Rad na unapređenju nastave matematike

Rad na unapređenju nastave matematike

offline
  • Pridružio: 16 Mar 2010
  • Poruke: 160

Рад на унапређењу наставе и педагошки рад у школи
РАД НА УНАПРЕЂЕЊУ НАСТАВЕ И ПЕДАГОШКИ РАД У ШКОЛИ

-У ОШ „ Карађорше Петровић“ село Крушевица општина Власотинце од 1973.године до 1984.године(када сам био шест година избачен из просвете због МОРАЛНО ПОЛИТИЧКЕ ПОДОБНОСТИ-прилог), моји ученици:Стојановић, Ђорђевић Драгиша(оба из село Крушевица), Брат и сестра Крстић из село Равни Дел, Ранђеловић Силвана из Равни Дел(четврта на региону), ПешиЋ Горан(први на општинском у седмом разреду-а када сам протеран из просвете од тадашње бирократије због МОРАЛНО ПОЛИТИЧКЕ НЕПОДОБНОСТИ-намерно када сам удаљен из школе и просвете нису хтели дса га обавесте за окружно такмичење да би преко њега мене понизили и дисквалификовали)-а у достичној основно школи из ниједног предмета није било тада такмичара на окружном такмичењу из ниједног предмета.

У том времену моји ученици из једне мале сеоске школе освајају награде у решавању математичко конкурсних задатака у математичком листу за основну школу њихова имена и презимена се налазе у математичким ,листовима), радио на увођењу иновација у настави.-а у том времену сам написао више методских збирки задатака,а за четврти разред је рукопис и данас у проширеном издању актуелан за публиковање за самосталан рад ученика у групном облику рада.

Предходно сам од 1970. до 1973. године учествовао у отварању осмогодишње основне школе у село Tегошница(била је истурено одељење ОШ „Доситеј Обрадовић“ села Свође), радио под шатором, спавао у приватне куће по селима, дневник држали у кафану, живели и радили у највећој материјалној беди.-где сам као млад наставник писао још тада све до санас у листу Просветни преглед чланке из живота и рада школа у овом крају, потом педагошке чланке, потом и методско математичке чланке за педагошку праксу. Занимљиво да све до 2008.године никада ни у ОШ села Тегошница и села Крушевица нису ме позвали на прославе дана осниовања школа, а у оба сел сам једини становао у села и ту учествовао у електрификацији села, изградњи водовода, путева, описмењавању одраслих, играо 12. година за сеоски клуб фудбал, био сарадник радио лесковца, наше речи, Веречерњих новости, политике, просветног прегледа, Борбе, Комуниста. САКУПЉАО НАРОДНЕ УМОТВОРЕВИНЕ(све до 2008.г-написао неколико још непубликованих књига).

У времену када сам био избачен из просвете(шест година морао да радим као физички радник широм бивше Југославије на цигларским и зидарским пословима да би се преживело), борио се муком и науком-узимао учешће својим саопштењима на научним скуповима, наводимо нека значајнија:

1.) Југослсовенски симпозијум:“И ДЕТЕ ЈЕ ЛИЧНОСТ“, Подносилац Кореферата: ВАСПИТАЊЕ ЗА ЖИВОТ У ПОРОДИЦИ И БРАКУ, у Београду 21-22. септембар 1985.године;

2.) VIII конгрес математичара, физичара и астронома Југославије: 23-27 септембар 1985. године, са саопштењем : ОЦЕЊИВАЊ УЧЕНИКА У НАСТАВИ МАТЕМАТИКЕ И НЕКИМ СВОЈИМ ЗАПАЖАЊИМА ИЗ КОНКРЕТНЕ ПРАКСЕ У ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ(Секција за математику-Настава математике основног образовања);

3.) Други југословенски симпозијум о иновацијама: 20-22. марта 1986.године, Аранђеловац, Кореферат: НЕКА ЛИЧНА ИСКУСТВА У УВОЂЕЊУ ИНОВАЦИЈА У НАСТАВУ МАТЕМАТИКЕ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ;

4.) Други конгрес педагога Србије(НАСТАВА У НАШОЈ ШКОЛИ-птроблеми и перспективе), 16-18. октобар 1986.године Врњачка Бања, САОПШТЕЊЕ: НАСТАВА, НАСТАВНИК И УЧЕНИК У НАСТАВНОМ ПРОЦЕСУ НАСТАВЕ МАТЕМАТИКЕ (са освртом на конкретну праксу);

5.) Пети сабор учитеља Србије, Ниш, 13-14 мај 1988.године (УНАПРЕЂЕЊЕ ВАСПИТАЊА И ОБРАЗОВАЊА-Самосталан рад ученика), саопштење: УТИЦАЈ САВРЕМЕНИХ МЕТОДА И ОБЛИКА РАДА У НАСТАВИ МАТЕМАТИКЕ НА САМОСТАЛНОСТ И КРЕАТИВНОСТ УЧЕНИКА(Зборник 4,Ниш, страна 105):

6.) Југословенски симпозијум (Тема: Нова информациона и наставна технологија у функцији унапређења образовања), 21-23. април 1989. године Врњачка Бања, САОПШТЕЊЕ: Систем електронске комуникације-визија будућности школе(Часопис Иновације у настави број 2 1996.године, страна 92);

7.) 9. конгрес математичара Југославије, мај 22-27, 1995. године, САОПШТЕЊА: Оцењивање ученика у настави математике основне школе и Решавање пш'роблема као облик стваралачког рада у настави математике(Настава и популаризација математике);

