Srpski u slovenskom jezičkom stablu

1

Srpski u slovenskom jezičkom stablu

offline
  • Pridružio: 02 Apr 2009
  • Poruke: 18

1.Indo-Evropski jezici
2.Satem jezici
3.Balto-Slovenski jezici
4.Slovenski jezici
5.Južnoslovenski jezici
6.Zapadno-južnoslovenski jezici
7.Centralno južnoslovenski jezički dijasistem (srpsko-hrvatski)
8.Srpski standardni jezik ili srpski književni jezik

sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%BD%D0%B4%D0.....1%86%D0%B8








Dopuna: 04 Apr 2009 15:41

Српска језичка култура
Од веома велике важности је познавање и изражавање на сопственом националном стандардном језику
Стандардни српски језик је општи заједнички језички израз свих Срба.
Пошто се стандардни језици Срба, Црногораца, Бошњака и Хрвата налазе се у истом језичком дијасистему, и имају више мање сличне новоштокавске дијалекатске основе, а то значи сличне гласове и доста сличан граматички систем па и основни речник, зато је међу говорницима тих стандардних језика веома висок степен основног споразумевања (а уз адекватне припреме и апсолутно схватање), али треба да се нагласи да многе елементе поједног стандардног језика није могуће редовно употребити у другом стандардном језику, а уз то постоји и знатна речнићка разлика, тако да нико од активних корисника појединог стандардног језика није без претходних припрема способан производити говорне или писане сасвим тачне текстове на неком другом националном новоштокавском стандардном језику који би био потпуно аутентичан и тачан.
На пример српски стандардни језик показује знатне разлике према блиским стандардним језицима у речничко-дијалекатској различитости у цивилизацијско-језичкој изградњи у културном и цивилизованом изражавању, фразеологији и вишој синтакси, у интелектуалном речнику, појединостима норме итд).

Док су језици попут енглеског, шпанског, португалског, француског и сл ширењем једног основног језичког типа са централног полазног места развили посебне реализацијске облике, већином за време колонијалног ширења (зато се може говорити о полицентричним стандардним језицима или о варијантама стандардног језика), шта се тиче централно јужнословенског дијасистема потребно је да се нагласи да никада није постојала посве јединствена новоштокавска основа јужнославенских стандардних језика и почетни заједнички стандардни језик на новоштокавској основи који би се затим на појединим подручјима самостално наставио развијати, зато се у случају неких јужнославенских стандардних језика (српски, хрватски) не може говорити о полицентичном језику или варијантама, напросто овде је реч о веома сличним језицима насталим независно у различито време и на различитим местима, али
на сличним новоштокавским дијалектима. Елементи једног од стандардних језика (српског, хрватског или бошњачког) редовно се не могу употребити у другом, чак ни онда када су разумљиви. Сразмјерно висок степен међусобног разумевања међу говорницима тих језика може за све њих бити само предност, али сваки говорник српског језика, хрватског језика, бошњачког језика непогрешиво препознаје ко говори његовим језиком.

