Blogovi

Blog korisnika KlinkaPalacinka

Živi ga ...
08 Sep 2020 12:57	Idi na vrh
Na e-mail sam dobila link do teksta koji je pošiljaoca podsetio na mene. Kako želim da ostane ovde, u vidu mog bloga, preneću ga u celosti. Za Lola Magazin, Jelena Despot https://lolamagazin.com/2020/09/04/zivi-ga-fikreta-2/ Živi ga, Fikreta Otkad znam za sebe nikada nisam bila cicija. Nikada nisam nekome nudila čips držeći čvrsto kesicu kako bi mogao da izvuče što manje. Nikada nisam računala koliko je ko kome platio i kada sam imala bila sam voljna da podijelim sve. Ljutila se tako moja mama kada bi moje nove hlače ili cipele završile kod neke prijateljice ali ja prosto nisam umjela da kažem „ne dam“. Nekako je bilo neumjesno. Nikada mi novac i materijalno nisu predstavljali neki statusni simbol. Nikada prijatelje nisam birala na osnovu onoga što imaju (a kamoli partnere). Uvijek mi je bilo važnije ono kako se pored nekoga osjećam, a ako se osjećam dobro, bila sam voljna da podijelim sve. Ja nemam nikakav novac za „crne dane“ zato što sam te dane već vidjela i znam da nikakav novac ne može pomoći da ih prebrodiš, a opet prebrode se nekako. Za mene ono što može da mi pruži trenutnu satisfakciju i čini da se osjećam lijepo, nikada nije skupo. Ja uvijek kupujem najbolje igračke djeci svojih prijatelja jer se nikada ne vodim logikom kako će ih kroz godinu odbaciti. Zamislite koliko košta jedna godina sreće? Može li se to uopšte platiti? Jako mi je žao kada vidim mlade ljude koji štede na sebi. Čuvaju novac, a ni sami ne znaju zašto, dok im mladost prolazi. Novac se uglavnom jednako potroši na kraju mjeseca. Kada ga imaš više, imaš i malo veće prohtjeve pa tako odmah uzmeš skuplju pretplatu za telefon, skuplji uređaj, noviji laptop. Saberi-oduzmi, na kraju mjeseca svi mi dođemo na to da iščekujemo platu. Naravno da postoji i dio onih ljudi koji ne mogu da biraju šta će ovog mjeseca kupiti, već kupe ono što moraju i za šta im ostane. Ne tako davno i ja sam bila među tim ljudima. Dok poplaćaš račune i kredite nije bilo mnogo prostora za razmišljanje šta bih sebi kupila ovog mjeseca no uprkos i tome nikada u odnosu sa drugim ljudima nisam bila osoba koja „drži stisnuto kesicu čipsa“. Zaradi se novac i potroši, a neke sjajne uspomene ostanu zauvijek. I ne može novac da kupi sreću, ali može neki komfor u datom trenutku. Pa se tako i danas sjećam jednog sjajnog prvomajskog odmora na moru gdje smo neočekivano dobili sobu sa izlazom na sopstveni bazen. Ili onaj osjećaj kada za dodatnih 5 eura dobiješ tople kroasane i đus u hotelskoj sobi. Većina ljudi bi to kvalifikovala kao „preseravanje“ jer je hotelski restoran na par metara od tebe, ali što bi rekli neki umni ljudi, ćeif nipošto nije skup, a to je jedan od mojih. Ili kada kupiš i tu preskupu torbu koju si željela, a godinama nisi mogla da kupiš. Nekako svaki težak dan na poslu ima više smisla. Kada nekome pružiš novac i znaš da si ti ta osoba na koju neko može da se osloni, pa makar i malo. Kada kupiš poklon. Kada ne moraš da kalkulišeš. Ja gledam ljude koji kalkulišu koliko će danas para potrošiti za doručak. Ne jer nemaju, već jer su tako naučeni. Ljude koji jedu čokoladu ili keks bez potrebe da nekoga time i počaste. Ljude koji žale da potroše na sebe, kao da će živjeti vječno. Ili da će nešto moći da ponesu sa sobom. Ja nikada nisam patila za kućama i stanovima. Za automobilima. Niti možeš da živiš u dva stana odjednom, niti možeš istovremeno da voziš dva auta. Važniji mi je bio lični komfor. I nema veze ako je pizza 15 maraka ako mi se danas jela baš ta. I zašto svaki trošak moramo da analiziramo kada toliko svega potrošimo bezveze i opet zaradimo. A ono vrijeme koje izgubimo kalkulišući da li je nešto dovoljno vrijedno, ne može se vratiti. U mojoj kući je oko mnogo čega moralo da se kalkuliše, dok sam odrastala, ali nikada oko toga šta ćemo pojesti i da li ćemo imati šta da obučemo. I imali smo. I imamo i danas. Tužno mi je kada vidim ljude kojima je žao da potroše na sebe, novac koji imaju. Ili na svoju djecu. Još tužnije. Kojima je žao da počaste. Koji svaki odnos preračunaju, i opet ni tada nisu voljni da počaste one kod kojih su „u plusu“. Čuvena narodna koja kaže da zato i imaju. I kada bih još pet puta mogla da se rodim, nikada ne bih birala da tako imam. I ima ona pjesma od Zabranjenog pušenja, koja kaže „Život je jedan, živi ga Fikreta“. I tako i jest.

08 Sep 2020 12:57

Na e-mail sam dobila link do teksta koji je pošiljaoca podsetio na mene.
Kako želim da ostane ovde, u vidu mog bloga, preneću ga u celosti.
Za Lola Magazin, Jelena Despot https://lolamagazin.com/2020/09/04/zivi-ga-fikreta-2/

Živi ga, Fikreta

Otkad znam za sebe nikada nisam bila cicija.

