TECH deo OPŠTI deo VOJNI deo

Blog korisnika jelkica7

noću prošlost u čoveku jače govori revisited
Idi na vrh
Pretencioznog li naslova. Sad sam izguglala ovo.
Moj davno izgubljeni blog.

"The Internet never forgets", očigledno. Ali zato ja zaboravljam, sve više i više. Nekada sam sve na ovom forumu umela da iskopam. Sve! Sada se ovde više ne snalazim, i pojma nemam gde su se denule zanimljive teme. Negde ipak moraju biti u supstratu ovog dela Interneta, pa me nešto (biće prošlost) vamo vuče.

Ne bih prošlost mnogo da prizivam, ali ponekad mi baš nedostaje neko Internet ćoše gde mogu da kukam na razne teme u sitne sate.

Nedostaje mi neko, za početak.

Ali imam Mašu da se šćućuri uz mene. Mašinka, od milošte Maša, je socrealistički sivo mače koje smo potpuno neplanirano dobili. Komšinica je pokucala na naša vrata i pitala nas da li bismo hteli da udomimo macu. Ja blesava odmah pristala, moja majka se nešto dvoumila. Mačka u stanu, i sve to. Sada ona voli Mašu više od mene, kako to već biva. Otkrila sam tek sada, u ovim godinama, šta znači zavoleti neku životinjicu. Od pre dva dana znam da mi je žao da je lupim po ušima i kada slomi holandsku saksiju. Što me sve seća na moju baba Radu i originalni blog. I šta je još novo... Otkrila sam i da volim pivo. Nisam još postala alkos, ali ko zna, polako. Otkrila sam i da sam latentni dijabetičar, što nije smak sveta, čega sve ima, super sam prošla. Položila sam sve ispite, ali još nemam diplomu. Biće. Ionako ne znam šta će mi, osim da stavim tačku na to. Upoznala sam nekoga odavde ko ne bi voleo da ja ovde napišem da sam ga ja upoznala, pa neću da napišem. Mr. Green Ljubila se sa nekim intenzivno po aerodromu. I autobuskoj stanci, koja je valjda najdepresivnije mesto za tako nešto koje postoji. I sad shvatam da smo se na stanici poslednji put i videli. Pa mi nedostaje, i dođoh ovde da se blamiram pred milionskim auditorijumom.

Šta ima novo kod vas?
aj lajk
Idi na vrh
Gombrih
Panovski
zavodljiva dosetljivost ikonologije
Inspektor Mors
Šerlok Holms
Herkul Poaro
Džon Kliz
Žak Tati
Nabokov, genije
Barns, Englez
Ime ruže, ne i film
Kosmos, knjiga
kosmos, svemir
Borhes
Kiš
Larkin
Brodski
London
Australija
Oslo :p
Rim
glupi Morrissey
Low
SJD
Džon Vu
Stalker
Hajao Mijazaki
Peanuts
Asteriks & Obeliks
Hogar strašni
italijanski neorealizam
kitchen sink realizam
Američki prijatelj
Hercog
Džasper Džons
Roj Lihtenštajn
Gilbert & Džordž
Sveta i profana ljubav
manerizam
barok
Bil Bejli
Edi Izard
brkovi
transvestiti
mocarela sir & paradajz
toblerone
nutela, sa ili bez palačinki
čaj
zelena boja
ljubičasta boja
italijanski jezik
engleski jezik
enciklopedije
mačke
mravi
pingvini
more
privatne biblioteke
muzeji
groblja
igračke
rebrasti somot & tvid
britanska zastava
minđuše
stolice za ljuljanje
ogledala
Mr. Green

Internet, sigh.