Dopuna: 04 Apr 2009 16:27

Osnovne razlike među novoštokavskim standardnim jezicima.
Srpski standardni jezik i hrvatski standardni jezik
Postoje sociolingvističke, istorijske, dijalektološke, nacionalne i druge veze između srpskog i hrvatskog standardnog jezika. Najviše rasprava vodi se sa lingvističkog i političkog stanovišta.
Veoma često postavljano pitanje u diskusijama o uzajamnoj vezi između hrvatskog i srpskog jezika jeste, da li se ova dva naziva odnose na jedan isti jezik ili se pak govori o dva različita jezika.
Naučnim istraživanjima došlo se do zaključka da su novoštokavski dijalekti osnova oba jezika. Mnoge od ovih razlika objašnjavaju činjenicu da je hrvatski standardni jezik zasnovan na zapadno-štokavskom varijetetu uz uticaj čakavskog i kajkavskog dijalekta, dok je srpski zasnovan na istočno-štokavskom varijetetu uz uticaj torlačkog dijalekta.
Sve ovo su suštinski razlozi zbog kojih se srpski jezik i hrvatski jezik tretiraju kao dva različita jezika:
1) Oba jezika su prošla različite procese standardizacije i u različito vreme. Proces standardizacije hrvatskog jezika bio je evolucionaran, dok je srpskog bio revolucionaran.
2) Hrvati pripadaju zapadno Evropskoj (Katoličkoj) kulturi , a Srbi istočno Evropskoj (Pravoslavnoj) kulturi. Civilizacijska i religijska terminologija je možda u najvećoj meri uticala na otpor lingvističkom ujedinjenju.
3) Hrvatski i srpski su bili izloženi uticaju drugih jezika. Hrvatski je bio pod uticajem neolatinskog, nemačkog, italijanskog, češkog i mađarskog, a srpski pod uticajem neogrčkog, ruskog crkvenoslovenskog, francuskog i turskog.
4) Hrvatska lingvistička norma čuva neke starije štokavske elemente i čakavsko-kajkavske oblike, dok je srpska otvorenija novijim varijetetima štokavskog uz uticaj torlačkog oblikovanja. U hrvatskom jeziku izražena je fonema /h/ dok je u srpskom menjana u /v/ ili /j/ Hrvatski: buha Srpski: buva
5) Hrvati koriste (i)jekavicu dok Srbi koriste ekavicu u govoru i pisanju.
Hrvatski: vrijeme Srpski: vreme
6) Srpska ortografija je fonološka, a hrvatska morfološka.
7) Postoji i znatan broj prozodijskih razlika, iako norma oba jezika ne toleriše bilo kakvu smetnju u distribuisanju osnovnih pravila četiri novoštokavska akcenta.
Cool Najizraženije morfološke razlike su u :
• Deklinaciji deminutiva
• Građenju futura ( hrvatski: radit ću, srpski: radiću)
• Obliku 3. lica jednine glagola biti
• Građa futura egzaktnog (futura drugog): u hrvatskome futur egzaktni ide samo s nesvrsenim glagolima, dok u srpskome ide i s nesvrsenim i s svrsenim, u srpskome može (kad budem dosao), a u hrvatskome može samo (kad dodjem).
9) U standardnom srpskom jeziku često se apozitiv koji stoji uz vlastitu imenicu ne deklinira, za razliku od hrvatskog jezika.
Hrvatski: Bio sam sa tetom Đulom. Srpski: Bio sam sa tetka Đulom.
10) Mnoge pozajmljenice muškog roda u srpskom jeziku se dekliniraju kao reči ženskog roda,
dok se u hrvatskom za takve reči koristi nulti nastavak da bi bile muškog roda. Hrvatski: stažist, daltonist... Srpski: stažista, daltonista....
11) Imenice koje se odnose na ženski rod obično nose sufiks –ica u hrvatskom, odnosno –ka u
srpskom jeziku. Hrvatski: autorica Srpski: autorka
12) Kod naziva država i regiona hrvatski jezik koristi pridevske oblike.
Hrvatski: Španjolska Srpski: Španija
13) Na semantičkom nivou veliki broj reči ima različito značenje u ova dva jezika (u srpskom
pritisak označava i krvni i vazdušni pritisak, dok u hrvatskom samo vazdušni, dok je krvni
pritisak tlak)
14) Što se tiče leksike, veliki broj reči koje se u srpskom jeziku koriste su pozajmljenice dok u hrvatskom jeziku za takve reči postoje domaće reči.
Hrvatski: brzojav, glazba... Srpski: telegram, muzika...
Kao rezultat kampanje da se oživi arhaični hrvatski, da se promovišu novoskovane reči i da se uopšteno hrvatski jezik razlikuje od srpskog što je više moguće nastale su još veće leksičke razlike.Razlike između njih su uvek bile i nastaviće da rastu. Nezamislivo je da se ignorišu ili na silu obrišu, kao što se pokušavalo u prošlosti. Međutim, ne mogu se ni ignorisati njihove sličnosti.
Studenti lingvistike:
Marija Milovanović
Maja Antić
Marija Ferenc
Ana Stanković
Ivana Koprivica
Kristina Rajković
Tijana Dragutinović
Tanja Rebić
Irena Stanković
Ivana Stojanović