8.) 10. КОНГРЕС МАТЕМАТИЧАРА ЈУГОСЛАВИЈЕ
10. Kongres
Nedeljko Parezanović: Room A; Muzika, matematika i računarstvo u istraživanju i ... 12.25-12.40: Miroslav-Mirko Mladenović:; Udžbenik u nastavi matematike u ...
matf.bg.ac.rs/matkon10/program/ - 67k - Cached - Similar pages


12.25-12.40
Miroslav-Mirko Mladenović:
Udžbenik u nastavi matematike u funkciji samoobrazovanja učenika



10. конгрес математичара Југославије 8-11. октобар 2000. године Београд, САОПШТЕЊЕ: УЏБЕНИК У НАСТАВИ МАТЕМАТИКЕ У ФУНКЦИЈИ САМООБРАЗОВАЊЊА УЧЕНИКА (Настава, историја и популаризација математике):




9) PDF]
12. СРПСКИ МАТЕМАТИЧКИ КОНГРЕС
Формат датотеке: PDF/Adobe Acrobat - HTML верзија
57 Мирослав Младеновић (Основна школа "Браћа Миленковић", Власотинце, Србија). Ауторитарни и демократски тип наставника математике у школи ...
sites.im.ns.ac.rs/events/2008/smkongres/Files/Info/Saopstenja_po_sekcijama.pdf - Сличне странице



10.) Четврти конгрес матемаричара Македоније

ЧЕТВ РТИ КОНГРЕС
на Математичарите
на Македонија,
Струга 19 -22.10.2008



IV CONGRESS
of the Mathematicians
of Republic of Macedonia
Struga 19 -22.10.2008





ЧЕТВРТИ КОНГРЕС
на Математичарите на Македонија
АБСТРАКТИ
Апстракти на англиски јазик
Мирослав Младеновиќ УЧЕЊЕ ПО ПАТ НА РЕШАВАЊЕ НА ПРОБЛЕМИ ВО
Љубомир Протиќ СОВРЕМЕНИ ТЕНДЕНЦИИ ВО НАСТАВАТА ПО МАТЕМАТИКА
(ПРЕВОД)



УЧЕЊЕ ПО ПАТ НА РЕШАВАЊЕ НА ПРОБЛЕМИ
ВО НАСТАВАТА ПО МАТЕМАТИКА

Мирослав Б. Младеновиќ,
ОШ „Браќа Миленковиќ“
с. Шишава, Власотинце, Србија
mmirac@ptt.rs

Развивање на спосбноста на набљудување, забележување, на логичко, творечко и апстракно мисљење, развивањето на математичката љубопитност во набљудувањето и проучувањето на појавите и изградбата на позитивни особини на личности на ученикот, како што се: упорност, систематичност, смисла за самостојна работа и решавање на проблеми се барања кои се садржани во задачите на оваа настава.
Задачата и целта на наставата не е повеќе во меморирање и репродукција, туку во суштинското разбирање на појавите и процесите со активно и свесно учество на учениците.

Самостојната и творечка активност на учениците во усвојувањето, која допушта ученикот самостојно да истражува, го развива своето творечко мисљење, да предлага решенија и начини - е проблемска настава.
Во наставата по математика треба да се користи решавањето на проблеми како облик на творечка работа во наставата - користење на проблемска ситуација односно учење по пате на решавање проблеми.
Без обѕира да ли се работи за обработка, повторување, вежбање или примена на знаењето во пракса, стално треба да тежиме кон откривање на факти, одредени дефиниции и формулација на правила, заклучоци, размислување и барање на нови идеи во решавањето на некој математички проблем.

За да учениците се оспособат за решавање на проблемски задачи, неопходно со нив да се работи постапно, систематски и смислено и да се решаваат задачи по принципот - од поедноставна кон посложена проблемска задача.
Проблемските задачи во наставата во пониските одделенија на основнте школи може да бидат:
-Побитни поими од програмата (нивниот опис, дефинирање и графичко прикажување);
-Броеви (читање и пишуваање на броевите од множеството кое е предвидено со програмата за соодветното одделение);
-Eлементарни операции во соодветното множеств (изрази);
-Сложени изрази (употреба на загради и редослед на операциите);
-Едноставни текстуални задачи;
-Сложени текстуални задачи:
-Проблемски задачи.(според М. Игњатовиќ)

Решавајќи проблем, ученикот се обидува да најде однос помеѓу она што е дадено и целта, т.е. она што се бара, ангажирајќи ги своите порано стекнати знаења.

Тој истражува и донесува заклучоци.
Таа негова миссловна или практична активност, која има карактеристика на истражување, сеодвива (како што наведува д-р
Радисав Ничковиќ) во следните фази:
-Поставување на проблемот (создавање на проблемска ситуација);
-Наоѓање на принципот на решенито (избор на рационална хипотеза);
-декомпозиција на проблемот (разложување на помали проблеми);
-Процес на решавање на проблемот;
-Констатации, наоди, заклучоци (разбирање на суштината);
-Проверка на заклучоците во нови ситуации.

Учењето по пат на решавање на проблеми, како „ највисок облик на учење“ се остварува систематски, активно и творечки, зато што учејќи, ученикот самостално и свесно ги усвојува знаењата, а со тоа станува и творечки субјект во воспитно-образовниот процес.

