Premda sam otac, i nema dileme ko mi je najdraza osoba na svetu, ova pesma me podseca na starijeg brata. Taj covek je uvek bio tu za mladjeg nestasnog batu, uvek podrska, uvek pomoc do odricanja na njegovu stetu, uvek vanserijsko postovanje i ljubav za mene. Da sam mu bar 50% uzvratio, a bog mi je svedok da sam se trudio, bio bih prezadovoljan.
Ovu pesmi sam prvi put cuo u studenjaku u Bg, davne 1992-e, jad, muka, besparica i stariji brat koji spava na pola stolice dok ja lezim u njegovom krevetu u trokrevetnoj sobi jedne paklene junske noci... Da bi jedan klinac provincijalac osetio malo prestonice i studentskog zivota koji ga ocekuje i da bi sutra ujutro odmoran izasao na prijemni ispit u hali "ne secam se kojoj" sajma...
