offline
- Pridružio: 16 Mar 2010
- Poruke: 160
|
Napisano: 27 Mar 2010 23:03
-nastavak-
14)Доласком 1992. године по „казни“ у сеоској ОШ „Браћа Миленковић“ село Шишава-Ломница, Власотинце, наставио сам свој стваралачки рад у настави математике. У/ченици су од 1997 до 2003. године освајали награде у решавању специјалних и кио9нкурсних математички задатака, а и висока места на такмичењу младих математичара у ооштини(и прва и друга места) и једно треће емсто у округу. Било бих и бољих резултата и на републичком такмичењу, али сам и тада био прогањан и омертан не само у раду, него да ме и биолошки униште(било је већи број „саобраћајки2 па и пуцњаве из оружја).
Када сам схватио деградацију такмичења и намештаљки-несамо из математикие, него и из других предмета на нивоу општине и округа-када се недржи ни додатна настава, непоишу припреме и буде „први“ у општини и добијају „награде“-када су почеле да се купују и продају и оцене и дипломе за такмичења, онда сам напустио сва такмичења и за своју „душу“ са ученицима решавам тешке математичке задатке и из математичког листа, ради креативности духа и самих учениника да воле математику и развијају своје креативно стваралачке способности. Занимљиво је да су ми намерно провокацијом „одузимали“ број бодова па ни са 50 бодова моји ученици нису могли на окружно-а више нисам ни смео ни жело да их спремам даље, јер ми је претила и ликвидација- а зна се да је потребно за окружно 1 задатак) .
Но, математика и деца су ме одржала у животу, па сам се зато броио и борим да увек у математици, школи и животу буду награђивани најбољи-а не „подобни” и они који могу путем моћи власти и новца да купе све.
15.)Да наведем и своје ученике који су освајали прва, друга и трећа места на општинском и окружноим такмичењу (од петог до осмог разреда) у ОШ „Браћа Миленковић“ у село Шишава, Власотинце: Младеновић Марко (село Средор), Јовановић Марија(Ломница), Константин Миладиновић(Шишава), Симоновић Бојан(Шишава-једном и 3. место у округу), а ови ученици су освојили и велики број за решавање математичких задатака у математичком лисету и организовали по први пут МАТЕМТИЧКИ КВИЗ за Дан школе(од четвртог до петог разреда-припремио сам им задатке и начин бодовња и такмичења (забележено у листу „Просветни преглед“- а и улокалним новинама „Власина“).
Ево сада пред пезијом пишем и прикупљам материјал за многе књиге-Песме, Приче на локалном дијалекту(али држава у суштини није заинтересована за праве ствараоце-једино се публикује по 2партисекој подобности“а ја сам ван свих партија и још „неподобан“ и у локланјој средини и на нивоу републике Србије)-ко и приручнике и збирке задатака за самосталан рад ученика, као и за савремену наставу математике новим обчлицима и мертодама рада у новој реформисаној школи у којој ће ученик бити субјект наставног процеса.
И даље ПЕШАЧИМ ПО ВИШЕ КИЛОМЕТАРА ПО КИШИ И СНЕГУ ДО СЕОСКЕ ШКОЛЕ, а и даље живим и радим у тешким условима, само зато што сам увек мислио својом главом и тако васпитацао своју децу у школи и породици на критичан став према животу, јер је то услов за креативно стваралачко истраживачки рад и иновативнсот у раду и животу у изграђивању самосталне и слободне личности младог човека.
Тежио сам и тежим на васпитавању дце на правим вредносрима живота , морала и рада-што је тешко у овом поремећеном ситему вредности у друштву и држави. Али ту ми је увек била математика у помоћ. Само што оставимо здраво у духу, вредно је да будемо корисни за своју државу, нацију и саму школу-па и математику у школи.
