Mycity konkurs najlepsa pesma meseca-novembar

1

Mycity konkurs najlepsa pesma meseca-novembar

Glasanje za pesmu meseca

  • L I M T - U tvojim oćima
    0% [0]
  • Visionary - Stići ću te
    17% [3]
  • Djobr - Zlatna maska
    5% [1]
  • Luka22 - Dah tople tišine
    11% [2]
  • zoranzota - Skrivanje iza laži
    23% [4]
  • NesaDeBeli - Opraštam ti...
    0% [0]
  • perun32 - * * *
    0% [0]
  • čika Savo - Najgore je prošlo
    17% [3]
  • miki_wanderer - Cvetot što umira...
    0% [0]
  • Vladika_UE - Kad bi...
    0% [0]
  • hellrazor - Polako razum gubim
    5% [1]
  • milan77 - pesma bez naslova
    11% [2]
  • janamandres - Jesen života
    5% [1]
  • Ukupno glasova : 17
offline
  • saten  Female
  • Legendarni građanin
  • Zvezdočtec... :)
  • Pridružio: 05 Jan 2008
  • Poruke: 3133
  • Gde živiš: Montmartre Quarter :)

I ovog meseca otvaramo novi konkurs - za najlepšu pesmu na MyCity za mesec novembar.
Pobednik prošlog konkursa je cika Savo

U ovoj temi postavite svoju pesmu sa kojom želite da učestvujete na konkursu.

Pre nego što postavite pesmu, molimo Vas, pročitajte PRAVILNIK.

Tema konkursa je slobodna, dakle možete pisati satirične, ljubavne, rodoljubive pesme... šta god Vama leži, i kako god želite.

Nagrada za ovaj mesec je knjiga iznenađenja!

Svoju pesmu možete postaviti do 20. novembra u 12:00 !
Glasanje počinje 20. novembra, i završava se 30. novembra u 23h.
Očekujemo Vaše pesme!



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 02 Nov 2011
  • Poruke: 7

U tvojim ocima

Osecam sigurnost,
uzivanje straha,
preveliku nemoc,
u tvojim ocima,
u tvojim ocima.

Zasto prikrivas blud
zelenih nadanja?
Sto lebde kao triler
u tvojim ocima ,
u tvojim ocima.

I zasto mutis um
nemirnim morima?
Sad dozivljavam kraj
u tvojim ocima,
u tvojim ocima.



offline
  • Pridružio: 16 Jan 2010
  • Poruke: 100

STIĆI ĆU TE


Molim semafore,
ležeće policajce,
rampe na prelazima preko pruge,
da te zaustavljaju,
i uspore ti kretanje.
Molim saobraćajne znakove
da se izmešaju,
da te zbune
i nateraju na krivo skretanje.
Molim lutke u izlozima
da se presvuku,
i učine sve da ti se dopadnu,
da zastaneš.
Molim ulične svirače
da te muzikom privuku
i ukradu ti dragocene trenutke
kako bih uspeo da te stignem i sprečim
da u nekoj drugoj pesmi nestaneš.

offline
  • Djobr 
  • Novi MyCity građanin
  • Pridružio: 30 Jun 2011
  • Poruke: 19
  • Gde živiš: Aleksandrovac

Zlatna maska

Da li vi znate koliko se
ovde teško živi.
Kako svi dani postanu sivi.
Mnoge brige nam slamaju ledja.
Potrebni su mi anti-depresivi.
Dok gledam razmažena derišta,
Nije da sam hteo,
ali u ovom bioskopu
sam zauzeo prva sedišta.
Nažalost ovaj film nikada ne prestaje,
Svako mora izaći i reći dosta je,
stvarno dosta je,ljubavi nedostaje,
ova priča horor postaje.
Ali svaka budala ostaje na svom mestu,
znate onu našu
ko visoko leti,pada nisko.
Ali i za to je potrebno vreme,
jer sebe vole da precene,
pa i ako padnu imaju dušeke dole,
da ih sačuvaju i da ih vrate gore.
Gori dani,za klince iz kraja,
postaju kada su žrtve,
ovih malih cava,
Možda nemamo para kao oni,
ali smo u životu lavovi,
a ti samo diraj lava dok spava,
nama je podignuta glava,
jer znamo šta je poštenje,
a ortak stenje jer mu je neko pipnuo "iPhone",
Razmažena derišta,
u očima pravih ljudi stižeš na tron,
svojim delima,a ne parama,
Postoje lažni ortaci koji te zbog toga vole,
i neće ti staviti dušek ako padaš dole.
Staviće ti šiljke,da bi čuli krike.
Izdaće te. Dok čitaš ovo premotaj snimke.
Mislio si da si glavni deo ove karike,
Sada kad si puko,
brod tvoj plovi izgubljen,
i ta devojka u koju si zaljubljen,
napustiće te kad bez para ostaneš ,
jer je volela tvoju zlatnu masku a ne tebe,
sada bez maske zlatne videćeš da te niko ni 2% ne....
Shvatite jednu stvar,
mi smo mladi,za nas nema granica,
mi smo na početku sveske,
okretaćemo mnogo novih stranica.
Zato se nedaj,kao lav bori se.
Jer biće kasno kad stignemo do korice.

offline
  • Luka22  Male
  • Novi MyCity građanin
  • Luka Marinkovic
  • Pridružio: 03 Okt 2011
  • Poruke: 4
  • Gde živiš: Barajevo,Beograd

Dah tople tisine

Tvoje srce od vatre,
tvoje oci od sjaja
i dusu mi satre
moja ljubav beskraja

Tvoje usne od meda,
e da je te srece,
da tvoje suze od leda
nikad kapati nece

Tvoj dodig miline,
da srce mi greje
Tvoj osmeh beline
neka se smeje

Tvoja ljubav siline,
nek' me jednom bar mine,
da mi u dusi sine
taj dah tople tisine

offline
  • Pridružio: 09 Okt 2010
  • Poruke: 657
  • Gde živiš: Kragujevac

SKRIVANJE IZA LAZI...


Sreo sam je na istom mestu
na kojem sam i prvi put uvideo lepotu njenog pogleda.
Sa usana njenih andjeoski glas je zazvonio u radoznalost
o mom sadasnjem stanju?
Na silu se, iz straha da ne primeti oluju koju je napravila u meni,
otrgao preruseni odgovor da mi je dobro.
Uz ponudu: „da prosetamo“,
ostvarila je sve moje zelje.
Bez odgovora sam krenuo za njom.
Gazeci po, od kisa mokrom trotoaru,
krisom sam posmatrao njeno lice;
zeleo sam da mi se duboko ureze svaka njena crta
da stalno prisecajuci ih se,
kaznjavam sebe sta nisam umeo sacuvati.
„Zar ovaj zivot nije cudan“, govorila je,
„i nekada smo isto ovako setali,
naravno, sa drugim verovanjima“.
Pitanja su, s jesenjim liscem koje je vetar uzdigao, obletala oko mene:
Koliko samo uzdaha treba za jednu rec?
Koliko osmeha da se prikrije suza?
„Secas li se... ?“ cuo sam joj sapat.
„Sve manje i manje“,
pokusavao sam da ravnodusnocu prikrijem da je jos u meni.
„A ja jos pamtim sve sto si pricao...
koliko si zaljubljen,
i da imam caroban osmeh.“
Za trenutak zastade:
„Verovala sam ti.“
Sa pogledom uprtim ka nedosanjanom snu,
reci se prolimise kroz uzdah:
„I ja sam.“
Nisam se usudjivao da kazem da se nista nije promenilo.
Nervirao me je sum kestena
jer nisam mogao pazljivo slusati bat njenih koraka,
od kojih je svaki odnosio i jedan deo mene;
mirisa njegovog sam se uzasavao zato sto se
mesao sa mirisom njene kose,
koji me je vracao u doba kada sam je nazivao mojom.
„Sada docekujem snove u tudjem narucju.“
Zacuh fijuk strela, razapetih iz nebuha, koje probusise
i poslednji balon ispunjen nadom.
„A ti?
Postoji li neko ko me zamenjuje u slusanju tvojih prica,
od kojih sam se osecala tako posebnom?“
„Postoji“, laz mi zatreperi kroz glasne zice.
Opet mi pitanja bola narusavaju cutnju misli:
Sta bi bilo da taj dan nije nikada ni svanuo?
Mogu li ovih nekoliko minuta u njenoj blizini
zaceliti godine rana?
Koliko moje srce i pripada meni
kada je njeno ime u svakom otkucaju?
Nisam izdrzao:
„Pamtis li sta je bilo poslednje sto sam ti rekao one veceri?“
„Naravno“, jedva cuh njen glas.
„I dalje to mislim.“
„Znam“, blagi, caroban osmeh joj obasja lice,
„to ne mozes sakriti.“

offline
  • Pridružio: 24 Avg 2008
  • Poruke: 602
  • Gde živiš: Aleksandrovac

Opraštam ti...

Voleo bih draga znati
dal ćeš za mnom zaplakati
kada odem iza duge
da li će u tebi biti
makar jedno zrno tuge.

Gorele su moje oči
k'o ciganske vrele noći
gorele jer nisu htele
da priznaju da te vole,
k'o nijednu žele.

Ne postoji ništa više
što bol može da izbriše
za svoj bol te ja ne krivim
opraštam ti nisi znala
da za tebe živim.

offline
  • Pridružio: 06 Feb 2009
  • Poruke: 24
  • Gde živiš: Vlasenica

* * *

Опсјено љубави,
у уснама непрозирне ноћи
клечим пред скутом твојих увојака!

Од снова ћу ти саткати нити
од усана ћу ти мирисати руже
од очију ћу ти пити звијезде
и сва поља ннебеска.

А ти,
буди угодна Господу
буди курва свијета
нек` трепери плавет твојих зијена
плавет твоје душе нек` спава
даљином уздисаја!

offline
  • Pridružio: 03 Avg 2009
  • Poruke: 40

NAJGORE JE PROŠLO

Najgore je prošlo, tješim samog sebe
Svi strahovi, strepnja, sad su prošlost puka
U grudima suvim srce mi ne zebe
I ne drhti više ostarjela ruka

Smiraj mi u duši kao poslije kiše
Kao ljubičice lelujaju nade
I olovka moja opet sama piše
Opet mi se smješak sa usana krade

Mogao bih sada, čini mi se tako,
Čitav život preći opet iz početka
Ovo kasno doba odbrojavam lako
I smjerno živim predstavu do svršetka.

Višegrad, 8.7.2011.

offline
  • Pridružio: 03 Maj 2011
  • Poruke: 43

- Цветот што умира... -

Едно малечко девојче
прекрасен цвет скинало,
бело цветче прекрасно,
цвет со жолто оченце...

Цветот има витка линија,
долга сламка зелена,
но нема домче - коренче,
а без корен се‘ умира...

Играше со него девојчето,
играше, играше, се изнаигра,
после кај што дедо и‘ работеше,
на мал насип го закачи...

Остана на насип цветчето,
закопано, а без коренче,
остана со главчето нагоре,
со жолтото око кон небото...

Помина време, помина,
тивко ветерче задува,
цветчето во бол се наведна,
- цветот убав што умира...

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 545 korisnika na forumu :: 7 registrovanih, 1 sakriven i 537 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: cikadeda, dane007, djordje92sm, kybonacci, Marko Marković, nuke92, wizzardone