offline
- knkswviz
- Građanin
- Pridružio: 17 Sep 2007
- Poruke: 261
|
Naše “foke” sa Dunava
ZA “mornaričke foke”, ronilačku jedinicu Mornarice SAD - samo retki nisu čuli... Ređi su, međutim, oni koji su čuli da u Vojsci Srbije postoji jedinica koja ne samo što može da parira “specijalcima” koje je Holivud učinio slavnima, već ih i u mnogo čemu nadmašuje.
Ovi ronioci, koji se u javnosti retko pojavljuju, pripadaju “93. rečnom centru”, odnosno Rečnoj flotili, i njen su elitni deo.
BEZ PREPREKA
SVI momci angažovani u ovoj jedinici, objašnjava Zvezdan Radašinović, poručnik bojnog broda, zadužen za moral u Rečnoj flotili, su savršenog psihofizičkog zdravstvenog stanja, podoficiri i oficiri - dobrovoljci.
Rale, kako nam se predstavio njihov komandant, kojeg smo zatekli na rukavcu Dunava, na kojem su dve “pare” ronilaca obavljale rutinske, svakodnevne zadatke oko usidrenih brodova, po činu je kapetan fregate. Jedan je od retkih ronilaca druge kategorije, a prvu kategoriju u Srbiji niko nema.
Počeo je da roni 1989. godine. Objašnjava nam da je ovo jedina jedinica u Srbiji koja može da roni u rekama, pre svega Dunavu, Savi, Tisi i jezerima. Vojničkim rečnikom, ova jedinica na „unutrašnjim plovnim putevima obavlja ofanzivne i defanzivne zadatke u svim uslovima ronjenja”.
- To konkretno znači da naši ronioci mogu da obezbeđuju plovne objekte, lučka postrojenja, sidrišta, skelska mesta prelaza, ali i da uklanjaju i postavljaju eksploziv pod vodom, u svim vremenskim uslovima, zimi i leti - objašnjava naš sagovornik. - Uz ove, vojne zadatke, naravno, osposobljeni smo i da sarađujemo sa civilnim strukturama u svim zadacima vezanim za ronjenje, i u poslenje vreme, ovo nam je osnovna misija.
Glavna karakteristika ovih ronilaca, međutim, je ta što gotovo sve zadatke, za razliku od „kolega“ koji rone u moru, obavljaju u uslovima izuzetno ograničene vidljivosti, uz snažnu rečnu struju, i, vrlo često, nisku temperaturu vode i vazduha. Zimi, da bi obavili zadatak, često rone ispod leda.
- Za razliku od ronjenja u moru, nas ispod površine reke očekuje enigma - objašnjava dalje naš sagovornik. - Prosečna vidljivost na najvećem delu naših reka, na dva metra ispod površine, je oko pola metra, dok je na većim dubinama, od pet do osam metara, ravna nuli. U takvoj situaciji, kada ronimo, možemo da osetimo, a ne da vidimo. U većini slučajeva „ronimo na osećaj“.
NEMA GREŠAKA
BAŠ zbog takvih uslova u kojima obavljaju svakodnevne aktivnosti, akcenat je stavljen na pažljivo planiranje i organizaciju, tačnije na logističku pripremu svakog zadatka. Prostora za grešku nema, a najbolja oprema u ovakvim uslovima je ogromno iskustvo.
- Opremljeni smo najsavremenijom individualnom ronilačkom opremom, tako da naš ronilac, na sebi, zavisno od potreba, nosi oko dve hiljade evra - navodi Rale. - Tu je i ronilački sonar, magnetometar, ali i pokretna baro komora, kao i motorni čamci, i plovni objekti sa dizalicama i ostalim sredstvima neophodnim da obavimo postavljeni zadatak.
Kao jedan od najkomplikovanijih zadataka, koji su uspešno završili, ronioci pominju izvlačenje transportera iz Save, kod Šapca, sa 12 metara dubine, u decembru prošle godine. Pamti se i kada su ronioci ove jedinice našli sve delove automatske puške, koja je rastavljena bačena u Dunav...
- Prema normama, trebalo bi da za šest sati budemo u punoj borbenoj gotovosti, ali u praksi smo postigli da su dva ronioca, sa rukovodiocem ronjenja, sanitetskim obezbeđenjem, prenosnom baro komorom i gumenim čamcem, za pokret spremna već za dva sata - ponosan je Rale. - Čima ova ekipa izvidi teren, za njima stižu i ostali ronioci, sa opremom, užadima, sajlama, dizalicama...
Zadatak su, dok smo razgovarali sa Raletom, priveli kraju i ronioci. Pridružili su nam se na obali.
Ronjenje u Dunavu opisuju kao „fizički rad“ bez lepote; prisećaju se da su posle ronjenja u snažnoj rečnoj struji upala mišića i bolovi u rebrima redovna pojava. Kada se roni pod ledom, ronilac ne može sam da skine rukavice.
Pitamo ih za „foke“. Ne žele da se porede sa njima. Kada pitamo da li razmišljaju o promeni zanimanja, odgovor je jednoglasan: "Ne! Maska i peraja se ne ostavljaju!"
PLATA
RONIOCI o plati nerado govore. Ipak, uspevamo da saznamo da su za svoj rad, u odnosu na kolege iz drugih zemalja, skromno plaćeni. Sat ronjenja plaća se 0,6 odsto osnovne plate, koja je oko 12.000 dinara, dakle oko 80 dinara. Holandski ronilac za minut ronjenja dobija 1,5 evro.
- Ranije smo za sat ronjenja dobijali toliko da platimo pivo u kantini - kažu pomalo u šali ronioci. - Sada, međutim, ni to ne možemo. Pivo u kantini je - ukinuto.
DETALJNA OBUKA
STANDARDI u obuci za ronioca u našoj zemlji, daleko su stroži nego u Francuskoj i Italiji.
- Da bismo osposobili ronioca da u zaroni u Dunav, na dubinu od 13 metara, potrebno je najmanje pet godina obuke - precizira Rale. - Neophodno je da naši ronioci završe osnovni kurs, posle kojeg postaju ronioci pete ronilačke kategorije. Zatim se u jedinici dalje usavršavaju, i posle dve godine stiču pravo da pređu u višu kategoriju. Tek sa trećom kategorijom, mogu da rone u Dunavu, i to u teškim uslovima.
http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=10&.....2007-05-05
|
