Fabrika aviona "Utva" Pancevo

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Glasine su da se Utva prodaje ili je vec prodata nekom američko-izraelskom konzorciju. Ima li neko više informacija jer ne mogu da nadjem nigde ?

Šta ako je to istina ? Da li to znaci da cemo imati americke avione i ostalu vojno opremu sa zapada i da smo raskinuli sa rusima ?




Promenjeno ime da bi se znalo o cemu tema govori

SpelingMistakes

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Utva je i pre 99-te radila za Boeing i izraelce - pravljeni su neki delovi i sklopovi (ne znam tačno šta - Speling bi bio upućeniji u ovo).
Sad i ako je prodata , verovatno se radi o istom timu sa kojima je i pre sarađivala - opet će se sigurno raditi slični programi za njih, a od aviona (mlaznih) nema ništa, eventualno neke ultralake letelice ili klipni poput Utve 75 i sl.

A što se tiče američke vojne opreme i aviona, mi naravno kao i sve druge države u okruženju nastojimo da nabavimo zapadna sredstva jer je to preduslov da bi mogli "funkcionisati" zajedno sa njima, ali želje su jedno a mogućnosti drugo.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Znači nema da se nadamo nekoj ozbiljnoj avio industriji nego sam delovi.

Još me interesuje vidim da neki poznaju dobro vojnu industriju zašto je tako teško sastaviti jedan savremeni avion ? Šta je to specialno toliko teško da ne može svako. Jeli to motor, naoružanje ili neki ostali sistemi ?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Utva se prodaje privatnom licu iz Itraela - mozda je to neki konzorcijum - ali ne bih dalje komentarisao

Verovatno cu tamo moci da vidim ljude koji su i ranije dolazili iz IAI-a jer je taj "privatnik" nasao razlog da kupi fabriku koja je inace nekada - npr 87-e procenjena na 360 mil $ - za sada bednih 5-10 (mislim da je cifra od 30 cak previse za sve ono tamo)

Inace ko ne zna - Utva je bila najveci promasaj AP Vojvodine u proslom "veku" jer ta fabrika koja je projektovana za 1300 radnika nikad nije imala vise od 200 -300 i jedva je skupljala pare za placanje struje i vode. Toliko o tome

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pa iskreno da ti kažem, za sada od proizvodnje aviona sigurno nema ništa, ali nije isključeno da u doglednoj budućnosti i bude pokrenuta neka ozbiljnija proizvodnja. Pazi ovo su moja nagađanja - možda grešim, ali.....

Naravno da je komplikovano proizvesti avion, i da to nije tako proizvodila bi ga svaka ilole malo razvijenija država. To je komplikovan i jako skup zahvat u koji se angažuju svi industrijski kapaciteti jedne države. Najkomplikovaniji od svega je motor, pa smo ih mi zbog toga najčešće uvozili. Naravno od ostalih sistema bila bi elektronska oprema i radar koje smo dobrim delom i sami proizvodili dok radare nismo imali prilike "montirati" na G-4 i Orao jer ih nisu ni imali.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Utva

U Utvi je radjeno na projektima Bedek i Galaxy i to na duzi vremnski rok.

Bedek http://www.iai.co.il/Bedek.aspx?FolderID=16415&lang=EN

Projekat bedek - kako je ovde bio poznat je u stavri deo korporacije IAI - Israel Aircraft Industries a sam projekat na kom se ovde radilo je modifikacija Boeing-a 747 cuvenog Jumbo Jet-a iz putnicke u kargo varijantu.

http://en.wikipedia.org/wiki/Boeing_747


Osim utve bile su angazovane jos neke firme kao sto su prva petoljetka i sl.

Pored projekta Bedek i saradnje sa IAI-om Utva je saradjivala na jos projekata sa izraelskom industrijom.

http://www.airliners.net/search/photo.search?aircr.....aftsearch=

Galaxy je projekat mlaznog sirokotrupnog biznis aviona u super srednjoj kategoriji. Dobar deo tog aviona koji je inace kosta oko 16 Mil $ je proizvodjen kod nas, delovi su slati avionima u Izrael gde je avion sklapan. Osim utve takodje je bila angazovana prva petoljetka na hidraulici i izradi nekih drugih delova.

Utva kao fabrika - gradjena od armiranog betona sa izuzetno visokim zidovima. Gradjena je tako da moze stosta da izdrzi. Ispod izuzetno podebelog poda fabrike je postojao podrum u koji su mogli da se smeste i ljudi i masine, u slucaju neke opasnosti npr od bombardovanja i sl. Jedina slaba tacka cele fabrike je bio "KROV". On je napravljen kao laka konstrukcija, uz dobru izolaciju. Krov kao slaba tacka fabrike ce doci do izrazaja za vreme bombardovanja ali o tome u nastavku.

Fabrika je bila sagradjena veoma savremeno - cak izuzetno za nase - tj svetske standarde. Avion je proizvodjen unutar fabrike i uopste nije bilo potrebe da avion izajde napolje kako bi bio prebacen u drugu halu. Kroz sred cele fabrike koja je inace veoma dugacka, prolazio je tunel, kroz koji je komotno mogao da bude provucen avion. Moram priznati da se ne secam sirine, ali mislim da je mogao da prodje orao cak i sa stavljenim krilima. Sa jedne strane je bila masinska proizvodnja a na drugoj strani hangari - blizu kontrolnog tornja, gde je bio izlaz na betonski "stajanku".

