Raskid

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

I ja bi voleo dacujete moju pricu.Ona je pocela 29.05.2006.tad smo se nas dvoje smuvali a upoznali smo se 5 godina ranije.Od tog maja nas dvoje smo posle 6 meseci poceli da zivimo zajedno u jednom malom stancicu koji su njeni kupili iz razloga jer treba da se rusi pa ce tu dobiti novi stan,ali to sve nije tako bitno.Bitno je to sto smo nas dvoje resili da zivimo tu zajedno i da ja napustim kuci mojih roditela.Tu nastaje problem,kad su moji culi za to bili su ljuti na mene u nju su mogu slobodno reci zamrzeli.Ne shvatam zasto ali dobro.Naravno ja nisam posustao tu i iz razloga jer smo zelei svoj mir,odlazim iz kuce roditelja i zapocinjem nas zajednicki zivot.Naravno posle toga sam joj kupio i prsten,zeleci da to krene koliko toliko normalnim tokom da izbacimo sve gluposti koje smo preziveli sa mojom porodicom,mama tata i sestra.
Ja sam polako pucao po tim pritiskom ali nisam hteo da mi to upropasti ljubav,tako da sam otprilike mesec dan ostavio telefon po strani i nisam hteo da zovem uopste svoje a kamoli da idem,jer kako oni kazu imaju svoj ponos.Naravno moja devojka verenica Dada me je terala da ih zovem nadajuci se da ce ih to oraspoloziti i da ce se srediti odnosi,medjutim od toga nije nilo nista.Mi smo imali svadje i svadjice sto je i noramlno ali smo to sve resavali.Onda nam se rusi kucica u kojoj smo bili srecni i moramo da predjemo u neku drugu,ali opet da budemo sami.Odlazimo u vikendicu njenih roditela.Gde je sad ona bila pod pritiskom majke koja voli da postavljka stvari u kuci na svoj nacin.Na sta je ona odreagovla i sprecila to.Ali i pored svega toga nas dvoje i dalje imamo nervozu zbog svegatoga sto nas okruzuje i nadajuci se da ce se to sve smiriti,popustili swmo i jedno i drugo ja sam poceo da idem kod svojih njena majka se povukla jer je videl da i ona ima nesto svoj.Ali moja najveca greska je sto sam ja popustio i poceo da odlazim kod svojih.I to famozno vece 4.februar ove godine dada je dosla ranije s posla,ja sam dosao kasnije i trebalo ja idem da podesim setri nesto ma kompu.Ne mogu dalje ispala je neka sitna rasprav oko nekog meila koji sam trebao da posaljem a nisam jem ona nije htela da mi procita nesto kad sam je pozvao telefonom.I tu pocinje da radi ponos ljubav odbacujemo.Gde ona meni kaze da se ja pakujem i odlazim.To i radim nerazmisljajuci zasto.Nakon toga mesec dana kad mi se cinilo da se vracamo jedno drugom,ja dozivljavam saobracajni udes vracajuci se iz bioskopa gde sam bio sa Dadom.E sad je trebalo da ona dodje u kucu mojih da bi me videla,bila je i osetila je nesto iako joj niko nista nije rekao jer sam svo vreme bio snjom,mada nisam mogao da je ispratim hodajuci jer sam jos u gipsu ali sam izasao do vrata.Ne znam sta se deslio ali kao da je tad postala hladna kao stena i izbrisala 2 godine nase veze.Nemogu jos da dodjem sebi,jos sam u gipsu lezim i razmisljam o njoj.Treba mi da prebrodim sve ovo.Ispricao sam vam u klratkim crtama moje poslednje dve godine zivota koje su trebale da me uvedu u nesto sto ce trajati do kraja mog zivota.Sad tugujem i patim razmisljajuci i kidajuci ovo ludo srce.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Imam ja jedno pitanje (ako moze, naravno).

Sto ti o tome pricas kao da je konacno kraj svemu? Jel' ti stvarno dizes ruke od nje (i sebe)?

Shvatam ja da vam nije bilo lako i da vasa veza nije docekana rasirenih ruku, ali koliko citam ... ima tu jos nade za vas.

Mozda ona nije mogla biti "svoja" u kuci tvojih roditelja, pogotovo sto zna da im nije bas omiljena gosca, pa mozda otuda hladnoca sa njene strane.

Moras da se nadjes negdje na neutralnom terenu sam sa njom da vidis sta ona u stvari misli o svemu. Ne znam koliko si povrijedjen i koliko dugo ces biti u gipsu, ali racunaj na to da trebas da razgovaras sa njom dalje od svega/sviju. Ako znas da ces biti vezan za kucu/krevet jos neko vrijeme, kazi joj to (da zna da znas).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Vi ste dugo trpeli pritiske jer niste nasli pravi nacin da izadjete na kraj sa tim problemima a da vas preterano ne opeterecuju. Zbog tog pritiska potisnute su emocije "na sigurno mesto" "pod kljuc" tacnije...udaljili ste se jedno od drugog. To cak ne mora da znaci da ste to svesno uradili. Vama je sada neophodno malo vremena da prodje. Da budete razdvojeni. Da se preispitate i pozelite. Kad se sve to slegne i emocije ponovo prorade kako treba razgovarajte, dozvolite osecanjima da budu ono sto jesu za vas...i resite to.
Nije svemu kraj.