Nikada nisam nekome nudila čips držeći čvrsto kesicu kako bi mogao da izvuče što manje.
Nikada nisam računala koliko je ko kome platio i kada sam imala bila sam voljna da podijelim sve.

Ljutila se tako moja mama kada bi moje nove hlače ili cipele završile kod neke prijateljice ali ja prosto nisam umjela da kažem „ne dam“. Nekako je bilo neumjesno.

Nikada mi novac i materijalno nisu predstavljali neki statusni simbol. Nikada prijatelje nisam birala na osnovu onoga što imaju (a kamoli partnere).
Uvijek mi je bilo važnije ono kako se pored nekoga osjećam, a ako se osjećam dobro, bila sam voljna da podijelim sve.

Ja nemam nikakav novac za „crne dane“ zato što sam te dane već vidjela i znam da nikakav novac ne može pomoći da ih prebrodiš, a opet prebrode se nekako.
Za mene ono što može da mi pruži trenutnu satisfakciju i čini da se osjećam lijepo, nikada nije skupo.

Ja uvijek kupujem najbolje igračke djeci svojih prijatelja jer se nikada ne vodim logikom kako će ih kroz godinu odbaciti. Zamislite koliko košta jedna godina sreće?
Može li se to uopšte platiti?

Jako mi je žao kada vidim mlade ljude koji štede na sebi. Čuvaju novac, a ni sami ne znaju zašto, dok im mladost prolazi.
Novac se uglavnom jednako potroši na kraju mjeseca. Kada ga imaš više, imaš i malo veće prohtjeve pa tako odmah uzmeš skuplju pretplatu za telefon, skuplji uređaj, noviji laptop. Saberi-oduzmi, na kraju mjeseca svi mi dođemo na to da iščekujemo platu.

Naravno da postoji i dio onih ljudi koji ne mogu da biraju šta će ovog mjeseca kupiti, već kupe ono što moraju i za šta im ostane. Ne tako davno i ja sam bila među tim ljudima. Dok poplaćaš račune i kredite nije bilo mnogo prostora za razmišljanje šta bih sebi kupila ovog mjeseca no uprkos i tome nikada u odnosu sa drugim ljudima nisam bila osoba koja „drži stisnuto kesicu čipsa“.

Zaradi se novac i potroši, a neke sjajne uspomene ostanu zauvijek.

I ne može novac da kupi sreću, ali može neki komfor u datom trenutku. Pa se tako i danas sjećam jednog sjajnog prvomajskog odmora na moru gdje smo neočekivano dobili sobu sa izlazom na sopstveni bazen.
Ili onaj osjećaj kada za dodatnih 5 eura dobiješ tople kroasane i đus u hotelskoj sobi. Većina ljudi bi to kvalifikovala kao „preseravanje“ jer je hotelski restoran na par metara od tebe, ali što bi rekli neki umni ljudi, ćeif nipošto nije skup, a to je jedan od mojih.
Ili kada kupiš i tu preskupu torbu koju si željela, a godinama nisi mogla da kupiš.

Nekako svaki težak dan na poslu ima više smisla.

Kada nekome pružiš novac i znaš da si ti ta osoba na koju neko može da se osloni, pa makar i malo.
Kada kupiš poklon.
Kada ne moraš da kalkulišeš.
Ja gledam ljude koji kalkulišu koliko će danas para potrošiti za doručak. Ne jer nemaju, već jer su tako naučeni.

Ljude koji jedu čokoladu ili keks bez potrebe da nekoga time i počaste.
Ljude koji žale da potroše na sebe, kao da će živjeti vječno. Ili da će nešto moći da ponesu sa sobom.

Ja nikada nisam patila za kućama i stanovima. Za automobilima. Niti možeš da živiš u dva stana odjednom, niti možeš istovremeno da voziš dva auta.
Važniji mi je bio lični komfor.
I nema veze ako je pizza 15 maraka ako mi se danas jela baš ta. I zašto svaki trošak moramo da analiziramo kada toliko svega potrošimo bezveze i opet zaradimo. A ono vrijeme koje izgubimo kalkulišući da li je nešto dovoljno vrijedno, ne može se vratiti.

U mojoj kući je oko mnogo čega moralo da se kalkuliše, dok sam odrastala, ali nikada oko toga šta ćemo pojesti i da li ćemo imati šta da obučemo. I imali smo. I imamo i danas.

Tužno mi je kada vidim ljude kojima je žao da potroše na sebe, novac koji imaju. Ili na svoju djecu. Još tužnije.
Kojima je žao da počaste.
Koji svaki odnos preračunaju, i opet ni tada nisu voljni da počaste one kod kojih su „u plusu“.

Čuvena narodna koja kaže da zato i imaju. I kada bih još pet puta mogla da se rodim, nikada ne bih birala da tako imam.

I ima ona pjesma od Zabranjenog pušenja, koja kaže „Život je jedan, živi ga Fikreta“.
I tako i jest.