13.октобар 2008. године Власотинце
Мирослав Младеновић наставник математике
ОШ „Браћа Миленковић“ село Шишава Власотинце
Емаил: mmirac@pt.rs
-nastaviće se-
Dopuna: 27 Mar 2010 23:04
-nastaviće se-
(16) ПРИЛОГ: Педагошка пракса-Истраживање
Pedagoška praksa
PEDAGOŠKA PRAKSA JEDNOG NASTAVNIKA MATEMATIKE
Kako uspeti na času matematike, često puta sam postavljao sebi ovo pitanje kada sam pre trideset i više godina-još iz vremena kada sam pocinjao rad u školi pod šatorom .
Naravno da je svaki popčetak bio težak, ali mladost, entuzijazam i ljubav prema matematici i deci, sve je barijere je rušilo pred sobom.
Želja svakog mladog nastavnika je da uspe u svome poslu, ali taj put je trnovit, pun prepreka, nekada i razočarenja, uspona i padova.
Moja preporuka je da svaki nastavnik počne se samostalno usavršavati:
uže stručno, metodsko-didaktički, pedagoško-psihološki i da svako stečeno znanje obavezno proverava u praksi.
Tamo će se nekada često suočiti i sa mnogim protivurečnostima teorije i prakse.
Kada se naiđe na prepreke, često nesavladive, uvek su tu deca na času, u školi da daju snagu nastavniku da izdrži, da se bori za njih.
Tako još u početku svoga pedagoškog rada, odmah sam uspostavljao kontakt i pravu komunikaciju sa decom na času, u školskom dvorištu, vodio neposredan razgovor i uvek nalazio način da resim neki svoj a i njihov problem, bilo u pogledu sticanja matematičkog znanja, bilo problema u njihovom odrastanju.
Kasnije kada sam nailazio na teže probleme na času i u školi - a promenio sam više od deset seoskih škola, mišljenje dece mi je bilo mnogo važno da uspem u radu na celokupno obrazovnom zadatku u samoj nastavi matematike, kao i uopšte u skoli.
Zadnjih trideset godina, neumorno sam tragao u iznalazenju uzroka mnogih problema u nastavi matematike i u samoj školi.
Do pre neku godinu, vršio sam na kraju svake školske godine ankete kod svih razreda od petog do osmog razreda, sa jednim potpunim poverenjem za iskrenost dece u odgovorima, da ne “izcure” van kod mnogih osvetoljubivih nastavnika u školama, i to do današnjeg dana, nisam saopštavao ta svoja istraživanja, zbog nepostojanja pedagoške i društvene klime da se nešto menja u odnosima nastavnik-učenik-roditelj.
Nekada sam i plaćao visoku cenu, “zabranom” sest godina rada u prosveti. To su deca uvek cenila i uvek mi dobrim uzvraćala, sto sam se uvek borio za njihova prava i uvek bio na njihovoj strani.
Uzajamno poverenje i komunikacija u odnosu nastavnik-učenik-roditelj može postojati samo kod nastavnika koji je spreman na demokratski dijalog, koji je samokritičan u svome radu, odgovoran i koji to traži od svojih učenika na času i u školi.
Lični primer je najbolji metod pravilnog vaspitanja i obrazovanja učenika u školi-od strane svakog nastavnika. I onda kada se naiđe problem kod dece, bilo na času ili van časa, potreban je pedagoški takt, strpljenje i tolerancija, da se uvažava i poštuje ličnost učenika. Samo tako se uspeva da se učenik pridobije da voli matematiku, nastavnika i školu.
Samo kreativan nastavnik, koji se neplaši sujetnosti i koji je moralan, odgovoran i koji voli svoj poziv, spreman je na potpunu saradnju sa učenicima na času i van časa. Takav nastavnik je osposobljen kao dobar pedagog, metodičar i inovator u nastavi i ima šansu da vodi đake napred, da traži, da uočavaju greške nastavnika i sopstvene u svome radu.
U školskoj 2002/3. godini, 9.juna u svojoj seoskoj osnovnoj školi “Braća Milenkovic” sela Šišava-lomnica, opština Vlasotice, jablanički okrug, sproveo sam jednu od anketa svih ovih godina, sa više od deset pitanja, preko kojih sam dobijao odgovore učenika za određene probleme u nastavi, odnosa sa nastavnicima, međusobne odnose i iskazivanje stavova dece na neke njihove probleme u nastavi i u njihovom razvoju, kao i na neke probleme u vezi škole u socijalnoj sredini.
