Pravopis, pravopisne greške i jezičke nedoumice

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sad je jasnije. Hvala.
Imam još mnogo pitanja, ali mi je žao da spamujem temu .

• 1Ovo se svidja korisniku: Milos ZA
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne spamuješ. Za ovo tema služi.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Devojka se zove Svetlana Baćina. U kom obliku treba staviti njeno ime i prezime u sledećoj rečenici: Ovaj sertifikat sa ponosom uručujemo za najbolje postignuće Svetlani ______ (prezime)?

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Написао бих Светлани Баћиној, мада када би написао и Баћини, кад бих се враћао на номинатив, добио бих исто - Баћина.

Имена и топоними те врсте код нас су доста сложени и често су изузеци. Препоручујем да погледаш примере Рашка (у Рашки, у Рашкој), Бачка (Бачкој), Чешка (Чешкој), Бешка (Бешки) итд. Моја претпоставка је да су код Светлане оба начина могућа (као код Рашке).

ПС
Норма каже следеће:
1. Женско име мењамо, а презиме не мењамо по падежима. Међутим, када се женско презиме завршава на -а, онда се и оно мења по падежима.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Sirius, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 29 Mar 2024 16:11

Dvoumio sam se između ta dva oblika. Pošto je sertifikat već napravljen (nisam ga ja pravio), ostaće kako jeste, Baćini. Da sam ja pravio, najverovatnije bih se opredelio za Baćinoj.

Hvala na odgovoru.

Dopuna: 29 Mar 2024 21:27

Čitao sam ovo pa se setih nečega što sam odavno hteo da pitam, ali prvo nešto vezano za ovaj tekst.

Njihov primer kada je glagol večerati nesvršenog vida je u prezentu. Kako bi bilo kada bih ga prebacio u prošlo vreme? Da li je ispravno reći Dok sam večerao, neko je zakucao na vrata? - ili se tu mora upotrebiti večeravao? Mišljenja sam da je i večerao ispravno što mi zvuči i lepše i prirodnije.

Na glagol probavati (a ni na slične: večeravao, ručavao...) nisam naišao dok nisam počeo studiranje u Novom Sadu. Nisam siguran ni da li postoji, jer ga nisam pronašao u rečniku. S obzirom na to da je glagol probati i svršenog i nesvršenog vida, ne vidim potrebu za glagolom probavati. Ono što ja koristim kao zamenu za probavati je glagol isprobavati (njega ima u rečniku ). Evo primera na koje često nailazim u razgovorima, pa me zanima koji od njih su ispravni ili neispravni (cilj je reći da je probanje programa trajalo neko određeno vreme, tj. da se nije završilo u trenutku):
1. Sinoć sam probavao tvoj program. - Ne bih rekao da je ovo ispravno.
2. Sinoć sam probao tvoj program. - S obzirom da je glagol probati i nesvršenog vida, rekao bih da je ovo ispravno, ali možda malo neodređeno, jer se ne zna da li se misli da je probanje programa trajalo neko vreme (nesvršeni vid) ili se završilo u trenutku (svršeni vid).
3. Sinoć sam isprobavao tvoj program. - Ovako bih se ja izrazio.

• 4Ovo se svidja korisnicima: Milos ZA, Sirius, Bane san, dolinalima
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

To večeravanje, probavanje ili meni ''omiljeno'' doškoloVAVAnje je govorna greška koja je toliko uvrežena u srpskom jeziku u Vojvodini, da će je verovatno jedino udar meteora izbrisati.

I to nije jedino što se može čuti... svojevremeno je ženi bivša gazdarica uporno objašnjavala da se ne kaže cigla nego, pazi sad, cigLJa(!)... o sumnji i sumLJi da i ne pišem... odmalena slušam kako se komšija vozi ''na bicigli'' ili čak ''becigli'' ... Na poslu sam ljudima morao da objašnjavam razliku između ''ćete'' i ''će te'', imao sam i jednog kolegu koji je imao izuzetno lep rukopis, ali je uporno pisao ''uradiJo'', ''staviJo'', ''popraviJo''...

Nešto sasvim drugo su provincijalizmi, odnosno jezički izrazi tipični za Vojvodinu ili bilo koji drugi deo zemlje, poput npr. deran ili šlajpik, ali ono VAVAnje je, ako mene pitaš, čista nepismenost.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Moje okruženje je šaroliko pa sam se svačega naslušao i nagledao.

S jedne strane imam deo porodice i drugare koji žive na selu. Nepismenost u toj grupi nije nešto što se lako može izbeći. Nedostatak školovanja i sama sredina u kojoj su odrastali ljudi nisu baš pogodni za razvitak pismenosti. O akcentovanju ne bih ni pisao nešto mnogo. Radi se o Zaječaru i okolnim selima, a tu nema ni govora o pravilnom akcentovanju. Prisutno je akcentovanje poslednjeg sloga, reči kao oktoMbar itd.

S druge strane imam deo porodice koji je iz Dalmacije. Pošto sam odmalena okružen i tom vrstom govora, svestan sam razlika, ali i lepote i jednog i drugog načina izražavanja. Ja mnogo više volim da čujem onaj "seljački" način izražavanja, meni je mnogo lepši i zanimljiviji. Odrastao sam sa Šojićem tako da mi je to veoma simpatično. Niški način govora, pogotovo onakav kako ga predstavlja jutjuber Familija, je meni isto veoma simpatičan. Iako ja ne govorim tako, volim da čujem.

