Garda

• 1Ovo se svidja korisniku: djordje92sm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pojasni te mi sta u vojsci tacije pesadiji znaci biti gardista u redovnom sluzenju.

• 2Ovo se svidja korisnicima: djordje92sm, babicd80.db
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pisali smo o tome, ali evo ukratko:

-nosis crvenu beru
-stroga disciplina
-teska obuka

Ja to gledam kao mesavina vojne policije i specijalaca

• 1Ovo se svidja korisniku: djordje92sm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

To je nekada u JNA bila najbolja jedinica i nije mogao baš svako da služi u njoj .
Jednostavno birao se najbolji kontigent regruta , da se izrazim najkvalitetnija roba što stiže iz civilstva .
Ako imaš nekog da je služio u gardi u JNA raspitaj se i sve što će ti reći o tome samo je istina .
Gardista nemože svako biti.
Iskreno treba biti dovoljno lud da budeš gardista , a možda si nešto i bogu zgrešio .
Meni su ostali u sećanju po nosanju četki i krema za obuću i glancanju čizama na svakom koraku.
Strojevu obuku ćeš da savladaš za 5 .
Hebiga tako ti pao grah.
PS. biće to lepo i bolno životno iskustvo .

• 1Ovo se svidja korisniku: babicd80.db
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Moj kum je prosle godine sluzio u gardi....imao je srece pa je bio odlican na gadjanju te je bio snajperista ali ipak je bilo dosta naporno pogotovo silne straze koje je drzao na Karadjordjevu, Belom dvoru i Avali..ukupno 6 nedelja straze vrlo psihicki zahtevno i dosadno strasno....uf sta ti je to ti je glavu gore vojnice...

• 5Ovo se svidja korisnicima: cdt. Madzovski, Stojanka Ličanin, MB120mm, djordje92sm, babicd80.db
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pa sluziti u Gardi je bar po meni Cast,da ti nece biti lako to je sigurno ali opet sa druge strane da nemesamo Gardu pre rata i ovu sadasnju,svaka cast svakoj Gardi ali nasa spada u malo poznatije.I treba da ti je drago jer kao sto rekao perobp2 tamo neide makar ko,te stim smatram da si pocastvovan da sluzis u njoj.I kao sto rece Leggy kombinacija raznih jedinica,pa ti zelim uspesno sluzenje i da poneses sa sobom lepe uspomene a bice ih sigurno Pozd..