Ovde nemaš konkurenciju ...
18 Maj 2011 00:16	Idi na vrh
Dobrodošao u moj svet Ovde nemaš konkurenciju... Željko Jevtić Prva ljubav Nemoj da mi uputiš više nijedan pogled, čak i ako bi smeo. Svaki tvoj pogled samo nove uspomene piše i tiho, nečujno urezuje tvoje ime u neke moje još nerođene rime zute i plave boje, a ja nisam sigurna da li bi ti to hteo. Ne budi moje orkane snene da se neki ne zakovitla iz pene, ponašaj se i dalje kao da ne postojim, i kao što si do sada umeo nastavi da gledaš kroz mene u nedogled iako tu ispred tebe stojim. Nemoj uopšte da me gledaš, zaboravi me. Potroši svoje poglede na one druge, na one što znaju da se kikoću, da od svega naprave važnu temu, na one izgubljene u beskraju što ne znaju za samoću, na one što se trude da uvek nose šminku, na one kojih se sve tiče a tako malo znaju... Gledaj njih, zaboravi mene, klinku, ja nisam takva niti takva mogu da budem, ja sam iz neke potpuno druge priče. Nemoj da mi uputiš više nijedan osmeh. Jedan je dosta. Pomisliću da u tom novom još nešto piše i bojim se, izazvaću podsmeh kod onih kojih se sve tiče... U meni se rodi i osta želja koja klija i raste, i izvija se i trudi da izleti u nebo i nemoguće preraste. I zato nemoj, nemoj nikada više da mi poklonis nijednog smeška. Zamisli da me nema, da ne postojim, tako je bolje. Moram to da te molim jer se bojim, strašno se bojim da je tvoj osmeh samo greška. Pokloni tvoj osmeh tamo nekoj drugoj, i petoj, i sedmoj, pokloni ga onima koje će znati da ga vrate, onima koje ne vole čekanje, kojima nije problem da svojim osmehom uzvrate odmah, bez razmišljanja, a da ga prime još manje. Pokloni ga njima, meni nemoj, jer moj osmeh predugo sanja dok ne ugleda svitanje, predugo čezne da izleti, predugo plete šarene duge, predugo trepti dok ne sine, a za sve to vreme moje usne su neme. Zato me zaboravi jer ja nisam kao te druge, ja sam iz neke sasvim druge šeme. Nemoj da mi uputis vise nijednu reč, čak i ako to želiš. Sve reči mogu da imaju i drugo lice, i šta ako ti to prekasno shvatiš i poželiš da ih vratiš i pričuvaš za neku drugu zgodu kad vidiš šta u mojim očima piše, pa se sneveseliš, a već je kasno, već si ih pustio da odu? Ne, nemoj mi reći ni jednu reč više, bojim se da će i moje reči da poteku izazvane tvojim pa će da se sliju u moćnu reku i da teku i teku... Tako se bojim da će iz mene bujica da provali, da mi neće biti dovoljno sve vreme u našem veku da iskažem sve što smo do sad otćutali. Neka tvoje reči odu na tamo neke očima blizu a mislima daleke, na one što imaju raspletene kose, što uvek slušaju ali retko čuju, na one što se oblače u Rimu i Parizu, na one kojima je važno šta će da obuku i šta će da nose, na one što se stalno utrkuju... Na mene ne bacaj reči, zamisli da ne postojim, jer ja se bojim, strašno se bojim da neće ništa da me spreči jednom kad moja bujica krene, kad se otkači i provali i dotakne sve vaseljene koje nam dele sreću i tuge. Zato te molim, najlepše molim, zaboravi mene, ja sam jaka i sve ću moći da prebolim jer ja nisam i nikad neću biti kao te neke druge. I nemoj, nikada nemoj da me tražiš, čak i ako se osmeliš pa to poželiš, čak i ako se na to odvažiš. Čak i ako ti konačno sine da sam ja Ona, jedina prava samo za tebe, ona jedna od miliona koja ti pruža more tišine i svu silinu uragana u istom trenu. Ne, nemoj da me tražiš, pusti me da sama svoje dane brojim dok postojim, dokle god trajem nekih dana, dokle god moje vreme curi. Ne daj da ti misli na tu stranu skrenu, nipošto nedaj. Ja se neizvesnosti više ne bojim ali bih radije da požurim i da se sakrijem u uspomenu. Potraži one neke druge koje su svikle da nose štikle, koje samo sa debelim slojem šminke postoje, koje još uvek ispredaju prazne priče, koje se još uvek utrkuju da sve vide i čuju, koje nose samo uzdužne pruge jer im samo takve dobro stoje, koje ne pričaju nego se dovikuju... Mene nemoj, mene ne traži jer ja sam samo drhtaj jednog trena, samo kap rose opijena jutarnjom vlagom, samo neizrecivo malo parče istine u laži, i nestalna kao morska pena od koje sam sačinjena. Bojim se, strašno se bojim ako me nađeš da ćemo zajedno da potečemo istom snagom, istom silinom, istom žestinom, i da ću početi da postojim, stvarno postojim od tada pa sve do svog kraja. Probudićeš moje orkane i bujice i reke, moji snovi će da dobiju lice i da ostvare želje daleke. Ali, šta je sve to? Sve će to jednom morati da stane jer kad tad stane sve što jednom krene, jer kratak je ovaj ljudski vek i prolazan poput lepote maja. A ako me ne nađeš, ako me nikada ne nađeš, ja ću imati tebe i ti ćeš imati mene odavde pa do večnosti, zauvek, bez početka i bez kraja. Dragana Konstantinović ... Da me zaborave svi, baš ptica svaka Neću zaboraviti da samo tebi pripadam Željko Jevtić P.S. Hvala ŽJ na dozvoli da dobrodošla postane muško xD

Ovde nemaš konkurenciju ...

18 Maj 2011 00:16

Idi na vrh

Dobrodošao u moj svet
Ovde nemaš konkurenciju...
Željko Jevtić

Prva ljubav

Nemoj da mi uputiš više
nijedan pogled,
čak i ako bi smeo.
Svaki tvoj pogled samo nove uspomene piše
i tiho, nečujno urezuje tvoje ime
u neke moje još nerođene rime
zute i plave boje,
a ja nisam sigurna da li bi ti to hteo.
Ne budi moje orkane snene
da se neki ne zakovitla iz pene,
ponašaj se i dalje kao da ne postojim,
i kao što si do sada umeo
nastavi da gledaš kroz mene
u nedogled
iako tu ispred tebe stojim.

Nemoj uopšte da me gledaš,
zaboravi me.
Potroši svoje poglede na one druge,
na one što znaju da se kikoću,
da od svega naprave važnu temu,
na one izgubljene u beskraju
što ne znaju za samoću,
na one što se trude
da uvek nose šminku,
na one kojih se sve tiče
a tako malo znaju...
Gledaj njih,
zaboravi mene, klinku,
ja nisam takva niti takva mogu da budem,
ja sam iz neke potpuno druge priče.