Kod đaka sam uvek insistirao da slobodno pišu i govore ono sto misle bez ikakvog straha za posledice, jer neće niko to pročitati sem mene, a kada nekada se stvore uslovi to ćemo objaviti u javnosti, sto je tako i bilo i biće i danas.
Sugerirao sam da kritički pišu o mom radu i o sebi, jer će tako da se uoče bolje problemi i da ću kao nastavnik bolje da otklanjam svoje greške u radu bilo u nastavi matematike, bilo kao vaspitač u pogledu odnosa prema njima kao ličnostima.
Naravno to je činjeno iskerno u odgovorima svih ovih godina i uveki sam tražio da anonimno daju i realne ocene i one koje bih želeli iz matematike na kraju školske godine. Naravno da sam sve sopstvene greške otklanjao u narednoj školskoj godini, a i od učenika sam to zahtevao, pa je nekada išlo brže, a nekada i sporije, što je zavisilo od pedagoške klime u razredu i u samoj školi.
Prva moja pošetna istraživanja su počela 1976 godine, potom nastavqena 1984 godine u seoskoj osnovnoj školi „Braća Milenković“ selo Kruševica u vlasotinačkoj oištini. Nažalost ta moja slobodoumnost i kretaivna inovativnost mojih učenika, plaćena je skupoceno-ostao sam tada šest godina bez posla, adeca su bila žrtve moga stvaralačkoga rada u nastavi matematike, pa čak nije pomogao i uspeh mojih učenika na takmiučenjima mladih matematičara i čak moj javni nastup 1985. godine na kongresu matematičara stare jugoslavije sa saopštewem o inovacijam u uvođenju bod sistema u ocenjivanju učenika u nastavi matematike.
Sloboda mojiuh učenika i moja je skupo plaćena-zamalo i ličnim životom. Eto i to je cena da se uspe u matematici. Prve ankete su pravqewe u ovoj školi, ali su one tada zloupotrebqene i zato više nikada nisam zato sopštavao javno svoja istraživanja u nastavi i školi od 1995.godine do danas na početku 21, veka.
Ovde navodim jedno od pitanja iz Ankete- koje sam uvek postaljao deci na kraju čkolske godine na času matematike svim učenicima od petog do osmog razreda u školi.
-nastaviće se-
Dopuna: 27 Mar 2010 23:05
-nastavak-
Pitanje: ŠTA JE DOBRO A ŠTA LOŠE U RADU NASTAVNIKA MATEMATIKE ( od petog do osmog razreda)?
U anketi dobijeni su po razredima sledeći odgovori:
V RAZRED:
Nastavnik nema loše osobine. Dobro je kad dođe u učionicu pre drugih nastavnika koji zakašnjavaju za čas. Što otvara knjigu i radimo iz nje na času. Što pratimo nastavu i sve što piše na tablu. Dobro je što nije ljut i strog. Meni se u radu nastavnika sviđa to što on pomaže ušenicima u savlađivanju gradiva. Što svakog učenika razume, i što dobro radi svoj posao. Dobro je što nije strog i dolazi na vreme. Dobro je kad su deca mirna i dobra.
Dobro je što je miran, neviče, decu uči kako treba, nema loših osobina, sem što nekada požuri na čas. Dobro je što kad neznamo zadatak, on nam pokaže. Dobar je u radu i nekad nas nasmeje. Dobar je što nije strog i što dolazi pre časa. Dobro je što kad dođe u školu, sedi na stolicu uz katedru, a loše što ponekad brzo piše i nemoše se pročitati na tablu. Dobro je što nas uči kako treba i kako netreba da se ponašamo. Dobro je što dolazi na vreme i što svoj posao obavlja po propisu. Dobro je kad nam objašnjava zadatke, a loše je kad viče i ljuti se na nas.