Dopuna: 06 Apr 2009 19:35













Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • TiSi  Male
  • Ugledni građanin
  • Pridružio: 25 Mar 2009
  • Poruke: 388

Врло лепо, прегледно и, што је најважније, тачно. Што би Здравко Чолић у једној реклами рекао:"Ништа ја ту не бих дир'о."
Нажалост, ја овакве мапе нисам имао кад сам учио, верујем да би ми било кудикамо лакше. Сам сам цртао овакве карте довијајући се како сам знао и умео да пронађем добре изворе, а ево сад не могу да се сетим, нарочито не овако детаљне поделе, а камоли извора из којих сам некада учио.
Мора да сам оматорио кад нисам, док сам гледао ове мапе, одмах потражио у дну, у ћошкићу ко је издавач. То ми је било прво на шта бих обратио пажњу кад год бих у књигама наишао на неку мапу, графикон и слично. Некад ми ни то није било довољно па сам се распитивао и за начин на који је приређивач скупљао податке, за саму методологију којом се поводио када је неку тачкицу на мапи обележио баш том бојом. Информација о некој забаченој тачкици на мапи се може добити на два начина, и то: или да некоме верујеш на реч, или да се сам увериш. Зато се ја држим девизе: Откако сам себе ухватио да лажем, више никоме не верујем.
Наравно, шалим се, нема разлога сумњати у тачност мапа, ипак би било добро навести извор.
Ех, тај извор. Он не би био проблем ако никоме не би пало на памет да се интересује за групу дијалекта у околини језера на југу Финске и утицај естонског језика на ту групу, али ако се неки податак тиче нас, или непосредног окружења, онда се свакако мора суптилније приступити истраживању. Ево шта ме је изненадило:

Citat milojkosar ::
5) Hrvati koriste (i)jekavicu dok Srbi koriste ekavicu u govoru i pisanju.
Hrvatski: vrijeme Srpski: vreme


Нисам баш сигуран у исправност овога што је сестринство по лингвистици установило. Наиме, моја крајње слободна процена, такозваном одокативном методом, ми говори да Срби у већини користе (и)јекавицу, а ако не, онда је у том погледу макар 'мртва трка'. Можда су ови задњи ратови нешто променили, али до 91. је већи број Срба користио (и)јекавицу. Притом мислим и на Србе у Хрватској, БиХ, Црној Гори и, што се често заборавља, у дијаспори. Заступљеност екавице је стопостотна у Поморављу, источној и јужној Србији, али у западним деловима, у Рашкој области тај однос не одговара устаљеном мишљењу. Несрећне избеглице се тешко навикавају на екавицу и у самом Београду. Да не помињем да би, да се Вук питао и да се није побунила српска интелектуална елита северно од Дунава половином 19. века, данас српски био нормирано (и)јекавски. Мало је фалило!
Него, то није разлог да се не похвали труд сестринства. Свака част. ДЕСЕТКА



offline
  • Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 17867
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Moja majka je sa vrha Kablara. Živi u Beogradu već trideset godina i još uvek govori jekavicom.

offline
  • TiSi  Male
  • Ugledni građanin
  • Pridružio: 25 Mar 2009
  • Poruke: 388

Ништа необично, моја мајка је четрдесет година службовала у Босни као професор српско-хрватског језика и говорила екавски. И зачудо, нико јој то није замерао. А тек кад се сетим да је као Врањанка Босанцима предавала српско-хрватски, е то је већ нешто!