• 4Ovo se svidja korisnicima: Stojanka Ličanin, voja64, MB120mm, babicd80.db
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Imao sam čast da budem pripadnik Gardijske brigade (čuvene VP 4795). Bilo je to u njeno zvezdano doba, dok je Tito bio živ i u punoj formi. Ne pišem ovo kao nostalgičar ili titoista, već samo da oslikam atmosferu i stanje kakvo je tada, sredinom sedamdesetih godina bilo. Gardijska brigada oduvek je bila elitna jedinica, formacijski je bila praktično samostalna, a svakako zasebna vojna celina (vojnici to kažu detaširana iz odredjenog sastava ili mesta). Ona je pripadala Kancelariji predsednika SFRJ i vrhovnog komandanta (u narodu poznatoj kao ''maršalat'') koja se nalazila u bulevaru Oktobarske revolucije 72 neposredno pre ulaza u Beli dvor(bombardovana je 1999). Sastav se popunjavao specijalno obučenim vojnicima iz Prve armijske oblasti (VES : pešadija poljska-garda), a obuka se obavljala u VP 6734 u Valjevu. Sama jedinica bila je specifične, trojne formacije, za razliku od ostalih jedinica JNA koje su bile četvorne formacije. Nastala je od Pratećeg bataljona VŠ i vremenom se razvila u kompleksnu specijalizovanu jedinicu sa raznim zadacima - od obezbedljenja (redovan, osnovni i najobimniji zadatak), davanja počasti i učestvovanja u protokolarnim dužnostima , pratnje, itd. Sve se to razvijalo onako kako je rasla Titova uloga, jačala zemlja i sa njom armija. Kada sam ja došao u Gardijsku brigadu ona je već bila ''država u državi'', a istina i mit o njoj svakako su se preplitali. U narodu i medju profesionalnim vojnicima reč gardista ili starešina u gardi bila je lozinka za mnogo toga. Tada su je sačinjavali:'' A bataljon ''(automatičarski bataljon, elita elite jer je on direktno nastaljao tradicije Pratećeg bataljona, obezbedjivao Užičku 15-prvi sektor, Kardeljevu kuću-drugi sektor i Treći sektor dole u Drajzerovoj); pešadijski bataljon koji je davao počasti, čuvao Beli dvor, Dobanovce, Karadjordjevo i Plavi voz u Rakovici. U osnovnom sastavu, u istoj zgradi gde smo bili i mi, automatičari, bio je i '' O bataljon'', specijalna formacija profesionalaca, odnosno starešina koji su činili najuže Titovo obezbedjenje, odnosno njegovu pratnju (to su oni što su vozili BMW motore, mercedese, bili živi zid, itd). Postojao je, naravno, van trojne formacije i prateći bataljon (komanda stana, orkestar za protokol, VTO, VTS, vojnički klub, ambulanta, kantina, šoferi, kuriri, nešto oklopnjaka, osoblje Doma garde, itd). Napominjem da je Gardijska brigada rasporedjena i smeštena u velikom, čak i za pojmove komotne JNA, kompleksu Dedinja, odnosno Topčiderskog brda. Mogli ste da udjete u nju iz Gardijske ulice kod železničke stanice Topčider i da izadjete na drugoj strani, u ulici Jovana Marinovića (kapija 4) kod Železničke bolnice. Konfor koji smo mi imali teško da je imala blo koja druga jedinica (sobe za šest do osam ljudi, specijalna hrana, razne pogodnosti koje su inače sledile iz tako prostrane kasarne i uloge jedinice). Odevanje je bila posebna priča i bilo nas je onih koji su više proveli za vreme vojnog roka u počasnom odelu nego u SMB. I sama SMB uniforma sadržala je letnju i zimsku šapku za vojnike, značku i veliku zvezdu sa srpom i čekićem, po čemu smo se razlikovali od ostalog sastava JNA. Uvežbanost i komandanti Gardijske brigade bili su već legendarni (Paško Imamović, Novica Marković, Djorić, Filipović) tako da je njena pojava na Surčinu, Batajnici, Topčideru izazivala ushićenje. Eto, ovo je samo delić priče o Gardi, a ovakvu priču može da ispriča svaki gardista iz bilo koje armije sveta, posebno onih iz Varšavaskog ugovora (o ruskim gardistima da i ne govorim). Siguran sam da je i ona sada svedena na senku nekadašnje jedinice i da je degradirana koliko se to god moglo. Najpre ludačkim angažovanjem i komprovitovanjem na Vukovaru, gde je korišćena u propagandno-psihološke svrhe u operacijama za koje se nikada nije posebno pripremala niti bila predvidjena (setite se koliko je njenih oficira sada u Hagu). Zatim neumerenim, samohvalisavim korišćenjem od strane jednog vlastelina i despota, pa do današnjih dana kada je već svejedno koga čuva i za koje svrhe se koristi. Rekao bih da je sa smrću veličine kakva je bio Tito (govorim u objektivnim merama, ne - ponavljam - kao titoista. jer mi koji smo ga obezbedjivali znali smo o kakvom je faraonu reč) praktično i nestala Gardijska brigada. Sada je ona ,ponavljam, samo senka nekadašnje proslavljene jedinice - kao i sve drugo u ovoj nesrećnoj zemlji...
PS: pozdrav gardistima svih klasa.
Gardijski automatičar (KO) januarske klase 1973.

• 3Ovo se svidja korisnicima: hanter1, djordje92sm, babicd80.db
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sluzio sam u Gardijskoj brigadi od sep 04 do maja 05.
Cisto malo upoznavanje:

Garda se sastoji od 1. i 2. gardijskog bataljona(svaki od tri cete), Pozadinskog bataljona(kuvari, magacioneri, KOmanda stana...imaju crvene bere, ali nemaju prefiks Gardijski, racunaju se u pomocne jedinice), Cete Veze, ABHO voda, Minobacackog voda.

Kao pravi gardista se racunas samo ako si sluzio u 1. i 2. gardijskom, i to ceo vojni rok(posto ces primetiti da je jako puno ljudi sa vezom, koji redom dobijaju prekomandu u okviru jedinice - i to u onaj spominjani Pozadinski bataljon - popularni "buljashi").
Iz Garde, inace, prekomande - NEMA! Jedino se moze desiti da zbog manjka ljudi, posle 1,5 mes. uzmu neke ljude iz Zajecara i Pozarevca, ali oni obicno kukaju kao da su dosli u Delta force.