Nemoj da mi uputiš više
nijedan osmeh.
Jedan je dosta.
Pomisliću da u tom novom još nešto piše
i bojim se, izazvaću podsmeh
kod onih kojih se sve tiče...
U meni se rodi i osta
želja koja klija i raste,
i izvija se i trudi
da izleti u nebo
i nemoguće preraste.
I zato nemoj, nemoj nikada više
da mi poklonis nijednog smeška.
Zamisli da me nema,
da ne postojim, tako je bolje.
Moram to da te molim jer se bojim,
strašno se bojim
da je tvoj osmeh samo greška.

Pokloni tvoj osmeh tamo nekoj drugoj,
i petoj, i sedmoj,
pokloni ga onima koje će znati da ga vrate,
onima koje ne vole čekanje,
kojima nije problem da svojim osmehom uzvrate
odmah, bez razmišljanja,
a da ga prime još manje.
Pokloni ga njima, meni nemoj,
jer moj osmeh predugo sanja
dok ne ugleda svitanje,
predugo čezne da izleti,
predugo plete šarene duge,
predugo trepti dok ne sine,
a za sve to vreme
moje usne su neme.
Zato me zaboravi
jer ja nisam kao te druge,
ja sam iz neke sasvim druge šeme.

Nemoj da mi uputis vise
nijednu reč,
čak i ako to želiš.
Sve reči mogu da imaju i drugo lice,
i šta ako ti to prekasno shvatiš
i poželiš da ih vratiš
i pričuvaš za neku drugu zgodu
kad vidiš šta u mojim očima piše,
pa se sneveseliš,
a već je kasno, već si ih pustio da odu?
Ne, nemoj mi reći ni jednu reč više,
bojim se da će i moje reči da poteku
izazvane tvojim
pa će da se sliju u moćnu reku
i da teku i teku...
Tako se bojim
da će iz mene bujica da provali,
da mi neće biti dovoljno sve vreme u našem veku
da iskažem sve što smo do sad otćutali.

Neka tvoje reči odu na tamo neke
očima blizu
a mislima daleke,
na one što imaju raspletene kose,
što uvek slušaju ali retko čuju,
na one što se oblače u Rimu i Parizu,
na one kojima je važno šta će da obuku
i šta će da nose,
na one što se stalno utrkuju...
Na mene ne bacaj reči,
zamisli da ne postojim,
jer ja se bojim, strašno se bojim
da neće ništa da me spreči
jednom kad moja bujica krene,
kad se otkači i provali i dotakne sve vaseljene
koje nam dele sreću i tuge.
Zato te molim, najlepše molim,
zaboravi mene,
ja sam jaka i sve ću moći da prebolim
jer ja nisam i nikad neću
biti kao te neke druge.

I nemoj, nikada nemoj da me tražiš,
čak i ako se osmeliš
pa to poželiš,
čak i ako se na to odvažiš.
Čak i ako ti konačno sine da sam ja Ona,
jedina prava samo za tebe,
ona jedna od miliona
koja ti pruža more tišine
i svu silinu uragana
u istom trenu.
Ne, nemoj da me tražiš,
pusti me da sama svoje dane brojim
dok postojim,
dokle god trajem nekih dana,
dokle god moje vreme curi.
Ne daj da ti misli na tu stranu skrenu,
nipošto nedaj.
Ja se neizvesnosti više ne bojim
ali bih radije da požurim
i da se sakrijem u uspomenu.

Potraži one neke druge
koje su svikle
da nose štikle,
koje samo sa debelim slojem šminke postoje,
koje još uvek ispredaju prazne priče,
koje se još uvek utrkuju da sve vide i čuju,
koje nose samo uzdužne pruge
jer im samo takve dobro stoje,
koje ne pričaju nego se dovikuju...
Mene nemoj,
mene ne traži
jer ja sam samo drhtaj jednog trena,
samo kap rose opijena jutarnjom vlagom,
samo neizrecivo malo parče istine u laži,
i nestalna kao morska pena
od koje sam sačinjena.

Bojim se, strašno se bojim
ako me nađeš
da ćemo zajedno da potečemo istom snagom,
istom silinom,
istom žestinom,
i da ću početi da postojim,
stvarno postojim
od tada pa sve do svog kraja.
Probudićeš moje orkane
i bujice i reke,
moji snovi će da dobiju lice
i da ostvare želje daleke.
Ali, šta je sve to?
Sve će to jednom morati da stane
jer kad tad stane sve što jednom krene,
jer kratak je ovaj ljudski vek
i prolazan poput lepote maja.
A ako me ne nađeš,
ako me nikada ne nađeš,
ja ću imati tebe i ti ćeš imati mene
odavde pa do večnosti, zauvek,
bez početka i bez kraja.
Dragana Konstantinović

...
Da me zaborave svi, baš ptica svaka
Neću zaboraviti da samo tebi pripadam
Željko Jevtić