Dopuna: 07 Apr 2009 18:31

Што се тиче ове замене јата -је/ије и -е, ту је било много проблема. Наиме, Вук је имао намеру да нормира српски на основи новоштокавског источнохерцеговачког дијалекта, што би подразумевало замену јата у je/iје у зависности од дужине акцента на -е (млеко - млијеко, речник - рјечник, лекар - љекар...). То је било разумљиво јер је и сам Вук потицао из средине са таквом заменом јата, а и они слепци који су му били извори за прикупљање народних песама су били из крајева са таквом заменом јата (Живана, ф. Вишњић...), углавном. Међутим, пре 1847. је на Вука извршен снажан притисак од стране српске елите која је склањајући се од Турака прибежиште нашла северно од Дунава (прва Гимнaзија је у Карловцима, Матица је у Новом Саду...) Та интелектуална елита је преко Дунава пренела екавску замену јата и нипошто није хтела да је се одрекне. Изненађујућа је била упорност којом су прекодунавски Срби инсистирали да се српски језик нормира, осим на источнохерцеговачком, и на шумадијско-војвођанском дијалекту.
Ето откуд екавска замена јата у српском књижевном језику.
Зато је смешно некога квалификовати као Хрвата или Црногорца зато што говори (и)јекавицу. Уосталом, Бели Манастир у Хрватској ни после овог последњег рата није променио име у Бијели Самостан.

Dopuna: 07 Apr 2009 19:09

Него, где се у овој подели уклапају оне 'црте и резе' које се помињу у средњевековним животописима? Ако се не варам те 'црте и резе' је помињао св. Сава у Житију светог Симеона, или нешто о језику: Слово о словима, или тако нешто. Беху помињане те црте и резе.

offline
  • Pridružio: 02 Apr 2009
  • Poruke: 18

Према дијалектима, Срба екаваца има око 6 милијона, углавном у Матици Србији, а Срба ијекаваца има око 2 милијона, углавном у РС и веома мало у другим регионима. Свако може да преконтролише и сам да сабере.
Географија нам каже да је "РАС" главни град Рашке на међи косовско-ресавског (старо екавског) дијалекта и Зетског (старо ијекавског) дијалекта, оба дијалекта потпадају под историјски источно штокавски дијалекат. Научно посматрано, није важно дали је екавица или ијекавица, важно је јединство српског књижевног језика без подела на дијалекте (у књижевном има и икавице, залив, утицај, слив ... па понегде може да буде и ијекавице, али нека је књижевни један и јединствен без поделе.













Dopuna: 07 Apr 2009 23:21



offline
  • TiSi  Male
  • Ugledni građanin
  • Pridružio: 25 Mar 2009
  • Poruke: 388

Милојкосар, добро ти је ово у вези јединствености српслог књижевног језика. Али такво јединство, нарочито у лексици, постоји само теоријски, декларативно. То јединство је више резултат наше жеље него стварног стања ствари (све на С). Ево ти пример:
Не знам одакле си, али ако ниси из Сурдулице на пример, могућност да ћеш у друштву испасти смешан због неразумевања људи око себе је кудикамо већа него што је то у окружењу одакле си, чак и ако занемариш локализме, жаргон и слично. Ако ниси из Роваца у Црној Гори, не узимај да читаш Бећковићеву збирку "Рече ми један чо'ек" без некога ко ће ти је 'преводити'. Тек на основу слоја звучења можеш да закључиш да је 'коњоглава дилинога' нешто подругљиво, или да је 'с одушње стране' неки правац и слично, а то је српски језик, зар не? Ако ниси читао збирку, узми, покушај. А ако се распиташ код познаника и пријатеља, видећеш да је и десет посто разумљивости - успех! У томе постоји и смисао, али то сад није тема.
Мислим да си претерао са оних 6 милиОна Срба у Србији. Опет кажем да немам тачне податке, али чини ми се да у Србији има око 6,5 милиона гласача, брат-брату. У тих 6,5 милиона има око двадесет националних мањина (Мађара, Русина, Румуна, Влаха, Бошњака,Хрвата, Шиптара...или да њих не бројим?) Они можда говоре српску екавицу, али нису Срби, а ја сам говорио о односу екавице и (и)јекавице у Срба, ништа друго. Стварно не видим семе раздора у језику због различите замене јата. Без икаквих проблема користим и једну и други замену и у писању и у говору, и нико никада није приметио грешку у доследности.
Не сумњај у моју опредељеност за јединство језика. У прилог томе ћу ти рећи да је практично живим од српског језика.

offline
  • Pridružio: 14 Okt 2008
  • Poruke: 607

TiSi, crtama i rezama napisao je raspravu Crnorizac Hrabar. U njoj piše kako su stari sloveni gatali (računali i pisali) služeći se crtama i rezama, ne imajući svoga pisma, naravno pre moravske mislije.

Dopuna: 09 Apr 2009 7:42

Rasprava se , zaboravih napisati, zove " O pismenima"

offline
  • TiSi  Male
  • Ugledni građanin
  • Pridružio: 25 Mar 2009
  • Poruke: 388

Кетика, у праву си. Мене је интересовало, а и још ме интересује, у којој развојној фази су Словени користили црте и резе? Где се оне уклапају у подели са почетка прве поруке коју је послао Милојкосар, оне од осам тачака? Мислим да црте и резе Словени нису наследили директно из пра-индо-европског језика.

offline
  • Pridružio: 02 Apr 2009
  • Poruke: 18

TiSi ::Милојкосар, добро ти је ово у вези јединствености српслог књижевног језика. Али такво јединство, нарочито у лексици, постоји само теоријски, декларативно. То јединство је више резултат наше жеље него стварног стања ствари (све на С). Ево ти пример:
Не знам одакле си, али ако ниси из Сурдулице на пример, могућност да ћеш у друштву испасти смешан због неразумевања људи око себе је кудикамо већа него што је то у окружењу одакле си, чак и ако занемариш локализме, жаргон и слично. Ако ниси из Роваца у Црној Гори, не узимај да читаш Бећковићеву збирку "Рече ми један чо'ек" без некога ко ће ти је 'преводити'. Тек на основу слоја звучења можеш да закључиш да је 'коњоглава дилинога' нешто подругљиво, или да је 'с одушње стране' неки правац и слично, а то је српски језик, зар не? Ако ниси читао збирку, узми, покушај. А ако се распиташ код познаника и пријатеља, видећеш да је и десет посто разумљивости - успех! У томе постоји и смисао, али то сад није тема.
Мислим да си претерао са оних 6 милиОна Срба у Србији. Опет кажем да немам тачне податке, али чини ми се да у Србији има око 6,5 милиона гласача, брат-брату. У тих 6,5 милиона има око двадесет националних мањина (Мађара, Русина, Румуна, Влаха, Бошњака,Хрвата, Шиптара...или да њих не бројим?) Они можда говоре српску екавицу, али нису Срби, а ја сам говорио о односу екавице и (и)јекавице у Срба, ништа друго. Стварно не видим семе раздора у језику због различите замене јата. Без икаквих проблема користим и једну и други замену и у писању и у говору, и нико никада није приметио грешку у доследности.
Не сумњај у моју опредељеност за јединство језика. У прилог томе ћу ти рећи да је практично живим од српског језика.




Теоретски и практично стандардни језик Срба је један и једини, то је прописана и обавезна норма за све који правилно говоре српским језиком.
Дијалекти су друга ствар, лексик и граматика источних и јужних дијалеката Срба били су под утицајем Бугара и Македонаца због тога су они ближи бугарском и македонском језику, такође због утицаја Хрвата и Боошњака на западне Србе они говоре дијалектима ближим хрватском и бошњачком језику, управо зато је важно сватити да дијалекти нису језици (ако се не стандардизују), дијалекти су само локални говори који неваже за све Србе, зато постоји стандардни кодификован језик који је један једини и који је опште нацијонално комуникативни језик свих Срба без обзира на различите (е / ије) дијалекте. Данас је веч стање српског језика веома јасно, у Србији нема проблема, у Црној Гори мора да се раздели црногорски од српског док је у Републици Српској БиХ стање проблематично, постоји веома јак утицај хрватског и босанског на Бањалучки регијон што доприноси и ијекавица па и латинично писмо, зато је крајње време да сви заједно утичемо да српски стандард постане званични у Републици Српској.

