iz prethodne KDE verzije. Što se tiče aplikacija, KDE 4.1 je nešto siromašniji. Nisu sve aplikacije dostupne u verziji 3 portovane na novu platformu, ali se to očekuje u nekoj od narednih verzija KDE 4. Novost je novi menadžer datoteka. Iako je Konqueror i dalje prisutan, podrazumevani menadžer datoteka je Dolphin. Oba imaju podršku za prikaz u grupama i više opcija u vezi sortiranja datoteka (vrlo slično Windows Exploreru u Windows XP i Windows Visti). Ukoliko imate 3D grafičku kartu i trenutni drajver podržava njene 3D funkcije, KDE 4.1 dolazi sa većim brojem dopadljivih vizualnih efeketa.

GNOME



Korisnički interfejs GNOME desktop okruženja je nešto drugačiji nego Windows. Sastoji se od radne površine sa ikonama i dva panela. Gornji panel u gornjoj levoj strani sadrži tri menija: meni sa programima, meni sa prečicama ka često korišćenim lokacijama i sistemski meni. Meni sa programima je podeljen funkcionalno. Imena podmenija govore o svrsi programa koji se nalaze u njima. Tako se, na primer, u podmeniju Office nalaze kancelarijski alati, u poddirektorijumu Sound & Movies alati za puštanje i uređivanje muzičkih i video snimaka, a u podmeniju Games nalaze igre. U meniju sa lokacijama se nalaze omiljene lokacije i prečice ka skladišnim uređajima. Sistemski meni je centralni konfiguracioni centar u kome se nalaze sva podešavanja okruženja. Nakon menija sledi nekoliko ikona ka često korišćenim aplikacijama (najčešće Web browser, email program i menadžer datoteka), sat, dugme za pristup trenutno pokrenutim programima i na kraju oblast za notifikaciju. Donji panel sadrži „desktop“ dugme za prikaz radne površine i smanjivanje svih trenutno aktivnih prozora, spisak trenutno pokrenutih aplikacija i na kraju menadžer virtuelnih radnih površina. Na radnoj površini se nalaze ikone koje je moguće premeštati, preimenovati, brisati i prevlačiti na panele. Ukoliko imate 3D grafičku kartu i koristite drajver koji podržava ove mogućnosti, korišćenjem kompozitnog menadžera prozora (Compiz Fusion) dostupan je veliki broj vizulanih efekata.

KOMPATIBILNOST

Verzije KDE desktop okruženja pre KDE 4 i GNOME desktop okruženje koriste poseban direktorijum u kućnom direktorijumu sa nazivom Desktop (/home/korisnik/Desktop). Ovaj direktorijum sadrži sve (ili skoro sve) stavke koje se prikazuju na radnoj površini trenutnog korisnika. Ukoliko pogledate u ovaj direktorijum, videćete da on sadrži i određeni broj datoteka sa „.desktop“ nastavkom. U pitanju su specijalne tekstualne datoteke koje sadrže opis prikaza ikona radne površine. Najvažnija podešavanja se tiču imena aplikacije koja će biti pokrenuta, lokalizovano ime aplikacije, opis aplikacije, ikona koja se prikazuje i staza do izvršne datoteke koja pokreće aplikaciju. Sadržaj desktop datoteka je standardizovan i oba okruženja koriste isti format. Ukoliko oba desktop okruženja koriste iste lokacije za teme ikona, sve teme će u podešavanjima naizgled biti dostupne i jednom i drugom okruženju, ali iz KDE desktop okruženja neće biti moguće korišćenje GNOME tema i obrnuto, zbog nekompatibilnosti formata datoteke sa opisom teme.