Заради илустрација, ќе изнесеме некои практични искуства од учењето по пат на решавања проблеми. Личните истражувања во наставата по математика, како и резултатите на други, зборуваат за воспитавање на творечко мислење кај учениците, по пат на решавање проблеми (проблемска настава) - укажува на извесен оптимизам во поглед на развијањето на творечки способности на учениците.

Факт е дека не може да се очекува комплетна успешност и ефикасност на оваа настава по математика, ако истата не се применува од сите наставници во училиштето.

11)
Други конгрес учитеља СР Србије јесен 1988.године(подносилац саопштења-дирекно дошао са градилишта предузимача у село Душаново код Неготина, са жуљевима на рукама, (где је био од 1984 године избачен из просвете на улицу са породицом због уверења све до 1990.г) држао предавање, где је тада пао и велики снег у Крајини, а лист Просветни преглед забележио у свом броју 1671, 11.новембра 1988. године и ово:“ Мирослав Младеновић, бивши учитељ, наставник математике (уствари, човек који себе сматра прогнаним из наставе из наставе и који сада ради као физички радник (потврдио је речи професора властитим примером. Па ипак, није желео да говори о последицама и разлозима који су омели његове стваралачке захвате у школи у којој је својевремено радио, већ се заложио за стваралаштво као улог за будућност младе генерације“.


12) Прва конгресна трибиуна (РУКОВОЂЕЊЕ У ОБРАЗОВАЊУ)1985. године у Лозници:Саопштење: Криза руковођења у основном и средњем образовању-са освртом на конкретну праксу и Друга конгресна трибина; 11-12, октобар 1986. године, саопоштење: ОСНОВНО ОБЕЛЕЖЈЕ КРИЗЕ РУКОВОЂЕЊА У ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ;

13) Велики број педагошких чланака из педагошке праксе, а нарочито сам се бавио проблемима рада одељењских заједница, педагошког рада у школи. У педагошкој пракси сам објављивао математичко методско дидактичке чланке о оцењивању ученика бод системом и унапређењу наставе савременим облицима и методама рада. Написао сам велики број педагошких, методско математички чланака и приручника које је тешко издати због својих критиучклих ставова према разним клановима, ИНТЕРЕСНИМ ГРУПАМА И критичког односа према лажмној реформи друштва и школе.

14)Доласком 1992. године по „казни“ у сеоској ОШ „Браћа Миленковић“ село Шишава-Ломница, Власотинце, наставио сам свој стваралачки рад у настави математике. У/ченици су од 1997 до 2003. године освајали награде у решавању специјалних и кио9нкурсних математички задатака, а и висока места на такмичењу младих математичара у ооштини(и прва и друга места) и једно треће емсто у округу. Било бих и бољих резултата и на републичком такмичењу, али сам и тада био прогањан и омертан не само у раду, него да ме и биолошки униште(било је већи број „саобраћајки2 па и пуцњаве из оружја).
Када сам схватио деградацију такмичења и намештаљки-несамо из математикие, него и из других предмета на нивоу општине и округа-када се недржи ни додатна настава, непоишу припреме и буде „први“ у општини и добијају „награде“-када су почеле да се купују и продају и оцене и дипломе за такмичења, онда сам напустио сва такмичења и за своју „душу“ са ученицима решавам тешке математичке задатке и из м&#



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 16 Mar 2010
  • Poruke: 160

Napisano: 27 Mar 2010 23:03

-nastavak-
14)Доласком 1992. године по „казни“ у сеоској ОШ „Браћа Миленковић“ село Шишава-Ломница, Власотинце, наставио сам свој стваралачки рад у настави математике. У/ченици су од 1997 до 2003. године освајали награде у решавању специјалних и кио9нкурсних математички задатака, а и висока места на такмичењу младих математичара у ооштини(и прва и друга места) и једно треће емсто у округу. Било бих и бољих резултата и на републичком такмичењу, али сам и тада био прогањан и омертан не само у раду, него да ме и биолошки униште(било је већи број „саобраћајки2 па и пуцњаве из оружја).
Када сам схватио деградацију такмичења и намештаљки-несамо из математикие, него и из других предмета на нивоу општине и округа-када се недржи ни додатна настава, непоишу припреме и буде „први“ у општини и добијају „награде“-када су почеле да се купују и продају и оцене и дипломе за такмичења, онда сам напустио сва такмичења и за своју „душу“ са ученицима решавам тешке математичке задатке и из математичког листа, ради креативности духа и самих учениника да воле математику и развијају своје креативно стваралачке способности. Занимљиво је да су ми намерно провокацијом „одузимали“ број бодова па ни са 50 бодова моји ученици нису могли на окружно-а више нисам ни смео ни жело да их спремам даље, јер ми је претила и ликвидација- а зна се да је потребно за окружно 1 задатак) .
Но, математика и деца су ме одржала у животу, па сам се зато броио и борим да увек у математици, школи и животу буду награђивани најбољи-а не „подобни” и они који могу путем моћи власти и новца да купе све.
15.)Да наведем и своје ученике који су освајали прва, друга и трећа места на општинском и окружноим такмичењу (од петог до осмог разреда) у ОШ „Браћа Миленковић“ у село Шишава, Власотинце: Младеновић Марко (село Средор), Јовановић Марија(Ломница), Константин Миладиновић(Шишава), Симоновић Бојан(Шишава-једном и 3. место у округу), а ови ученици су освојили и велики број за решавање математичких задатака у математичком лисету и организовали по први пут МАТЕМТИЧКИ КВИЗ за Дан школе(од четвртог до петог разреда-припремио сам им задатке и начин бодовња и такмичења (забележено у листу „Просветни преглед“- а и улокалним новинама „Власина“).