Dopuna: 12 Apr 2009 14:33

Language Family Trees
Indo-European, Slavic, South

Indo-European (449)

Slavic (19)

South (7)

Eastern (3)

Bulgarian [bul] (Bulgaria)

Slavonic, Old Church [chu] (Russia (Europe))

Macedonian [mkd] (Macedonia)

Western (4)

Bosnian [bos] (Bosnia and Herzegovina)

Croatian [hrv] (Croatia)

Slovenian [slv] (Slovenia)

Serbian [srp] (Serbia and Montenegro)


ethnologue.com/show_family.asp?subid=90674

Dopuna: 12 Apr 2009 14:43




Nastava sa filozofskog fakulteta u Ljubljani:

HRVATSKI JEZIK I SRPSKI JEZIK U KONTRASTU
(Filozofski fakultet, Ljubljana, 18 decembar 2008-)

1. Uvod

- Đorđe Balašević: Ne lomite mi bagrenje (Vježba 1)
- Recept (Vježba 2)

2. Fonetsko-fonološke razlike (Vježba 3)

3. Morfonološke i morfološke razlike (Vježba 4)

4. Sintaktičke razlike (Vježba 5)

5. Leksičke razlike (Vježba 6)

6. Pravopisne razlike

7. Literatura



1. Bošković, Radoslav: O jezičnoj i stilskoj diferencijaciji srpskog i hrvatskog jezika u: Odabrani članci i rasprave, Titograd, 1978, str. 4548.
2. Brodnjak, Vladimir: Razlikovni rječnik srpskog i hrvatskog jezika, Školske novine, Zagreb, 1991.
3. Brozović, Dalibor: Gramatičke značajke hrvatskoga jezika, Jezik, god. 44, br. 4, Zagreb, 1997, str. 127135.
4. Brozović, Dalibor: Aktualna pitanja hrvatske jezične norme u slavenskome i europskome svijetu, Jezik, god. 45, br. 5, Zagreb, 1998, str. 161176.
5. Ćirilov, Jovan: Srpsko-hrvatski rečnik varijanti, Hrvatsko-srpski rječnik inačica, Stilos, Beograd, 1989.
6. Guberina-Krstić: Razlike između hrvatskoga i srpskog književnog jezika, Matica hrvatska, Zagreb, 1940.
7. Marković, Svetozar: Šta je zajedničko, a šta je posebno u varijantama srpskohrvatskog
(hrvatskosrpskog) književnog (standardnog) jezika? Zbornik za filologiju i lingvistiku, 14/1, 1971, str. 141151.
8. Pranjković, Ivo: Hrvatski standardni jezik i srpski standardni jezik, u: Zbornik Jezyk wobec przemian kultury (pod redakcja E. Tokarza) Katowice, 1997, str. 5059.
9. Silić, Josip: Hrvatski i srpski u: Zbornik Zagrebačke slavističke škole, Filozofski fakultet u Zagrebu, Zagreb, 2001, str. 147155.

HRVATSKI I SRPSKI U KONTRASTU

Hrvatski jezik i srpski jezik od poćetka su dva različita standardna jezika nastala na različitim dijalektima štokavskog narječja

• lingvistički i sociolingvistički pristup
• razlike po jezičnim razinama


I. FONOLOŠKE RAZLIKE
Osnovne razlike između HRV. J. i SRB. J.

• različiti utjecaji osnovice (hrvatski, zapadno-(i)/jekavska podrijetlom šćakavska ), (srpski istočno-ijekavska, poreklom štakavska)
• različiti utjecaji jezika s kojima su bili u kontaktu


1. fonem h
u srp. nema h, ili v, j
srpski oladiti, istorija, buva, leja
hrvatski: ohladiti, historija, buha, lijeha

2. fonem f
u srp. obično v, u hrv. p, f
srpski: Stevan, jevtin, Avganistan
hrvatski: Stjepan, jeftin, Afganistan

3. prijelaz l > o
srpski: soko, po, sto, vo, posatni
hrvatski: sokol, pol, stol, vol, polsatni

4. fonem o
srpski: baron, milion, Brioni
hrvatski: barun, milijun, Brijuni

5. fonemi v : b
srpski: Vizant, Vavilon, Avrahim
hrvatski: Bizant, Babilon, Abrahim

6. zamjenica ko : tko
srpski: ko, neko, svako, iko
hrvatski: tko, netko, svatko, itko

7. utjecaji drugih jezika
• na srp. novogrčki, na hrv. starolatinski i novolatinski
srpski: hemija, Hrist, haos, hirurg, hlor
hrvatski: kemija, Krist, kaos, kirurg, klor

• na srp. francuski, na hrv. latinski
srpski: aktuelan, santimetar, mađija, kafa
hrvatski: aktualan, centimetar, magija, kava

8. diftonzi au, eu
• u srp. dediftongizacija
srpski: avgust, evnuh
hrvatski: august, eunuh

9. finalni skupovi koji nisu st, št, zd, žd
srpski: subjekat, elemenat, objekat
hrvatski: subjekt, element, objekt



10. akcentuacija
• srp.: konzervativnija, tješnja veza standard  osnovica
• hrv.: distanciranost akcenatskog sistema i osnovice
srpski: domoći se, dopeći, dorasti, doreći,
mene, tebe, od mene, želimo
hrvatski: domoći se, dopeći, dorasti, doreći
mene, tebe, od mene, želimo

II. MORFONOLOŠKE I MORFOLOŠKE RAZLIKE
1. utjecaji drugih jezika
srp.: novogrčki, starocrkvenoslavenski, ruskoslavenski, balkanski, turski, ruski, francuski
hrv.: staro- i novolatinski, talijanski, češki, mađarski


2. različito morfonološko ustrojstvo
srpski hrvatski srpski hrvatski
diplomatija diplomacija -tija -cija
informisati informirati -isati -irati
dirigovati dirigirati -ovati -irati
Bečlija Bečanin -lija -anin
Španija Španjolska -ija -ska
delirijum delirij -um -0
ljubomor ljubomora -0 -a
milicioner milicionar -e- -a-
autorka autorica -ka -ica
koleginica kolegica -nica -ica
vaskrsnuti uskrsnuti va- u-
sudija sudac -ija -ac
kiseonik kisik -onik -ik
srećan sretan -ć- -t-
plata plaća -t- -ć-
koziji kozji -iji -ji
saradnik suradnik sa- su-
sticati stjecati -i- -je-
jezički jezični -ki -ni

3. alternacije jata
srpski: lep, lepota, vrednota, smeo
hrvatski: lijep, ljepota, vrednota, smio

4. različiti rod
srpski: bol, sekund, front, teritorija
hrvatski: bol, sekunda, fronta, teritorij

5. razlike u deklinaciji, najčešće hipokoristika:
srpski: Ivo, Iva, Ivi... (MR)
hrvatski: Ivo, Ive, Ivi... (ŽR)

6. deklinacija brojeva dva, tri, četiri
srpski: od tri žene
hrvatski: od triju žena