P.S. Hvala ŽJ na dozvoli da dobrodošla postane muško xD

Volovi na ražnju, krava na bini, telci u publici
12 Maj 2011 06:24	Idi na vrh
Kakvi kraljevi Zaječarci sabotirali JK Pedeset srednjškolaca „naoružanih“ gitarama se na Karleušinom koncertu iz petnih žila trudilo da se čuje i njihov glas. Doneli transparent “Volovi na ražnju, krava na bini, telci u publici” Dok je Jelena Karleuša u utorak uveče povodom dana grada pevala na centralnom trgu u Zaječaru, pedesetak srednjoškolaca “naoružanih” gitarama i transparentima iz petnih žila trudilo se da se, pored estradne zvezde, čuje i njihov glas. Kada je Karleuša, u svom stilu, glamurozno zakoračila na binu pred nekoliko hiljada fanova, sa drugog kraja začulo se “režanje” gitara, praćeno skandiranjem srednjoškolaca “lomača, lomača”. Međutim, Karleuša nije obraćala pažnju na njih, već je iz sve snage pevala svoje pesme. Ali, što je ona duže pevala, revolt srednjoškolaca je bio sve izraženiji i glasniji. - Vratite nam Zaječar! Ovo je grad rokenrola. Nećemo šund i kič - čulo se kad god bi Karleuša pravila pauzu između dve pesme, dok je pažnju privukao i transparent na kome je pisalo “Volovi na ražnju, krava na bini, telci u publici”. Izvor i nastavak: http://www.novosti.rs/vesti/spektakl.147.html:330114-Zajecarci-sabotirali-JK Iskreno... Ima par pesama od Jelene Karleuše koje pustim i pojačam kao manijak kad hoću da se iskačem, ali da je slušam redovno i da mogu da kažem da je volim... I ne baš! Nemam ništa ni protiv koga sa naše estrade (sem otrov protiv pacova za neke, ali to ovde nije tema) i nemam nameru nikoga ovde da pljujem, ali jednostavno mislim da ovo ubijanje naroda sa nekvalitetnom muzikom, Grandom i njima sličnima treba jednom da prestane... Ali kad?! Da Al Kaida zvekne Pink i DM sat u paketu?! Pozdravljam ovaj čin Zaječaraca... Nadam se da će njihov glas daleko da se čuje i da će probuditi svest naroda... Ma, ovim gestom, dvoje da shvati gde ide naša muzika biće dobro. Toliko ...

Volovi na ražnju, krava na bini, telci u publici

12 Maj 2011 06:24

Idi na vrh

Kakvi kraljevi Mr. Green

Zaječarci sabotirali JK

Pedeset srednjškolaca „naoružanih“ gitarama se na Karleušinom koncertu iz petnih žila trudilo da se čuje i njihov glas. Doneli transparent “Volovi na ražnju, krava na bini, telci u publici”

Dok je Jelena Karleuša u utorak uveče povodom dana grada pevala na centralnom trgu u Zaječaru, pedesetak srednjoškolaca “naoružanih” gitarama i transparentima iz petnih žila trudilo se da se, pored estradne zvezde, čuje i njihov glas. Kada je Karleuša, u svom stilu, glamurozno zakoračila na binu pred nekoliko hiljada fanova, sa drugog kraja začulo se “režanje” gitara, praćeno skandiranjem srednjoškolaca “lomača, lomača”. Međutim, Karleuša nije obraćala pažnju na njih, već je iz sve snage pevala svoje pesme. Ali, što je ona duže pevala, revolt srednjoškolaca je bio sve izraženiji i glasniji.

- Vratite nam Zaječar! Ovo je grad rokenrola. Nećemo šund i kič - čulo se kad god bi Karleuša pravila pauzu između dve pesme, dok je pažnju privukao i transparent na kome je pisalo “Volovi na ražnju, krava na bini, telci u publici”.

Izvor i nastavak: http://www.novosti.rs/vesti/spektakl.147.html:330114-Zajecarci-sabotirali-JK

Iskreno... Ima par pesama od Jelene Karleuše koje pustim i pojačam kao manijak kad hoću da se iskačem, ali da je slušam redovno i da mogu da kažem da je volim... I ne baš!
Nemam ništa ni protiv koga sa naše estrade (sem otrov protiv pacova za neke, ali to ovde nije tema) i nemam nameru nikoga ovde da pljujem, ali jednostavno mislim da ovo ubijanje naroda sa nekvalitetnom muzikom, Grandom i njima sličnima treba jednom da prestane... Ali kad?!
Da Al Kaida zvekne Pink i DM sat u paketu?! Bebee Dol

Pozdravljam ovaj čin Zaječaraca... Nadam se da će njihov glas daleko da se čuje i da će probuditi svest naroda... Ma, ovim gestom, dvoje da shvati gde ide naša muzika biće dobro.
Toliko ...

Tatatatira!
05 Jan 2011 03:58	Idi na vrh
Pesmica našeg dragog foruma ... ... I uvek nova pitanja i uvek nove teme Koliko vedrih dana sa obe strane ekrana... Drugujte svi drugari i učite razne stvari btw. ovaj blog nije zamišljen da se offtopiše u njemu, te će svako bespotrebno skretanje sa teme (zamolila bih nadležne) biti u kanti... Želim da blog bude pun dečijih pesama, crtaća, čuvenih rečenica iz crtaća (tipa: 'Šefe, koji ti je vrag?!' ) ... Nadam se da ćete u blogu uživati isto koliko i ja kad sam pravila isti. Svi ste pozvani evo jedna aktuelna I tako dan za danom pred kockastim ekranom... Tatatatira!

Tatatatira!

05 Jan 2011 03:58

Idi na vrh

Pesmica našeg dragog foruma ...
... I uvek nova pitanja i uvek nove teme Smile

Koliko vedrih dana sa obe strane ekrana... Drugujte svi drugari i učite razne stvari Zagrljaj

btw. ovaj blog nije zamišljen da se offtopiše u njemu, te će svako bespotrebno skretanje sa teme (zamolila bih nadležne) biti u kanti...
Želim da blog bude pun dečijih pesama, crtaća, čuvenih rečenica iz crtaća (tipa: 'Šefe, koji ti je vrag?!' Smile