VI RAZRED:
Kod nastavnika matematike je sve dobro, lepo nas uči i prenosi nam znanje. Nastavnik je odličan. Dobro je što detaljno objašnjava zadatke, a loše je što mnogo brzo piše i puno za vreme časa. Dobro je što nam prenosi dobro znanje, a loše nisam primetila. Nastavnik matematike se razlikuje od ostalih nastavnika u školi: uvek dolazi na vreme, daje realne ocene i sa nama ima prijateljski i drugarski odnos.
Dobro što nam pokaže što neznamo i kada imamo pismeni zadatak on nas uputi žta treba da vežbamo. U radu nastavnika matematike je sve dobro, loših strana nema. Dobro je što želi da pomogne svakom učeniku. U radu nastavnika matematike je dobro što zna da objasni nejasno a loše što brzo piše.
Dobro je što detaljno objhašnjava zadatke koji nisu jasni učenicima, a loše što ponekad prebrzo piše. U radu je sve dobro. Dobro je što sve detaljno objašnjava i što zna da znanje prenese učenicima. Loše je što prebrzo piše, jer to pojedinim učenicima stvara problem. Dobro je što nas dobro uči, dobar je prema nama i daje realne ocene, a loše je kada nije raspoložen. Dobro je što nam dobro prenosi znanje a ponekad se i našali sa nama. Dobro je kad realno ocenjuje, a loše je kad je ljut. Dobro je što na lak način sve objašnjava da bi učenici sve razumeli. Dobro je što nastavnik zna da nam objasni zadatak, kad počne čas uvek je tačan, a loše nema. Dobro je što svaku lekciju uradi na tablu i što daje pozitivne ocene.
VII RAZRED:
Dok sam bio u petom razredu kod drugog nastavnika, nisam razumeo matematiku, dok kod sadšnjeg nastavnika je dobro razumem, jer nas dobro uči matematiku sa razumevanjem. Dobro je što nas uči, vaspitava, daje savete za život, a loše nema. Ume da nas nauči, što nas vaspitava, što je pomalo strog i što voli da priča sa učenicima, ložeg nema. Svi mi mislimo da nemamo probleme kad se sa njima radi na času matematike.Dobro je što dolazi na vreme, nikada ne kasni, a loše nema. Za mene je sve dobro. Dobro nas uči matematiku, a loše je što nekada brzo piše na tablu i nemože se pročitati.
Dobro je što nas vaspitava, dobro uči. U radu nastavnika nema ništa lošeg. Nepreti nam, neplaži negativnim ocenama kao drugi, ako neznamo zadatke objasni bez pretnje jedinicom. Umiljat je i krotak i kada neko galami ili neko nešto ružno kaže, samo se nasmeje, kaže neku duhovitost, mi se nasmejemo i nastavi da predaje, a loše je što jednog dana viče po nas a drugog dana se smeje, a mi želimo da bude veseo svakoga dana.
Dolazi redovno na čas i nekasni, a loše je što brzo piše na tablu. Dobar je nastavnik, dobro nas uči. Dobro je što dobro objasni i svaki učenik lako shvati gradivo i što učenici učestvuju u ocenjivanju iz matematike. Dobro je što dolazi na vreme, dobro nas uči i nekad se šalimo, a loše je kad se iznervira i viče. Dobro je što se nastavnik uvek trudi da nas nauči, a loše što brzo piše. Sve je dobro kod njega.
VIII RAZRED:
Slični odgovori kao i u predhodnim razredima, pa je zabeležen samo jedan veoma karakteristican odgovor:”Posčo sam sada zavrčila osmi razred i smatram da sam zrelija, mogu da na prvi pogled oderedim nešto što je dobro ili što je loše u nekoj osobi na osnovu njenih stavova, danas mnogi ljudi odaju sebe i da nisu svesni toga, a smatram da imam prava da kažem šta je dobro a šta nije u radu nastavnika, jer oni su u školi tu da nas uče i nauče nečemu.