...I ne, nema sova, nisu dospele na užu listu.

tuga tela
Idi na vrh
Citat:Tada se u njoj sve snažnije pojavi jedno drugo osećanje koje je verovatno već i ranije postojalo, ali se sada duboko i silno probudilo u njenoj svesti i ono joj se učini dublje i obuhvatnije od svake ljubavne žudnje.
Sažaljenje prema njegovom telu ispuni joj srce, tako veliko sažaljenje da je mislila da će joj srce prepući: zato što je njegovo telo stajalo tu u noći. Što su takva bila njegova ramena, mršave ruke koje je, drhtureći, prekrstio na grudima, što su takva ta obožavana kolena, čelo na koje pada kratka vlažna kosa: zbog toga bi mogla da plače. Ovo je bilo njegovo telo, telo koje je dobio rođenjem, ono je moralo da živi, da izdrži, da bude izloženo hladnoći, da čezne, da se raduje, to je bilo njegovo oduhovljeno telo, to je jedino što je imao: Ono je moralo tu, usred noći, da stoji.
Ništa u tom širokom, tugom ispunjenom svetu nije joj se činilo tužnije nego što to može biti tako. Sva tuga o kojoj bi se nešto moglo iskazati, proizilazila je iz misli, bila je dakle objašnjiva i prema tome nebitna. Ali ova druga, ova tuga tela, bila je van sitnog ljudskog razuma, neprotumačiva i golema.

Odlomak je iz "Dečje novele" Klausa Mana.


"Voleo je celi svet, a bežao od samog sebe... svugde je tražio snove, zanos i poeziju. Nosio je u sebi radost života i potajnu čežnju za smrću".

—Herman Kesten o Klausu Manu.
dijeta i ostalo
Idi na vrh
Mr. Green


Valjda nisam jedina koja drži dijetu, ali malo me je, kao, blam. Uf, neću da vas smaram sa procentima, prognozama, raznim tablicama, kalorijama, preporučenim dnevnim dozama. Nije mi ovo prva dijeta. Nisam neki guru za dijete, ali neskromno tvrdim da poprilično dobro baratam materijom: razlikujem dobre od loših masti, i sa ugljenim hidratima sam na "biiip ti mater". Znam šta smem da jedem, i šta ne bi trebalo, a šta ne smem ni da pogledam, jer se transformiše u grešne misli, i volšebno lepi gde najviše smeta. Znate već, stomak, kukovi, ... pozadina.

Znam i da je fizička aktivnost jedan od ključnih elemenata uspeha, ali se trudim da tu činjenicu ignorišem. Uostalom, da sam sportski tip, ne bih merila pirinač na grame, i ne bih se zamajavala sa karfiolom i brokolima. A volim ja povrće, i nije mi problem da ga jedem! Problem mi je da ne jedem sve ostalo.

Tu negde leži glavna caka. Nije mi želja samo da uđem u tamo neke farmerke, već da preokrenem svoje navike glede ishrane.
Da izbacim neke namirnice, i to zauvek!™, a da neke jedem koliko bi trebalo.
Kao taj karfiol, na primer.
Koji volim.

I tako... Želja mi je da sebi povremeno dam oduška na ovom blogu. U vezi sa dijetom, a i ostalim.

Još nešto. Verujem da raznorazne pilule, vodice, magneti, magični čajevi, i omiljeni mi viskovi, ne pomažu baš mnogo. Ali, možda ovo radi pos'o, ko zna.



Ja sam na dijeti. Ja sam na dijeti. Ja sam na dijeti. Ja sam na dijeti. Ja sam na dijeti. ...
New Order fan
Idi na vrh


"...I know, you know, we believe in a land of love..."

