|
ПРЕДУПРЕЂИВАЊЕ РИЗИКА ОД ДОБИЈАЊА ТУМОРА
Деци одстрањују штитасту жлезду
Обавеза је сваког лекара када нађе карцином за који сумња да је наследан – да испита целу породицу
Родитељима десеторо деце, најмлађе је имало пет година, а најстарији је тринаестогодишњи тинејџер – после детаљних генетских анализа специјалним методама процењеног ризика за добијање ендокриног тумора – предложено је да се њиховим малишанима у потпуности одстрани штитаста жлезда. Родитељи су дали сагласност. То се дешавало 2004. и 2005. године.
Наизглед потпуно здравој деци одстрањена је штитаста жлезда. Деца у том часу нису имала никакве изражене здравствене тегобе, али је бар један од њихових родитеља прошао кроз пакао малигне болести – операцију, операцију и зрачење, операцију и цитостатике... Ова деца су, међутим, већ носила мутирани тачно лоциран ген због којег би се врло брзо појавио тумор.
Ово није експеримент, нити новост која стиже из света много развијеније медицине. Ово је прича из Института за ендокринологију, дијебетес и болести метаболизма Клиничког центра Србије.
Данас је то већ рутинска метода која се ради у Центру за туморе ендокриног система и наследне болести. Челник Центра је професор Светозар С. Дамјановић, угледни ендокринолог, човек са изузетном енергијом и знањем, који се бави генетским туморима ендокриног система.
– Уклањањем комплетне штитасте жлезде код поменуте деце спречили смо појаву карцинома штитасте жлезде. Ови пацијенти никада неће оболети од тумора, ићи на зрачење, боловање... Имаће сасвим нормалан квалитет живота, уз једну таблету на дан која ће им заменити хормоне који недостају. Овакав приступ је међународно прихваћена доктрина и обавеза је сваког лекара, а нарочито оних који се баве болестима жлезда и осталим поремећајима ендокриног система, да, када има пацијента са тумором који потенцијално може да буде наследан, испита целу породицу – објашњава за „Политику” професор Дамјановић.
Наш саговорник је поборник раног откривања тумора методом генетског скрининга. То је, каже, један од најбољих и конкретнијих потеза који нам остаје у тренутку када се цео свет, па и Србија, суочава са епидемијом карцинома. Професор Дамјановић подсећа да је од тумора свих локализација око 10 одсто наследних. Управо код тих наследних битка се може потпуно добити. Ту спадају и такозвани неуроендокрини тумори: специфични карциноми панкреаса и црева, неки тумори штитасте жлезде и тумори надбубрежних жлезда. Ови тумори су фамилијарни у 25-30 одсто случајева. Група мала, али одабрана: са 400 новооткривених случајева годишње у Србији, али и са могућношћу да се ови тумори захваљујући рутинским генетским анализама у потпуности спрече код потомака. Овде није реч само о познатој чињеници да за неке болести постоји генетска предиспозиција и да ће се због мутације у неком гену развити тумор, већ о доктринарном медицинском ставу да се неки тумори могу и морају превенирати доказивањем грешке у гену.
У Центру за туморе ендокриног система и наследне болести до детаља су обрађена и сва етичка питања, а њих је у овој области много и у Клиничком центру су строго регулисани законом којим се штите интереси пацијената. Ево и зашто.
– Замислите петочлану породицу – родитеље и троје деце. У раним четрдесетим родитељ је добио рак дебелог црева, који се у 85 одсто случајева јавља као спорадичан, а у 15 одсто је наследан, јер постоји мутација у гену која се са 50 одсто вероватноће преноси са родитеља на децу. Дилеме су две: да ли код свих чланова фамилије редовно радити колоноскопију, једном годишње, или генетским скринингом, који ће у конкретном случају коштати троструко мање, открити особу која је генетски оптерећена и која ће добити тумор дебелог црева. У сваком конкретном случају даћу здравствени савет који је оптималан за пацијента на основу ризика за добијање тумора, али то мора да остане у документацији Центра. Јер, како ће такав пацијент добити здравствено осигурање или посао од послодавца – објашњава др Дамјановић.
По мишљењу др Дамјановића, у Србији би се за лечење малигних болести потрошило много мање новца када би се држава определила за спровођење раног генетског скрининга код свих наследних тумора где постоји јасан терапијски став. Још важније, на тај начин би се у потпуности спречила појава тумора у неким случајевима и сачували многи животи или дани које људи са ендокриним туморима проводе на боловању. Трошкове генетских анализа за сада сноси здравствено осигурање. Анализом крви неподношљива неизвесност отклања се за 40 дана или за два месеца на најсложенијим генима, а потом велики тим лекара мултидисциплинарним приступом доноси клиничку одлуку о евентуалној хируршкој интервенцији.
Оливера Поповић
Izvor: politika.rs/cyr/tekst.asp-t=26379&r=40.htm
|