Ево сада пред пезијом пишем и прикупљам материјал за многе књиге-Песме, Приче на локалном дијалекту(али држава у суштини није заинтересована за праве ствараоце-једино се публикује по 2партисекој подобности“а ја сам ван свих партија и још „неподобан“ и у локланјој средини и на нивоу републике Србије)-ко и приручнике и збирке задатака за самосталан рад ученика, као и за савремену наставу математике новим обчлицима и мертодама рада у новој реформисаној школи у којој ће ученик бити субјект наставног процеса.

И даље ПЕШАЧИМ ПО ВИШЕ КИЛОМЕТАРА ПО КИШИ И СНЕГУ ДО СЕОСКЕ ШКОЛЕ, а и даље живим и радим у тешким условима, само зато што сам увек мислио својом главом и тако васпитацао своју децу у школи и породици на критичан став према животу, јер је то услов за креативно стваралачко истраживачки рад и иновативнсот у раду и животу у изграђивању самосталне и слободне личности младог човека.
Тежио сам и тежим на васпитавању дце на правим вредносрима живота , морала и рада-што је тешко у овом поремећеном ситему вредности у друштву и држави. Али ту ми је увек била математика у помоћ. Само што оставимо здраво у духу, вредно је да будемо корисни за своју државу, нацију и саму школу-па и математику у школи.
13.октобар 2008. године Власотинце

Мирослав Младеновић наставник математике
ОШ „Браћа Миленковић“ село Шишава Власотинце
Емаил: mmirac@pt.rs

-nastaviće se-

Dopuna: 27 Mar 2010 23:04

-nastaviće se-
(16) ПРИЛОГ: Педагошка пракса-Истраживање


Pedagoška praksa

PEDAGOŠKA PRAKSA JEDNOG NASTAVNIKA MATEMATIKE
Kako uspeti na času matematike, često puta sam postavljao sebi ovo pitanje kada sam pre trideset i više godina-još iz vremena kada sam pocinjao rad u školi pod šatorom .

Naravno da je svaki popčetak bio težak, ali mladost, entuzijazam i ljubav prema matematici i deci, sve je barijere je rušilo pred sobom.
Želja svakog mladog nastavnika je da uspe u svome poslu, ali taj put je trnovit, pun prepreka, nekada i razočarenja, uspona i padova.
Moja preporuka je da svaki nastavnik počne se samostalno usavršavati:
uže stručno, metodsko-didaktički, pedagoško-psihološki i da svako stečeno znanje obavezno proverava u praksi.
Tamo će se nekada često suočiti i sa mnogim protivurečnostima teorije i prakse.

Kada se naiđe na prepreke, često nesavladive, uvek su tu deca na času, u školi da daju snagu nastavniku da izdrži, da se bori za njih.
Tako još u početku svoga pedagoškog rada, odmah sam uspostavljao kontakt i pravu komunikaciju sa decom na času, u školskom dvorištu, vodio neposredan razgovor i uvek nalazio način da resim neki svoj a i njihov problem, bilo u pogledu sticanja matematičkog znanja, bilo problema u njihovom odrastanju.

Kasnije kada sam nailazio na teže probleme na času i u školi - a promenio sam više od deset seoskih škola, mišljenje dece mi je bilo mnogo važno da uspem u radu na celokupno obrazovnom zadatku u samoj nastavi matematike, kao i uopšte u skoli.

Zadnjih trideset godina, neumorno sam tragao u iznalazenju uzroka mnogih problema u nastavi matematike i u samoj školi.
Do pre neku godinu, vršio sam na kraju svake školske godine ankete kod svih razreda od petog do osmog razreda, sa jednim potpunim poverenjem za iskrenost dece u odgovorima, da ne “izcure” van kod mnogih osvetoljubivih nastavnika u školama, i to do današnjeg dana, nisam saopštavao ta svoja istraživanja, zbog nepostojanja pedagoške i društvene klime da se nešto menja u odnosima nastavnik-učenik-roditelj.

Nekada sam i plaćao visoku cenu, “zabranom” sest godina rada u prosveti. To su deca uvek cenila i uvek mi dobrim uzvraćala, sto sam se uvek borio za njihova prava i uvek bio na njihovoj strani.

Uzajamno poverenje i komunikacija u odnosu nastavnik-učenik-roditelj može postojati samo kod nastavnika koji je spreman na demokratski dijalog, koji je samokritičan u svome radu, odgovoran i koji to traži od svojih učenika na času i u školi.

Lični primer je najbolji metod pravilnog vaspitanja i obrazovanja učenika u školi-od strane svakog nastavnika. I onda kada se naiđe problem kod dece, bilo na času ili van časa, potreban je pedagoški takt, strpljenje i tolerancija, da se uvažava i poštuje ličnost učenika. Samo tako se uspeva da se učenik pridobije da voli matematiku, nastavnika i školu.

Samo kreativan nastavnik, koji se neplaši sujetnosti i koji je moralan, odgovoran i koji voli svoj poziv, spreman je na potpunu saradnju sa učenicima na času i van časa. Takav nastavnik je osposobljen kao dobar pedagog, metodičar i inovator u nastavi i ima šansu da vodi đake napred, da traži, da uočavaju greške nastavnika i sopstvene u svome radu.