Još neko? Mr. Green



ja vol. 1ja vol. 2onimi vol. 1mi vol. 2mi vol. 3

ja na casual random
ja svuda pomalo
Galapagos, kornjače, sveštenik Timotije & co.
Idi na vrh
Umalo nisam upala u "konstruktivnu raspravu" na MC-u. Nisam sigurna šta autor teme pokišava da dokaže, ali sam se zaletela da kucam (poduži) post uperen protiv tamo izrečenih tvrdnji. Post je počinjao rečenicom "Ja nisam istoričar, ni arheolog ni biolog". Pa kad nisam zašto imam potrebu da se mešam?
Pri pominjanju kreacionizma padne mi mrak na oči, iz ušiju krene da kulja dim, i osetim potrebu da opsujem (ja inače ne psujem, nikada). Pridodajte kreacionizmu tvrdnju da smo narod najstariji i ja padam u osvetnički trans. O zašto, zašto ne mogu da dozvolim drugačije mišljenje, ili barem smireno pređem peko iznesenih tvdnji. Evo uspela sam da zadržim ruku i da ne pošaljem svoj post, ali kucam ovaj tekst, nemoćna da se na naučnoj osnovi suprotstavim tvrdnjama protiv kojih se moj razum (pa bio on zdrav ili ne) buni.
Malo lepših primera. Pekićevo Vreme Čuda, Saramagovo Jevanđelje po Isusu Hristu, Barnsova Istorija sveta u 10 1/2 poglavlja, neke su od knjiga koje nude drugačiji pogled na neke dogme. Čitajući te knjige u vama se stvara otpor prema onome što pisac nameće kao istinito, poželite da se pobunite, kažete nije tako bilo. A zapravo shvatite da nemate prave argumente da iznesene stavove pobijete. Shvatite da je svako ljudsko znanje krhko i polovično. Stoga je moguće manipulisati podacima, svesno ili nesvesno, prilagodititi naučna otkrića svojim ciljevima, dokazati nedokazivo.
Kome onda verovati?
Govoreći o kulturnoj istoriji Gombrih je rekao:

"I always tell my students that history is like a Swiss cheese, full of holes. There are tremendous gaps in our knowledge, and the problem of how to fill these gaps will never be answered completely satisfactorily. Burckhardt or Huizinga were artists: their portraits of a given society or period were not scientific, they were based on intuition. And the impression I have of you, or of my friends, is also based on intuition and not on quantitative analysis. In fact, I would hardly know how to deal with quantitative analysis in trying to assess a character or a friend. In human situations, in other words, we must rely on the instrument we have, which is our individual sensibility."

Nauka kao umetnost, istraživač kao umetnik, ja se slažem. Smajli
Meni moja nenaučna intuicija govori kome da verujem. Svesna da apsolutne istine nema, ja prihvatam onu koja je meni bliska. (Zapravo ja ne verujem u više istina, ali se pravim sada ovde tolerantna prema neistomišljenicima).
A zajapureno lice, nagon ka vulgarnom izražavanju i dim iz ušiju - taj problem ću rešiti čitanjem istomišljenika. Idem da se bacim na Dž. Barnsa ili T. Pančića.
rukotvorci ujedinimo se!
Idi na vrh
Da li pravite nešto rukama? Nije važno da li je to nešto što pretenduje na status umetničkog dela, mislim i na sasvim bezazlene stvari. Da li ste ikada sklopili neki komad nameštaja po uputstvima proizvođača recimo? Da li volite da se bakćete kartonom, drvetom, papirom, da bušite, lepite i ukucavate? Ili možda šijete, prepravljate odeću, ukrašavate stare majice ili patike? Možda nižete perlice i pravite jedinstvene ogrlice. Ili se bavite kompjuterskom grafikom, volite da stvarate nešto, da doterujete, uobličavate prema nekoj slici u vašoj glavi? Da li posedujete neki predmet koji ste sami osmislili, napravili ili samo sklopili? Ako vas ima takvih, volela bih da ovde okačite svoje slike ili da opišete te svoje rukotvorine. Nešto na šta ste ponosni i baš vas briga što se drugima možda i ne sviđa.
Ja ću postaviti ovde jedan kolaž, urađen pre pet godina.



