Značenja i objašnjenja najlepših reči srpskoga jezika II

Značenja i objašnjenja najlepših reči srpskoga jezika II

offline
  • tuzor  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 03 Sep 2007
  • Poruke: 4115
  • Gde živiš: U Kraljevstvu duha

И - О

И
изванљудник - човек без људскости, нечовек
измаглица - врло ситна киша која пада из магле; треперење ужареног ваздуха лети
изможденост - исцрпеност, истрошеност, изнуреност
искон - прапочетак, почетак; порекло; некадашњи, старински
искра - честица горуће или ужарене материје, варница; мала, ситна честица чега што се сија, блиста, светлуца; (фиг): почетак, заметак, клица чега; ситан, неразвијен делић, малена примеса чега; траг
искушење - оно што привлачи, заводи; страст, жеља за нечим замамљивим, заводничким, напаст; искуство
истина - оно што одговара стварности, што је у складу са збиљом, стварно стање ствари; тврђење у којем се нешто износи такво какво је; морални идеал, правда, правичност; (фил): поуздано знање које правилно одражава стварност у свести и сазнању човека; (речца): у ствари, доиста, заиста, додуше
источник - место одакле нешто истиче, извор; оно из чега нешто настаје, почетак, зачетак, узрок; онај који истиче од кога, потомак; источњак (ветар са истока); цев којом нешто отиче
исходиште - тачка, место, ситуација одакле се исходи (одакле полази, произилази, на чему се темељи), почетак

Ј
јагорчевина - пролећна биљка слична јаглацу, жутих цветова са кратким дршкама (Primula acaulis); исто и: јагорчика
јара - велика врућина, јака топлота ваздуха загрејаног сунцем, летња припека; велика топлота усијаног метала; повишена температура тела од болести или узбуђења; запах, задах
јаркост - јасност, живост
јарост - велики гнев, срџба, љутина; јара, жар, велика топлота

К
кажипрст - други прст на руци (до палца)
калопер - лековита мирисна биљка, понегде и у смислу: жалфија; некада су девојке на посела и вашаре ишле са затакнутим струком калопера, као знаком да су спремне за удају и рађање (постоји веровање да девојке и жене лакше затрудне ако пију чај од листа калопера)
каћунак (тур) - зељаста биљка с плавим цветом и гомољастим подземним делом; исто и: каћун
класје - зб. им. од клас
колевка - постељица, креветић за малу децу подешен за љуљање; (фиг): место рођења, место постанка, крај одакле неко потиче, домовина, отаџбина, завичај; лежиште, лежај; гнездо
кољиво
крајпуташ - камени белег, споменик српском војнику-сељаку који се борио у Првом и Другом српском устанку, постављен поред пута, висине 1-1,5 метар, често са уклесаним ликом покојника и текстом-епитафом писаним у првом лицу; израз осмислио и први употребио Бранко В. Радичевић
красан/а/о - угодан, пријатан на поглед, који се истиче складношћу својих облика; који има привлачне црте лица; угодан за уво; који се истиче било по чему позитивном; блистав, сјајан, изванредан, диван, одличан
красно (прил) - на красан начин, дивно
кротак/а/о - који у себи нема злобе, добродушан, мирољубив, попустљив; који изражава добродушност, благост; кроткост: својство онога који је кротак
кротко (прил) - смирено, добродушно, мирољубиво, благо
крхак,крхка/о - који се лако може разбити, сломити, преломити, ломан, ломљив; оштар (на речима); (фиг): слаб, нежан, нејак, неотпоран; слаб, трошан, пролазан
крчма - кафана и гостионица нижег реда; продаја на мало; крчмар - власник крчме; крчмарица - жена крчмар; жена крчмарева; крчмити - продавати на мало; стално давати помало нечега многима
кукавац - онај који својим стањем изазива сажаљење, кукаван, јадан, бедан човек; плашљивац, страшљивац, кукавица; морално слаб човек; исто и: кукавељ