Takođe se može desiti da ikone koje su savršeno vidljive na jednom desktop okruženju, ne budu ispravno prikazane na drugom. To se obično dešava kada desktop datoteka sadrži virtuelne lokacije koje su specifične za menadžer datoteka jednog, ali ne i drugog okruženja (recimo Nautilus ne podržava protokole datoteka desktop:// i home:// koje podržavaju Dolphin i Konqueror). Kada su teme ikona instalirane u različitim direktorijumima, može se desiti da jednom desktop okruženju ne budu dostupne ikone drugog. To znači da će, umesto očekivane, biti prikazana podrazumevana ikona za nepoznate datoteke. Kada je u pitanju KDE 4, ovo grafičko okruženje ne koristi „Desktop“ direktorijum, ali takođe koristi „desktop“ datoteke koje je moguće dodati kao vidžete na radnu površinu. Međutim ikone iz GNOME desktop okruženja neće biti vidljive, osim ukoliko se koristi vidžet „Folder View“ podešen da prikazuje desktop direktorijum.

Što se tiče aplikacija koje koriste oblast za notifikacije, biće vidljive u oba okruženja bez obzira koje grafičke biblioteke koriste. MIME baza podataka i tipovi su takođe deljeni ukoliko su oba okruženja instalirana u /usr direktorijumu. Ukoliko to nije slučaj, okruženja koriste različite direktorijume za smeštanje MIME podataka, samim tim i asocijacije aplikacija kojima se otvaraju određeni tipovi datoteka mogu biti drugačije. Isto važi i za menije koji se dobijaju klikom na GNOME, odnosno K dugme: ukoliko su desktop okruženja instalirana u /usr direktorijumu, meniji će biti deljeni između okruženja. Ako su instalirana na različitim lokacijama, svako okruženje će imati svoje menije. Prikaz naslovne linije zavisi od menadžera prozora. Koristiće se naslovna linija menadžera prozora specificirana u podešavanjima teme trenutno korišćenog desktop okruženja. Clipboard će biti dostupan svim aplikacijama, ali morate obratiti pažnju da se u GNOME i GTK+ aplikacijama, sadržaj clipboarda gubi nakon zatvaranja datoteke. Kada su u pitanju operacije kopiranja i prenošenja (copy/paste) obogaćenog teksta koji sadrži slike, tabele i različite stilove, imajte u vidu da nivo kompatibilnosti može biti različit. Kod upravljanja prozorima nivo kompatibilnosti je gotovo savršen. Aplikacije će se gotovo jednako ponašati pod oba desktop okruženja.

STANDARDIZACIJA LINUX DESKTOP OKRUŽENJA

Freedesktop.org je projekat interoperabilnosti i zajedničkih osnova Linux desktop okruženja. Pokrenut je 2000. godine od strane Hevoka Peningtona (Havoc Pennington) iz kompanije Red Hat. Projekat Portland predstavlja inicijativu Freedesktop.org organizacije kojim se definišu zajedničke osnove desktop okruženja koja koriste X server. Rezultat ove incijative su alati za upravljanje menijima, ikonama i mime tipovima, koji su zajednički između nekoliko glavnih desktop okruženja pod Linuxom. Ukoliko vas zanima više o standardizaciji Linux okruženja, preporučujemo vam da potražite više informacija o projektima Freedesktop.org, Portland i Linux Standard Base.

OSTALA LINUX DESKTOP OKRUŽENJA

Pored pomenutih, postoji veći broj alternativnih desktop okruženja. Neka od njih ne odgovaraju u potpunosti metafori „radne površine“. Popularna alterantivna desktop okruženja su XFCE (www.xfce.org), Enlightement (www.enlightenment.org), Equinox desktop okruženje (equinox-project.org) i recimo, Window Maker (www.windowmaker.info).

ZAKLJUČAK

Prikazana Linux desktop okruženja su prilično intuitivna i ne biste trebali da imate veće probleme prilikom prilagođavanja, bilo da ste pre toga koristili neki od OS-ova iz Microsoft Windows familije ili MacOS X. KDE 4.1 i Gnome 2 okruženja su vizuelno privlačna, laka za korišćenje, prilagodljiva i sa dodatkom 3D efekata vrlo efektna. KDE 3.5 je stabilno i zrelo radno okruženje, ali polako i sigurno predaje mesto svom moćnijem nasledniku. I pored određenih neusklađenosti, kompatibilnost između različitih desktop okruženja je na zadovoljavajućem nivou.