Ne shvatam sebe ozbiljno, dobrodošli su i komentari tipa: "U'vati me morska bolest od gledanja u ovo". Wink Nastao je zato što ja mnoooogo volim more i imam potrebu da nešto pravim, crtam, bojim, bez obzira na ishod.
'Ajde sada vi! Very Happy
Pet najvernije odgledanih serija u mom životu
Idi na vrh
1. Sajnfeld
Mnogi imaju omiljenog lika iz serije, ja ne mogu da se odlučim. Možda Džordž malkice prednjači, pre svega zbog dve epizode. U jednoj je našao devojku kojoj je bilo apsolutno svejedno kako on izgleda, pa je išao okolo u ljubičastoj plišanoj trenerci, a drugi put je rešio da spoji sva zadovoljstva u svom životu zarad vrhunskog užitka: seks,hranu i tv, što se, naravno, nije dobro završilo. Ilejn mi je postala naročito draga nakon što je izjavila kako je “Engleski pacijent” najgluplji film koji je gledala. Krejmer... Najdraža mi je epizoda u kojoj Džordž pronalazi neki jeftin parking, pa se posle ispostavi da je jeftin zato što puštaju dame sumnjivog morala da u parkiranim kolima pružaju svoje usluge. Krejmer na kraju epizode odlazi da uzme svoj auto, i zatiče jednu žensku u svojim kolima, počinje da se svađa sa njom, a usput je tokom epizode uspeo da se nesvesno maskira u makroa (neki ludački kaput, šešir i štap) i baš tada nailazi policija koja ga identifikuje kao glavnog organizatora cele šeme, ni krivog ni dužnog. I Džeri, naizgled jedini normalan lik, sve dok na videlo ne izbije njegova fobija od bacila. Zbog sjajnih likova i glumaca koji ih tumače, sjajnog humora koji je često na sopstven račun (što dostiže vrhunac u epizodama kada Sajnfeld i Džordž pišu i snimaju pilot epizodu nesuđene serije), kao i zbog toga što taj humor nikada nije prešao na stranu vulgarnosti, iako su se bavili svim mogućim temama u seriji, ovo je moj omiljeni sitkom ikad.

2. Inspektor Mors
Ovo je bila jedna od onih britanskih kriminalističkih serija, poseban žanr koji uvek rado gledam. Prvi susret sa tim žanrom je za mene bilo gledanje serije sa Helen Miren, ne sećam se kako se serija zvala, mi smo je jednostavno zvali "Inspektorka". Za mene ovaj žanr ima jako širok raspon, od "Šerloka Holmsa" sa Džeremi Bretom i "Poaroa" sa Dejvidom Sušeom do "Džonatana Krika". "Midsomer Murders" je donekle slična serija, ali je Inspektor Mors daleko mračnija. Mors je bio usamljenik, ljubitelj Vagnera (policajac koji voli Vagnera, to samo u Engleskoj nije oksimoron), umetnosti i piva, i imao je saradnika, krajnje praktičnog čoveka sa porodicom, malo užih vidika, ali naklonjenog Morsu. I njih dvojica su rešavali razna ubistva u Oksfordu i okolini; divni predeli i monstruozni umovi. U jednoj epizodi Mors istražuje nekoliko samoubistava tinejdžera, i očajan zbog svega što se dešava, priča svom partneru jednu epizodu iz svoje mladosti, kada je bio krajnje depresivan te je pokušao da sebi oduzme život, ali kako je to ipak prebrodio i kako sada ne može da shvati šta čini mlade ljude tako očajnim da tako tragično završavaju svoje živote. Svako samoubistvo je bilo u vezi sa jednom novom drogom, a Mors kasnije shvata da ih nije droga činila depresivnim, već da ih je činila toliko srećnim, da posle nisu mogli da podnesu stvarni svet oko njih.