) ...
Nadam se da ćete u blogu uživati isto koliko i ja kad sam pravila isti. Svi ste pozvani Zagrljaj

evo jedna aktuelna Smile

I tako dan za danom pred kockastim ekranom... Very Happy

Tatatatira! Smile

Sujeverje
20 Okt 2010 18:03	Idi na vrh
Mora da nisam jedina koju nervira sujeverje?! Para na usi mi krene kad sestra i mama idu za mnom i pricaju... 'Ne jedi s' noza!!! -Sto? -Zato sto ja tako kazem! Ne valja! Ne jedi tako... -Dobro!' ... I nastavim da jedem lubenicu 'sa noza' Prekrstim ruke... Ne prekrstaj ruke! 'Upletem prste' ... Ne uplici prste, ne valja Ne ostavljaj torbu na podu... I jos masa stvari koje 'NE VALJAJU!' ... A kada pitam zasto.. Niko nema pojma ! A crna macka na putu? A ne valja se vracati kuci kad krenes negde?!! ... Ako zaboravim nesto, mislim... Sto da se ne vratim?! Iritantno... Isto kao... Ne valja da kupujemo sebi brojanicu?! Petak 13... Ima ona.. Meni je jako smesna... Kao klinci smo je pominjali.. Ne zvizdi, privlacis miseve 'Da kucnem tri puta ... ' - mislim da je ovo jedino koje volim Razbijeno ogledalo... itd. itd. Ne znam da li ovo ima neke veze sa sujeverjem ... Zasto se sat nosi na levoj ruci... Hocu da mi neko objasni?!! Zasto se brojanica nosi na levoj ruci?!! I sta... Ja sad trebam da drzim sat na levoj, a kad god hocu da pogledam koliko ima sati.. Prvo pogledam u desnu ruku, pa tek u levu ... Navika! Gluposti... I toliko tih 'pravila' koja nicemu ne sluze.. I totalno su nelogicna... Ako je meni lakse da nosim sat na desnoj i lepo mi.. Zasto bi nosila na levoj?! I zasto uporno svi vole da pametuju i da ispravljaju kako se to nosi na levoj... Ma necu da ga nosim! Imam telefon! Brojanica, narukvica sa magnetima, sat... Daj da se udam pa da 'turim' burmu na desnu ruku... Cisto da ne bude gola! Skrenuh ja malo, ali je i povezano... Povezano je tako sto oboje nema veze Sta vi mislite o sujeverju? Sta vi mislite, uopste, o svim ovim glupostima ?! Verujem da bi jos dosta tih 'sujevernih obicaja' imali da navedete... Pa izvolite btw. 'Drzim ti palceve'

Sujeverje

20 Okt 2010 18:03

Idi na vrh

Mora da nisam jedina koju nervira sujeverje?! Bebee Dol

Para na usi mi krene kad sestra i mama idu za mnom i pricaju...
'Ne jedi s' noza!!! -Sto? -Zato sto ja tako kazem! Ne valja! Ne jedi tako... -Dobro!' ... I nastavim da jedem lubenicu 'sa noza' Very Happy

Prekrstim ruke... Ne prekrstaj ruke!
'Upletem prste' ... Ne uplici prste, ne valja Twisted Evil

Ne ostavljaj torbu na podu...

I jos masa stvari koje 'NE VALJAJU!' ... A kada pitam zasto.. Niko nema pojma !

A crna macka na putu?
A ne valja se vracati kuci kad krenes negde?!! ... Ako zaboravim nesto, mislim... Sto da se ne vratim?! Bebee Dol

Iritantno... Isto kao... Ne valja da kupujemo sebi brojanicu?!
Petak 13... Ima ona.. Meni je jako smesna... Kao klinci smo je pominjali.. Ne zvizdi, privlacis miseve Mr. Green

'Da kucnem tri puta ... ' Smile

- mislim da je ovo jedino koje volim Very Happy

Razbijeno ogledalo... itd. itd.

Ne znam da li ovo ima neke veze sa sujeverjem ...
Zasto se sat nosi na levoj ruci... Hocu da mi neko objasni?!!
Zasto se brojanica nosi na levoj ruci?!!
I sta... Ja sad trebam da drzim sat na levoj, a kad god hocu da pogledam koliko ima sati.. Prvo pogledam u desnu ruku, pa tek u levu ... Navika!
Gluposti... I toliko tih 'pravila' koja nicemu ne sluze.. I totalno su nelogicna...
Ako je meni lakse da nosim sat na desnoj i lepo mi.. Zasto bi nosila na levoj?!
I zasto uporno svi vole da pametuju i da ispravljaju kako se to nosi na levoj... Ma necu da ga nosim! Imam telefon!
Brojanica, narukvica sa magnetima, sat... Daj da se udam pa da 'turim' burmu na desnu ruku... Cisto da ne bude gola!

Skrenuh ja malo, ali je i povezano... Povezano je tako sto oboje nema veze Very Happy

Sta vi mislite o sujeverju? Sta vi mislite, uopste, o svim ovim glupostima ?!
Verujem da bi jos dosta tih 'sujevernih obicaja' imali da navedete... Pa izvolite Smile

btw. 'Drzim ti palceve' Mr. Green

Rec u pesmi
30 Apr 2010 15:52	Idi na vrh
Hajmo malo da se igramo ... Dakle... Na zadatu rec napisete deo teksta pesme u kojoj se nalazi ta rec ... I onda, naravno, zadajete sledecu rec Npr. ja kazem 'Osecam' ... I onda neko nastavi... Danas se osecam bolje Danas mi sunce sja Opet sam onaj stari koga si voljela, koga si zeljela Idemooo ... '... Zaboravis ...'