Bojan Popović, Novembar 2008, Digital! 12 2008.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Uroš Ilić
  • dr stom.
  • Pridružio: 08 Jul 2006
  • Poruke: 2182
  • Gde živiš: Beograd

Super clanak. Vrlo korisno objasnjenje, pogotovo za pocetnike



offline
  • Pridružio: 05 Feb 2009
  • Poruke: 171

Oooo da. Kako za pocetnike tako i za one koji vole da raspravljaju o ukusima. Tipa da li je bolji KDE ili Gnome

offline
  • Rade Jekić
  • Pridružio: 05 Okt 2005
  • Poruke: 2991
  • Gde živiš: Valjevo

Svaka cast Bocke...odlican uvod za one koji tek ulaze u svet Linux-a. Mada, i iskusnijima ce mnogo pomoci...Smile

offline
  • Pridružio: 16 Feb 2006
  • Poruke: 269
  • Gde živiš: Šabac

Crowbgd ::Oooo da. Kako za pocetnike tako i za one koji vole da raspravljaju o ukusima. Tipa da li je bolji KDE ili Gnome

Tu nema nikakve rasprave, KDE je neuporedivo bolji, Gnome ni po čemu ne može ni da mu prismrdi Smajli

offline
  • Pridružio: 10 Okt 2005
  • Poruke: 13526
  • Gde živiš: Beograd

Bocke, ovo bez slika nije potpuno. Početnicima slike mnogo govore. Hajde videću da nađem slike koje su u članku.

Evo nekih slika, nisu iz tvog članka, ali mogu da posluže.







Ubaci ih, ako hoćeš u tvoj članak.
Ziveli

offline
  • soxxx 
  • Prijatelj foruma
  • Pridružio: 25 Maj 2005
  • Poruke: 1482
  • Gde živiš: Gracanica, Kosovo

Posto vidim da si pomenuo Enlightenment, evo slicica:


Ili umanjena:

offline
  • Uroš Ilić
  • dr stom.
  • Pridružio: 08 Jul 2006
  • Poruke: 2182
  • Gde živiš: Beograd

Evo jedan interesantan pregled, generalno o dizajnu interfejsa operativnih sistema od 1981-2009. Ima naravno o Gnome i KDE.

OS Interface design between 1981-2009

offline
  • Pridružio: 05 Feb 2009
  • Poruke: 171

MladenIsakovic ::Crowbgd ::Oooo da. Kako za pocetnike tako i za one koji vole da raspravljaju o ukusima. Tipa da li je bolji KDE ili Gnome

Tu nema nikakve rasprave, KDE je neuporedivo bolji, Gnome ni po čemu ne može ni da mu prismrdi Smajli

Daaaaaaaaaaaa Very Happy Very Happy Gnome rules
Sala ne raspravljam o ukusima

offline
  • dekao  Male
  • Moderator foruma
  • Dejan Trajković
  • Realist painter
  • Pridružio: 06 Apr 2006
  • Poruke: 3327
  • Gde živiš: Somewhere in time

@slobabgd

Prvi screenshot uopšte nije dobar jer je to u stvari potpuno modifikovan Gnome. Obrisana su oba panela a stavljen je Avant. Gnome može da bude takav, ali nije tako zamišljen.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 674 korisnika na forumu :: 42 registrovanih, 3 sakrivenih i 629 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 1567 - dana 15 Jul 2016 19:18

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: _Petar, _Sale, A.R.Chafee.Jr., AK - 230, aramis s, atrkulja, bieffe, branko7, bulovic, dane007, darkangel, DH2, Faki-Valjevo, FOX2, Georgius2, gorozup, goxin, havoc995, ivica976, kalens021, kosticmilanko, kovacicbozo, Kubovac, Kule, liman, maiden6657, Marko Marković, Maschinekalibar, MB120mm, MIg2, mikrimaus, MiroslavD, Miskohd, nradukic, ostoja2, RADOVAN.S, Recce, samsung, Sasa Pavlovic, Vlad000, zodiac94, |_MeD_|