1. gb je bio stacioniran u kasarni "Vasa Carapic", mada mislim da je sada i on na Dedinju, jer je u moje vreme njihova zgrada bila polu-sredjena. Ovaj bataljon je prvenstveno zaduzen za davanje pocasti - znaci one lepe plave uniforme, PAP-ovke i sl. Nemoj se zavaravati, plavu uniformu ne duzis, vec je dobijas na sam dan pocasti, a odmah posle je i vracas. Medjutim, brutalno se dobro izgleda u njoj. U 1.gb je u svakoj ceti prisutno i po jedno odeljenje snajperista, dok je standardan broj pm-dzija i mitraljezaca.

2. gb (u kome sam ja sluzio) je stacioniran na Dedinju. Prvenstvena namena bataljona je borbena, tako da ovaj bataljon sluzi ugl.za obezbedjivanje objekata specijalne namene. Da pojasnim: prva 2,5 mes(sada krace, jer je kraca i vojska) vrsi se obuka po vodovima, posle odlaska na teren(Kusici - "Peskovi" pored Pozarevca), vodovi prestaju da budu bitni, posto se svi rasporedjuju po strazama. Spisak objekata koji se obezbedjuju je sarolik:
-Beli Dvor(sa Lisicjim potokom)
-Skriveni komunikacioni centri na nekoliko planina
-Rezidencijalni objekti predsednika Republike u Karadjordjevu kod B.Palanke i u Dobanovcima
-Objekti predvidjeni kao sklonista za najvise drzavne i vojne funkionere(to je namena onog objekta kod kojeg su poginula dvojica gardista, upravo iz 2.gar.bat.)

Pripadnici 2.gb retko ucestvuju u davanju pocasti, osim kada je potrebno davati bataljonske pocasti(sto zahteva 165 vojnika, podoficira i oficira) - tako da sam ja ucestvovao u pocastima svega tri puta, i to samo zato sto sam bio desetar. U 2.gb nema snajperista, vec su prisutna mitraljeska odeljenja u svakom vodu + po 2 pm-a.

***Obuka - Strojeva obuka je bas jaka. Izuzetno se vodi racuna kako o osnovnim stvarima(obracanje, pozdravljanje, stav, strojeve radnje), ali i o strojevom koraku(za Dan Garde 6.maj vezbali smo strojak oko 7-8h dnevno - uzas!). Borbena obuka nije losa, posto je barem u vreme dok sam ja sluzio, bilo dosta vrhunskih oficira - tako da, ako radis normalno, imas priliku da bas naucis dosta sa oruzjem. Teren je posebna prica - konstantan seks, sa morem uzbuna, jos vecim morem gadjanja(ima ih 15-tak + RRB + dinamit + PT i PP mine + boga pitaj sta...ah, da, konstantno si pod maskom i u borbenoj situaciji)

Sve u svemu, nije tako losa obuka, mada to moze i bolje. Posebno je bitna stvar sto te od pocetka trpaju psihicki da si elita, da ovde ne moze da bude svako itd.itd.

--Naravno. nista se to ne pita Gardi pre '90

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

losmiNS

Sveopšte degradiranje vojske nije mimoišlo ni ovu jedinicu. Nije to više "ona" Garda iz Titovog vremena, mada su dužnosti ostale praktično nepromenjene. Na tvoju žalost, jedino po čemu je Garda danas poznata regrutima je surovi sistem obuke, uglavnom usmeren na ubijanje mozga.
Najveće gluposti tu predstavljaju veliki problem i povod za kažnjavanje. Fizička obuka je takođe vrlo ozbiljna, a trajaće ti ceo vojni rok. Odsustva su redja nego u većini drugih jedinica. Srećno!

• 2Ovo se svidja korisnicima: hanter1, babicd80.db
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pa, za razliku od vecine ostalih jedinica(iskljucujem specijalne), u Gardi ces barem znati sta radis, neces se dosadjivati - uvek je zanimljivo. Plus je sto je ekipa ipak probrana, i stvarno ima extra i vojnika, a i staresina. Dovoljno je reci da sam otisao u 2.gb sa svojih nepunih 27god, totalno fizicki nespreman, da su me razbijali od obuke, ali tako smo se brzo svi navikli - da ti je to postalo sasvim normalno. Da idem sada, isao bih u istu jedinicu 100% . Ipak je sve ono nesto posebno...