Tagore
22 Feb 2010 16:06	Idi na vrh
Znate... Danas sam probila sebi glavu gde sam ja procitala to 'Tagore', i onda se setih da ovde ima clan pod tim nickom, imenom, kako god... U stvari... Ja ne govorim o MC-evcu Tagore-u, vec o indijskom pesniku i nobelovcu, Rabindranatu Tagoreu! Znam da je starijim clanovima MC grada Tagore jako poznat.. Medjutim, isto tako znam da je mladjim clanovima sasvim nepoznat, ja sam se danas upoznala sa par njegovih pesama, i zelim to da podelim sa mladjim clanovima... Danas smo u skoli pricali o njegovoj zbirci pesama 'Gradinar', koju bismo trebali procitati... Iskreno, dvoumila sam se, ne volim da citam skolske lektire... tj. ne ne volim... NE PODNOSIM! Za 10. godina moga skolovanja, ne secam se ijedne lektire koja je na mene ostavila utisak, da kazem, pamticu je ceo zivot... Mozda Anu Karenjinu i to zbog broja stranica Salu na stranu, ali je tako... Ponavljam... Za svojih 10. godina skolovanja... ... Prvi put sam dosla do teksta za koji mogu da kazem.. Ovo cu da sacuvam, da prepisem.. U ovom delu sam se pronasla, ovo mi se dopalo..... Zalosno... Jeste... Jako zalosno, ali i istinito... Itekako istinito! Sutra cu poceti sa citanjem zbirke pesama, a za sada... Za sada cu podeliti sa vama jedan od dva teksta koji su meni dostupni (u citanci), podelicu sa vama bas taj zbog koga pravim ovu temu, i zbog koga cu nastaviti da temu odrzavam... Naravno... Verujem da ce u 'zbirci koja me ceka' biti jos dobrih pesama... Kad ih procitam, koje mi se dopadnu, objavicu ovde... Za sada... Samo ovu... ČEZNEM Čeznem da ti kažem najdublje reči koje ti imam reći; ali se ne usuđujem, strahujući da bi mi se mogla nasmejati. Zato se smejem sam sebi i odajem tajnu svoju sali. Olako uzimam bol svoj, strahujući da bi to mogla ti učiniti. Čeznam da ti kažem najvernije reči koje ti imam reći; ali se ne usuđujem, strahujući da bi mogla posumnjati u njih. Zato ih oblačim u neistinu, i govorim suprotno onome što mislim. Ostavljam bol svoj da izgleda glup, strahujući da bi to mogla ti učiniti. Čeznem da upotrebim najdragocenije reči što imam za te; ali se ne usuđujem, strahujući da mi se neće vratiti istom merom. Zato dajem ružna imena i hvalim se svojom surovošću. Zadajem ti bol, bojeći se da nećeš nikada saznati šta je bol. Čeznem da sedim mirno pored tebe; ali se ne usuđujem, jer bi mi inače srce iskočilo na usta. Zato brbljam i ćaskam olako, i zatrpavam svoje srce rečima. Grubo uzimam svoj bol, strahujući da bi to mogla ti učiniti. Čeznem da te ostavim zauvek; ali se ne usuđujem; strahujući da bi mogla otkriti moj kukavičluk. Zato ponosito dižem glavu i dolazim veseo u tvoje društvo. Neprekidne strele iz tvojih očiju čine da je moj bol večito svež.

Tagore

22 Feb 2010 16:06

Idi na vrh

Znate... Danas sam probila sebi glavu gde sam ja procitala to 'Tagore', i onda se setih da ovde ima clan pod tim nickom, imenom, kako god...

U stvari... Ja ne govorim o MC-evcu Tagore-u, vec o indijskom pesniku i nobelovcu, Rabindranatu Tagoreu!

Znam da je starijim clanovima MC grada Tagore jako poznat.. Medjutim, isto tako znam da je mladjim clanovima sasvim nepoznat, ja sam se danas upoznala sa par njegovih pesama, i zelim to da podelim sa mladjim clanovima...

Danas smo u skoli pricali o njegovoj zbirci pesama 'Gradinar', koju bismo trebali procitati... Iskreno, dvoumila sam se, ne volim da citam skolske lektire... tj. ne ne volim... NE PODNOSIM! Za 10. godina moga skolovanja, ne secam se ijedne lektire koja je na mene ostavila utisak, da kazem, pamticu je ceo zivot... Mozda Anu Karenjinu i to zbog broja stranica LOL

Salu na stranu, ali je tako...
Ponavljam... Za svojih 10. godina skolovanja...
... Prvi put sam dosla do teksta za koji mogu da kazem.. Ovo cu da sacuvam, da prepisem.. U ovom delu sam se pronasla, ovo mi se dopalo.....
Zalosno... Jeste... Jako zalosno, ali i istinito... Itekako istinito!

Sutra cu poceti sa citanjem zbirke pesama, a za sada... Za sada cu podeliti sa vama jedan od dva teksta koji su meni dostupni (u citanci), podelicu sa vama bas taj zbog koga pravim ovu temu, i zbog koga cu nastaviti da temu odrzavam... Naravno... Verujem da ce u 'zbirci koja me ceka' biti jos dobrih pesama... Kad ih procitam, koje mi se dopadnu, objavicu ovde... Za sada... Samo ovu...

ČEZNEM

Čeznem da ti kažem najdublje reči koje ti imam reći; ali se ne usuđujem, strahujući da bi mi se mogla nasmejati.
Zato se smejem sam sebi i odajem tajnu svoju sali.
Olako uzimam bol svoj, strahujući da bi to mogla ti učiniti.

Čeznam da ti kažem najvernije reči koje ti imam reći; ali se ne usuđujem, strahujući da bi mogla posumnjati u njih.
Zato ih oblačim u neistinu, i govorim suprotno onome što mislim.
Ostavljam bol svoj da izgleda glup, strahujući da bi to mogla ti učiniti.

Čeznem da upotrebim najdragocenije reči što imam za te; ali se ne usuđujem, strahujući da mi se neće vratiti istom merom.
Zato dajem ružna imena i hvalim se svojom surovošću.
Zadajem ti bol, bojeći se da nećeš nikada saznati šta je bol.

Čeznem da sedim mirno pored tebe; ali se ne usuđujem, jer bi mi inače srce iskočilo na usta.
Zato brbljam i ćaskam olako, i zatrpavam svoje srce rečima.
Grubo uzimam svoj bol, strahujući da bi to mogla ti učiniti.

