Zasto se kaze....?

2

Zasto se kaze....?

offline
  • Civil Works Team Leader @ IKEA Centres Russia
  • Pridružio: 22 Jun 2005
  • Poruke: 7911
  • Gde živiš: Moskva, Rusija

Za ovo 'kisa oko Kragujevca' znam da je nastalo, jer je u toku nekoliko godina Kragujevac zaista svaka oluja i kisa koja je stizala sa bilo koje strane obilazila iz (nama) nepoznatih razloga. To je bilo valjda 60tih ili 70tih godina proslog veka.

A "kabao" je narodski naziv za kazan, pa "liti kao iz kabla" je u stvari izraz "lije kao da neko prosipa iz kazana". Bar se meni tako cini.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Fej  Female
  • Super građanin
  • Pridružio: 25 Mar 2004
  • Poruke: 1293

MoscowBeast ::A sta je ovo za 'svetog Brchka'? Nikad nisam cuo to...
Nie Brchko, nego Brtzko Very Happy
E a provali kako to zvuci kad se naglas izgovori.
Inace to je 'uzrecica' svakog starog Sremca/Sremice, mada ne znam odakle potice.
Kontam da je sveti Brcko brat svetog Zivka, dakle svetac koji ne postoji.
smešak



offline
  • Pridružio: 09 Jun 2006
  • Poruke: 88
  • Gde živiš: Miami BEach, FL

Fej je prava svaznalica!!! Very Happy ajde jos nesto!

offline
  • Pridružio: 23 Jun 2004
  • Poruke: 3996

Прошла времена у свакодневном говору

odlomci

„Однети Пирову победу”
Пир је био чувени епирски краљ (306-272. године пре н. е) и велики војсковођа свог времена који је сањао о стварању снажне државе. Због тога је веома радо прихватио позив за помоћ јужноиталијанског града Таранта, који је био у рату против Рима, па је похитао из свог Епира, области у северној Грчкој, и искрцао се на Апенинско полуострво 280. године пре наше ере. Водио је 22.000 одлично обучених пешака, 3000 коњаника и 20 слонова који су били важна новина у оновременом начину ратовања.
У почетку, исте 280. године пре наше ере, у бици надомак Хераклеје, управо захваљујући ратним слоновима, којима Римљани нису могли да одоле, Пир је однео значајну победу. У наставку успешног похода, следеће, 279. године пре наше ере, епирски краљ је код Аускула у Апулији извојевао нову победу, али уз огромне губитке, тако да је потиштено изустио: „Још једна оваква победа и ја сам изгубљен.” У трећој и пресудној бици, код Беневента, 275. године пре наше ере, Римљани су потукли Пира који је касније погинуо у борбама против Македонаца на Пелопонезу.
Израз „Пирова победа” означава победу која је задобијена уз огромне губитке, победу која је више ослабила победника него побеђеног, односно успех који стаје више труда и жртава него што вреди. Уосталом, и данас, на пример, на појединим конференцијама за штампу можемо чути неког фудбалског или кошаркашког тренера како каже да је његова екипа постигла „Пирову победу”, победу постигнуту уз велике напоре која ипак није била довољна да наставе такмичење, или победу у утакмици на којој су се повредили неки од главних играча.

„Приближава се Армагедон”
Према Библији, Армагедон је назив за место где ће доћи до одсудне и коначне битке између снага добра и зла, у којој ће снаге зла бити потпуно поражене. Сматра се да је посреди подручје у ком се налази брдо Мегидо, у плодној долини Ездрелон, која је била раскрсница путева из Египта у Сирију и поприште великог броја битака у јеврејској историји. Старозаветни град Армагедон смештен је тридесетак километара југоисточно од данашње луке Хаифе. Први пут се помиње међу градовима које је Исус Навин освојио приликом уласка у Ханан. Управо због своје бурне историје, Армагедон се сматра симболичним местом где ће се у будућности, пре другог Христовог доласка, водити судбоносна битка између правих хришћана и непријатеља цркве, односно, верује се да ће на том месту син божији поново судити свету. У преносном значењу Армагедон означава одлучујућу, пресудну битку, било да је реч о ратним, политичким или било којим другим биткама.