Л
ладолеж - биљка пењачица (Calystegia sepium; "Сиво, суморно небо... са старих ограда давно / Увели ладолеж већ је суморно спустио вреже..." - В. Илић); понегде се тим именом означава и биљка Ipomoea tricolor; ређе - хладолеж; у пренесеном значењу: ленштина, дангуба, нерадан човек, паразит
лебарник - дрвена кутија у којој се чува хлеб од сушења
лепршати - вијорити се, вити се, лелујати се, њихати се на ветру; покретати се кроз ваздух; махати крилима, летети машући крилима; (фиг): кретати се лако и брзо, живахно; (свр) - покретати нешто час у једном час у другом правцу, повијати нешто, махати нечим

Љ
љескати се - одсјајивати, , одблескивати; сијати се, блистати (од љесак или љеска: сјај, блесак; одблесак)
љубав - осећајна везаност за одређену особу супротног пола, приврженост заснована на привлачности супротних полова; предмет таквог осећања, вољени мушкарац, вољена жена; интимни, љубавнички односи; приврженост, оданост, велика наклоност, осећајна везаност за некога или нешто; предмет таквог осећања; велика склоност, интерес за нешто, страст; слога, пријатељство, пријатељски односи; пријатељски поступак, љубазност, услуга
људикати - (нар): разговарати

М
магновење - тренутак, трен; (песн): трептај (ока); треперење; трептај, титрај уопште
мајка - она што је родила онима које је родила; (фиг): оно од чега нешто друго потиче; назив за старију жену уопште; (фиг) особа која штити и помаже; (фиг): хранитељка, родитељка; исто и: мати; (мајци, у дативу): служи за појачавање исказа: заиста, сигурно (неће га мајци!)
макања (дем. макањица) - мало, сићушно дете, ситно попут макова зрна; неја(ч)ко дете (упореди са: нејач); понегде и свако дете до 5 година
манастир (грч) - црква са зградама у којима монаси (монахиње) живе у заједници, према утврђеним правилима; самостан; (нар): намастир
марва - четвороножне домаће животиње (осим паса и мачака), стока; (фиг) погрдан израз за човека
машта - (псих) способност стварања и развијања представа независно од непосредних опажања, фантазија, имагинација, уобразиља; слика, визија нечега што се жели, чему се тежи, сан; (покр) чаролија, враџбина; маштанија (обично мн): слика коју машта ствара, визија, снови; привиђење, утвара, халуцинација
међа - гранична линија (појас) између два имања; граница између две државе или два подручја; (покр): ограда од наслаганог камена или густог растиња; (фиг): граница до које се нешто простире, мера до које нешто досеже
мекота - мекоћа, особина онога што је меко, благост; оно што је меко; мека, подводна ливада
мећава - ветар са снегом, вејавица, олуја; (фиг): оно што се појављује у одвећ брзим налетима
милозвучје - мили, пријатни гласови, пријатни звуци, благогласје; милозвучан/а/о: који мило, пријатно звучи, звони; (прил) милозвучно: на милозвучан начин, благогласно, пријатно
милосрђе - осећање (са)милости, сажаљења према оном који пати, трпи; дело којим се показује такво осећање; дело које се чини из саосећања онима који трпе, који пате да би им се помогло
милостив/а/о - који је добра срца, који има (са)милости, сажаљења према некоме; који се чини из (са)милости; мио, љубазан, благ; исто и: милостиван; (прил) милостиво: на милостив начин, благонаклоно
миље - милина, раздраганост, усхићење; умиљатост; оно што је коме мило, мила особа, мило, драго; оно што је чулима пријатно; пријатан мирис, дивота, красота; љубав, миловање
миомирис - угодан, пријатан мирис; исто и: миомир
мирбожање - поздрављање, љубљење на Божић уз речи: "Мир Бож(и)ји!"
мирисавка - она која је мирисава, која мирише; (бот): биљка из породице трава Anthoxanthum odoratum; (необ): мирис
мисао - духовни процес разматрања, расуђивања, анализе нечега, својствен човеку; мишљење, размишљање; резултат, производ мишљења, сазнање, идеја; претпоставка, веровање, уверење; убеђење, поглед, схватање; намера, замисао, жеља; знање, познавање (у науци); национални и политички програм; размишљање о тешкоћама, бриге; памет, памћење, сећање; представа, слика; помисао на нешто
мук - дубока тишина; ћутање, ћутња, тајац; рика говеда, мукање
муњевит/а/о - сличан муњи, брз попут муње, веома брз; (фиг): ватрен; (прил) муњевито: као муња, врло брзо