Mislim da je tokom proslih godina Utva radila i za ruse neke avione koji su odatle leteli odmah za rusiju. Mozda neko zna tacan podatak pa ako sam pogresio nek me ispravi.

Fabrika je projektovana sa kapacitetima za rad oko 1300 radnika. Imala je dva dela koji koji su bili vezani "aneksom" ili delom u kom je bio rukovodeci deo fabrike. Postojao je za nekadasnje vreme izuzetno moderan racunarski centar sa dva sistema cija je cena bila merena milionima. Masine su bile izuzetno precizne i tako izabrane da su skroo sve bile CNC - ili u prevodu compuet numericall controled machines - kompjuterski kontrolisane masine - Sve masine su bile umrezene, ali to nije bilo dugog veka, pa se na kraju sve prenosilo kompjuterom koji je povezivan direktno na masinu (sa kolica)

Ako me secanje dobro sluzi, od dve najvece CNC masine za obradu ramova za npr 747-orku u evropi, jedna je bila u Utvi. Utva kao fabrika nije bila dobro optimizovana, jer cena takve masine koju sam upravo spomenuo je bila fantasticno skupa, a njeni kapaciteti nisu bili uopste skroz iskoriscenje radom npr za Boeing.

Utva je imala i izuzetno precizne merne masine koje su mogle da izmere odstupanje od nekoliko mikrona na duzini od 4-6 metara sto je olika velikih fabrika. Kontrola kvaliteta bilo kakve obrade koja je radjena u Utvi je bila na veoma dobrom nivou, sto je garantovalo kvalitet proizvedenih delova unutar fabrike. Strucnjaci na svetskom glasu - na zaslost sad je prica kod koji mili moji. Vecina strucnjaka je jos na pocetku 90-ih otisla iz fabrike, ali je dovoljan broj izuzetnih ostao u njoj, a neki su tamo i dan danas.

Malo o unistenju fabrike

http://www.thebulletin.org/article.php?art_ofn=mj00arkin_039

Jedan od napada je izvrsen tomahavcima i to na nacin da je prvo jedan razneo izuzetno velika vrata hangara na jednom delu fabrike, a zatim je drugi uleteo za njima i naneo popricno stetea vionaima koji su bili unutra. Untra je bilo nekoliko G4, mozda neki orao, ali je sigurno bio barem jedan ili dva AN 2 i nesrecni G4M koji je u tom trenutku bio na ispitianju. G4M je kako sto i sami znate, danas popravljen i sigurno "ususkan" na batajnickom aerodrumu. Krov koji sam spomenuo kao slabu tacku - se zapalio, razvio izuzetnu temparaturu, a konstrukcija je popadalo po masinama. Masine vredne milione dolara nisu unistene direktno vec indirektno i to u pozaru, padu krova, udarima metalne konstrukcije po njima (preciznost je glavna strana takvih masina) i sl.

Osim tog napada u prvim danima, obavljen je jos jedan pred sam kraj rata kada je fabrika gadjana mavericima sa buster motorom - povecanog dometa.

Da ne zaboravim - Utva je pred sam pocetak bombardovanja preuzeta od korporacije Lola, a o tom aranzmanu necu govoriti nista, mada su posledice bile veoma osetne.

Jos samo jedan detalj koji govori o strucnosti nasih ljudi - skoro cetvrtina ljudi koji rade na projektovanju novog Boeinga su ljudi sa ovog podrucja - - cisto da se shvati kakvim strucnjacima raspolazemo.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Utva proizvodi od 1987 godine specijalno sitne i precizne dijelove za izraelsku civilnu avijaciju (avion Galaxy Boeing).U aprilu ove godine slovenci su kupili onaj dio utve koji proizvodi kamione za opasan teret

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Utva prikolice i Lola Utva nisu jedno isto - Vec dve totalno razlicite stvari

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ovo je odlično SpelingMistakes ! Hvala ti puno na informacijama
.... ima li možda nekih fotografija od utve spolja i iznutra novijeg datuma ?

utvaaviation.rs baš i ne radi ?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

SpelingMistakes ::Utva


Jos samo jedan detalj koji govori o strucnosti nasih ljudi - skoro cetvrtina ljudi koji rade na projektovanju novog Boeinga su ljudi sa ovog podrucja - - cisto da se shvati kakvim strucnjacima raspolazemo.

Чуо сам податак да у свету има око 200 предавача (професора) из области аеро и космо технике који су пореклом одавде и који су овде завршили основне студије, најчешће на машинском факултету у Београду. На пример, шеф научних истраживања у програму "Аполо" је Милојко-Мајк Вуцелић. Он је иначе држао све конференције за штампу које су биле везане за тај програм.
Шеф конструкторског тима за авион F-5 је такође наш човек, заборавио сам му презиме, мислим да се зове Владимир. Тај пројекат је, иначе, компанију Локид извукао из кризе.
Кабине за F-14 и B-2 такође је наш човек пројектовао.
Знам и за једног инжењера- доктора наука који је високи руководилац у програму "Аријана".