„Од Кулина бана”
Свако од нас чуо је бар један од следећих израза: „Од Кулина бана”, „Од Кулина бана и добријех дана”, „Немој да ми причаш од Кулина бана” или „Развезао од Кулина бана”. Реч је, наравно, о једном од владара босанске средњовековне државе - бану Кулину (1180-1204). С гледишта језика, побројане крилатице, саме по себи, означавају временску одредницу и оне су у народној свести помало магловит појам неких давних времена. Истовремено, њихова језгровита порука указује на благостање које се везује за личност Кулина бана.
Још је дубровачки бенедиктинац Мавро Орбин у знаменитом делу „Краљевство Словена”, објављеном на италијанском језику у Пезару 1601. године, забележио народно сећање на срећне дане и изобиље у Кулиново доба. Истоветно предање о босанском владару налази се и у спису Орбиновог савременика и суграђанина Јакова Лукаревића. Ово народно веровање, које је свакако настало пре поменутих дубровачких писаца, не само да се одржало до новијег доба него се временом ширило и попримало нове митске наносе.
Шта кажу историјске чињенице? У почетку су се историчари нашли у великој недоумици јер Кулинову омиљеност није било могуће објаснити ни личношћу, о којој се готово ништа не зна, ни владавином која се, према сачуваним сведочанствима, није издвајала ни од претходника ни од наследника. Штавише, ни опште политичке прилике у тадашњој босанској држави, смештеној између Византије и Угарске и изложеној двоструком притиску, не дају упориште за формулацију „Од Кулина бана и добријех дана”. Ни о каквом благостању, које би се касније тако дуго памтило, није се могло говорити. Зашто Кулин бан а не, на пример, Твртко I Котроманић (бан 1353-1377, краљ 1377-1391), највећи владар средњовековне Босне?
Ипак, постоји објашњење! Историчари су га наслутили и образложили на основу једног стварног извора. Реч је о дипломатичкој исправи, врсти извора којима, ако су аутентични, историчари поклањају пуно поверење. У питању је повеља Кулина бана, иначе најстарији ћирилички документ босанских владара, која је издата Дубровчанима. Овом исправом Кулин је дубровачким пословним људима јемчио слободу трговине без уобичајених царина. Радило се, дакле, о јединственој, несвакидашњој повластици коју су Дубровчани уживали само у Босни, али не и у околним државама. Догодило се да су касније Дубровчани изгубили поменуту привилегију, па су отуда настали вајкање и жал за старим, добрим временима. Наравно, није случајно што су управо у Дубровнику, као носталгично сећање на златно доба његовог пословања, уобличене прве изреке о босанском бану. У колективном сећању житеља Дубровачке републике он је упамћен као добротвор који је допринео њиховом изобиљу и благостању, па, тако, у граду под Срђем налазимо историјску подлогу „добријех дана” Кулина бана.

„Пуши као Турчин”