Н
назиме - једногодишње свињче, прасе од годину дана
назимац - свињче које је на свет дошло зими; исто и: назимак
наискап - (прил) до последње капи; надушак
накана - намера; одлука
напослено - како треба, како је добро, по реду; богоугодно; целисходно
напрстак - навлака (обично од метала) која се навлачи на прст приликом шивења; мала количина нечега што стаје у такву навлаку; део рукавице у који се увлачи прст; (покр): назувак
народ - део човечанства повезан етничким и језичким везама, традицијом, историјом, дугом заједницом; основна маса људи, становништва; људи на нижем степену имовинске и друштвене хијерархије; припадници људскога рода; живаљ, становништво; свет, људи, људство; породица, укућани, чељад; пород, потомство
настојати - улагати напоре, усмеравати активност за постизање неког циља, трудити се, тежити; залагати се, борити се за нешто; (пок): пазити, надзирати; чувати, неговати
наткрилити - заклонити одозго, покрити, наткрити; заклонити надносећи се изнад нечега, надвисити; надмашити уопште, превазићи
невен - украсна биљка из пор. главочика (Calendula officinalis)
неимар (тур) - (нар.песн): грађевинар, архитекта
Непочин-поље - књига поезије Васка Попе (стих из песме "Врати ми моје крпице": Широко ти непочин-поље); у симболичном смислу: несмирени свет, свет у сталном сукобу у ком нема одмора за душу и мисао
несуђеница - несуђена жена, супруга, она која није судбином одређена да некоме буде жена, која није постала супруга некоме као што је требало
нехотице (прил) - без намере или воље, ненамерно, невољно, случајно
нечастив/а/о - проклет, безбожан; нечастиви: ђаво, враг, сотона
нит - конац, врпца; веза, спојница; непрекинут ток нечега, смисаона веза, континуитет нечега што тече, што се ниже; основа нечега, главна мисао; (мн): мрежа; основни елемент који нешто покреће; саставни део

Њ
њушка - продужени део животињске главе с носом и устима, губица; (пеј): лице човечје, посебно уста и нос; (погрд): којекаква особа; гад, ништавило

О
обамрлост - стање онога који је обамро, утрнулост, укоченост, мртвило
обданица - време између изласка и заласка сунца
обљуба - полни акт; силовање; обљубити: извршити обљубу; изљубити
обневидети - изгубити вид, ослепети; (фиг): доћи у стање у коме је човекова свест сувише обузета нечим, тако да не опажа шта се око њега догађа
обрамица - повијена мотка са кукама на оба краја, која се ставља на раме и служи за ношење каквог терета који се може окачити на куке (кофе, ведра); исто и: обраменица, обрамница, обрамњача
оваплоћење - отеловљење, оживљење, оличење; слика, лик, остварење
огањ - ватра; метак, тане, паљба; пожар, пламени сјај; светлост од ватре; (фиг): кућа, дом; велика врућина, жега, припека; висока телесна температура; средство за паљење ватре; жестина, силина, ватреност
окосница
окрепити
опијеност - занос, занесеност, прожетост нечим што заноси и узноси; стање настало опијањем, омамљеност, ошамућеност
опростити - дати опроштење (опроштај), прећи преко нечије кривице; ослободити, избавити од нечега; израз: опрости(те) - не замери(те), извини(те)
опроштај - неузимање у обзир нечије грешке, кривице, амнестија; поздрав на растанку; ослобођење од некакве обавезе, дужности
ореол (фр) - светао круг око главе светаца, нимбус; светлост око нечега; (фиг): признање и част, слава, углед
очевина -



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 18429
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Bravo, kolega! Da se bacimo na posao...