U školskoj 2002/3. godini, 9.juna u svojoj seoskoj osnovnoj školi “Braća Milenkovic” sela Šišava-lomnica, opština Vlasotice, jablanički okrug, sproveo sam jednu od anketa svih ovih godina, sa više od deset pitanja, preko kojih sam dobijao odgovore učenika za određene probleme u nastavi, odnosa sa nastavnicima, međusobne odnose i iskazivanje stavova dece na neke njihove probleme u nastavi i u njihovom razvoju, kao i na neke probleme u vezi škole u socijalnoj sredini.

Kod đaka sam uvek insistirao da slobodno pišu i govore ono sto misle bez ikakvog straha za posledice, jer neće niko to pročitati sem mene, a kada nekada se stvore uslovi to ćemo objaviti u javnosti, sto je tako i bilo i biće i danas.

Sugerirao sam da kritički pišu o mom radu i o sebi, jer će tako da se uoče bolje problemi i da ću kao nastavnik bolje da otklanjam svoje greške u radu bilo u nastavi matematike, bilo kao vaspitač u pogledu odnosa prema njima kao ličnostima.

Naravno to je činjeno iskerno u odgovorima svih ovih godina i uveki sam tražio da anonimno daju i realne ocene i one koje bih želeli iz matematike na kraju školske godine. Naravno da sam sve sopstvene greške otklanjao u narednoj školskoj godini, a i od učenika sam to zahtevao, pa je nekada išlo brže, a nekada i sporije, što je zavisilo od pedagoške klime u razredu i u samoj školi.

Prva moja pošetna istraživanja su počela 1976 godine, potom nastavqena 1984 godine u seoskoj osnovnoj školi „Braća Milenković“ selo Kruševica u vlasotinačkoj oištini. Nažalost ta moja slobodoumnost i kretaivna inovativnost mojih učenika, plaćena je skupoceno-ostao sam tada šest godina bez posla, adeca su bila žrtve moga stvaralačkoga rada u nastavi matematike, pa čak nije pomogao i uspeh mojih učenika na takmiučenjima mladih matematičara i čak moj javni nastup 1985. godine na kongresu matematičara stare jugoslavije sa saopštewem o inovacijam u uvođenju bod sistema u ocenjivanju učenika u nastavi matematike.

Sloboda mojiuh učenika i moja je skupo plaćena-zamalo i ličnim životom. Eto i to je cena da se uspe u matematici. Prve ankete su pravqewe u ovoj školi, ali su one tada zloupotrebqene i zato više nikada nisam zato sopštavao javno svoja istraživanja u nastavi i školi od 1995.godine do danas na početku 21, veka.
Ovde navodim jedno od pitanja iz Ankete- koje sam uvek postaljao deci na kraju čkolske godine na času matematike svim učenicima od petog do osmog razreda u školi.

-nastaviće se-

Dopuna: 27 Mar 2010 23:05

-nastavak-
Pitanje: ŠTA JE DOBRO A ŠTA LOŠE U RADU NASTAVNIKA MATEMATIKE ( od petog do osmog razreda)?
U anketi dobijeni su po razredima sledeći odgovori:
V RAZRED:
Nastavnik nema loše osobine. Dobro je kad dođe u učionicu pre drugih nastavnika koji zakašnjavaju za čas. Što otvara knjigu i radimo iz nje na času. Što pratimo nastavu i sve što piše na tablu. Dobro je što nije ljut i strog. Meni se u radu nastavnika sviđa to što on pomaže ušenicima u savlađivanju gradiva. Što svakog učenika razume, i što dobro radi svoj posao. Dobro je što nije strog i dolazi na vreme. Dobro je kad su deca mirna i dobra.

Dobro je što je miran, neviče, decu uči kako treba, nema loših osobina, sem što nekada požuri na čas. Dobro je što kad neznamo zadatak, on nam pokaže. Dobar je u radu i nekad nas nasmeje. Dobar je što nije strog i što dolazi pre časa. Dobro je što kad dođe u školu, sedi na stolicu uz katedru, a loše što ponekad brzo piše i nemoše se pročitati na tablu. Dobro je što nas uči kako treba i kako netreba da se ponašamo. Dobro je što dolazi na vreme i što svoj posao obavlja po propisu. Dobro je kad nam objašnjava zadatke, a loše je kad viče i ljuti se na nas.

VI RAZRED:
Kod nastavnika matematike je sve dobro, lepo nas uči i prenosi nam znanje. Nastavnik je odličan. Dobro je što detaljno objašnjava zadatke, a loše je što mnogo brzo piše i puno za vreme časa. Dobro je što nam prenosi dobro znanje, a loše nisam primetila. Nastavnik matematike se razlikuje od ostalih nastavnika u školi: uvek dolazi na vreme, daje realne ocene i sa nama ima prijateljski i drugarski odnos.

Dobro što nam pokaže što neznamo i kada imamo pismeni zadatak on nas uputi žta treba da vežbamo. U radu nastavnika matematike je sve dobro, loših strana nema. Dobro je što želi da pomogne svakom učeniku. U radu nastavnika matematike je dobro što zna da objasni nejasno a loše što brzo piše.

Dobro je što detaljno objhašnjava zadatke koji nisu jasni učenicima, a loše što ponekad prebrzo piše. U radu je sve dobro. Dobro je što sve detaljno objašnjava i što zna da znanje prenese učenicima. Loše je što prebrzo piše, jer to pojedinim učenicima stvara problem. Dobro je što nas dobro uči, dobar je prema nama i daje realne ocene, a loše je kada nije raspoložen. Dobro je što nam dobro prenosi znanje a ponekad se i našali sa nama. Dobro je kad realno ocenjuje, a loše je kad je ljut. Dobro je što na lak način sve objašnjava da bi učenici sve razumeli. Dobro je što nastavnik zna da nam objasni zadatak, kad počne čas uvek je tačan, a loše nema. Dobro je što svaku lekciju uradi na tablu i što daje pozitivne ocene.