Сва истраживања широм света показују да је пушење цигарета, упркос свим упозорењима која се могу прочитати на свакој паклици, или, чак, законским забранама, планетарна појава и да огроман број људи ужива у дуванском диму. При том, пол и узраст не играју никакву значајнију улогу. Готово сваког дана можемо да чујемо како неко за неког другог каже да „пуши као Турчин”. Откуд тај израз, то поређење које се одомаћило у свим народима и које Турке проглашава некаквим незваничним првацима у наклоности према никотину?
Погледајмо историјске чињенице! За разлику од кафе, чија појава није повезана с европским прекоокеанским открићима - без обзира на чињеницу што место њеног порекла још није научно доказано (Етиопија, насеље Кафа или Јемен!?) - дуван је у Европу стигао из Америке и потом се ширио даље на исток. Прва искуства морнара, које је 1492. године предводио Кристофор Колумбо, као да су пала у засенак, па се о дувану почело више говорити тек средином 16. столећа. Будући да је у почетку узгајан готово искључиво као лековита биљка, прве зараде припале су вештим и предузимљивим апотекарима. Тек од краја 16. века почело је прилично масовно уживање у дувану и то на три начина: пушењем, ушмркивањем и, ређе, жвакањем.
Није на одмет указати на чињеницу да су биљка дувана и кључни алкалоид названи по Жану Никоту, француском амбасадору у Португалу, који је Катарини Медичи 1560. године препоручио дуван као лек против мигрене. Дуван је из Португала и Шпаније стигао у Енглеску, где су осамдесетих година 16. века већ произведене прве керамичке луле. Потом је доспео у Холандију и Француску, а касније се раширио по Аустрији и Угарској. Уопште, пушење дувана брже се распростирало него уживање кафе, како у Европи тако и на Истоку. Занимљиво је напоменути да се уживање у дуванском диму ширило упркос многобројним забранама и прилично снажној кампањи против пушења.
Прве поуздане вести о појави дувана у Османском царству саопштава Ибрахим Печеви четрдесетих година 17. века посвећујући му, као и кафи, уосталом, читаво поглавље. Овај хроничар износи податак да су дуван 1600/1601. године донели „енглески неверници”, али, најпре, препоручујући га „као лек против неких болести влаге”. Сва је прилика да је до прве забране уживања у дувану, његовог гајења, као и места где се пушило, дошло у доба султана Ахмеда I (1604-1617). За име Мурата IV (1623-1640) везује се најдоследнија примена најстрожих казни - вешање на лицу места! Ове ригорозне мере укинуте су тек после 1688. године и то због политичке кризе коју су проузроковали турски порази у рату са Светом лигом. У међувремену се показало да ни најстроже казне нису биле у стању да искорене „порок” који се попут шумског пожара ширио Османским царством. Уосталом, и у наше време људи су груписани у две велике и супротстављене групације, пушаче и непушаче, између којих неретко тиња својеврстан рат.
Сматра се да је израз „пуши као Турчин”, по свој прилици, настао на тлу западне Европе, из пера тамошњих путописаца који су походили Османску царевину и Турке често приказивали с чибуком или наргилама, како, уз добро знану источњачку смиреност и обдареност за угађање, уживају у облацима дуванског дима.

Радивој Радић


Izvor: Politikin zabavnik

offline
  • Pridružio: 29 Apr 2005
  • Poruke: 515
  • Gde živiš: Beocin

Zna li neko zasto se za nekog ko se ne razume u nesto kaze: "Razume se u to ko Marijan u kriv"?

offline
  • Fej  Female
  • Super građanin
  • Pridružio: 25 Mar 2004
  • Poruke: 1293

e, da i ono 'Naivan si ko francuska sobarica' ??

offline
  • Pridružio: 26 Okt 2005
  • Poruke: 671

A "Seljacki kilometar"?

offline
  • Pridružio: 23 Jun 2004
  • Poruke: 3996

Hvala Rogi-ju na linku http://www.mycity.rs/Zanimljivi-sajtovi/Price-o-narodnim-verovanjima.html

offline
  • Rogi  Male
  • Mod u pemziji
  • Najbolji košarkaš koji
  • je ikada igrao ovu igru
  • Pridružio: 31 Avg 2005
  • Poruke: 11687

Nema na čemu! smešak

offline
  • Pridružio: 14 Mar 2004
  • Poruke: 1190
  • Gde živiš: Ispod nivoa mora

Хаха....е баш ме је намејала прича о Светом Петру. Топић је интересантан а и користан.

Ово ме је мало подсетило на једну моју тужну анкедоту

Устао ја ујутру, после лепог и мирног спавања, и отишао да оперем зубе итд. Пресвукао се и одлучио да нешто поједем. Међутим није ми се јео хлеб него воће. Ја лепо узео једну наранџу, ољуштио је и појео. И тако после неких 10 минута одлучио да видим да ли ни је мајка будна и покуцао, отворио врата и рекао добро јутро. Она ме онако гледа полу будна на једно око, пита се ваљда откуд ја тако рано, пошто нормало волим да спавам. Улазим ја на сред собе и одједном, без икаквог предходног упозорења, осетим неку муку у стомаку и пар секунди касније исповраћам све могуће и немогуће на сред собе. Мислим шта се дешава, питам се ја?? Почео да се тресем као наркоман, хладно ми.
И након тог чина, каже мени мајка: Па добро јутро сине, како ти је? Smile

И тако је мене наранџа скупо коштала Smile

А да, продавац који ми је продао те наранџе пуне пестицида ме више није видео Smile

Dopuna: 02 Apr 2007 17:52

А да ли неко зна одакле потиче следеће:

"Лупа кaо Максим по трњу"

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 511 korisnika na forumu :: 5 registrovanih, 3 sakrivenih i 503 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2413 - dana 03 Okt 2019 05:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: aleksanikolic1979, branko72, cikadeda, dragoljub11987, MilosKop