3. Mućke (Only Fools and Horses)
Triger, on je ključni element bez kog bi se sve raspalo, zamislite da Mućke nemaju takav lik. Mućke jesu urnebesno smešna serija, ali je uvek prisutan i, pa ne baš srceparajući element, ali nekako te uvek podsete na to koliki su gubitnici oni u životu, naročito tokom prvih sezona. Jednom je Del Boj planirao da sa nekim ortakom ode u Australiju i tamo započne nov biznis. Velika prilika mu se ukazala u životu, sve vreme se pravio da je veseo, a zapravo se lomio da li da ostane ili ode, i na kraju nije otišao, nije mogao. Delom zato što se uplašio, delom zato što nije mogao da ostavi dedu i brata. Rekao je ljutito - čemu uopšte služi porodica, kada te samo vuče nadole. Nisu česte serije koje na takav način mogu da dočaraju teret sudbine. A onda Triger Rodnija nazove Dejv, i hoćeš da umreš od smeha. Triger je tu da te podseti da i od goreg ima gore, a dovoljno je blentav da ti ga ne bude žao.

4. Fawlty Towers
Zašto ova serija a ne "Leteći cirkus Monti Pajtona", zato što "Leteći cirkus" nikada nisam doživljavala kao seriju, i zato što nisam baš bila u prilici da sve skečeve odgledam. "Folti" je išla davno, u noćnom programu RTS-a. Džon Kliz je glavni lik, vlasnik i upravnik hotela koji vodi sa svojom suprugom, zapravo trudi se da vodi iz petnih žila ali sve nekako pođe naopako, i uglavnom njegovom krivicom. On nije mali čovek izložen na milost i nemilost hiru sudbine, on je džangrizavi pesimista koji sam sebi komplikuje život. Džon Kliz je tako sjajan u takvoj ulozi, prosto se zapitaš kakav li je u privatnom životu. Isti tip čoveka je glumio i u filmu "Clockwise" ("Tačan kao sat" mislim). Tu je direktor javne škole kome je uspelo da školu tako dobro organizuje, da dobija nagradu od nekog foruma privatnih škola, i kreće na neku svečanost, ali seda u pogrešni voz i nevolje počinju. On je oličenje čoveka na kog se može primeniti Balzakova izreka “glup kao činjenica”, sve oko njega se raspada, ali on ostaje dosledan svojim principima i ne pokazuje ni trunku fleksibilnosti u novonastalim okolnostima. A okolnosti ne da mu ne idu na ruku, nego ga urnišu. Naravno, mora na nekome da se istrese, ali to nije njegova žena koja na sve probleme gleda sa stavom "lako ćemo", i koja je dodatni izvor njegovih frustracija, već je to nesretni i nespretni konobar Manuel, Španac koji ne govori engleski baš najbolje.

5. Crna guja (Blackadder)
Koliko vas se štrecnulo kada je videlo Hju Lorija u "Dr Hausu"? Ili Tonija Robinsona u onim arheološkim dokumentarcima? Još samo da Etkison zaigra Hamleta u nekoj ozbiljnoj produkciji, mislim da ljudi ne bi mogli da suzdrže smeh. Sa Mirandom Ričardson je drugačije, na nju smo navikli u ozbiljnim ulogama. Nesretnu ideju da se napravi serija pod nazivom "Crni Gruja" ne želim da komentarišem. Repriziranje se upravo završilo na B92, utisci su suviše sveži da se odlučim za omiljene momente. Samo da napomenem da mi je omiljena treća sezona.
Toliko.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 617 korisnika na forumu :: 39 registrovanih, 4 sakrivenih i 574 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 1567 - dana 15 Jul 2016 19:18

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: Alen Mustafic, alex1974, BlekMen, Brok, crnitrn, d.arsenal321, daces, DeerHunter2, dekao, Dimitrise93, Dovla, Dragan Mačak Damljanović, Faki-Valjevo, FOX, Gale, goxin, havoc995, ikan, ivan979, L4k1, Ljilja Hnovi, Logic005, majstorjoe, mercedesamgzakon, Mercury, miodrag3, Miroslav.Cvejic, Nikica Marinkovic, Revolucion, robertino2, rovac, sezan, Snorks, Stephanos, Toni, ugljesatodorovic, voja64, Woodland spirit, YU-UKI