NJihov odnos i metoda rada je važan, jer oni tako grade svoj ugled u školi. Nemogu da kažem da je rad nastavnika matematike bez grešaka, jer svaki nastavnik ima po i neku manu u svom radu, a mislim da je dobro što u svom radu dosta posvećuje sebe nama učenicima, pomaže nam da bolje razumemo i razrešimo neke problemske situacije.
A greške nastavnika su što ponekada želi da sve sazna sta se događa oko nas. Tako dok smo bili u petom razredu, on je često unosio u svoj rad i politiku, a iskerno tada nisam volela matematiku kao sto je sada volim, a o njegovim osobinama će se kasnije i više znati da procenjuje i razumeti njegov način rada, vrline i mane, kao i kod drugih nastavnika…. „.
-nastaviće se-
Dopuna: 27 Mar 2010 23:06
-nastavak-
KARAKTERISTIKE
Karakteristicno je da svaki ucenik u određenom razvojnom periodu (ViVI) i (VII i VIII) imaju različite stavove po određenim pitanjima na relaciji odnosa nastavnik-učenik. Shvatio sam da se mora dobro upoznati ličnost svakog učenika, njegovo socioločko stanje u porodici, odnos i vrednosti sredine i porodice prema čkoli, položaj učenika među vršnjacima, njegova sposobnost za komuniciranje, odnos prema predmetu, predznanje, problemi u razvoju-pa sve to beležiti u posebnoj beležnici, kao DOSIJE učenika, gde će se pratiti njegov razvoj, napredovanje u učenju, ocenjivanju i ponašanju i tako se stvori povoljna klima za uspeh samog nastavnika da povoljno i lakse komunicira sa učenikom i lakše rešava probleme u učenju i ponašanju.
U petom i šestom razredu se mora poznavati odlike predpuberteta i puberteta za taj razvojni period dece, pa tako se “prilagoditi” deci, da se sa njima stekne bliskost u radu, saradnji i sa njima bude duhovit onda kada nešto “zapne” u učenju i sticanju radnih navika. Tu treba decu podsticati, hvaliti ih za svaki postupak u rešavanju zadataka i pažnji na času. NJima je važan položaj među vršnjacima, pa je sociološki važno da dete ima pozitivan status u grupi odnosno u odeljenju.
U sedmom i osmom razredu, postaje se zreliji i deca prelaze u jedan pubertetsko-adoloscenciski odnos. Gde se mora strogo uvažavati i poštovati učenikova ličnost. I kada se greši. Da se uljudno ukaže na greške, bez vređanja, da se podstiče rad i napredak, naročito je važno “manipulisati” njihovim emocijama, jer su one tada izražene prema suprotnom polu, pa tako se može duhovito govoriti i o osecanjima ljubavi, zaljubljivanju i o temama koje su vezane za njihova saznanja i radoznalost van škole. Naročito se ceni duhovitost na sopstven račun nastavnika.
Sadržaj odgovora iz ankete učenika i konkretna lična istraživanja u nastavi matematike i celokupnom obrazovno vaspitnom radu u maloj seoskoj školi, nerazvijene sredine, pokazalo je da se svaki kreativan rad, posebna naklonost prema matematici i ljubav prema deci i pozivu profesije vaspitača, uvek moze nadoknaditi nedostatkom normalnih uslova za rad pedagoški i neposredan u nastavi.
Rezulati dece u učenju i nastavak obrazovanja i izgrađivanje zdravih ličnosti, vaspitanih za rad i život u zajednici, to je najbolja i najveća nagrada za čitav životni radni vek jednog nastavnika matematike na selo jedne zaostale nerazvijene sredine. O tome će nekada dati kriticki sud generacije koje će doći, a ovo pedagoško iskustvo neposrednog rada u nastavi matematike, neka posluži mladim kolegama koji započinju svoj radni vek u prosveti.
Oktobar 2005.godine Vlasotince Miroslav Mladenović, nastavnik OŠ “Braća Milenković”
Selo Šišava-Lomnica Vlasotince
Мaj 2008.godine
OŠ „Braća Milenković“ selo Šišava-Lomnica
Vlasotince Miroslav Mladenović Mirac
-nastaviće se-
|
