moje pesme

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Boginja

Bez dodira mog
izgubićeš se u Lavirintu
sopstvenih tragova,
ne odajući krik
kojim ćuti svaki pokret tvoj,
verujući da ostaješ sam.

Bez osmeha mog
svako jutro doneće ti drhtaj suze
oka tvog neusnulog
i u dahu ćeš Ljubav ukaljati Grehom
tražeći me kao životinja po mirisu.

Bez pesme moje
zvezde će potamneti u tvojim noćima,
vetrom prelomljen
tražićeš Lik svoj u mojim crnim očima,
strahujući da bih trepnuti mogla!


Maja Dapčević

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ZVEZDE U TVOJIM OČIMA


STAJAĆU ZAUVEK
TEK KORAK IZA TEBE,
DA PAZIM I SLEDIM
TVOGA OKA TRAG,
KAO SENKA BIĆU
SA SNAGOM OLUJE,
JER ZNAM DA SAM NEKO
KO TI JE DRAG.

AKO IKAD PADNEŠ
TU SAM DA TE DIGNEM,
I TVOM ČEDNOM SMEHU
ČUVAR BIĆU JA,
DA UMESTO SUZE
U TVOM LEPOM OKU
UVEK NEKA NOVA
MALA ZVEZDA SJA.

I PUTUJ DALJE,I POLETI VIŠE
LATICAMA RUŽE POSUĆU TVOJ PUT,
JA OBASJAN ZVEZDOM
IZ POGLEDA TVOGA,
ZA TOBOM ĆU IĆI
OD LJUBAVI LUD.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Oluja u duši

Duboko u meni divlji vetrovi se tuku
i penuša more snagom ludih vala,
razularena neman u ruhu oluje
pomamno igra sred pokislih žala.

I vrišti i lomi, iz korena čupa
mlada stabla volje sa dna moje duše
i sve što sam imala, što bih mogla dati
u divljem plesu večeras se ruši.

Neusnuli snovi tugom posrebreni
razbijaju se o hridi moga tela,
nebo se lomi i volja se krši
ja više ne znam šta ću i kud bih htela.

Razapeta Bolom između dve želje
od suza ne nazirem svitanje zore,
a glad u duši i varljive zvezde
noćas o ljubavi lažnu priču zbore!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

O Tebi

O tebi sve znam iako ćutiš
svoj buran život kriješ od mene
kafanske noći, umorna jutra
i mnogo vina i mnoge žene.

Kažu da noći krao si svoje
topio ponos u čaši vina
verujući u ono što kažu
da u vinu je samo istina.

Kada ti pevaš pevaju ptice
kada si srećan to svi već znaju
a suzu svoju čuvaš za sebe
takvog te drugi ne poznaju.

U tvom pogledu punom tuge
život se obrušava kao lavina,
al ti svoj pad od drugih skrivaš
Bol je tvoj oltar i tvoja crkva.

U tvojim rukama strast je lava
a snage imaš tek čašu da digneš
kada te Ljubav nespremnog nađe
urlaš od bola, plačeš i vičeš.

I pored toliko tvojih mana
ja te sasvim drugačije vidim
ja gledam srcem i priznajem
da te volim, tog se ne stidim.

Ti čudnu snagu daješ mom duhu
da luta nebom otkrovenja
tvoj glas, tvoj osmeh i crni pogled
utkan je u sva moja pokolenja.

O tebi znam iako ćutiš
od svoje me tuge vešto skrivaš
što se više odričeš sebe
to većim Čovekom u mom oku bivaš!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zdravo Poemlover! Ako moze jedna mala sugestija? Mozda bi mogla u cetvrtoj strofi da umesto reci 'crkva' upotrebis rec 'ikona'. Cini mi se da bi rima bila bolja...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zdravo...Sad sam pogledala..bolja je rima,samo sam ja crkvu uzela više kao metaforu vere...ali hvala na sugestiji..