Moja ljubavna poezija

Moja ljubavna poezija

offline
  • Pridružio: 13 Nov 2007
  • Poruke: 9

S vremena na vreme volim da procitam koju pesmu, raznih pesnika... Iako sam vise puta pokusavao, nisam mogao da napisem smislenu strofu, a kamoli pesmu... Do skora, kada sam inspiraciju nasao u neprezaljenoj, neuzvracenoj ljubavi...

Kad vec nisam imao hrabrosti da ih podelim sa onim kome su namenjeni, ove stihove delim sa Vama.. Znam da ni priblizno nemaju snagu prethodno postavljenih, vise predstavljaju zapisane emocije (izvinjavam se svima koji smatraju da trujem topic), ali mislim da pripadaju ovoj temi.. Wink


Принцеза из снова

Благи, тихи ветар милује ми лице,
И немирни трнци сада струје телом,
Док руке шири, попут крила птице,
У зеленом пољу, принцеза у белом.

Љубавни занос ка мени је вуче,
Она руке пружа жељна загрљаја,
Пољубаца нежних, мило моје луче,
И топлине душе, до крајева краја.

Прстима мрсим јој гараву косу,
Венама нам тече силне буре плам,
На свету најдражу, девојчицу босу,
Стискам уз себе, ником је не дам!

Поглед нам не држе ни шуме врхови,
Где почиње небо, светли тепих звезда,
Месеца жутог кез сломљени плови,
До обале нашег љубавнога гнезда.

Пун радости неке, дижем капке ласно,
Најсрећнији човек на овој планети.
Пробудих се - схватих. Уздах оде гласно.
Тврдо се приземљи ко високо лети.

Почетак дана крај је дивних снова,
Суровост јаве изгужва ми чело,
Безвољно дишем, чекам да изнова,
Бар у сну пољубим раме њено бело.



Усне од меда

Шта ја желим? Кад саберем,
Бесконачна то је листа.
Нашао бих жеља триста,
На врху је једна, барем.

Желим љубит` усне медне,
На свету су само једне.

Не беше ни сумње грам,
Кад рекох јој срца чиста,
Да је волим, да ми блиста,
Такт из груди није срам.

Желим љубит` усне медне,
На свету су само једне.

Да се сладим тим шећером,
Кад у осмех сложи усне,
Па нека ми душа прсне
Од милине, среће праском.

Желим љубит` усне медне,
На свету су само једне.

Да их гледам и кад снива,
Док удише дивни дах,
Нестао би грозни страх,
Живот без њих, смрт је жива.

Желим љубит` усне медне,
На свету су само једне.



Срце моје

Да ја имам срце, блесан,
За волети цело смело,
Постао сам онда свестан,
Кад је љубит` тебе хтело.

Без икаквог ритма, реда,
Оно знаде да поскочи,
Да се теби цело преда,
Сам` да види твоје очи.

Срце моје изгубљено,
Некад боли, јечи тихо,
У љубави поробљено,
Осмехом што нема нико.

На њему је написано,
Место песме, место риме,
Уздахом је уклесано,
Као свето - твоје име.

Сад га твоја рука мази,
На суду је твоје душе.
Да л` га воли? Ил` га гази?
Да л` се зиди среће руше?

Због тебе сад бије оно,
Због тебе је растрзано,
Срце лудо, срце боно,
Погубљено, заљубљено…

(Autor: Ja Zaljubljen )



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 13 Nov 2007
  • Poruke: 9

Ova bash i nije bash ljubavna.. Rodoljubiva, trenutak sadasnji..


Безвремени камен

Хумке прошлости тешко да одоле,
Рушилачкој снази људи и времена,
Способних да мрзе, више нег` да воле,
Језа пролази кроз груди. И венама.

Сад дивни лав прошлости гласне,
Место рике дичне, покуњено спава
На шапама. Подсећа на оне часне,
Јунаке храбре. Вечна им је слава.

Заклоњен гранама, у спокоју скрит,
Понос груде родне међ` ребрима пали,
Мртвима вечна је светлост и штит.
Ко виде руину, поред, камен мали?

Одваљен од лава (и он ко да спава),
Руком вандала ил` шамаром времена,
Заборављен оста, прекрила га трава.
Језа пролази кроз груди. И венама.

Кад доби смисао, делом грађе крхе,
Одбачен кривицом за коју није крив,
Усамљен оста надомак жудње и сврхе,
Безвремени камен пита дал` је жив.

Језа пролази кроз груди. И венама.

(Autor: Ja Wink )



Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 468 korisnika na forumu :: 3 registrovanih, 0 sakrivenih i 465 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: Bojan5150, Penzula, Tas011