Čeznem da te ostavim zauvek; ali se ne usuđujem; strahujući da bi mogla otkriti moj kukavičluk.
Zato ponosito dižem glavu i dolazim veseo u tvoje društvo.
Neprekidne strele iz tvojih očiju čine da je moj bol večito svež.

Istorija automobila (video)
07 Feb 2010 02:24	Idi na vrh
Imam jedan divan i ludi link za ovaj deo, automobilizam... E sad da li je za ovde, ili za 'ostatak ostalog', ili vec gde... To ce neko od moderatora da odluci (i uspotno me opomene ) Al' da se ja (za svaki slucaj ) izvinem sto vas maltretiram.. Ali ovo je jace od mene ... Radi se o istoriji automobila ... Detaljnije mozete videti, prouciti, razmotriti.... na http://www.youtube.com/watch?v=eDMcSwSWxo4 Sve mi se cini da vidim ovu temu u blogovima

Istorija automobila (video)

07 Feb 2010 02:24

Idi na vrh

Imam jedan divan i ludi link za ovaj deo, automobilizam...
E sad da li je za ovde, ili za 'ostatak ostalog', ili vec gde... To ce neko od moderatora da odluci (i uspotno me opomene LOL

)
Al' da se ja (za svaki slucaj Razz

) izvinem sto vas maltretiram.. Ali ovo je jace od mene ... Mr. Green

Radi se o istoriji automobila ...
Detaljnije mozete videti, prouciti, razmotriti.... na http://www.youtube.com/watch?v=eDMcSwSWxo4 Razz

Sve mi se cini da vidim ovu temu u blogovima Mr. Green

Kutija Poljubaca
04 Feb 2010 22:38	Idi na vrh
Početak priče ide daleko u prošlost, kada je neki čovek kaznio svoju petogodišnju ćerkicu, jer je izgubila neku vrlo dragocenu stvar, a novca je u ono vreme bilo vrlo malo. Bio je Božić. Devojčica je donela malu kutiju na poklon i rekla: “Tata, ovo je za tebe!” Tati je bilo vrlo neprijatno, jer nije očekivao od ćerke bilo kakav poklon, a kada je otvorio kutiju i zavirio u nju, vidio je da unutra nema ničega! Jako se naljutio. Ćerku je strogo prekorio i rekao joj: “Ako već nešto poklanjaš, onda se potrudi da nešto i staviš u kutiju. Ne možeš tek tako poklanjati praznu kutiju!!” Devojčica ga je tužno pogledala i sa suznim očima rekla: “Ali tata, kutija nije prazna. Do vrha sam je napunila poljupcima samo za tebe.” Tata je bio ganut do suza. Kleknuo je pred ćerkicu, snažno je zagrlio i zamolio za oproštaj. Do kraja života čuvao je tu kutiju pored kreveta i uvek kada se osećao izgubljeno i očajno, uzeo bi je, otvorio, i iz nje uzeo jedan poljubac i sjetio se ljubavi koju je ćerka spremila unutra. Prijatelji su andjeli koji nas dignu sa dna kada imamo poteskoce, i podsete nas na to kako se leti ... Svako od nas ima kutiju punu poljubaca i ljubavi, a na vama je da pronadjete koja je prava Kutija koju sam ja poklonila, koja je do pola bila popunjena cokoladicama, a od pola poljupcima i najlepsim zeljama... Koje nazalost nisu bile pronadjene... Kako god... Bile su od

Kutija Poljubaca

04 Feb 2010 22:38

Idi na vrh

Početak priče ide daleko u prošlost, kada je neki čovek kaznio svoju petogodišnju ćerkicu, jer je izgubila neku vrlo dragocenu stvar, a novca je u ono vreme bilo vrlo malo.

Bio je Božić.
Devojčica je donela malu kutiju na poklon i rekla: “Tata, ovo je za tebe!”
Tati je bilo vrlo neprijatno, jer nije očekivao od ćerke bilo kakav poklon, a kada je otvorio kutiju i zavirio u nju, vidio je da unutra nema ničega!
Jako se naljutio. Ćerku je strogo prekorio i rekao joj: “Ako već nešto poklanjaš, onda se potrudi da nešto i staviš u kutiju. Ne možeš tek tako poklanjati praznu kutiju!!”
Devojčica ga je tužno pogledala i sa suznim očima rekla: “Ali tata, kutija nije prazna. Do vrha sam je napunila poljupcima samo za tebe.”
Tata je bio ganut do suza. Kleknuo je pred ćerkicu, snažno je zagrlio i zamolio za oproštaj. Do kraja života čuvao je tu kutiju pored kreveta i uvek kada se osećao izgubljeno i očajno, uzeo bi je, otvorio, i iz nje uzeo jedan poljubac i sjetio se ljubavi koju je ćerka spremila unutra.

Prijatelji su andjeli koji nas dignu sa dna kada imamo poteskoce, i podsete nas na to kako se leti ... Smile

Svako od nas ima kutiju punu poljubaca i ljubavi, a na vama je da pronadjete koja je prava smešak

Kutija koju sam ja poklonila, koja je do pola bila popunjena cokoladicama, a od pola poljupcima i najlepsim zeljama... Koje nazalost nisu bile pronadjene...
Kako god... Bile su od Zaljubljen

Cije postove obavezno citate ?!
21 Jan 2010 17:14	Idi na vrh
Verujem da postoji clan/clanica cije postove redovno citate, koji na vas ostavljaju utisak... Neko iz cijih postova uvek mozete da naucite nesto ... Ili vas cesto oraspoloze, nasmeju, zadive... Pa da cujem (mislim procitam) ...

Strana:
1
2
Sledeća

MyCity » Blogovi » KlinkaPalacinka

Prijateljski sajtovi

Blog korisnika KlinkaPalacinka

Blog korisnika

RSS feed-ovi blogova

Naši sajtovi: