Necujno je volim...

1

Necujno je volim...

offline
  • Peca  Male
  • Glavni Administrator
  • Predrag Damnjanović
  • SysAdmin i programer
  • Pridružio: 17 Apr 2003
  • Poruke: 23203
  • Gde živiš: Niš

Umem da volim, a da to nikada ne kazem.

Navikao sam da nosim tu ceznju sa sobom... i njome placam tu priliku da gledam, uzivam, i divim se...
Ziveo sam tako... dugo... dok su trajali moji skolski dani.
Tada sam naucio samo da mirno gledam, i cuteci, uzivam u lepoti svojih prvih simpatija.
Bez hrabrosti da otkrijem svoja osecanja...

Naucio sam da volim, i samo posmatram. Jer znam da sam nemocan da promenim bilo sta...
Naucio sam da volim krishom, sa bolom u dushi...
Kada znam da ne bi uspeli... ili kada vidim da me ne primecuje... ne odajem svoj pozor.
Cutim, i volim....

Osecaj da nisam kompletan, i da ona zasluzuje bolje...
Osecaj da samnom mozda ne bi bila srecna, kao sa nekim drugim...
Zato ne otkrivam svoju ljubav.

Ove jeseni se ista tisina vratila, i uvukla u mene...
Taj stari, dobro poznati osecaj, ponovo je deo moje dushe.
Opet volim, potajno... a ne zelim da umesam svoje zute boje u njeno plavetnilo...

Bojim se da ne pokvarim taj carobni svet, koji ona njise, i koji lebdi oko nje, svaki put kada dodje.

Rizikovao bih da igra tog belog labuda prestane, onog trena kada bih joj odao tajnu da je samo posmatram...
Zasto bih gubio dar da posmatram svu tu gracioznost u njoj, na njenom blistavom jezeru.
Dovoljno je samo da posmatram...
Uzivanje u njenom prisustvu je jace od ceznje, sa kojom sam naucio da zivim.

Osecam je, u svojim grudima... predivnu... i neznu...
Osecam njenu dushu u sebi... veliku i osecajnu... njene plahovite misli dopiru do mene.
Cujem svaki otkucaj srca te devojke, zene... u sebi... kao da smo jedna dusha.
I njen graciozni pogled na meni, osecam...

Opet potajno volim... u ovoj pustoj jeseni... ispunjenoj nekom tugom odlazecih dana.

Svake jeseni gubim pogled ka crvenom sutonu... sa nekom tisinom i samocom u sebi... posmatram uvelo lisce oko sebe, udisem jesen sa svim svojim zutim bojama, pokusavajuci da se sjedinim sa prirodom, koja se gasi, u tisini oktobra...

Sve sada odise nekim osecajem prolaznosti. Vidim to na ulicama koje su nekada udisale moju nadu.
Sada osecam tu surovu prolaznost, na svim mestima kojima sam nekada setao... Ona se uvlaci u mene, i ja postajem deo te beskrajne ceznje, za nekim srecnijim danima...

Miris odlazecih jesenjih veceri... dok propustam ljubav...
Prepustam je drugim svetovima.
Tudjim jutrima...

I zivim sa mirisom njenog postojanja, u svojoj dushi...
Osecam tu devojku u sebi.
Njene nezne ruke, zamisljene na meni... i ritam njenog srca, prislonjenog na samu moju dushu.

Mislim na nju sada, u ovim trenucima prepunim samoce.
Na nju... kojoj nikada necu reci da je volim...

Nisam imao prilike da je zagrlim, i duboko zavolim...
Ipak, sasvim je dovoljno reci - ona je u mojoj dushi labud...

Zagledana u ovu istu jesen, kroz zamagljeno prozorsko staklo... razmislja o nekim svojim problemima... o nekim njenim bolima... o buducnosti... i o smislu casa u kome zivi... trazeci umetnost u svemu tome.
Topla i sama, grejuci svoje tanke prstice, pokusava da nadje srecu u malim radostima.
Boji sama svoj maleni svet.
Taj cudesni svet... sakriven od nas, obicnih ljudi.
Cuva ga u sebi, na sigurnom mestu...

Ponekad mislim da bi mi bio dovoljan samo jedan tren, da je zagrlim, cvrsto, u svom narucju... da je obgrlim svojom ljubavlju...
Ostao bi taj osecaj vecno u meni... dovoljno za jedan vek...
Znao bi, da sam je bar jednom, imao kraj sebe.

Mozda, sve sto zelim... je njena bliskost.
Njena neznost...

Mozda bih trebao da dopustim samo da nasluti.
Da nasluti da je nekome draga...

Ne...
Ne zelim da uplasim tog goluba...
Mogao bih je rastuziti...
Povrediti...

Otisla bi...

Bice mi dovoljno da znam da postoji negde... meka i krhka.
I bicu spokojan, i srecan... znajuci da je negde srecno njeno srce.

Ostavljam to malo zlato, jer nikada nisam ni bio pored nje...

Mozda je bolje tako... ostati mi samo draga... i udaljena...
Zauvek u meni, kao mala, skrivena ljubav.
Vecno cu je cuvati tamo gde je oduvek i bila... zaklonjena... u malom skrivenom kutku mog srca...

Da... naucio sam potajno da volim, i tako zivim...

Nek ove reci ostanu kao uspomena na jednu ljubav... na dane kada sam je necujno voleo... i mislio na nju...

Zelim, na kraju svega... da je sacuvam od ceznje.
Nek mi bude bezbrizna, i laka... negde daleko...
Zauvek cu cuvati tu plahovitu ljubav, u sebi...

Grlim je u svojoj dushi... i ostavljam tog malog andjela...
Netaknutog...

[Predrag Damnjanovic, Oktobar 2005.]



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Mare  Male
  • Elitni građanin
  • Pridružio: 20 Feb 2005
  • Poruke: 2342
  • Gde živiš: Beč / Svilajnac

Svaka cast na ovome, zaista je odlicno.
Da nisi slucajno nekad pomislio da skupis sve svoje tekstove i mozda ih objavis jer mislim da puno vrede?



offline
  • Pridružio: 18 Jul 2003
  • Poruke: 4201
  • Gde živiš: U zlatnom kavezu

Citat:Osecaj da nisam kompletan, i da ona zasluzuje bolje...
Osecaj da samnom mozda ne bi bila srecna, kao sa nekim drugim...
Zato ne otkrivam svoju ljubav.


E ovde sam se prepoznao

offline
  • Pridružio: 25 Maj 2004
  • Poruke: 82
  • Gde živiš: Germany

Dobro znamo da imas prelijepih "misli"... ipak si ovom pjesmom rekao nesto posebno i veoma drugacije od velike vecine tvojih pjesama...
Ova je cak i prilicno duga... a to me veoma raduje... Prvi put u tvojoj pjesmi osjecam beskrajnost osjecanja, dubinu misli koja tece... tece i tece...

"Opet volim potajno... a ne zelim da umesam svoje zute boje u njeno plavetnilo... Bojim se da ne pokvarim carobni svet..."

"Miris odlazecih jesenjskih veceri... dok propustam ljubav...
Prepustam je drugim svetovima...
Tudjim jutrima..."

....bas tako tece misao... a nama je dozvoljeno poteci s njom... ne trazeci u takvoj misli nista sem da nas dotakne toplina rijeci...
Da nas dotakne... nosi... i nosi...

Hvala ti...



(No ipak, na kraju cu ti ipak skrenuti paznju na nesto sto bi mozda mogao pokusati promijeniti... )

"Navikao sam da nosim TU ceznju sa sobom... i njome placam TU priliku da gledam, uzivam i divim se..."

Veoma cesto ubacujes pokazne zamjenice...TU, TA, TAJ, TE...

" da ne pokvarim TAJ carobni svet.."
" da igra TOG belog labuda ne prestane..."
"da posmatram svu TU gracioznost u njoj..."
"osecam TU surovu prolaznost..."
"postajem deo TE beskrajne ceznje..."

Ponekad su zaista potrebne, ali ponekad pojedini stih gubi na snazi... jer ostaje naglaseniji od rijeci koju u stvari samo popraca...
" Bojim se da ne pokvarim TAJ carobni svet, koji ONA njise i koji lebdi oko nje, svaki put kada dodje...."

I TAJ i ONA su naglaseni... a carobni svet koji lebdi oko nje... ( koji je u stvari snazni dio pjesme) gubi na snazi...

Pokusaj... Naravno samo ako to ne remeti tok tvojih misli Smile...

Saljem ti lijep pozdrav i smjesak Smile

offline
  • Pridružio: 01 Okt 2003
  • Poruke: 2383
  • Gde živiš: Beograd

Pekili..... uf..... ovo me tako ponelo... pobudilo je u meni divna nezna romanticna osecanja, a danas sam bila jednostavno nikakva... divna pesmica... mnogo reci, mnogo osecanja, mnogo lepih reci. lepo! Zagrljaj

offline
  • Pridružio: 22 Nov 2003
  • Poruke: 1978
  • Gde živiš: na preseku Vremena i Vechnosti

Da li sam ja jedina koja ove rechi nije dozhivela kao pesmu? A kamoli pokushala da ih kritichki posmatra...

Pravo iz dushe, iz sredishta bicca... pogadja...

"...one kojima su samo ochi dovoljne..."

Reche nekad... "u meni si lepa dok ne znash..."

offline
  • Peca  Male
  • Glavni Administrator
  • Predrag Damnjanović
  • SysAdmin i programer
  • Pridružio: 17 Apr 2003
  • Poruke: 23203
  • Gde živiš: Niš

WhiteAngel1969 ::Veoma cesto ubacujes pokazne zamjenice...TU, TA, TAJ, TE...
da, ponekad su nepotrebne te zamenice, ali ima recenica gde su, po mom misljenju, potrebne... recimo: "postajem deo TE beskrajne ceznje..." - ta zamenica ukazuje na koju ceznju mislim, onu koja je u prethodnim recenicama pomenuta...
no, u pravu si, negde su nepotrebne, mada ne osecam da zbog njih druge reci gube na snazi... isuvise su te zamenice kratke, i brzo prodju pred nasim ocima, da bi uzimale 'tezinu' drugim recima...
mozda je to stvar ukusa...
no, hvala na savetu, videcu da to sredim...

Black Orchid ::"...one kojima su samo ochi dovoljne..."
oci su ponekad nebitne...
"Evo moje tajne. Sasvim je jednostavna: covek samo srcem dobro vidi. Sustina se ocima ne da sagledati."

"Ono shto je vazhno, to se ne vidi... To je kao sa cvetom. Ako volis jedan cvet koji se nalazi na nekoj planeti, prijatno je noccu gledati u nebo..."
(Mali Princ)

offline
  • Pridružio: 25 Maj 2004
  • Poruke: 82
  • Gde živiš: Germany

Zasto nekad pozelimo biti bas takvi... Mali Princ ostavlja trag... zar ne? Mali princ nam ostavlja i tajnu... a tajnu svak zeli prozrijeti... tako i ja.. zeleci dotaknuti poantu tvoje misli.... iako,kad se radi o mojim pjesmama, svom dusom zelim nikog tako ne-dotaknuti? Jeli to sebicnost kada osjecamo?

Slavim tvoja osjecanja... i zelim da njima plovis ... bura ... ili ne... svejedno... zelim da putujes njima i zivis ono sto putujes...

Ukoliko svoju misao podijelis, putovat cemo barem u istom pravcu...

Smile Lijep pozdrav Smile

offline
  • Pridružio: 18 Jul 2003
  • Poruke: 4201
  • Gde živiš: U zlatnom kavezu

@Black Orhid
Ni ja ovo nisam shvatio kao pesmu

offline
  • Pridružio: 22 Nov 2003
  • Poruke: 1978
  • Gde živiš: na preseku Vremena i Vechnosti

@ Brksi

Smile Da... samo upamti, da Choveka chine Dusha, Srce, Karakter.....
Mnogi "savrsheni", "kompletni", ili kako god... su zagorchali zhivote mnogim princezama...
A i srecca je relativan pojam...

Pozdrav Smile


@ Peca

Znash na shta sam mislila... Smile
A znam da znash i ... Very Happy

http://www.mycity.rs/phpbb/viewtopic.php?p=203370&.....ebo#203370

"Zashto je morala da se umesha tuga..."

Sad

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 559 korisnika na forumu :: 2 registrovanih, 1 sakriven i 556 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: repac, Srki94