|
vikikobra ::... Nemojte da se plasite to je sve proslost niko vam nista ne moze sta ste se toliko uplasili pa proslo je vec 15 godina od kad je rascepljena Jugoslavija....
Ma evo...naravno pričam za sebe...nije da se plašim ali ipak...nije problem zbog mene nego j etežko napisat nešto da ne napomeneš neke druge ljudi, za koje neznaš dal bi se oni voljeli nači negde ovde, eheh...
ALI...pomoču (indirektnu) ovog foruma i ovog naslova...stigao sam do kontakta nekoliko drugara, kojim sam proživeo skoro godinu dana  nakon skoro 16 godina...tražio sam kontakt več nekoliko godina ali naročito zadnju godinu...i prošle sedmica ja sam pričao s dvojicom od njih..iz moje čete...živi su i zdravi i to mi najviše znači, i imamo kontakte...možda čemo se još i videt , ko zna....ma skoro istog dana se javio i "Valjevo", koji je bio isto verme u kasarni i več smo počeli tražit naokolo i ostale i slagat priče iz kasarne ...
A priče od tada...ima ih puno lepih i tužnih...žalostno je jer je na kraju ispalo sve tako tragično...ja ili mi smo imalu tu sreču, da smo nekako izbegli največe gore što se desilo kasnije...
ma ni neznam gde da pocnem...secam se prica sto su mi pricali moji prijatelji iz moje ulice, koji su vec bili u vosjci...sta se sme i sta ne sme...i odmah kad sam prosao kapiju sve zaboravio, eheh...ja nisam imao pojma u vojsci i oruzju...nisam poznao cinova...vodnik je za mene bio isto nego general, eheh...kad sam stigo prvi dan...kad sam prosao kapiju osecao sam se jako jadno, ehhe...jezik mi bas nije bio domaci sve okolo uniforme...
secam se jednog slovenca na kapiji, koji me preuzeo..pitam ga ja ovako sav izgubljen...kako je ovde...i on meni ma i nije tako lose...naviknut ces...sve je kolko tolko normalno...ima tamo samo jedino jedna mala jedinica gde se stvarno nahebe...ali posto ce oni uzet samo nekoliko gustera, sansa ti je bas mala da stignes u tu jedinicu...secam se da mi je tad jos rekao broj jedinice ali ja sam zaboravio taj broj...bio sam totalno izgubljen, eheh...stavise oni nas u jedno spavaounu, sve gustere...i mi prespavamo prvu noc...pocne neko ujutru u 5 da se dere "ustaj vojsku"...i mi na noge...kad sam se probudio nisam ni znao gde sam, eheh...i onda na dorucak...gladan ko vol...i onda u trpezariju...meni se tada cinilo sve prljavo...kad sam uzeo onu tasnu u ruke,,,skoro da mi iskliznula iz ruke zbog masnoče...sve mi je smrdelo tada, eheh...nije bas bilo isto nego u civilu...i onda prvi dorucak...pola luka, konzerva sardina, caj i hleb, eheh...sta cu...gladan i pojedem...
onda su nas sve gustere vodili u neku ucinonu, gde su sedeli neki oficiri i prozivali nas...isli smo jedean po jedan na katedar i oni nas pitali onsovne stvari (je si li uclanjen u partiju i neku drugu stranku )...i onda je svaki dobio broj jedinice i izaso van...pre nego se izaslo iz ucionice rekli so nam da zapamtimo broj jedinice i kazemo ljduima (vojnicima) koji nas cekaju na hodniku...da nas "pravi" pokupe i vode u svoje jedinice...izlazim ja iz ucione, stanem u hodnik i vidim kojih 10tak vojnika (đombe i desetari iz jedinica) koji cekaju gustere na hodniku i smeju mi se svi u fris, eheh...vidim dvojicu u sarenom, pa mislim evo ovde i teritoriaca, posto so neki nasi (slovenacki) teritorialci vec tada imali sarene uniforme, pa mislim da je isto i u hrvata...I mislio sam da lokalci pomazu vojsi kod smenjivanju generacija...jedino mi je bilo cudno, da so bili jedini koji su imali ozbiljne face i ovako zadrti...prekrizenim rukama na ledjima i ledenim pogledom, eheh...i onda svi tamo u hdiniku, ovi starij vojnici, pocnu da se smiju i dere na mene, sta je koji ti je broj, gusteru...a ja ono 03...i onda sve tiho...ova dvojica sarenih stupe do mene i vode me...a cujem onda iza mene od ostalih đomba..."uff 03...ovaj ga je najebo"  ...
evo secanja mojih prvih dana, eheh...tako je pocelo...al nemam vremena danas da sve opisem...
vikiborba...bio ja i u somboru tamo nekde 89/90, kad smo isli prijatelju u posetu...secam se da smo spavalu u nekom hotelu u somboru i onda kad smo ga izvukli napili se ko krave, eheh...
|
, he he stalno si kukao kako je hladno.