Ono što mene boli je to što vidim fakultetski obrazovane ljude da prave osnovne gramatičke greške. Jednim delom razumem to, davno je bila škola pa se dosta toga pozaboravljalo (i sam sam primer toga), ali ipak ne vidim kako je uspelo da opstane "neznam", "uradiJo" i sl. Mislim da se mogu pohvaliti time da ne pravim takve greške, ali sam opet daleko od potpuno ispravnog (zato i visim u ovoj temi).

• 2Ovo se svidja korisnicima: dolinalima, Skywhaler
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Војводина, али од села до села, не само Срем банат и Бачка - дијалекатско чудо.
Постоје места са већинским становништвом, колонистима из оба рата, а и Олуја је приложила.
У Банатском Карађорђеву, одакле ми је мајка, оци оснивачи су били Солунци, добровољци. Динароиди са већином из Лике, али и Крајишници, Далматинска Загора и разно. Уз њих су добили земљу и Банаћани, беземљаши или оптанти из Румуније.
Говори тромеђе су постали матерњи, па је уживање слушати како момак са типично лалинским презименом гута вокале причајући ијекавски.
Чувено "јаче село од сватова" је правило.
Постоје читаве оазе говора и дијалеката које се нису тако сачувале у Завичају.

За време "војне вежбе" '93. резервисти Војвођани а међу нама брат Мађар из Руског села. Очекивао сам мађаризме, нарочито у акцентима и лексици, кадли човек говори као рођени Херцеговац, све певкајући!?
Није био једини представник свог народа, али се језички издвојио.

Него, читам мале огласе, нуде бициклове и трициклове, а одавно нисам наишао на "дебели бели свињи на продај"!
ВАВАње ни по јада, сестричина је као мала покупила прабабино "они ћеду да одеду", "тим децама", "дај ми јајцаде"...
Реч је о покојној зетовој баби која је давно отишла из Кумана, али куманчовански није баталила.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Milos ZA, Bane san, Skywhaler
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Micić je mnogo pisao o tvom kraju i mnogo toga interesantnog sam saznao iz njegovih knjiga, posebno golgotu naših ljudi posle Prvog svetskog rata (zarad ''ljubavi'' s Rumunijom) i o bici kod Dobrudže.

Kad je reč o glagolskoj imenici večeravanje, tu nema mnogo dilema. To je učestali, nesvršeni glagol koji označava radnju koja se periodično ponavlja, odnosno traje (a nije trajni glagol). Ne primenjuje se na pojedinačni slučaj, dakle - ispravan oblik jeste - ''večerao sam kad je neko zakucao na vrata''. Kada bih iskoristio učestali glagol? Ako bih, recimo opisao neko letovanje i rekao : ''večeravali smo u drugom hotelu, pošto naš nema kuhinju...''.

Iz istih razloga nepravilno je doškolovavanje jer kad kad odbijete prefiks do (do+školovavanje) dobijate nemoguću glagolsku imenicu. Stoga - doškolovanje. U jezičkoj praksi oseća se potreba za nesvršenim oblikom doškolovavanje, ali to je već pitanje jezika i stila, pa i potrebe onoga koji koristi ovaj oblik. Recimo, nekako bih mogao da procedim kroz zube - ''ovde se obavlja doškolovavanje već iskusnih kadrova'', ali ne vidim potrebu za tim. Ako sam u prethodnom iskazu objasnio o čemu je reč, onda sigurno neću upotrebiti ''doškolovavanje''. U velikom rečniku Matice srpske te reči i nema.

Sve u svemu, glagolski vidovi i rodovi jesu vrlo složena oblast i treba još pažljivo pristupiti. Literature za to ima dovoljno.

PS
Dok sam bio aktivniji u ''Jeziku danas'' (časopis Matice srpske), jednom sam postavio pitanje zbog čega se koristi oblik osmišljavanje, a ne osmišljanje. Kao da neko želi da svoj proces razmišljanja (osmišljanja) produži. Bilo je vrlo burno jer taj nesvršeni oblik (nastao od oblika osmisliti) jeste u Rečniku, ali meni para uši. Bavim se osmišljanjem, dakle, trajnom radnjom, a ne učestalom.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Milos ZA ::
Na glagol probavati (a ni na slične: večeravao, ručavao...) nisam naišao dok nisam počeo studiranje u Novom Sadu. Nisam siguran ni da li postoji, jer ga nisam pronašao u rečniku. S obzirom na to da je glagol probati i svršenog i nesvršenog vida, ne vidim potrebu za glagolom probavati. Ono što ja koristim kao zamenu za probavati je glagol isprobavati (njega ima u rečniku ). Evo primera na koje često nailazim u razgovorima, pa me zanima koji od njih su ispravni ili neispravni (cilj je reći da je probanje programa trajalo neko određeno vreme, tj. da se nije završilo u trenutku):
1. Sinoć sam probavao tvoj program. - Ne bih rekao da je ovo ispravno.
2. Sinoć sam probao tvoj program. - S obzirom da je glagol probati i nesvršenog vida, rekao bih da je ovo ispravno, ali možda malo neodređeno, jer se ne zna da li se misli da je probanje programa trajalo neko vreme (nesvršeni vid) ili se završilo u trenutku (svršeni vid).
3. Sinoć sam isprobavao tvoj program. - Ovako bih se ja izrazio.
Kako se to odnosi na ovaj konkretan primer koji sam naveo? Nisam baš siguran kako bih primer večeravanja preneo na ovaj moj primer. Nisam shvatio da li postoji neko opšte pravilo ili se to gleda od primera do primera.