VII RAZRED:
Dok sam bio u petom razredu kod drugog nastavnika, nisam razumeo matematiku, dok kod sadšnjeg nastavnika je dobro razumem, jer nas dobro uči matematiku sa razumevanjem. Dobro je što nas uči, vaspitava, daje savete za život, a loše nema. Ume da nas nauči, što nas vaspitava, što je pomalo strog i što voli da priča sa učenicima, ložeg nema. Svi mi mislimo da nemamo probleme kad se sa njima radi na času matematike.Dobro je što dolazi na vreme, nikada ne kasni, a loše nema. Za mene je sve dobro. Dobro nas uči matematiku, a loše je što nekada brzo piše na tablu i nemože se pročitati.

Dobro je što nas vaspitava, dobro uči. U radu nastavnika nema ništa lošeg. Nepreti nam, neplaži negativnim ocenama kao drugi, ako neznamo zadatke objasni bez pretnje jedinicom. Umiljat je i krotak i kada neko galami ili neko nešto ružno kaže, samo se nasmeje, kaže neku duhovitost, mi se nasmejemo i nastavi da predaje, a loše je što jednog dana viče po nas a drugog dana se smeje, a mi želimo da bude veseo svakoga dana.

Dolazi redovno na čas i nekasni, a loše je što brzo piše na tablu. Dobar je nastavnik, dobro nas uči. Dobro je što dobro objasni i svaki učenik lako shvati gradivo i što učenici učestvuju u ocenjivanju iz matematike. Dobro je što dolazi na vreme, dobro nas uči i nekad se šalimo, a loše je kad se iznervira i viče. Dobro je što se nastavnik uvek trudi da nas nauči, a loše što brzo piše. Sve je dobro kod njega.



VIII RAZRED:
Slični odgovori kao i u predhodnim razredima, pa je zabeležen samo jedan veoma karakteristican odgovor:”Posčo sam sada zavrčila osmi razred i smatram da sam zrelija, mogu da na prvi pogled oderedim nešto što je dobro ili što je loše u nekoj osobi na osnovu njenih stavova, danas mnogi ljudi odaju sebe i da nisu svesni toga, a smatram da imam prava da kažem šta je dobro a šta nije u radu nastavnika, jer oni su u školi tu da nas uče i nauče nečemu.

NJihov odnos i metoda rada je važan, jer oni tako grade svoj ugled u školi. Nemogu da kažem da je rad nastavnika matematike bez grešaka, jer svaki nastavnik ima po i neku manu u svom radu, a mislim da je dobro što u svom radu dosta posvećuje sebe nama učenicima, pomaže nam da bolje razumemo i razrešimo neke problemske situacije.

A greške nastavnika su što ponekada želi da sve sazna sta se događa oko nas. Tako dok smo bili u petom razredu, on je često unosio u svoj rad i politiku, a iskerno tada nisam volela matematiku kao sto je sada volim, a o njegovim osobinama će se kasnije i više znati da procenjuje i razumeti njegov način rada, vrline i mane, kao i kod drugih nastavnika…. „.

-nastaviće se-

Dopuna: 27 Mar 2010 23:06

-nastavak-

KARAKTERISTIKE
Karakteristicno je da svaki ucenik u određenom razvojnom periodu (ViVI) i (VII i VIII) imaju različite stavove po određenim pitanjima na relaciji odnosa nastavnik-učenik. Shvatio sam da se mora dobro upoznati ličnost svakog učenika, njegovo socioločko stanje u porodici, odnos i vrednosti sredine i porodice prema čkoli, položaj učenika među vršnjacima, njegova sposobnost za komuniciranje, odnos prema predmetu, predznanje, problemi u razvoju-pa sve to beležiti u posebnoj beležnici, kao DOSIJE učenika, gde će se pratiti njegov razvoj, napredovanje u učenju, ocenjivanju i ponašanju i tako se stvori povoljna klima za uspeh samog nastavnika da povoljno i lakse komunicira sa učenikom i lakše rešava probleme u učenju i ponašanju.

U petom i šestom razredu se mora poznavati odlike predpuberteta i puberteta za taj razvojni period dece, pa tako se “prilagoditi” deci, da se sa njima stekne bliskost u radu, saradnji i sa njima bude duhovit onda kada nešto “zapne” u učenju i sticanju radnih navika. Tu treba decu podsticati, hvaliti ih za svaki postupak u rešavanju zadataka i pažnji na času. NJima je važan položaj među vršnjacima, pa je sociološki važno da dete ima pozitivan status u grupi odnosno u odeljenju.

U sedmom i osmom razredu, postaje se zreliji i deca prelaze u jedan pubertetsko-adoloscenciski odnos. Gde se mora strogo uvažavati i poštovati učenikova ličnost. I kada se greši. Da se uljudno ukaže na greške, bez vređanja, da se podstiče rad i napredak, naročito je važno “manipulisati” njihovim emocijama, jer su one tada izražene prema suprotnom polu, pa tako se može duhovito govoriti i o osecanjima ljubavi, zaljubljivanju i o temama koje su vezane za njihova saznanja i radoznalost van škole. Naročito se ceni duhovitost na sopstven račun nastavnika.
Sadržaj odgovora iz ankete učenika i konkretna lična istraživanja u nastavi matematike i celokupnom obrazovno vaspitnom radu u maloj seoskoj školi, nerazvijene sredine, pokazalo je da se svaki kreativan rad, posebna naklonost prema matematici i ljubav prema deci i pozivu profesije vaspitača, uvek moze nadoknaditi nedostatkom normalnih uslova za rad pedagoški i neposredan u nastavi.