7. opreka između s, sa i k, ka
srpski: sa njom, sa sestrom, sa psom, ka njoj, ka gori, ka kući
hrvatski: s njom, sa sestrom, sa psom, k njoj, ka gori, ka kući
hrvatski: sa + s, š, z, ž C + s, š, z, ž;
ka + k, g, h C + k, g, h
sa mnom, sa psom, sa tri...
III. SINTAKTIČKE RAZLIKE
1. opreka određeni i neodređeni pridjev
srpski: Silićevog pravopisa, njegovog grada
hrvatski: Silićeva pravopisa, njegova grada
2. genitiv uz zanijekani glagol češći u hrv.
srpski: Godinu dana nije video svoju majku.
hrvatski: Godinu dana nije vidio svoje majke.
3. umjesto infinitiva u hrv. u srp. da + prezent
srpski hrvatski
On želi da radi. On želi raditi.
On ide da radi. On ide raditi.
Ja ću da radim. Ja ću raditi.
On treba da radi. On treba raditi.
4. uz glagole kretanja:
srpski: kod + genitiv: kod lekara
hrvatski: D ili k + D: (k) liječniku



5. položaj enklitika
hrvatski: pisani standard  ritmomelodijsko načelo
Moj ga brat traži.
usmeni standard  logičko načelo
Moj brat ga traži.
srpski: usmeni i pisani standard  logičko načelo
IV. LEKSIČKE RAZLIKE
1. najbrojnije, uvjetovane:
• dodiri s različitim jezicima,
• različit odnos prema nacionalnom i internacionalnom leksiku
srpski hrvatski
episkop biskup
opšti opći
srpski hrvatski
berberin brijač
faktor čimbenik
efikasan djelotvoran
utisak dojam
apoteka ljekarna
2. različita značenja riječi odojče hrvatski: mlado od svinje
srpski: mlado od čovjeka (hrv. dojenče)
brijač hrvatski: čovjek koji brije (srp. berberin)
srpski: aparat za brijanje (hrv. brijaći aparat)
naučnik hrvatski: učenik u privrednoj školi
srpski: čovjek koji se bavi naukom
(hrv. znanstvenik ili učenjak)


V. PRAVOPISNE RAZLIKE
1. pismo
2. futur I.
srpski: pisaću
hrvatski: pisat ću
3. pisanje stranih vlastitih imena
srpski: Šekspir (Shakespeare)
hrvatski: Shakespeare
4. pisanje točke iza rednog broja
srpski I
hrvatski I.
5. pisanje kratica
srpski: dr mr
hrvatski: dr. mr.

offline
  • TiSi  Male
  • Ugledni građanin
  • Pridružio: 25 Mar 2009
  • Poruke: 388

Кажеш да је српски језик један и једини, без обзира на различите (е/ије) дијалекте. Зашто онда сматраш да је стање у Републици Српској, у бањалучком региону проблематично? За латиницу се слажем.
Српски језик је веома флексибилан по питању разних утицаја, за разлику од хрватског, ја то видим као предност. Сматрам да то поједностављује мишљење. Зашто бисмо 'посрбили' реч олук, или кусур, или јакну...? Не сматрам да су Срби похрваћени тиме што говоре домаћица, нити су Хрвати посрбљени што користе кућаница.
Моје језичко пуританство се огледа у томе што сматрам да су Срби мање Срби, а не да су више Италијани, ако поред постојеће речи 'задраво' користе италијански поздрав ''ћао''. Мада сам свакако за то да се у случају да не постоји адекватан израз за, на пример 'философија', тај израз преузме из грчког језика. Пре да се преузме него да се измишља нови.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 754 korisnika na forumu :: 41 registrovanih, 9 sakrivenih i 704 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: _commandos_, _Sale, A.R.Chafee.Jr., aleksmajstor, amaterSRB, BraneS, Cufo, darcaud, darkofilipovic465, darkstar101, Doca, dragon986, Drug pukovnik, Duško, elenemste, goxin, ILGromovnik, Jovan Nenad, Khaless, kovinacc, Marko Milakov, Markoni29, MB120mm, Mixelotti, mnn2, mushroom, nebkv, nenad81, ozzy, raskoljnikov, S-lash, sfb, Simon simonović, Steeeefan, Tas011, Toni, Vlad000, Vlada1389, vranjanac29, willie, |_MeD_|