offline
  • Pridružio: 30 Nov 2010
  • Poruke: 35
  • Gde živiš: U krosnji senke jedne rose

Na anglosaksonskom govornom području clan kao reč se beleži u ranim godinama XV veka.Etimolozi poreklo nalaze od keltskog ( Gaelic ) clann - " porodica,rod, stock ( blago u stoci ),naslednici,potomci" …od staroirskog cland " naslednici, potomstvo,pleme…”,a sve to od latinskog planta - porod, nasledje …. Objašnjenje nalaze u tome da ovaj ( Goidelic ) odeljak jezika KELTA nema početno p-, pa je to u latinskim rečima zamenjeno sa k- ili c- .Ista latinska reč u ne–Goidelic varijanti Middle Welsh ( srednjevelškom ? ) postaje "children" = deca…

Naravno,to je njihovo objašnjenje.Da vidimo zašto to njihovo objašnjenje nije u potpunosti korektno.

Poznata je pesma iz vranjanskog kraja :
Što si Leno na golemo, kada nesi od KOLENO >> zašto si nadmena Leno,kada nemaš porodično poreklo ( nisi plemenita roda )…


Priča o kolenu ( knee na engleskom ) je i priča o uvodjenju u plemeniti ( nobless ) red plemstva inicijacijom,kojom prilikom uvodjeni klekne kolenom,a vladar ga mačem po ramenu inicira…

Klan,koleno,klin,klinac,Kolenović,kolan,kolo…rod,rodbina,poreklo…
Kln ,K L N

KO ( k o = kako On (okrugao, sjajan, vreo...); ko = zajedništvo,spoj,spajanje...)

KOL ( ko l = zajedničko ljudima) :

- kolo (točak, predmet kružnog oblika, krug) je izvorno Sunce (Kolo) = ko l o = zajednički ljudima On. Sunce jeste jedno, ali pripada svima;
- zaokolo ( okolo nečega, baskijski ). Neki zapadni jezikoslovci požuruju da nam saopšte da baskijski jezik ne spada u indoevropske jezike. Zašto to čine, čega se to toliko panično boje?
- kolaḥ (splav, sanskrit) = kola h = kola nebeska. Sunce (Jar) se nebom (nebeska reka, nebeska voda) vozi nebeskom ladjom Arkom (Jarkom). Naravno, pre nego su ladje stvorene, koristio se splav. Otud se i Sunce najpre nebeskom rekom kretalo splavom. Plavo more i plavo nebo iz čijih visina je padala voda (kiša) stvorili su predstavu o velikoj nebeskoj reci kojom Sunce plovi od istoka do zapada;
- kolaj (lak, bez poteškoća - turski,turcizam ). Lako se pokreće (kotrlja) ono što je u obliku kola. Izvorno srbsko kolaja (kola ja) Turci su pretvorili u kolaj jer je njima lakše izgovoriti aj nego ja. Ne razumem na osnovu kojih merila su naši akademičari ovu reč proglasili turskom, osim da su to uradili kao domaći zadatak;
- kolaps (nagla slabost, klonulost, latinski ) je slabljenje Sunca (Kola): kol (Kolo) + ap (voda) + s (slovo/zakon) = Kolo vodom slovi/zakoni. Pošto je kopno okruženo morem, Sunce izvorno zalazi padajući u vodu,u more. Nagla klonulost tela je najčešće rezultat naglih promena temperature i vlažnosti okoline ili našeg tela. Srbizam je ova reč u latinskom;
- kolač (okrugli hleb) Srbi peku u slavu Kola;
- koleba = koliba, pokazuju da su prve kolibe bile okruglog oblika, sledile oblik Kola i leba;
- kolevka (krevetac za bebe koji se ljulja) nosi plodnost koja je suštinski od Kola: kolevka = kol (Kolo) + e (je) + v (vidim/znam) + ka (pratilac) = Kolo je znajući pratilac. Istovremeno, kolevka = kolebka (ko leb ka = ko leb pratilac);
- kolega (drug, prijatelj koji nas prati, latinski ) = kol (Kolo) + e (jeste) + ga (ka, pratilac, g < k) = Sunce jeste pratilac. Sunce (kolo) je naš najverniji i najvredniji pratilac. Latinsko collegium = col (Kolo) + legi (leži, g < ž ) + um – jasna poruka da u Suncu leži umnost.
- koleda (obredna narodna pesma koja se pevala uoči Božića, latinski ). Navodno latinsko poreklo ove reči je nemerljiva glupost koja je, poput hiljade drugih, iznudjena tvrdnjom da su Srbi minoran, neistorijski narod koji je na Balkan došao u sedmom, seobnom veku;
- kolet (ogrlica, okovratnik, talijanski pokrajinski ) = kol e t = Kolo jeste potvrdno. Okovratnik je okruglog, kolastog oblika. Talijanski pokrajinski kao odrednica za nepostojeći jezik je još jedna od gluposti naših akademičara . Istu poruku nosi i
- kolir (ogrlica, okovratnik, francuski ) = kol + ir (odrednica snage) = jako okruglo.
- kolon (seljak u starom Rimu, latinski ) = kol on = Sunčev on, onaj koji zavisi od Sunca - zemljoradnik,ratar ;
- kolor (boja, latinski ) = kol + o (on) = r (kretanje) – poruka da su boje rezultat Sunčevog kretanja.
- …