Dovoljno je reci da celokupno ljudstvo naseg bataljona nije imalo nikada da rinta vise od toga da sredi spavaone. CEO krug kasarne je morala da sredjuje Vojna policija 25.b. Staresine su na to rekle: "Vi ste Garda, vi ste elita, vrsicete borbene zadatke pola godine. Nema sta vi da trazite sa metlama u dvoristu. Za vas je puska..."

• 1Ovo se svidja korisniku: Stojanka Ličanin
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dosta se promenilo od sedamdesetih. Vidim da spominješ Kusiće i Peskove. Jeste, i mi smo bili tamo dvaput na logorovanju. Zapamtiću za sva vremena: Tronjica, Veliki deo, Kota 101...Kosa gori ispod šlema. Kada sam odslužio svoje, već posle dva meseca zgrada u Užičkoj gde smo mi bili smeštani na nedelju dana (u ciklusu: nedelja u kasarni, nedelja u Ućičkoj, tako sve vreme!) srušena je i izgradili su novu. Za to vreme junska klasa koja je ostala iza nas, vozila se za svaku smenu iz kasarne. Vozi Miško, firma časti- ima se, može se. Mi smo dužili počasno odelo- konkretno, imao sam ga u plakaru jer sam na svaku smenu izlazio u njemu. Ono me je čekalo tu dok smo sledeće nedelje u kasarni. Kao da smo živeli u dve kuće. Neki su tako u zezanju i govorili kada krenemo u Užičku: idemo da kampujemo. Molim za sveže, skorašnje gardiste, jedno objašnjenje, odnosno informaciju: kada se krene od kapije četiri (glavni ulaz se valjda još tako zove), mi smo bili u prvoj zgradi (a obe su u obliku ćiriličnog p);stanete pred zgradu: desno krilo zgrade je bio O bataljon (oficirski bataljon) sredina i levo krilo zgrade A bataljon - automatičarski bataljon), a levo u prizemlju su bili VP, odnosno vojna policija, od kojih jedan vod sa civilnim odelima (!). To vidim na Google Earthu da još postoji. Ne znam da li se taj bataljon još zove automatičarski, s obzirom na to da je sada većina pešadije naoružana automatskim orućjem. Ispred pešadijskog bataljona (druga zgrada) bila je pista za postrojavanje. Sve je to bilo malo nizbrdo. strojevi korak i počasni pozdrav vežbao se na kolovozu. Naspram piste bila je kantina, a stazom iza nje išlo se pored vojničkog kluba do trpezarije. Mi, automatičari, retko smo davali počast, naš glavni posao, to sam već napisao bio je obezbedjenje na sektorima 1, 2 i 3. (rezidencija u Užičkoj 14, Kardeljeva kuća kod Topčiderske zvede i tajanstveni treći sektor gde se obezbedjenje davalo bez ikakvih gardijskih oznaka, čak samo sa krpenim zvezdama na titovkama). Davali smo po potrebi špalir od Belog dvora do Užičke (dva puta za Gadafija, jednom za Luisa Ečevariju, predsednika Meksika, Sirimavo Bandaranaike i Kosigina). Dole, pored magacina koji su svi zvali ''konjska glava'' moglo je da se pored interne straže sidje čak do Doma garde, odnosno do prodavnice u Gardijskoj ulici koja je i nedeljom bila otvorena. Naravno, nisam spomenuo ambulantu sa stacionarom, one silne garaže, sportske terene celom dužinom iza spom enute dve zgrade i onu šumetinu ispod igrališta gde smo imali kao nekakvo zanimanje dok smo onu nedelju u kasarni. Kolege gardisti, voleo bih da napišete da li išta od toga više postoji, ako postoji čemu služi. Posebno bi mi bilo drago da se javi neko od gardista iz vremena kada je Tito bio živ, a još interesantnije bi bilo čuti kako je živela garda u prvim posleratnim godinama.

Dopuna: 24 Avg 2006 22:26

DOPUNA:
Izvinjavam se zbog grešaka u kucanju, različite su mi tastature na poslu i kod kuće. Napisao sam greškom Užička 14 - naravno da je 15, mada je ona imala i brojeve 11 (mala kapija na koju je ulazilo tehničko osoblje i stražar sa 11. stražarskog mesta) i kapiju 17 koja nije radila.