Rezulati dece u učenju i nastavak obrazovanja i izgrađivanje zdravih ličnosti, vaspitanih za rad i život u zajednici, to je najbolja i najveća nagrada za čitav životni radni vek jednog nastavnika matematike na selo jedne zaostale nerazvijene sredine. O tome će nekada dati kriticki sud generacije koje će doći, a ovo pedagoško iskustvo neposrednog rada u nastavi matematike, neka posluži mladim kolegama koji započinju svoj radni vek u prosveti.
Oktobar 2005.godine Vlasotince Miroslav Mladenović, nastavnik OŠ “Braća Milenković”
Selo Šišava-Lomnica Vlasotince



Мaj 2008.godine
OŠ „Braća Milenković“ selo Šišava-Lomnica
Vlasotince Miroslav Mladenović Mirac


-nastaviće se-



offline
  • Pridružio: 16 Mar 2010
  • Poruke: 160

-nastavak-

17.) Информација полагања пријемног испита
ИНФОРМАЦИЈА ПОЛАГАЊА ПРИЈЕМНОГ ИСПИТА

Osnovnoj školi „Braća Milenković“ selo Šišava Vlasotince
Основној школи „Браћа Миленковић“ село Шишава Власотинце

ИНФОРМАЦИЈА: О резултатима полагања пријемног испита за упис у средње школе, ученика осмог разреда школе из математике и српског језика:одржаног пред комисијом министарства просвете републике Србије, одељења јабланичког округа и матичне школе, датума 21/722 јуна 2009. године у просторијама школе села Шишава у општини Власотинце. ,аксимални број бодова је био 20 и из српског и математике.

Rb Šifra učenika
Prezime i ime učenika

Bodovi-trogod.prof.

Bodovi-četvorogod.prof.
Upisan na obrazovni profil




1 884162 Anđelković Tatjana 54.64 82.64 *** ---
2 684814 Cvetanović Aleksandar 26.08 --- ---
3 757757 Đorđević Nikola 28.44 --- ---
4 645128 Đorić Jelena 60.00 95.00 *** ---
5 360777 Đorić Nikola 47.08 72.58 *** ---
6 792075 Đorić Stefan 46.76 74.76 *** ---
7 939340 Icić Saša 56.24 82.74 *** ---
8 394592 Janković Aleksandar 32.24 --- ---
9 860526 Kocić Miloš 28.12 --- ---
10 294415 Kostadinović Nebojša 60.00 90.50 *** ---
11 896615 Krstić Marija 60.00 84.00 *** ---
12 644308 Marinković Aleksandra 49.72 70.22 *** ---
13 513858 Milenković Milica 60.00 96.00 *** ---
14 421771 Milenković Tatjana 53.12 77.12 *** ---
15 905022 Miljković Dušan 50.36 70.36 *** ---
16 951792 Mitić Miljan 59.68 90.68 *** ---
17 107967 Mitić Miloš 43.68 63.18 *** ---
18 432452 Savić Marko 37.72 50.22 ---
19 836627 Stamenković Jelena 54.64 84.64 *** ---
20 932759 Stamenković Tijana 54.96 85.96 *** ---
21 644363 Stojanović Emilija 44.24 --- ---
22 775130 Stojanović Nemanja 52.40 77.40 *** ---
23 913987 Stojiljković Miloš 42.92 60.92 *** ---
24 231836 Todorović Miljan 53.40 76.90 *** ---
25 809393 Veljković Miloš 42.64 65.14 *** ---
Napomena: *** predstavljaju


Osnovni podaci o školi:

Osnovna škola: Braća Milenković
Opština: Vlasotince
Okrug: JABLANIČKI
Adresa:
Telefon:



Okrug

Opština

Škola
















Statistički podaci o postignućima učenika date škole



Ukupan broj učenika osmog razreda u školi 25



Prosečna ocena svih đaka škole
Matematika Srpski
šesti sedmi osmi ukupno šesti sedmi osmi ukupno
3.48 3.64 3.76 3.63 3.76 3.64 3.92 3.77



Prosečna ocena đaka izašlih na kvalifikacioni ispit
Matematika Srpski
šesti sedmi osmi ukupno šesti sedmi osmi ukupno
3.80 3.95 4.05 3.93 4.15 4.00 4.35 4.17



Prosečan broj bodova na kraju razreda
šesti sedmi osmi ukupno
16.11 15.61 16.24 47.96



Prosečan broj bodova na kvalifikacionom ispitu
Matematika Srpski Ukupno
14.08 11.48 25.55

















С п и с а к у ч е н и к а


Број освојених бодова

Име и презиме ученика Математика Српски језик

1. Милица Миленковић
(с. Шишава) 19,5 б. 16,5 б.

2. Јелена Ђорић
(с.Шишава) 18,0 б. 17,0 б.

3. Миљан Митић
(с. Д.Ломница) 16,5 б. 14,5.б.

4. Тијана Стаменковић
(Станимировић)
(с. Шишава) 14,5. б. 16,5 б.

5. Небојша Костадиновић
(с. Црна Бара) 16,5 б. 14,0 б.

6. Јелена Стаменковић
(с. Шишава) 16,5 б. 13,0 б.

7. Татјана Анђелковић
(с.Д.Ломница) 16,5 б. 11,5 б.

8. Стефан Ђорић
(с. Шишава) 18,0 б. 9,5 б.

9. Саша Ицић
(с.Шишава) 13,0 б. 13,0 б.

10. Никола Ђорић
(с. Шишава) 15,0 б. 10,5 б.

11. Немања Стојановић
(с. Д.Ломница) 12,5 б. 12,5 б.

12. Марија Крстић
(с. Д.Ломница) 12,5 б. 11,5 б.

13. Татјана Миленковић
(с. Средор) 13,0 б. 11,0 б.

14. Миљан Тодоровић
(с. Шишава) 10,5 б. 13,0 б.

15. Милош Вељковић
(с.Шишава) 15,0 б. 7,5 б.

16. Александрa Маринковић
(с. Липовица) 12,0 б. 8,5 б.

17. Душан Миљковић
(с. Липовица) 11,5 б. 8,5 б.

18. Милош Митић
( с.Гуњетина) 10,5 б. 9,0 б.

19. Милош Стоиљковић
(с. Шишава) 10,0 б. 8,0 б.


20. Марко Савић
(с. Средор) 9,0 б. 3,0 б.
ПРОСЕЧАН БРОЈ БОДОВА: МАТЕМАТИКА (14,08 бодова)
СРПСКИ ЈЕЗИКА (11.48 бодова)

24.јун 2009. године
ОШ „Браћа Миленковић“ село Шишава Власотинце
Предметни наставници шк.2008/1009.г.:
Српски језик: Борица Ристић
Математика: Мирослав Младеновић
Напомена:
У времену када се у школама уводи интернет и тежи ка компјутаризацији наставног процеса, као самоук у раду са компјутерима ( сам пред пензијом), морао сам да сам затражим информацију о резултатима полагања ученика осмог разреда за упис у средње школе.
Наравно да због лоших временских услова, као и не баш доброг здравља(избегавао сам кретање због притиска); из принципијелно-професионалних разлога сам пешице(бициклом на „руке“ због кише) отишао у школу и ево „преписао“ овај списак ученика о броју освојених бодова из српског и математике одржаног 21/22 јуна 2009. године у просторијама ОШ „Браћа Миленковић“ у село Шишава у општини Власотинце.
Толико администритативних радника у школи-који „баратају“ компјутером, али за друге ствари, а не за педагошко стручно школске послове; као и оних који су добијали „лиценце“ за такозвано оспособљавање рада са компјутером, нису нашли засходност да ми се пошаље тражена ИНФОРМАЦИЈА о резултатима полагања ученика из српског и математике на пријењмном испиту за упис у средњим школама у шк. 2009/2010. години.

Наравно та ИНФОРМАЦИЈА, као „Табела“ ми је била потребна из следећих разлога:

1.) Из педагошко професионалних разлога, у погледу праћења својих ученика у настави математике у средњим школама, а чак и на факултетима.

2.) Због дугогодишњег праћња рада и полагања ученика пријемног испита за упис у средњим школама из српског и математике,

3.) Због тренутног припремања једног педагошко стручног рада за публиковање у једном стручном часопису на ову тему,

4.) Да видим каква је искреност, добронамерност и жеља за истинским правим професионалним комуницирањем или злоупотребом компјутера и „интернет“ комуникације-која је још фраза за ову средину и министарство просвете, као вид савремене комуникације и потребе на комјутеризацији читавог образовно-васпитног рада у школама.

П.С На основу резултата са сајта министарства просвете од 6.јула види се да је ОШ „Браћа Миленлковић“ са
Matematika :14.08 поена(бодова) најбољу међуосмогодишњим школама у власотиначкој општини на пријемном испиту за шк.2009/2010. годину, за упис у средњим школама.

У предходним годинама школа је према резултатима на полагању пријемног испита за упис у средњим школама- једном из математике била и прва у јабланичком округу.

То се постиже добром организацијом припремне наставе, која почиње од септембра месеца, као и на часовима редовне наставе применом савремених облика и метода рада-често и решавањем типова задатака сложене природе, сличних полаганју пријемног испита.

Најважније је да су сами ученици више тежиули да проширењем знанја из математике више теже да овладају већом математичком писменошћу, него ли често сам чин полаганја пријемног испита.

Такав квалитет рада на редвној настави и добре организације припремне наставе омогућује ученицима да у накнадном школовању буду најбољи математичари у елитним школама Власотинца, Лесковца и Ниша- а међу њима има и оних који су се определили да студирају математику.

Неколико њих је сада пред крај завршавања у званје професора математике. То су резултати и награда самом наставнику и ученицима у једној малој сеоској школи, у којој се ради без наставних средстава печалбарске средине сиромашног Југа Србије.
29.јун 2009. године Власотинце Србија

Власотинце Мирослав младеновић
(mmirac@ptt.rs)
Наставник математике ОШ
„Браћа Миленковић“
С. Шишава општина Власотинце
(интернет адреса школе:
ossisava@gmail.com)

27. март 2010. године Власотинце Србија

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 595 korisnika na forumu :: 12 registrovanih, 5 sakrivenih i 578 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: 8u47, amstel2, Despot1, gorantrojka, Jovan Nenad, Nebo_M, pacika, rovac, sabros, sakota79, VJ, Vlad000