KLN :

- pratilac ( K ) spajanja ( L ) naš ( N )
- pratilac spajanjem rodjen
- rodjenjem prati i ispaja………..sva ova objašnjenja i značenja sadržana su u rečima klan, koleno, klin, klinac, Kolenović, kolan, kolo… rod, rodbina,poreklo
-
Samo iz značenja srbskih slova i odrednica može se odrediti značenje i poreklo( etimologija ) reči u indoevropskim jezicima = govori SRBSKI da te čitav (sav) svet razume...

Moj mali doprinos gornjem spisku je reč KOLENO .

offline
  • tuzor  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 03 Sep 2007
  • Poruke: 4115
  • Gde živiš: U Kraljevstvu duha

Napisano: 26 Dec 2010 6:16

Да овде и јавно захвалим газда Пеци, који је успео да "врати" добар део речи првобитно несталих услед употребе ћириличног фонта и "проширења" значења речи.
Уплашио сам се да морам поново да налазим и укуцавам речи које долазе после речи "трпезарија" (једно време биле су избрисане из теме). Претпостављам да ће касније морати да се уради још једна "подела" (А-К, Л-С, Т-Ш), али до тада наставићемо овако.
Предлажем Сиријусу да први део (I) такође означи као "издвојено".

Dopuna: 03 Jan 2011 9:54

Овде су, за сада, речи које почињу словима: м, н, њ, о, п, р и с.

Као што наведох, очекујем да ће Пеца бити "с руке", и вратити загубљене речи које почињу на слово "м" (од речи макања па до краја).

Dopuna: 03 Jan 2011 21:04

Пеца је обећао да ће сутра покушати да "среди ствар", и врати речи које почињу словом "М" (загубило се и пар њих које почињу словом "Љ").

Као што видите, у овом другом делу су постављене речи које почињу словима И - О. Биће, ваљада, простор достатан.

Dopuna: 04 Jan 2011 17:39

Пеца је обећање испунио: Не само да је покушао, него је и вратио "загубљене" речи под словом "М". Захваљујем, и надам се да су и остали задовољни због тога!

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 866 korisnika na forumu :: 37 registrovanih, 5 sakrivenih i 824 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: Apok, Atomski čoban, bokisha253, Boris BM, BORUTUS, debeli, Dimitrije Paunovic, Dimitrise93, Fog of War, Georgius, herrDule, Jahorina, Kibice, Kubovac, Leonov, maiden6657, mercedesamg, Mi lao shu, milos.cbr, MiroslavD, Mixelotti, moldway, pein, Petarvu, procesor, radoznao, Romibrat, Smajser, stegonosa, Stoilkovic, Trpe Grozni, uruk, vasa.93, vlahale, yufighter, ZetaMan, šumar bk2